Reklama

Na osnovu člana 8. stav 1 Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti („Službeni glasnik RS”, br. 110/05 i 50/06-ispravka) i člana 45. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05-ispravka, 101/07 i 65/08),

Vlada donosi

STRATEGIJU NAUČNOG I TEHNOLOŠKOG RAZVOJA REPUBLIKE SRBIJE ZA PERIOD OD 2010. DO 2015. GODINE

.

Uvod

Republici Srbiji potrebna je strategija u domenu nauke i tehnologije. Tehnologija je svuda oko nas. Jedina održiva pozicija Republike Srbije u 21. veku je kroz učešće u branšama sa visokim stepenom dodate vrednosti, odnosno znanja. Svaka naučna manifestacija poput Festivala nauke pokrene veliko interesovanje. Sa druge strane, odluke našeg društva prikazuju u mnogo čemu drugačiju sliku. Buxetska izdvajanja za nauku i tehnologiju, nisu značajnije napredovala i ostala su na oko 0,3% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Nema krupnijih investicija u naučnu infrastrukturu. Značajan broj mladih naučnika i visokokvalifikovanih inženjera i dalje napušta zemlju. Studenti se sve manje opredeljuju za prirodno-matematičke smerove. Privreda i dalje ne ulaže značajnija sredstva u tehnologiju. To se na kraju jasno vidi u onome što Republika Srbija plasira na svetsko tržište.

Mi ne igramo značajnu ulogu ni u jednoj naučnoj disciplini u Evropi i svetu. Neosporivi individualni talenti ne mogu da nadomeste činjenicu da se nijedan od naših univerziteta nije našao na šangajskoj listi 500 najboljih u svetu. Globalizacija je dovela do multiplikacije centara tehnologije i nauke. Uz tradicionalnu Zapadnu Evropu, Sjedinjene Američke Države, Japan i Kanadu, poslednjih dvadeset godina pojavile su se, uz oporavak Rusije, Indija, Kina, Brazil, čak i Bliski Istok. Svi oni značajno investiraju u nauku i tehnologiju.

Starenje bogatih društava sa Zapada i konkurencija sa Istoka će u sledeće dve decenije dovesti do veoma snažnog pokreta migracija naučnih i tehnoloških talenata ka snažnim zemljama gde nema dovoljno demografskog potencijala. Nemačka namerava da zaposli u sledećih osam godina čak 400 hiljada inženjera i naučnika, dobrim delom iz imigracije. Kina ulaže ogromna sredstva u povratak njenih naučnika iz Amerike. Nedostatak naučnog i tehnološkog talenta je ključni razlog za donošenje, u novembru 2008. godine, takozvanog „plavog kartona” od strane EU, koji poput njegovog američkog modela „zelene karte“ treba da omogući Evropi da uzme deo svetskog naučnog talenta. Amerika, gde se planira dupliranje izdataka za nauku tokom predstojeće decenije, dodatno će podsticati tradicionalnu imigraciju naučnog talenta iz celog sveta. Naši najbolji talenti biće na ceni i na meti mnogih. Republika Srbija ne može sebi da dopusti da najbolji ponovo odlaze.

Brzo i jako opredeljenje za ekonomiju znanja i razvoj tehnološkog i naučnog kapaciteta zemlje nema validnu alternativu za Republiku Srbiju na početku 21. veka. Na tom nivou konstatacije bi se skoro svi građani Republike Srbije složili, ali pravo je pitanje kako to pretočiti u realnost. Krećemo sa uskom bazom od oko 10.000 naučnika, sa malim brojem domaćih i stranih tehnoloških preduzeća i još uvek skromnim vezama sa evropskim i drugim međunarodnim naučnim institucijama.

Lako je reći da treba investirati u nauku, teže je, ali jedino operativno, odrediti one domene gde zemlja gabarita Republike Srbije i njenog stanja može u razumnom roku postati relevantna na svetskom planu. Lako je deklarisati da želimo više mladih u nauci, teže je, ali jedino moguće, da obezbedimo ozbiljne resurse za doktorske studije, kao i dugoročna sredstva za izgradnju centara izvrsnosti i popravak generalnih uslova života, tako da talenti imaju dovoljno razloga da odrede Srbiju kao svoju bazu života, uz normalnu i poželjnu dozu mobilnosti svakog naučnika. Evidentno je da moramo više uraditi na povezivanju nauke sa privredom, ali će to iziskivati poreske i buxetske podsticaje tokom ekonomske krize. Kompleksno je, ali nužno, odrediti pravni okvir za sufinansiranje programa tehnološkog razvoja između države i privatnog sektora, uz pravičnu raspodelu prihoda od intelektualne svojine za učesnike u procesu njenog stvaranja. Država mora da podstakne domaću tehnologiju tako što će kroz sopstvene programe raznih nivoa vlasti, kao i javnih preduzeća, dati šansu domaćoj pameti. Teže je, ali nužno, definisati uslove koji neće biti samo povod za izbegavanje javnih nabavki i forsiranje rešenja koja ne bi doprinela konkurentnosti cele države.

Ova strategija je krenula od strateškog dokumenta koji je pripremio Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj (u daljem tekstu: Nacionalni savet), kao i brojnih sastanaka i okruglih stolova sa domaćim i inostranim naučnicima, privrednicima, državnicima, pripadnicima civilnog sektora i mnogim drugima. U saglasnosti sa preporukom Nacionalnog saveta, i u skladu sa međunarodnom praksom, predlaže se strategija u trajanju od pet godina.

Javna rasprava je trajala od 29. juna do kraja novembra 2009. godine, i bila je konstruktivna. Putem foruma i elektronske pošte, u Ministarstvo su pristigle stotine komentara domaćih naučnika, privrednika, stranih partnera, i tvoraca naučne politike drugih zemalja. Svi ovi komentari su pojedinačno razmtrani i zahvalni smo na otvorenom dijalogu i trudu koji je uložen kako bi finalna verzija teksta bila što bolja.

Ova Strategija ne bavi se idealima oko kojih bi se svi odmah složili (i tu stali), već o načinu na koji Republika Srbija u sledećih nekoliko godina može transformisati u svoju korist surovu međunarodnu realnost koja preti da joj zatvori vrata jedinog mogućeg puta napretka.

Vizija je Republika Srbija kao inovativna zemlja u kojoj naučnici dostižu evropske standarde, doprinose ukupnom nivou znanja društva i unapređuju tehnološki razvoj privrede. Dve ključne reči su„fokus i partnerstvo”. Fokus, zato što treba, kao što to rade i mnogo moćniji od nas, da odredimo listu nacionalnih naučnih prioriteta gde smo u mogućnosti da napravimo pomak. Partnerstvo, zato što je razvoj nauke pitanje celog društva a ne jednog ministarstva, i pitanje gde Republika Srbija mora pronalaziti naučne i privredne saveznike, u zemlji i van nje.

Zato se očekuje da ova strategija bude predmet diskusije, pa i sporenja, jer ona predstavlja rezultat beskompromisnog i bespristrasnog analitičkog pristupa koji se uvek vraćao ka činjenicama. Pošto u nauci, pa i u strategiji nauke, sve mora i može biti podložno proveri realnosti, i ova strategija će se prilagođavati eventualnoj promeni okolnosti, ali treba da služi kao ključni dokument kojim će se određivati i pravac studiranja na visokoškolskim ustanovama, sistem podsticaja za studente i profesore, način i prioriteti u finansiranju naučnih i tehnoloških projekata, kao i odnosi sa privredom i međunarodnim partnerima.
.

3.3.3. Zaštita životne sredine i klimatske promene

.

Značaj istraživanja u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena

Ekološka bezbednost, održivi razvoj i pitanja životne sredine u procesu približavanja EU jesu deo regionalnih inicijativa i faktor unutrašnje stabilnosti i ekonomskog razvoja. Tokom poslednjih decenija, postalo je jasno da je naše globalno okruženje pod ozbiljnom pretnjom posledica ljudskih aktivnosti koje vode ka sveobuhvatnom zagađenju voda i vazduha, iscrpljivanju prirodnih bogatstava, kao što su šumski i riblji fond, uništavanju biljnih i životinjskih vrsta i njihovih staništa i rastućoj pretnji globalnog zagrevanja.

I pored mnogobrojnih zakona koji su nedavno usvojeni u oblasti zaštite životne sredine, Republika Srbija je suočena sa velikim ekološkim problemima, kako zbog nepoštovanja donešenih zakona, tako i zbog nedostatka dugoročnih strategija iz svih oblasti zaštite prirodnih resursa. Upravljanje otpadom u Republici Srbiji, primera radi, još uvek se ne realizuje na odgovarajući način i pored činjenice da je Nacionalna strategija upravljanja otpadom usvojena 2003. Velika zagađenja prirodnih resursa, pre svega vode, zemljišta i vazduha u Srbiji, kao i činjenica da se klimatske promene dešavaju mnogo brže nego što se predviđalo ukazuju na potrebu da se ova oblast uvrsti u prioritete u strategiji naučnog i tehnološkog razvoja. Primena rezultata istraživanja s ciljem poboljšanja stanja životne sredine od izuzetnog su značaja za budući razvoj zemlje.
.

Stanje istraživačkog potencijala

Iz sredstava buxeta Republike Srbije sa razdela MNTR trenutno se finansira 144 naučnoistraživačka projekta iz oblasti zaštite životne sredine. Ukupna finansijska podrška projektima vezanim za zaštitu životne sredine i klimatske promene u svim domenima nauke u 2008. godini iznosila je 9,7 miliona evra što predstavlja 9,7% (2,3% u okviru osnovnih istraživanja i 7,4% u okviru programa tehnološkog razvoja) ukupnih buxetskih sredstava za nauku i tehnološki razvoj.

Najveći broj projekata obuhvata istraživanja primene novih materijala u zaštiti životne sredine i razvoj novih tehnologija za skladištenje i reciklažu otpada, zatim slede projekti u okviru osnovnih istraživanja, projekti koji se bave istraživanjima energetske efikasnosti u zaštiti životne sredine, a najmanji broj je vezan za analizu ekonomskih aspekata zaštite životne sredine sa uticajem na sistem ponašanja. U proteklom periodu je evidentna nedovoljna saradnja između naučnoistraživačkih organizacija i direktnih korisnika rezultata istraživanja, kao što su mala i srednja preduzeća i industrija.

Od 25 postojećih bilateralnih projekata sa Grčkom, Mađarskom, Hrvatskom, Slovenijom i Francuskom, 14 projekata se odnosi na istraživanja iz oblasti zaštite životne sredine. Osim projekata koji se finansiraju iz buxeta Republike Srbije, u 42 projekta okvirnog programa OP pet, šest, i sedam učestvuju naučnoistraživačke institucije iz Republike Srbije sa udelom od 1,37 miliona evra što predstavlja skroman rezultat.

Veliki broj naučnoistraživačkih organizacija je uključeno u istraživanja u oblasti zaštite životne sredine. U najvećem obimu ovim istraživanjima se bave: Šumarski fakultet, Poljoprivredni fakultet, Biološki fakultet, Tehnološko-metaluški fakultet i Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematički fakultet, Tehnološki fakultet i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet u Čačku, Prirodno-matematički fakultet, Tehnološki fakultet i Fakultet zaštite na radu Univerziteta u Nišu, kao i mnogobrojni instituti: Institut za zemljište, Institut za šumarstvo, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”, Institut za zaštitu bilja i zaštitu životne sredine, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, Institut za nuklearne nauke „Vinča” i dr., i ostale ustanove: Republički hidrometeorološki zavod, Zavod za zaštitu prirode, Zavod za javno zdravlje Beograd i drugi.
.

Prioriteti istraživanja u zaštiti životne sredine i klimatskih promena

Kao i u ostalim prioritetnim oblastima za razvoj nauke u Republici Srbiji od izuzetnog je značaja uspostavljanje jače saradnje između naučnoistraživačkih organizacija i korisnika rezultata istraživanja. Oblast zaštite životne sredine obuhvata gotovo sve segmente našeg društva i upravo iz tih razloga je neophodno angažovanje svih, kako istraživača (multidisciplinarni pristup istraživanjima), tako i nadležnih ministarstava, privrednih društava, lokalne uprave i dr.

Prioritetna istraživanja u zaštiti životne sredine i klimatskim promenama mogu se grupisati u sledeće osnovne celine:

  • razvoj tehnologija zaštite životne sredine;
  • naučni monitoring ekosistema, integrisano upravljanje u oblasti zaštite životne sredine (kvalitet vode, vazduha, zemljišta) i zaštita biodiverziteta;
  • hazardi životne sredine i ekosistemska procena rizika;
  • istraživanje klimatskih promena i njihovog uticaja na životnu sredinu – praćenje uticaja, adaptacija i ublažavanje.

Zaštita ekosistema zahteva multidisciplinaran pristup rešavanju problema, od posmatranja i razumevanja do adaptivnog upravljanja. Aktivnosti su predviđene u odnosu na resurse vodu, vazduh i zemljište, biodiverzitet urbanih sistema i šuma. Značajne probleme sa kojima se stanovništvo susreće svakodnevno su zagađenje obradivog zemljišta i nedostatak sistema za prečišćavanje industrijskih i urbanih otpadnih voda koje se izlivaju u rečne tokove. U oblasti kvaliteta zemljišta prednost imaju istraživanja remedijacije zemljišta. Intenzivno se istražuju mogućnosti primene fitoekstrakcije, imobilizacije kontaminanata i tehnike tzv. „pranja“ zemljišta. Aktivnosti u istraživanjima treba proširiti s ciljem razvoja novih tehnologija u oblasti pouzdanosti i rizika urbanih vodenih sistema, posebno u kontekstu nestašice vode i neregulisanih uslova vodosnabdevanja. Tehnološka rešenja treba da budu otvorena i integrativna, tehnički jednostavnija i jeftinija za rad i održavanje.

Stanje ekosistema predstavlja ključni pokazatelj efekata klimatskih promena, a njihov monitoring obuhvata dugoročno praćenje ekoloških parametara, indikatora klimatskih i drugih promena u prirodnim, poluprirodnim i agroekosistemima. Neophodno je razviti konzistentan sistem monitoringa koji se oslanja na postojeće evropske mreže kao što je to ILTER-Europe, regionalna mreža u okviru Međunarodne mreže dugoročnih ekoloških istraživanja (ILTER). Time bi se obezbedila razmena podataka i bliska naučna saradnja sa regionalnim i evropskim institucijama radi razumevanja promena u ekosistemima pod uticajem klimatskih promena i njihovog uticaja na biodiverzitet.

Ekološka procena hazarda i rizika danas, a uslovljena pre svih Okvirnom direktivom Evropske unije o vodama (WFD), podrazumeva praćenje statusa ekosistema kao celine, jer se integritet ekosistema smatra merom njegovog ekološkog statusa. Ovakav koncept se mnogo više oslanja na praćenje efekta pojedinih hazardnih materija (a uslovljeno REACH Direktivom), ali i sinergističkog dejstva velikog broja hazardnih i štetnih materija na biološke sisteme – od individue, preko populacija, do ukupnih ekosistema, koji se ne mogu utvrditi isključivo hemijskim analizama, već širokim spektrom ekotoksikoloških metoda.

Klimatske promene, prema različitim scenarijima i izveštajima, bitno će uticati na promene prirodnih sistema i neke ključne resurse životne sredine (poljoprivredu, vodne resurse, šume), a time i na sektor ekonomije. Međutim, brzina i posledice promena tokom 21. veka, su veoma neizvesne, naročito u regionalnom smislu, iako će biti, veoma verovatno, ozbiljne. Kako će sistem upravljanja životnom sredinom biti značajno uslovljen pravcem globalnog zagrevanja u 21. veku, neophodno je da se, na osnovu strateških prioriteta i politike u oblasti životne sredine obezbede uslovi za sprovođenje sistematskog monitoringa i istraživanja uticaja klimatskih promena na životnu sredinu kao osnove za donošenje strategije za proces adaptacije.

Pošto u Republici Srbiji još uvek nisu pokrenuta kompleksna proučavanja u ovom kontekstu, a imajući u vidu različite scenarije o klimatskim promenama u ovom veku, potrebno je pokretanje kompleksnog makroprojekta koji bi imao regionalni karakter, kojim bi bili obuhvaćeni ključni resursi životne sredine. Republika Srbija je dobila 2007. godine odgovornost za uspostavljanje regionalnog centra za praćenje klimatskih promena. Razvojem regionalnog modela, stvara se mogućnost predviđanja promena koje će se odraziti na upravljanje resursima drveta, vezivanja ugljenika, zaštite biodiverziteta, vodnih potencijala, zaštitu i planiranje upravljanja prostorom sa procenom rizika i društveno-ekonomskim posledicama.

Potrebne mere uključuju:

  • značajniji podsticaj istraživanjima u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena finansiranjem „top down” i multidisciplinarnih projekata;
  • formiranje Nacionalnih laboratorija za kontrolu kvaliteta vode, zemljišta i vazduha;
  • podrška institucijama za konzistentan sistem monitoringa koji se oslanja na postojeće mreže u okviru Međunarodne mreže dugoročnih ekoloških istraživanja (ILTER) i institucijama za sistem monitoringa klimatskih promena;
  • podsticaj za veće uključivanje naših istraživača u projekte OP7 programa, ostale programe EU, kao i u projekte bilateralne saradnje.

.

3.3.5. Poljoprivreda i hrana

.

Značaj istraživanja u oblasti poljoprivrede i hrane

Istraživanja u oblasti poljoprivrede i hrane uvek su bila u najdirektnijoj vezi sa razvojem poljoprivrede i prehrambene industrije naše zemlje. Dosadašnja iskustva pokazaju da je u ovoj oblasti za svaku zemlju važno postojanje kvalitetnih naučno istraživačkih organizacija i obrazovnih ustanova. Takve ustanove za svaku zemlju predstavljaju imperativ razvoja. Njihova buduća misija treba da razrešava, dugoročno usmerava i proverava potrebe potrošača i proizvođača.

Izmenjene privredno-sistemske prilike u svetu i kod nas zahtevaju od naučnoistraživačkog rada odgovore na socijalne, ekološke i ekonomske izazove (rastuću potražnju za bezbednijom, zdravijom i kvalitetnijom hranom) i za održivim korišćenjem i proizvodnjom obnovljivih bioresursa. U budućim istraživanjima, potrebno je objediniti osnovna, primenjena i razvojna istraživanja koja zajednički treba da doprinesu izgradnji srpske bioekonomije zasnovane na znanju putem udruživanja nauke, industrije i drugih zainteresovanih faktora s ciljem:

  • očuvanja zemljišta, biljnih i životinjskih resursa;
  • izgradnje održivog i efikasnog poljoprivrednog i prehrambenog sektora koji može da se takmiči na svetskom tržištu, doprinoseći porastu nacionalnog dohotka;
  • obezbeđenja hrane koja zadovoljava potrebe potrošača u pogledu kvaliteta i bezbednosti („food quality and safety”);
  • razvoj tehnologija koje će sačuvati životnu sredinu od uticaja efekata poljoprivredne proizvodnje;
  • pripremiti poljoprivredu i prehrambenu industriju Srbije za integracije u EU.

.

Stanje istraživačkog potencijala

Valorizacija naučnoistraživačkih rezultata posle 2000. godine, opet dobija šansu da realizuje svoj resurs i potencijal na tržištu. To je pre svega omogućeno otvaranjem spoljneg tržišta i sklapanjem autonomnih trgovinskih preferencijala sa EU (sadržani u Rezoluciji 2007/2000 EK i dopunjeni regulativom 2563/2000 EK), koji su zajedno sa drugim dokumentima i merama pozitivno uticali na porast izvoza. Danas u Republici Srbiji agroindustrija u stvaranju društvenog proizvoda zemlje učestvuje sa oko 20%. Republika Srbija ima veoma povoljne prirodne uslove za raznovrsnu poljoprivrednu proizvodnju, iskusne proizvođače, vrhunske stručnjake i naučne radnike. Od 2005. godine, Republika Srbija ostvaruje pozitivan trgovinski bilans kod izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda čija zastupljenost u ukupnom izvozu iznosi 20%, što je znatno više u poređenju sa drugim zapadno-balkanskim zemljama (oko 10%). U 2008. godini, ukupna robna razmena agrara Republike Srbije sa svetom iznosila je preko dve milijarde dolara i u odnosu na 2007. godinu, izvoz je povećan za 16%. Izvoz semenske robe je od posebne važnosti jer se izvoze sorte i hibridi stvoreni u našim naučnoistraživačkim organizacijama. Bitno je istaći konkurentnost naših sorti i hibrida na inostranom tržištu gde se preko tri miliona hektara godišnje zaseje našim sortama i hibridima. Naučni radnici u ovoj oblasti razvili su optimalne tehnologije u više disciplina uglavnom se oslanjajući na tradicionalne biotehnološke metode i postupke.

Glavni realizatori projekata u ovom domenu su: Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad; Institut za kukuruz „Zemun Polje”, Beograd; Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad; Institut za voćarstvo, Čačak; Institut za stočarstvo, Beograd; Institut za higijenu i tehnologiju mesa, Beograd; Institut za zemljište, Beograd; Institut za povrtarstvo, Smederevska Palanka; Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd; Institut za proučavanje lekovitog bilja „Josip Pančić”, Beograd, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd; Institut za krmno bilje, Kruševac; Institut za veterinarstvo Srbije, Beograd; Institut za veterinarstvo „Novi Sad”; Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”, Beograd; Institut za molekularnu genetiku i genetički inženjering, Beograd; Institut za primenu ekonomike u poljoprivredi, Beograd; Poljoprivredni fakultet u Zemunu Univerziteta u Beogradu; Poljoprivredni fakultet i Tehnološki fakultet u Novom Sadu Univerziteta u Novom Sadu; Agronomski fakultet u Čačku Univerziteta u Kragujevcu; Veterinarski fakultet u Beogradu Univerziteta u Beogradu; Hemijski fakultet u Beogradu i Tehnološko metalurški fakultet u Beogradu Univerziteta u Beogradu.

Sve ove institucije pokrivaju određene podoblasti kao što su: zemljište, ratarstvo i povrtarstvo, voćarstvo i vinogradarstvo, stočarstvo i veterina, prehrambene tehnologije, razvoj novih enzima i mikroorganizama u bioprocesima i agroekonomija. Ukupno se finansira 117 projekata sa preko 1.300 istraživača. Ulaganje u ovu oblast je povećano preko šest puta u odnosu na 2002. godinu i sada iznosi preko 1,2 milijarde dinara za 2008. godinu.
Poslednjih godina, ova oblast je među najvidljivijim u međunarodnim okvirima. Tako u Sedmom Okvirnom Programu EU u programu „Saradnja” unutar tematske oblasti„Hrana, poljoprivreda, ribarstvo i biotehnologija” istraživačke grupe iz Srbije se po procentu uspešnosti nalaze na evropskom proseku (oko 17% uspešnosti). U COST (17 od 101), EUREKA (5 od 36), NATO i drugim međunarodnim programima učestvuju srpski istraživači, kao i u bilateralnim programima saradnje.
.

Prioriteti istraživanja u poljoprivredi i hrani

Buduća istraživanja bi trebalo da obuhvate sledeće tematske okvire:

  • održivo korišćenje, povećanje plodnosti, remedijacija i zaštita zemljišta;
  • evaluacija i korišćenje gajenih i divljih genetičkih resursa putem konvencionalnih i novih biotehnoloških metoda u oplemenjivanju s ciljem dobijanja produktivnih sorti, hibrida ili rasa, koji će poslužiti kao baza za proizvodnju hrane, posebno funkcionalne, specijalne i nove hrane;
  • uvođenje i razvoj novih biotehnologija sa ciljem održivog upravljanja u intenzivnoj kao i u organskoj poljoprivrednoj proizvodnji korišćenjem postojećih bioloških resursa;
  • razvoj novih tehnologija i proizvoda u prehrambenoj industriji i tehnologija baziranih na tradicionalnim proizvodima;
  • istraživanja i razvoj primene novih enzima i mikroorganizama u bioprocesima, novi proizvodi, produkcija biomase.

U skladu sa ovim tematskim celinama buduća istraživanja bi trebalo da prate sledeće mere:

  • u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede treba sačiniti celovite programe istraživanja. Ovim bi se doprinelo intenziviranju naučnih istraživanja, njihovoj boljoj primeni u praksi i na kraju, postizanju boljih rezultata u poljoprivrednoj proizvodnji;
  • uspostavljanje Nacionalne tehnološke platforme „Hrana za život”;
  • potrebno je uspostaviti čvršću i funkcionalniju vezu između Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Privredne komore Srbije, naučnoistraživačkih organizacija, proizvodnih i tržišnih subjekata (veliki sistemi i mala i srednja preduzeća);
  • organizovanost državnih instituta treba uskladiti i dovesti na nivo kompetentnosti sa adekvatnim institucija u razvijenim zemljama.

Prioriteti su usaglašeni sa sledećim dokumentima:

  • Nacionalna strategija privrednog razvoja Republike Srbije od 2006. do 2012. godine;
  • Strategija razvoja poljoprivrede Srbije , usvojena na Vladi 18. avgusta 2005. godine;
  • Nacionalni program poljoprivrede Srbije 2009-2011. godine.
Napravi novu temu u “Pravilnici”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">