.

8.1 Opšte

Da bi se održala i pokazala efektivnost FSMS, organizacija treba da potvrdi da su sve pretpostavke koje su korišćene u okviru sistema, naučno utemeljene, odnosno provede validaciju. Pored toga, organizacija treba da planira, sprovede i dokumentuje regularne verifikacije svih komponenti sistema, kako bi procenila da li, ili ne, sistem radi otkako je implementiran, ili su potrebne modifikacije. Verifikacija bi takođe trebala da bude deo neprestanog procesa napredovanja, zbog čega organizacija i verifikuje sistem.
.

8.2 Validacija kombinacija kontrolnih mera

Validacija kombinacije kontrolnih mera, je u osnovi novi zahtev uveden sa ISO 22000, koji se odnosi na kontrolne mere koje se odnose na rizike za koje je procenjeno da ih je potrebno kontrolisati, kontrolne mere koje bi zatim trebalo potvrditi pre nego što se primene. Faze pre validacije obuhvataju:

• Identifikovanje rizika po bezbednost hrane, za koje je planirano da budu kontrolisani;
• Identifikovanje potrebnog krajnjeg rezultata bezbednosti hrane;
• Identifikovanje neophodnih kontrolnih mera, i određivanje koje od njih će biti potvrđene;
• Identifikovanje da li je kontrolna mera prethodno potvrđena na odgovarajući način, ili da li je dobro sprovedena, i
• Ako je neophodno, napraviti prioritete za validaciju kontrolnih mera.

Organizacija treba da potvrdi (videti 3.15) da su kontrolne mere efektivne. Kontrolne mere koje su uključene u operativne PRP-ove i HACCP plan moraju se validirati čime se dokazuje da izabrane mere omogućavaju da se njihovom primenom postigne planirana kontrola rizika po bezbednost hrane i da su efektivne i da u kombinaciji osiguravaju upravljanje identifikovanim opasnostima, odnosno obezbeđuju dobijanje finalnog proizvoda koji je u skladu sa definisanim prihvatljivim nivoima rizika. Ako se navedeno ne može postići, mera ili kombinacija mera se mora izmeniti i ponovo oceniti.
.

8.3 Upravljanje monitoringom i merenjem

Ova odredba se odnosi na potrebu poznavanja tačnosti opreme za merenje, i usklađena je sa odgovarajućim zahtevima u ISO 9001. Treba obratiti pažnju da se ona odnosi samo na monitoring i merenje parametara korišćenih u FSMS, koji se odnose na bezbednost hrane. Organizacija mora voditi zapise o etaloniranju opreme.

Sva oprema koja se koristi za verifikovanje, da proizvod odgovara specificiranim zahtevima je neophodno da:

• bude podešena (etalonirana) u određenim intervalima definisanim u međunarodnim i nacionalnim mernim standardima. Meran oprema etalonira se interno ili eksterno u ovlašćenim institucijama i laboratorijama u zavisnosti od vrste merne opreme.
• bude prilagođena, ili ponovo prilagođena. Svi tehnički podaci koji se odnose na mernu opremu dostupni su korisnicima ili njihovim predstavnicima i mogu se koristiti radi uverenja da oprema odgovara nameni.
• bude identifikovana, i da time omogući da se odredi status podešavanja;
• bude zaštićena od podešavanja koje bi poremetilo merenje, i
• da se ispravno koristi, održava i skladišti.
Ako se ustanovi da merni uređaji nisu odgovarali zahtevima moraju se preduzeti odgovarajuće korektivne mere za sav proizvod na koji je ovaj kvar mogao imati uticaja.
.

8.4 Verifikacija sistema menadžmenta bezbednošću hrane

.

8.4.1 Interna provera

Organizacija mora da obezbedi dokumentovanu proceduru za interne provere. Organizacija treba da interne provere sprovodi u planiranim intervalima kako bi se utvrdilo da li je FSMS efektivno primenjen i održavan i da je u skladu sa planiranim zahtevima utvrđenim od strane organizacije, i sa zahtevima ovog Međunarodnog standarda. Interna provera mora obuhvatati planiranje, izveštaje i poboljšanja. Prilikom interne provere proveravaju se procedure, proizvodi, procesi i zapisi.

Vođa tima za bezbednost proizvoda priprema Plan internih provera. Planom internih provera definiše se predmet i područje provere, planirana vremena internih provera i interni proveravači za određena područja.

Program provere se planira uzimajući u obzir status i važnost pojedinih procesa i oblasti poslovanja na kvalitet i bezbednost proizvoda, kao i rezultate prethodnih provera. Detaljni program kontrole treba da obuhvati pripremu i objavljivanje planova interne provere, opseg provere, frekvenciju provera, metode za sprovođenje provera, izveštaje o rezultatima, distribuciju izveštaja, primenu korektivnih mera i pratećih aktivnosti, odabir i obuku kompetentnih kontrolora.

Prilikom izbora internih proveravača vodi se računa o objektivnosti i nepristranosti proveravača, što se postiže tako da niko ne može da proverava područje za koje je odgovorno u svakodnevnom radu. Internu proveru mogu da sprovode samo lica koja su uspešno završila kurs za interne proveravače. Po proceni Vođa tima za bezbednost hrane može da uključi i spoljne saradnike u interne provere.
Pored planiranih internih provera organizacija može da provede vanredne interne provere. Vanredne interne provere mogu zatražiti odgovorni rukovodioci kada rezultati prethodne interne provere zahtevaju ponovnu proveru.

Na kraju interne provere svaki proveravač piše izveštaj na osnovu koga se predlažu korektivne mere. Odgovornost za sprovođenje korektivnih mera snosi rukovodilac proveravane organizacione celine, a nadzor nad sprovođenjem korektivnih mera vrši Vođa tima za bezbednost. Verifikaciju mogu provesti i eksterno angažovani eksperti.
.

8.4.2 Vrednovanje pojedinačnih rezultata verifikacije

Ako verifikacija ne pokaže usaglašenost sa postavkama organizacija treba da preduzme mere kako bi postigla potrebnu usaglašenost. Ovim merama između ostalog moraju da se preispitaju: postojeće procedure, uputstva i kanali komunikacije (videti 5.6 i 7.7), zaključci analize rizika po bezbednost hrane (7.4), uspostavljeni operativni PRP (videti 7.5) i HACCP planovi (videti 7.6.1), PRP-ovi (videti 7.2), efektivnost menadžmenta ljudskih resursa i obuka (videti 6.2).
.

8.4.3 Analiza rezultata verifikacionih aktivnosti

Tim za bezbednost hrane analizira rezultate verifikacionih aktivnosti uključujući rezultate internih i eksternih provera. Rezultati ovih analiza predstavljaju ulazne elemente za preispitivanje i ažuriranje sistema upravljanja kvalitetom i bezbednošću hrane.

Analiza rezultata verifikacije treba da se sprovede kako bi se potvrdilo da je opšti rad sistema u skladu sa planiranim postavkama i FSMS zahtevima. Na osnovu ove analize identifikuje se potreba za ažuriranjem ili poboljšanjem FSMS. Analiza rezultata verifikacije je ulazna informacija za planiranje interne provere i dokaz da su preduzete korektivne mere efektivne.
.

8.5 Poboljšavanje

.

8.5.1 Stalno poboljšanje

Organizacija mora da brine o stalnom poboljšavanju efektivnosti sistema menadžmenta bezbednošću proizvoda korišćenjem politike, ciljeva, rezultata provera, analize podataka, korektivnih i preventivnih mera i preispitivanjem od strane rukovodstva.

Neprestano poboljšavanje efektivnosti FSMS organizacija može postići i korišćenjem:

• Komunikacija (videti 5.6);
• Ocenjivanjem menadžmenta (videti 5.8);
• Internih provera (videti 8.4.1);
• Vrednovanja pojedinačnih rezultata verifikacije (videti 8.4.2);
• Analize rezultata verifikacije (videti 8.4.3);
• Validacije kombinacija kontrolnih mera (videti 8.2);
• Korektivnih mera (videti 7.10.2), i
• Ažuriranja FSMS (videti 8.5.2).

Sprovođenjem rutinskih internih provera i monitoringa, postaće jasno u kom se smeru politika, ciljevi i planovi moraju modifikovati. Neprestano poboljšanje ne predstavlja zaista poslednju fazu, već je integralni deo svake faze u FSMS, bez obzira da li je to pomenuto ili ne.

Za sprovođenje korektivnih i preventivnih mera zadužen je onaj sektor na koji se mera odnosi, a odgovornost za sprovođenje mera snosi dotični rukovodilac sektora. Korektivnim merama pristupa se kada se utvrdi neusaglašenost proizvoda/ usluga, procesa ili sistema sa specificiranim zahtevima ili kada se neusaglašenost javi u toku procesa rada. Korektivne mere mogu biti i rezultat sprovedene interne ili eksterne provere. Preventivnim merama se pristupa kada se teži otklanjanju uzroka potencijalnih neusaglašenosti.

Mere za poboljšanje FSMS obuhvataju:

• Analiziranje i procenjivanje postojeće situacije, kako bi se identifikovale oblasti koje treba poboljšati;
• Utvrđivanje ciljeva za poboljšanje;
• Traženje mogućih rešenja kako bi se ciljevi ostvarili;
• Procenu ovih rešenja i pravljenje odabira;
• Primenu odabranog rešenja;
• Merenje, verifikaciju, analiziranje i procenu rezultata primene kako bi se utvrdilo da su ciljevi postignuti.
.

8.5.2 Ažuriranje sistema menadžmenta bezbednošću hrane

Često nadograđivanje celokupnog sistema zadržava sistem isplativim, a štetni efekti se maksimalno smanjuju. Tim za bezbednost hrane mora u unapred isplaniranim periodičnim intervalima vrednovati sistem menadžmenta bezbednosti hrane i protok informacija koje se koriste u FSMS (videti definiciju 3.17). Rezultati ovog vrednovanja ulaze u ocenu menadžmenta (videti 5.8.2). Kontrolori treba da provere da li opseg ovog vrednovanja obuhvata celokupan FSMS, počev od pitanja koja podstiču ažuriranje, do uspešne primene promene. Vrednovanje i ažuriranje treba da budu zasnovani na:

• Ulaznim podacima dobijenim iz komunikacije (eksterne i interne; videti 5.6).
• Ulaznim podacima dobijenim iz ostalih informacija koje se odnose na pogodnost, adekvatnost i efikasnost FSMS.
• Rezultatima dobijenim analizom rezultata verifikacije (videti 8.4.3).
• Rezultatima kontrole menadžmenta (videti 5.8.3).