Zdravko

Napravljene poruke na forumu

  • Autor
    Članci
  • Glavni urednik

    Pravilnik o kvalitetu proizvoda od voća, povrća i pečurki i pektinskih preparata je još uvek važeći, tako da je slatko tu definisano. Upravo radimo na novom Pravilniku.

    Glavni urednik

    Poštovani članovi,

    Prof. dr Ahmed Smajić prati ovu temu i ustupio je tekst Domaći specijaliteti od mesa iz svoje knjige Prerada mesa pa možete pročitati detaljnije o ovoj tehnologiji. Ispred Tehnologije hrane, zahvaljujem se profesoru.

    Glavni urednik

    Ispod naslova knjige je naveden izdavač

    BEGEN COMERC d.o.o BEOGRAD-ZEMUN, ul.Backa 1U Zemun

    tel.fax.011/3739-728

    Glavni urednik

    Ispod naslova se nalazi kontakt telefon pa možete nazvati.

    S poštovanjem,

    Glavni urednik

    Izdavač je Nolit. Na ovoj stranici možete naći kontakt podatke pa ih nazovite.

    Glavni urednik

    @branka. Mislim da ste ovde preoštro nastupili. Nazvati tehnologa nestručnim da uči decu hemiji u osnovnoj školi je preterano. Ne ulazim u pravilnike koji obrađuju oblast prosvete jer ih ne poznajem. Vidim da su se ovde javljali ljudi koji su upućeni.
     
    Moj komentar se odnosi samo na stručnost tehnologa u pogledu hemije. Na primer, tehnolozi se zvanično mogu sertifikovati za savetnika za hemikalije, što je najviši nivo uskostručne sertifikacije, odnosno nivoa stručnosti (kompetencije) u oblasti hemije. Nema nikakve dileme da je stručnost tehnologa u oblasti hemije neupitna.

    Glavni urednik

    Poštovana Renata,
    Ovo što ste naveli jeste restoran sa keteringom. Neke uslove koje objekat mora da zadovolji imate ovde navedene. Ne postoji formalna registracija za radionicu zdrave hrane. Praktično nema pravila koji bi određivali šta je to zdrava hrana. Ovde treba razdvojiti pojam bezbedne hrane koji je naravno definisan u propisima.
     
    Obratite pažnju da ne možete nazvati proizvod organskim ako nemate dokaz za to, odnosno sertifikat izdat od strane kuće ovlašćene od strane Ministarstva.

    Glavni urednik

    Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane („Sl. glasnik RS“, 85/2013 i 101/2013)

    Član 8.

    Deklaracija mora da sadrži sledeće podatke:

    8) mesto, odnosno zemlja porekla i zemlja iz koje je hrana uvezena;

    Glavni urednik

    Napišite koje tačno knjige imate. Možda će i meni nešto biti interesantno ukoliko nemam.

    Glavni urednik

    Nije potrebno da vi uradite analizu. Najbolje je da kontaktirate proizvođa i ukažete mu na problem. Verovatno će vam izaći u susret i objasniti o čemu se radi. Ako se ogluše o vaš poziv tu je naravno inspekcija kojoj je posao da reši taj problem.

    Glavni urednik

    Ispod naslova knjige imate kontakt telefone izdavača kod koga možete naručiti knjigu.

    Glavni urednik

    To postoji svakako, ali to nije državni ispit.

    Glavni urednik

    Ne postoji državni ispit za tehnologe. Pripravnički traje onoliko koliko firma odluči da traje. Mogu vas odmah baciti u vatru bez pripravničkog staža. Sve zavisi od firme.

    Glavni urednik

    Poštovani Aleksandre,

    Imena učesnika foruma su izmenjena jer sam u novom dizajnu ostavio da identifikacija članova bude preko rednog broja (kojeg vidite pored imena člana foruma) i imena. To je urađeno pre nekoliko meseci i više se neće menjati.

     

    Oko komentara se dosta se mučimo. Stvar je u tome što bolji serveri koštaju mnogo novca, a sajt je mnogo narastao, kao i broj članova. Nadam se da ću ovo uskoro rešiti, bolje da kažem to mora biti rešeno. Javiću vam se čim rešim da proverite.

    Glavni urednik

    Poštovane kolege,

    Molim vas da se uvažavate. Pišete o sušenju, čemu je forum i posvećen. Svako ko nastavi da vređa ostale učesnike diskusije biće isključen sa foruma. Molim vas da se suzdržite od vređanja.

    Glavni urednik

    Kontakt telefon kolege Markovića je 015 / 513-227. Autor knjigu dostavlja brzom poštom.

    Glavni urednik

    Evo odlomka iz knjižice (24 stranice) Tehnologija proizvodnje aronije (Nikolić, 2012)

    Aronija se u prehrambenoj industriji obično koristi za dobijanje džema, želea, bistrih sokova i likera.

    Sok. Sok dobijen ceđenjem svežeg ploda aronije veoma je cenjen kako u prerađivačkoj, tako i u farmaceutskoj industriji. Udeo soka u svežem proizvodu iznosi oko 75%, a kod zamrznutih plodova i do 80%. Bistri sok više nema kiselkast ukus svežeg ploda – sada je to izvrstan osvežavajući napitak karakteristične arome, blagog ukusa i jarko ljubičaste boje. Koristi se i za pripremanje mešavina (npr. sa sokom od jabuke ili jagode), koje su aromatičnije i slađe i koje zadržavaju intenzivnu boju. Takođe, dodavanje 5-7% soka aronije sokovima koji oskudevaju u antocijanima dovoljno je da bi i njihova boja postala privlačna. Sok se koristi i u proizvodnji gaziranih pića i sajdera, dodavanjem u odnosu 1:2 jabukovoj širi.

    Džem. Na isti način proizvode se džem, žele i pire, upotrebom samo ploda aronije ili mešanjem različitog voća. Proizvodi se marmelada od aronije i jabuke, aronije i jagode, aronije i maline.

    Koristi se i kao kandirano voće, namenjeno industriji slatkiša. Pire od aronije koristi se u proizvodnji jogurta i mlečnih deserta, kojima daje privlačnu boju i ukus.

    Alkohol. Aronija se takođe koristi u proizvodnji alkoholnih pića. Plodovi se mogu izložiti fermentaciji, pri čemu se od 100 kg voća dobija oko 4,2 I alkohola jačine 100°. Dobijeni proizvodi koriste se za dobijanje likera i aromatizovanje votke.

    Prirodna boja. Ekstrakt ploda aronije koristi se kao prirodna boja u prehrambenoj industriji. Antocijana se ekstrahuju bez problema tako što se komina preostala u proizvodnji sokova tretira vodenim rastvorom alkohola; jedan deo može se dobiti i upotrebom tople vode. Ekstrakcija antocijana obavezno se vrši na vlažnoj komini, u roku od 3-4 dana po ceđenju, jer se nakon toga ubrzano gube.

    Glavni urednik

    Da, ovo je važeći pravilnik. Proverio sam.

    Glavni urednik

    Poštovani Dušane,

    Hvala Vam na zahvalnosti u vezi predstavljanja knjige. Ako mislite da treba još nešto dodati prikazu molim vas da nam pošaljete i mi ćemo dopuniti prikaz. Bilo bi od velikog značaja da se uključite malo više na forumu Tehnologije mleka pošto imate veliko iskustvo.

    Nije mi jasna ova vaša druga poruka pošto ne znam kome je upućena.

    Glavni urednik

    Poštovanje kolega,

    Nema potrebe da nagađate. Na ovom linku možete preuzeti pravilnik i potražiti aditive koji vas interesuju. Na primer, E 316 natrijum-eritorbat može se koristiti samo u salamurenim, termički tretiranim i netretiranim proizvodima od mesa. Maksimalno je dozvoljeno 500 mg/kg.

    Pravilnik o prehrambenim aditivima je stupio na snagu. U pravilniku se proizvodi od mesa podeljeni na sledeće grupe:

    • Termički netretirani proizvodi od mesa
    • Termički tretirani proizvodi od mesa
    • Omotači i sredstva za oblaganje i dekoraciju mesa
    • Tradicionalni salamureni mesni proizvodi sa posebnim uslovima za upotrebu nitrata i nitrita

    Među ovim grupama treba da pronađete proizvod koji vas interesuje i pročitate koji aditivi su dozvoljeni.

    Pravilnik o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2013), član 40:

    Oznaku serije nije potrebno navoditi u slučaju hrane koja je označena rokom trajanja koji sadrži dan i mesec i godinu, u tom redosledu.

    Inače, datum proizvodnje može da bude lot. Zavisi od organizacije proizvodnje. Serija podrazumeva grupu jedinica hrane koja je prerađena, proizvedena ili pakovana u gotovo jednakim uslovima.

    Glavni urednik

    Ispod naslova knjige imate kontakt telefon pa se možete informasati kako možete kupiti knjigu.

    Glavni urednik

    Poštovani Miroslave ako imate neki tekst o vašoj inovaciji bilo bi nam zadovoljstvo da ga objavimo na Tehnologiji hrane. Informaciju bi proslijedili svim članovima. Naša misija i jeste da promovišemo nauku.

    Glavni urednik

    Ispod naslova knjige pišu kontakt podaci izdavača.

    Glavni urednik

    Ispod naslova piše izdavač knjige, Partenon. Nazovite ih pa će vam objasniti kako da kupite knjigu.

    Glavni urednik

    Mislim da ima. Najbolje je nazovite studentske službe fakulteta i raspitate se.

    Glavni urednik

    Morate proizvod koji napravite poslati u neku laboratoriju na hemijsku i mikrobiološku analizu.
    Po Zakonu Ministarstvo mora održavati Registar objekata u kojima se proizvodi hrane. Na ovaj način Ministarstvo ima informacije u kojim objektima se proizvodi hrana kako bi ih inspekcija mogla kontrolisati.

    Glavni urednik

    Ne postoji dozvola za rad. Treba da imate objekat koji zadovoljava minimalne uslove i prijavite ga u registar objekata u Ministarstvu poljoprivrede. Naravno treba i da osnujete firmu.

    Glavni urednik

    Na žalost nismo uspjeli naći kontakt izdavača. Ne znam da li više postoji. Knjigu možete kupiti na sajtu Kupindo. Veoma često se pojavi da neko prodaje polovnu.

    Glavni urednik

    Na ovoj stranici imate sve knjige o voćarstvu koje smo predstavili pa potražite, možda ćete naći to što vas interesuje.
    Veoma je teško dolaziti do naslova.

    Glavni urednik

    Izašao novi Pravilnik o listi stručnih, akademskih i naučnih naziva (44/2013)

    Evo dijela koji se odnosi na inženjere tehnologije:

    LISTA STRUČNIH, AKADEMSKIH I NAUČNIH NAZIVA
    TEHNOLOŠKO INŽENJERSTVO

    AKADEMSKE
    osnovne (180 ESPB) • inženjer tehnologije • Inž. tehnol.
    osnovne (240 ESPB) • diplomirani inženjer tehnologije • Dipl. inž. tehnol.
    master (180+120=300 ESPB) (240+60=300 ESPB) • master inženjer tehnologije • Mast. inž. tehnol.
    specijalističke (300+60=360 ESPB) • specijalista inženjer tehnologije • Spec. inž. tehnol.
    doktorske (300+180=480 ESPB) • doktor nauka – tehnološko inženjerstvo • Dr

    STRUKOVNE
    osnovne (180 ESPB) • strukovni inženjer tehnologije • Struk. inž. tehnol.
    specijalističke (180+60=240 ESPB) • specijalista strukovni inženjer tehnologije • Spec. struk. inž. tehnol

    Glavni urednik

    Sve informacije možete naći na sajtu Inženjerske komore Srbije.

    Glavni urednik

    Izdavač je Visoka ekonomska škola pa ih kontaktirajte.

    Glavni urednik

    Poštovani istra9999,
    Nema potrebe da se pozivate na zakon. Zar ne vidite da sve ovo mi volonterski radimo i nemamo nikakav interes da ljude pogrešno obaveštavamo. Slobodno nam pošaljite oglas sa ispravnim informacijama i mi ćemo da promenimo sve kako kažete. Naš mail imate na ovoj stranici.
    Pozivam Vas da i ubuduće kada nešto organizujete pošaljete nam oglas i mi ćemo informaicju objaviti u našem Nedeljniku.
    S poštovanjem,

    Glavni urednik

    @jovic Niko vas nije ubjeđivao da pijete ovo mlijeko. Cilj diskusije je bio objašnjenje da nema apsolutno bezbjedne hrane. I da to mlijeko koje ne želite da pijete nije ništa manje bezbjedno od bilo koje namirnice koju ćete jesti umjesto njega. Prema tome ne morate se pitati. Sigurno se trujemo svakim zalogajem hrane koju jedemo. Ne morate se razumjeti u politiku, igra oko standarda je vezana za ekonomiju.

    @mikadjo Ako ste u mom postu protumačili da sam nešto opravdavao patriotizmom odmah da kažem da patriotizam ne uzimam ni za kakvo opravdanje. Čak mislim da sam bio veoma oštar. Za sve ostalo što ste napisali već su argumenti napisani u prethodnim postovima tako da neću ponavljati.
    Ono što želim da kažem jeste da našim malim proizvođačima treba dati vremena da postignu tražene granice ili ćemo ih uništiti. U prethodnim postovima, a i u samom tekstu je navedeno mnogo argumenata koji govore da to neće ni najmanje uticati na zdravlje nacije. Evo još jednog. Gospodin JOVIC je u pravu. Aflatoksin se kumuliše u organizmu. Ako uzmemo da prosječan Evropljanin ima 35 godina, to znači se 30 godina trovao aflatoksinom iz mlijeka. Našim malim proizvođačima sigurno neće trebati 30 godina da se prilagode novim standardima. Moramo ići ka oštrijim standardima, mislim da se svi sagovornici ove diskusije oko toga slažu. Ono što je moje mišljenje jeste za to treba proizvođačima dati vremena i da se u međuvremenu ništa loše ne može desiti.

    @mlekar Čini mi se da smo sada sve usaglasili. Kada bi nam ovi što nas vode vodili diskusiju ovako kao što smo nas dvojica, da sagledamo svoje greške i saslušamo sagovornika, gdje bi nam kraj bio.

    Glavni urednik

    @jovic Ne znam da li ste čitali moj post, ali evo ponoviću. Igra oko standarda je velika igra kojom razvijenije države žele da ograniče one nerazvijenije. Jednostavno postavite granice koje nerazvijeniji svijet ne može da ispuni i time postignete da gosp. Jović kupuje strano, a ne domaće mlijeko. Izgovor je ubjedljiv. Postane potpuno logično biti na strani EU standarda jer oni žele da zaštite naše građane.

    Da li će granica 0,5 mg/kg aflatoksina u mlijeku izazvati toksikoze stanovništva?
    Jasno je i pticama na grani da neće. Da je tako odavno bi se svi potrovali. Pa granica je smanjena tek prije dvije godine, a aflatoksin je sa nama otkako je civilizacije. Nedim87 je u svom komentaru rekao i to je tačno, ne postoji apsolutno bezbjedna hrana, niti je kada postojala, niti će kada postajati.

    @mlekar Pričate o sistemu (Državi) kao da je to Ero s onoga svijeta. Ko je sistem (Država)? Jesmo li Vi i ja Država? Nemislite li da nam je sistem loš zato što smo nas dvojica loši! Je li taj seljak što neće da ode u srednju školu Država, je li taj iz stručne službe što neće knjigu da otvori, da nešto nauči, Država. Lijepo li je za sve okriviti Eru s onoga svijeta.
    Nevjerovatno mi je da ste izvukli zaključak da je neko stekao moralno pravo da truje ljude. Država je loša te samim tim svako stiče moralno pravo da truje ljude. Nadam se da niste ovako mislili nego da ste napravili lapsus. I sami znate da je analiza samo kraj čitavog procesa. Analiza ne popravlja ništa, ona samo pokazuje kako smo i koliko smo znali upravljati proizvodnjom. Ali, pošto nekoga mrzi da se obrazuje (odnosno Država mu nije dovukla učitelje u dnevni boravak), onda je stekao moralno pravo da truje ljude.
    Nećete vjerovati, ali ja volim ovu Državu. Kakva je takva je, ali moja je, i ne bi je mijenjao ni za jednu drugu. Izgubljeni smo između novog nam kapitalizma da svemu novcem tražimo mjeru i zaostavštine komunizma da nam je država kriva što nam se ne ide u školu, što nam se knjige ne čitaju. Sve nam Država treba da servira i dostavi.

    Svjestan sam da sam ovo previše emotivno napisao. Ne mogu da gledam kako je ovaj narod izgubio nadu. Valja se boriti. Da mijenjamo sebe i svoje navike da bi napravili bolju Državu. Neće i ne treba da to neko radi za nas.

    Glavni urednik

    @mlekar Prvo mislim da je veoma teško tvrditi da je svaki seljak koristio samo svoju hranu. Ovo uopštavanje sigurno ne stoji. Takođe sigurno nisam ni među onima koji misle da to što je neko seljak znači da živi životom pravednika. Seljačko sam dijete pa znam o čemu pričam.
    Mislim da pogrešno tumačite Zakon. Taman posla da to što neko ne mora da implementira HACCP znači da mu je dato pravo da stavlja u promet nebezbednu hranu. A nema drugog načina da dokažete da vam je hrana koju ste proizveli bezbedna osim da je analizirate.
    HACCP je namenjen prerađivačkoj industriji. To što neko ima uveden HACCP ne oslobađa ga zahteva da kontroliše bezbednost svojih proizvoda. Uvođenjem HACCP-a proizvođač dokazuje da je mogućnost proizvodnje nebezbedne hrane sveo na najmanju moguću (razumnu) meru. Dakle, uveden HACCP nije dokaz bezbednosti hrane. Ne postoji apsolutna kontrola, niti apsolutna bezbednost, niti će kada postajati. Razlog je što bi to bilo preskupo i praktično nemoguće uraditi.

    Dobro ste pomenuli sistem. Sve što ste rekli stoji. Zaista je nevjerovatno da u nepreglednom moru agencija koje smo napravili nema agencije za hranu. I poslije gomile seminara, odbora u kojima sam bio nisam od nekoga čuo suvislo objašnjenje ove činjenica. A u strategiji razvoja države se hrana navodi na prvom mjestu. Ne mogu da se otrgnem utisku da je sve što stoji iza izjava o proizvodnji hrane jedno veliko licemjerstvo. Radnika i seljaka je mnogo pa im mlati o nečemu što vole da čuju neće li se dobiti izbori.

    Glavni urednik

    @mlekar Imate li vi informaciju da je neko struku pitao o granici 0,05 μg/kg. Naše državno opredjeljenje je da brzim vozom idemo u EU, zato pravilnike usvajamo na kile.
    Prema pravilima akreditacije laboratorijama nije dozvoljeno da davaju preporuke.

    Prema Zakonu o bezbednosti hrane proizvođač je odgovoran za bezbednost proizvoda koji iznosi na tržište. I ovaj zakon je donešen usklađivanjem sa EU. Ovo pištem kao komentar na informaciju da je samo 5% farmi obuhvaćeno analizom. Liberalizovali smo sistem kontrole, zakonodavac je dao veliko proverenje proizvođaču, ali kada se desi greška jedino prepoznajemo državu kao krivca.

    Potpuno se slažem sa vama o otuđenosti nauke od prakse. Prosto mi je nevjerovatno koliko država ulaže para u našu nauku i da je uopšte ne interesuje šta dobija za uzvrat. Što je najgore ne zna ni šta želi sa tom naukom.

    @jovic Nadam se da sam vas dobro razumio da ste ironično pisali o sistemu koji ne poštuje male proizvođače. Mislim da se moramo grčevito boriti za te male proizvođače, jer su oni jedino naše što je ostalo u ovoj državi. Zar treba da dozvolimo da razni lobiji iskoriste ovu glupost oko aflatoksina da nam unište ovo malo proizvođača mlijeka što imamo.

    Još jednom podržavam potpuno Nedimov zaključak. Moramo se truditi da smanjimo granicu, ali za to treba vremena.

    Glavni urednik

    INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE
    Odeljenje za poljoprivredu, prehrambenu i drvnu industriju i šumarstvo
    21.02.2012. godine

    Objavljeni srpski standardi za utvrđivanje sadržaja mikotoksina
    Evropska organizacijaza standardizaciju (CEN) objavila je ukupno šest evropskih standarda za ispitivanje sadržaja mikotoksina u hrani. Od ukupno šest evropskih standarda samo dva su izvorni evropski standardi (EN 14123 i EN 15851) dok su preostala četiri standarda nastala preuzimanjem validnih izdanja međunarodnih standarda (EN ISO 14501, EN ISO 14675, EN ISO 16050, EN ISO 17375).
    Institut za standardizaciju Srbije (ISS) objavio je šest srpskih standarda koji su nastali preuzimanjem pomenutih evropskih standarda sa stepenom saglasnosti „identičan“. Naime, prilikom preuzimanja stranih dokumenata (ISO ili EN standardi) u nacionalni sistem standardizacije, od suštinskog značaja je utvrđivanje međusobnog odnosa nacionalnih i stranih dokumenata. U te svrhe koristi se osnovna klasifikacija od tri stepena saglasnosti: identičan (IDT), modifikovan (MOD) i nije ekvivalentan (NEQ). Identično preuzimanje međunarodnih i evropskih dokumenata osigurava transparentnost, što predstavlja osnovu za olakšice u trgovini na međunarodnom i regionalnom nivou.
    Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) objavila je ukupno sedam međunarodnih standarda za ispitivanje sadržaja mikotoksina u hrani. Institut za standardizaciju Srbije je preuzeo ukupno šest međunarodnih standarda, pri čemu su četiri standarda preuzeta „indirektno“ preuzimanjem odgovarajućih evropskih standarda, a dva direktnim preuzimanjem međunarodnih standarda (ISO 14718 i ISO 6651).
    Jedini međunarodni standard za ispitivanje sadržaja mikotoksina u hrani koji do sada nije preuzet kao nacionalni standard je: ISO 14674:2005, Milk and milk powder – Determination of aflatoxin M1 content – Clean-up by immunoaffinity chromatography and determination by thin-layer chromatography. Napominjemo da Evropska organizacijaza standardizaciju (CEN) nije preuzela ovaj međunarodni standard.
    Objavljene srpske standarde za ispitivanje sadržaja mikotoksina u hrani koji su navedeni u tabeli 1 izradile su tri komisije za standarde koje su obrazovane kao stručna radna tela Instituta za standardizaciju Srbije za određene oblasti standardizacije:
    1. KS E034-5, Mleko i proizvodi od mleka
    2. KS E275, Analiza hrane – Horizontalne metode
    3. KS E034-10, Hrana za životinje

    SRPS EN ISO 14501:2010 (en) Mleko i mleko u prahu — Određivanje sadržaja aflatoksina M1 — Prečišćavanje imunoafinitetnom hromatografijom i određivanje tečnom hromatografijom visoke performanse
    Standardom se utvrđuje metoda za određivanje sadržaja aflatoksina M1 u mleku i mleku u prahu. Granica detekcije je 0,08 µg/kg za punomasno mleko u prahu, tj. 0,008 µg/L za rekonstituisano tečno mleko. Metoda se takođe primenjuje za mleko sa niskim sadržajem masti, obrano mleko, mleko u prahu sa niskim sadržajem masti i obrano mleko u prahu.

    SRPS EN ISO 14675:2008 (sr) Mleko i proizvodi od mleka – Smernice za standardizovani opis kompetitivnih imunoenzimskih ispitivanja – Određivanje sadržaja aflatoksina M1
    Ovaj standard daje smernice za korišćenje skrining metoda za određivanje sadržaja aflatoksina M1 u mleku i proizvodima od mleka, koje se zasnivaju na kompetitivnim enzimskim imunoesejima. U zakonodavne svrhe, pozitivni rezultati enzimskih imunoeseja zahtevaju potvrđivanje opšte prihvaćenom referentnom metodom.

    Glavni urednik

    Mogu i ja da kažem da se potupno slažem sa Nedimovim zaključkom. Svakako pozdravljam i inicijativu i vrijeme koje je uložio da napiše tekst.
    Igra oko standarda ima uvijek u sebi i naličje. Jednostavno zemlje EU koje su razvijenije žele da materijalizuju tu svoju prednost. Jedan od načina je podizanje standarda na nivo koji ostali teško mogu da postignu. Još je najbolja situacija kada igrate na zdravlje ljudi. Naravno da je bolje da imamo 0,05 nego 0,5. Ko može to da ospori.
    Autor lijepo primjećuje da aflatoksini nisu neki eskluzivitet modernog doba, neki novi sintetički konzervans ili pesticid, već su sa nama tu od kako je svijeta i vijeka.
    Ima li bolje potvrde da to nije baš dovoljan razlog da uništimo svoje stočarstvo od činjenice da i čuvena FDA dozvoljava 0,5 μg/kg.

    Glavni urednik

    Vjerujem da se nismo razumjeli. Sasvim je poželjno da ostavljate svoje komentare. Zato i služi forum. Da jedni od drugih učimo. Učinilo mi se da ste imali neke zamjerke na tekst pa sam Vam rekao da napišete na koje dijelove teksta imate primjedbe, ako ih imate.

    Glavni urednik

    Iz vaših komentara mi nije jasno zašto želite da saznate podatke o projektu i mentoru. Mislite li da autor nije kompetentan? Zaista ne poznajem kolegu. Ako mislite da je izneo neke pogrešne činjenice napišite ih da bi autor teksta mogao da ih brani.

    Glavni urednik

    Kolega, Nedim Ćućević Msc. prehrambenih tehnologija, koji je autor teksta je ipak odlučio da se predstavi. Nadam se da će naći vremena da se uključi u diskusiju. Kolega je na doktorskim studijama sa doktorskom tezom iz analitike mikotoksina.

    Glavni urednik

    Slobodno postavite pitanja ovdje. Forum i služi za postavljanje pitanja i diskusiju.

    Glavni urednik

    Poštovani gospodine reggacci,
    Ako imate kakav problem sa hrvatskim jezikom, ovo nije forum za Vas.
    Druga stvar je što skoro na svim temama ostavljate samo svoje brojeve telefona. Molim Vas da sa tim prekinete.

    @mr.kemik Veoma ste široko postavili temu. Molim Vas da malo pojasnite temu koju ste dobili da bi vam pokušali pomoći.

    Glavni urednik

    Možete se obratiti autoru: zoran_ilic63@yahoo.com, tel:063-8014966

    Glavni urednik

    Ovaj liberalan sistem koji je uspostavljen je prilično uzdrman. Libarelizam se sastoji u tome da je po novom Zakonu o bezbednosti hrane proizvođač odgovoran za bezbednost proizvoda. Ovo bi značilo da sada kada su proizvođači uhvaćeni da su pustili nebezbedan proizvod, prema zakonu, na sve strane treba da pršte kazne i zatvaranja firmi. Da li država može / treba da uništi čitav svoj lanac proizvodnje mlijeka. Niti može, niti treba. Da li je Amerika, simbol liberalizama, ugasila Dženeral motors ili velike banke zbog nesavjesnog poslovanja. „Ispričajte mi taj vic“ kako reče profesor Petar Petrović sa Mašinskog fakulteta na Radio Beogradu (emisija „U središtu pažnje“ od 21.2.2013, ponešto je rekao i o malinama što nam se neće svidjeti).
    Kao i u svim drugim oblastima života liberalizam je idealan sistem za idealnu državu. Pitanje je da li će takva ikada da postoji.

    Glavni urednik

    Moram da ispravim svoj prethodni post. Bio sam preblag prema ovom švajcarskom proizvođaču. Ima tu mnogo detalja, koje sam previdio a koji su u najmanju ruku problematični.

    @somogyi Potpuno se slažem sa vama. Prebrzo usvajamo zakone da bi se uskladili sa EU.

    Glavni urednik

    Pravilnik je još uvijek važeći.

    Glavni urednik

    Pravilnik je važeći.

    Glavni urednik

    Na žalost, imamo mnogo razloga za nepoverenje, zato i imamo ovu situaciju.
    @dg.jankovic Ležernost potiče od činjenica. Aflatoksin nije neka novotarija i nije se juče pojavio. Sa nama je otkako je svijeta i vijeka. Najviša nađena koncentracija aflatoksina u mleku kod nas je 0,1 mg, a i čuvana FDA dozvoljava 0,5 mg. U tekstu Whole Milk, Lowfat Milk, Skim Milk – Aflatoxin M1 možete da čitate o tome.
    Ne znam zašto je strašno reći koji mi se jogurt sviđa. Slobodno i Vi recite koji vam se mliječni proizvodi sviđaju. Subotički jogurt nudi pekara pored fakulteta pa sam zato taj dan pio taj. Inače pijem mliječne proizvode svih naših proizvođača.
    @lira Udruženje tehnologa će organizovati jedan seminar o ovoj situaciji.

    Glavni urednik

    U radu Učestalost pojavljivanja aflatoksina M1 u konzumnom mleku na teritoriji Vojvodine objavljenom 2009. kolege Miroslava Polovinski-Horvatović. Verica Jurić i Dragan Glamočić sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu su došli do sledećih zaključaka.

    Od ukupno 65 obrađenih uzoraka mleka, u 18 uzorka je pronađen aflatoksin M1, i ni u jednom uzorku nije premašivao dozvoljenu količinu po zakonskoj regulativi Evropske Unije od 0.05 mg/l.

    Evo i njihovog kratkog opisa aflatoksina M1.

    Aflatoksin M1 je jedan od najčešćih mikotoksina koji može da se javi u mleku. Predstavlja prirodni metabolit aflatoksina B1 koji nastaje kao posledica metabolizma životinje i pokušaja organizma da detoksikuje aflatoksin B1. Izlučuje se putem mleka, fecesa i urina životinja koje su konzumirale hranu kontaminiranu aflatoksinom B1, procenat prelaska zavisi od mnogobrojnih faktora i kreće se od 0.3 do 6.2%. Aflatoksin M1 se ubraja u prvu grupu karcinogena prema IARC klasifikaciji iz 2002. godine, ali se smatra da poseduje samo 10% od kancerogenosti svog prekusora aflatoksina B1. Zakonska regulativa u zemljama članicama Evropske unije za ovaj mikotoksin u konzumnom mleku namenjenom za ishranu ljudi iznosi 0.05 mg/l, dok u ostalom delu zemalja koje poseduju zakonsku regulativu za ovaj toksin (do nedavno i u Srbiji) dozvoljena koncentracija je deset puta veća i iznosi 0.5 mg/l.

    Rad je objavljen u Zborniku Matice srpske za prirodne nauke.

    Glavni urednik

    Piti i uživati. Sva odstupanja su veoma mala. Granične vrijednosti se prave se koeficijentom sigurnosti i nema nikakve bojazni. Bio bi problem da godinama pijete takvo mlijeko, a za nedelju dana se ne može ništa desiti. Ja sam se sit jutros napio jugurta Subotičke mljekare, kao i svaki dan.

    Glavni urednik

    @lira, svakako se slažem da je ova brza analiza korisna. Te analize su veoma osjetljive i ako se vidi da nema aflatoksina nema potreba slati na analizu.
    @zabes, Može se razblaživati sa mlekom dobrog kvaliteta kako bi se spustila koncentracija ispod dozvoljene ili da se koriste adsorbensi.

    Glavni urednik

    Samo treba obratiti pažnju da te brze test metode ne određuju kvantitativno koliko ima aflatoksina u uzorku već da li ga ima ili nema. Postoji razlika u tome kada se poredi sa testom na antibiotike. Antbiotici su zabranjeni potpuno, 0%. Zato je brza test metoda potpuno primenljiva. Za aflatoksine je dozvoljeno da ima 0,05 mikrograma po litru. Ovo znači da test može biti pozitivan, ali da je u količina u dozvoljenim granicama.

    Glavni urednik

    Danas sam čuo izjavu pomoćnika ministra Krnjajića koji kaže da se rezultati analiza razlikuju zbog različitih metoda koje se koriste. Zaista nevjerovatno, pa upravo razultat analize ne sme da zavisi od primenjene metode, zato se metode i akredituju.
    Količina je usklađena sa COMMISION REGULATION EC No 1881/2006 (Amended by 1126/2007) MYCOTOXIN UPDATE NOVEMBER 2007. Listu možete pogledati na ovom linku sažeto. Originalna regulativa je na ovom linku.

    Glavni urednik

    Prvo treba obratiti pažnju da se ovde radi o tradicionalnoj proizvodnji sira na selu.
    Evo pokušaću da komentarišem ovaj prvi film. Na početku filma čovjek dolazi na biciklu. Obratite pažnju na uređenje dvorišta kuće. Zatim, pre početka rada vidi se da je majstor obukao belu kecelju i pere ruke u vreloj vodi do iznad lakata, a u kadru se vide i rukavice. Prostorija je obložena keramičkim pločicama.
    Koristi se čvrsto gorivo, drva. Obratiti pažnju da ispod ložišta nema traga piljevine.
    Prilikom zagrevanja vidi se da se temperatura prati termometrom.
    Police za zrenje su čiste, uredne i bez tragova buđi. Majstori u rukavicama njeguju sir.
    E sada samo uporedite sve ove detalje koje sam naveo sa situacijom na našem selu, svest našeg proizvođača sa svešću ovog majstora.
    Razlike su zaista očigledne. Ne trebamo glorifikovati druge, ali ne treba ni da lažemo sebe da smo bolji nego što jesmo.

    Glavni urednik

    Drago mi je da vidim da ima ljubitelja fizičke hemije. Ima još dobrih izdanja. Ja sam na fakultetu polagao iz njige Paule Putanov i dobar je. Na žalost, još nisam naletio na neko novo izdanje koje bi se moglo mjeriti sa ovim starim izdanjima.

    Glavni urednik

    Izdavač je Poljo-knjiga ali nisam uspio da im nađem kontakt na internetu. Pokušajte i vi pretragom u google.

    Glavni urednik

    Izdavač je Poljo-knjiga ali nisam uspio da im nađem kontakt na internetu. Pokušajte i vi pretragom u google.

    Glavni urednik

    Najbolje je da kontaktirate izdavača Institut za ekonomiku poljoprivrede preko maila оffice@iep.bg.ac.rs ili na telefon +381 11 2972858.

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    Samo ću kratko da se uključim pošto su neki članovi to tražili. Mogu samo da pohvalim ovu diskusiju u kojoj je sadržano mnogo korisnih informacija. Diskusiju su pročitali mnogi članovi akademskih mreža širom bivše Jugoslavije. Pred kraj prošle godine Tehnologija hrane je prešla 10.000 članova. Na žalost, većina više voli samo da čita, ali ne i da se uključuje u diskusiju.
    Diskusija je oštra kakva i treba da bude. Mislim da je u nekim segmentima i bila na ivici prihvatljive oštrine, ali su učesnici ipak poštovali jedni druge.
    Što se tiče primjedbi koje su izneli Blinki i Sveta, mislim da nisu u pravu. Iznoseći ponude svojih sušara proizvođači svoje ideje izlažu javnoj diskusiji i svi potencijalni kupci će od ostalih članova moći da pročitaju šta su prednosti, a šta mane ponuđene sušare.
    Više puta sam i sam bio u prilici da tražim ponude za neke uređaje. Na svojim sajtovima proizvođači najljepše pričaju o svojim proizvodima pa su zato i korisni ovakvi forumi da se iznesu mišljenja korisnika i stručne javnosti.

    Glavni urednik

    Zaista nema potrebe da napadamo industriju na svakom koraku. U mleko niko ne dodaje konzervanse, to je sigurno. Konzervansi sprečavaju razvoj bakterija pa ako bi neko i pokušao da doda konzervans ne bi uspio da napravi jogurt od takvog mleka, kao što je gosp. Ugariković reklao.
    I kontrola na antibiotike je veoma oštra tako praktično ne postoji mogućnost da mleko koje sadrži antibiotike (koji potiču od lečenja krava i nepoštovanja karence) stigne u mleko. Opet rezultat bi bio isti jer od mleka sa antibioticima ne bi se mogao napraviti jogurt iz istih razloga koje sam naveo u slučaju konzervanasa.
    U Srbiji se pije zdravo mleko.

    Glavni urednik

    Bojim se da je samo pitanje vremena kada ćemo morati pristati na GM hranu. Sitne smo mi ribe i prinudiće nas, kao što nas i za mnogo šta drugo primoravaju. Za sada se stručna javnost prilično dobro bori. Sigurno je da smo na istoj strani.

    Glavni urednik

    Šta god da je razlog važno je da još uspjevamo da izdržimo da ne pustimo legalan uvoz GMO hrane.

    Glavni urednik

    Na samoj stranici gdje je knjiga predstavljana nalazi se kontakt mail autora: nadasmigic@agrif.bg.ac.rs

    Glavni urednik

    Prema pravilniku, obuci mogu prisustvovati kandidati koji su na osnovnim studijama imali minimum 40 bodova iz obaveznih predmeta iz oblasti hemije.

    Glavni urednik

    SOFY Ne morate imati završen HACCP, podrazumjeva se da poznajete HACCP. Dakle ne rade se vježbe koje se rade za HACCP jer se podrazumjeva da polaznici to poznaju.

    mirjana2202 Možete naravno da polažete. Zaista ne znam šta znači IK mat. Ako vam zraže taj onda traže taj ili se raspitajte šta je i to i da li ovaj može poslužiti kao zamjena. Sve informacije o kursu imate ovdje https://www.tehnologijahrane.com/seminari-i-sajmovi/haccp-kurs-%E2%80%93-tehnoloski-fakultet

    Glavni urednik

    Licenca za tehnologa ne postoji. Vjerovatno su mislili na licencu za projektanta pošto je za njeno dobijenje potrebno 3 godine iskustva.

    Glavni urednik

    Imate kontakt telefon iznad pa je najbolje da ih nazovete 011/2615-315

    Glavni urednik

    Početkom jula. Potreban je i to će sve više biti prisutno (učenje nakon završetka formalnog obrazovanja).

    Glavni urednik

    Za sada ne organizujemo.

    Glavni urednik

    Naravno da možete.

    Glavni urednik

    Najbolje je da pitate izdavača

    Partenon

    Glavni urednik

    Naravno da možete. Možete uplatiti kada dođete na kurs. Ne znam da sličen kureve u BiH.

    Glavni urednik

    Naravno da nisu.
    Kada dođete prijavite se studentima koji budu na ulazu.

    Glavni urednik

    Piše gore da je izdavač Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Sarajevu. Nazovite ih i pitajte.

    Glavni urednik

    Najbolje je da profesora nazovete lično
    Dr Milisav Mitrović, profesor
    015 / 344 – 580

    Glavni urednik

    Tehnološki smjer Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu jeste VII stepen.

    Glavni urednik

    Kolegama sa tehnološkog smera Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu je odobreno polaganje za savetnika.

    Glavni urednik

    Poštovani profesore,
    Koliko vidim nema Vas na spisku lica koja imaju licencu savjetnika za hemikalije tako da treba da javite Agenciji da su Vas ispustili da stave na spisak savjetnika za hemikalije.
    Vidim da ste na spisku predavača. U redu je što hvalite svoj fakultet, ali nije u redu što se ne predstavite.

    Glavni urednik

    Kažu da je to najviša tekovina našeg društva – demokratija, da svako ima pravo da kaže šta misli.
    Nedavno sam razgovarao sa kolegama sa Instituta u Čačku i mogu reći da su malo šta lijepog imali da kažu na račun aronie.

    Glavni urednik

    Pa imate kontakt autora na stranici. Evo jednog od telefona 021 548 766.

    Glavni urednik

    U ovoj temi sam odgovorio na vaše pitanje

    Čuvanje voća i povrća u hladnjačama sa kontroliranom atmosferom

    Glavni urednik

    Da prvo odogovrim na prethodno pitanje. Ispit se može polagati na Hemijskom fakultetu u Beogradu.
    Što se tiče polaganja na Tehnološkom fakultetu. Ministarstvo je propisalo uslove za predavače i mora se dosta toga polagati (22 ili 23 oblasti). Trenutno na Tehnološkom nema niko licencu, ali vjerujem da je to samo pitanje vremena.
    Pošto je to zakonska obaveza mislim da će se sigurno javiti potreba za ovakvim kadrovima.

    Glavni urednik

    Najbolje je da kontaktirate autora direktno preko e-maila jasic_midhat@yahoo.com. Knjiga ne može da se kupi u Srbiji u slobodnoj prodaji, bar koliko ja znam.

    • Ovaj odgovor je promenjen 7 godine, 6 meseci ranije od strane  Zdravko Šumić.
    Glavni urednik

    Najbolje je da se informišete kod organizatora
    http://www.agrobiznis.net/serbian/33/kontakt/

    Glavni urednik

    Potvrđeno – sa završenim Poljoprivrednim fakultetom ne može se biti savjetnik za hemikalije. Na žalost ovako su uskraćene kolege sa tehnološkog smjera Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu (koji su iz bog zna kojih razloga uvučeni u okvir poljoprivrednog fakulteta).
    Inaće svi ljudi koji su završili tehnološke fakultete mogu da se praijve na obuku za savjetnika za hemikalije.

    Glavni urednik

    Knjiga je pregledna i pisana jednostavnim riječnikom, a ako još dodamo da su autori priznati autoriteti iz date oblasti, knjiga sigurno zaslužuje preporuku.
    U planu pišu i termini kurseva.

    Glavni urednik

    Zainteresovala me je vaša informacija pa sam pogeldao. Ima tu dosta nedoumica. Pošto se bavite veoma specifičnim poslom interesuju me pravni osnovi.
    Pod odjeljkom Akreditacija na vašem sajtu niste napisali ko vam je izdaoakreditaciju.
    Takođe, nisam do kraja upućen kako Institut može da prima studente. Kod nas je ta razlika jasna. Instituti nemaju studente, već fakulteti.
    Kažem još jednom zanimljiva je oblast, i veoma teška za pravno regulisanje. Zato sam postavio pitanja, koja su sigurno od značaja za svakoga ko se prijavi na studije.

    Glavni urednik

    Imate direktan kontakt autora u samom tekstu.

    Glavni urednik

    Gospodine Vitmark niste nista napisali o konkretnim problemima koje ste imali. Mislim da bi to bilo od koristi mnogim clanovima foruma da napisete.

    Glavni urednik

    Pročitao sam pravilnik i navodi se da mogu tehnolozi. Nigdje se ne navode smjerovi po fakultetima, ali tehnolozi su navedeni. Ovo ću još da provjerim.

    Glavni urednik

    Ne postoji propis koji govori kolika veličina prostorije mora da bude. Obično se navodi da veličina prostorije mora biti takva da omogući nesmetan rad i održavanje higijene.

    Glavni urednik

    Pravo da kažem ne znam. Ne znam da li neko i proizvodi sok u prahu. Od ovih velikih niko ne proizvodi (što i nije loše za vas).
    Pokušajte da nazovete ovu firmu (Pigo) pa će vam možda moći pomoći tel/fax: + 381 11 2755 – 859

    Glavni urednik

    Cijena recepture košta onoliko koliko možete da naplatite. Nema tu neke uobičajne cijene. Najbolje ćete je prodati, ako ne prodate samo recepturu već i tehnologiju. Dakle, odete u poslastičarnu i obučite nekog njihovog radnika. Obuke poslastičara znaju da budu veoma skupe.
    Ako vam je receptura provjerena i daje veoma dobar proizvod najbolje je da je prodate nekoj uglednoj poslastičarnici u Beogradu, jer ćete tamo postići najbolju cijenu.

    Glavni urednik

    Poštovani zzzoran već u nekoliko vaših poruka na forumu vidim da želite da izrazite neko svoje nezadovoljstvo. Ovo je sajt koji je napravljen da pomogne ljudima. Ako im kako možete pomoći pomozite, ako ne, nemojte ni odmagati. Pokušajte da napišete nešto što će biti korisno ljudima koji čitaju.
    Ovaj forum i sajt živi na samom enzuzijazmu ljudi koji ga održavaju. Upravo zbog te količine posla ima i dosta grešaka, ali što je više članova više njih nam ukazuju na greške i ispravljamo ih.
    Bar ne sjedimo skrštenih ruka već radimo i iz godine u godinu smo sve bolji.
    Još jednom vas molim za razumjevanje.

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    Mislim da je uzrok to što ne prokuvate mlijeko. U mlijeku ima vitamina A i D koji se degradiraju prilikom pasterizacije mlijeka. Možda u kontaktnu sa svjetlošću dolazi do bojenja. Mada vitamin A daje žućkastu boju kravljem mlijeku. Naravno da provitamin D reaguje sa svjetlošću. Pokušajte sa prokuvanim mlijekom, prilično sam siguran da se to tada neće desiti.
    A razlog što se to ranije nije dešavalo je vjerovatno do ishrane krava.

    Glavni urednik

    Prije će biti da su razlog pojava kvasaca i plijesni nego uticaj svjetlosti.

    Glavni urednik

    Mislim da može. Ipak, nazovite studentsku službu da se raspitate 021 485 3613. Nastevni program možete pronaći na sajtu fakulteta.

    Glavni urednik

    Ne znam kada će biti objavljen spisak ali Nacionalna organizacija bi se time trebala baviti http://serbiaorganica.org/informacije/?c=06-sertifikovani-poljoprivrerdni-proizvodaci-u-srbiji
    Možda najbolje da ih kontaktirate.

    Glavni urednik

    Naravno da nije. Propisuju se uslovi kvaliteta. Sve što zadovoljava uslove može da se koristi. Kada bi bio uslov da mora biti organski proizveden, vjerovatno se ne bi ni koristio jer je nemoguće proizvesti dovoljne količine na taj način.

    Glavni urednik

    Zbog našeg previda. Biće popravljeno. Hvala na zapažanju.

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    Postoji baš na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu. Najbolje je da nazovete profesorku Veru Lazić 021 485 3703.

    Glavni urednik

    Koliko znam nema baš literature na srpskom samo o karotenoidima, ali imate u mnogo drugih knjiga dijelove koji se odnose na karotenoide. Najbolje je da prečešljate sadržaje ovih knjiga https://www.tehnologijahrane.com/literatura/literatura-iz-hemije-hrane

    Glavni urednik

    Na ovom linku se nalaze kontakt telefoni izdavača https://www.tehnologijahrane.com/izdavacke-kuce/partenon-m-a-m-sistem

    Glavni urednik

    Tu literaturu možete potražiti kod izdavača https://www.tehnologijahrane.com/izdavacke-kuce/zavod-za-udzbenike
    Što se tiče proizvodnje surutke u prahu, rijetko je ko proizvodi u Srbiji. Stvar je u tome što morate imati dovoljne količine. Što se tiče vašeg rada. To je dobra ideja. To bi bilo iskorišćenje sekundarnih sirovina. Takođe od surutke možete da pravite sir.

    Glavni urednik

    Nisam razumio ovaj Vaš komentar.

    Glavni urednik

    I meni se čini da mnogo više pričamo o tome kako je poljoprivreda najveći strateški cilj Srbije, nego što se ta priča u praksi potvrđuje.

    Glavni urednik

    Nazovite slobodno autora Vojislava Markovića na 015 / 513-227.

    Glavni urednik

    Teorijski može, ali ćete dobiti veoma loše rezultate jer to neće biti dovoljno jaka kultura. Pored toga u proizvodima se razviju i drugi mikroorganizmi koji nisu poželjni i koji ometaju razvoj starter kultura. U tehnologiji se dodaje čiste kultura i u mlijeko koje je pasterizovano.

    Glavni urednik

    Pročitajte Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za mleko, mlečne proizvode, kompozitne mlečne proizvode i starter kulture tamo pišu svi aditivi koji se smiju koristiti i dozvoljene koncentracije.
    E492 je dozvoljeno dodavati u:
    Sladoledu i zamrznutim dezertima (1 g/kg)
    Mleku i pavlaci sličnim proizvodima (5 g/kg )

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    Na žalost, prilično sam siguran da knjige više nema u prodaji. Možete je jednino naći po nekim antikvarnicama.

    Glavni urednik

    Ovo što sam napisao važi za pokretanje proizvodnje. To šro vi želite nije u pravom smislu proizvodnja i ne vjerujem da će vas baš neko kazniti zato što ste napravili nešto kompota i prodali ga. Posebno s obzirom na ideju koju imate. Ali strogo pravno geldano, može.

    Da, zaboravio sam, prema Zakonu proizvođač mora zaposliti tehnologa. Na sreću, Vi ispunjavate taj uslov.

    Glavni urednik

    Tema je itekako za ovaj sajt. Ko bi se time bavio, ako ne tehnolozi :) Kao fizičko lice ne možete stavljati u promet robu.
    1. Morate registrovati firmu.
    2. Morate svoj objekat prijaviti u registar objekata.
    3. Morate napraviti specifikaciju i zatim i deklaraiciju za svoj proizvod.
    4. Uraditi analize mikrobiološke i hemijske u akreditovanoj laboratoriji, da potvrdite da je proizvod bezbedan i da dokažete da ogovara kvalitetom.
    5. Morate da uvedete HACCP (ovo će vam gledati kroz prste jedno vrijeme, ali svakako je obaveza prema Zakonu).

    Glavni urednik

    Količina upotrebljenih sirovina se izražava u odnosu na neto – količinu proizvoda. Pomenuti pravilnik možete pročitati na ovoj stranici. Najbolje je da ga pročitate, pa ako budete imali nejasnih stvari nastavićemo diskusiju.

    Glavni urednik

    Inspektor je u pravu. Proizvođač mora doneti proizvođačku specifikaciju pre početka proizvodnje. U proizvođačkoj specifikaciji moraju se uneti sledeći podaci:
    1. kratak opis tehnološkog postupka proizvodnje,
    2. vrstu i količinu upotrebljenih sirovina,
    3. evidencijski broj specifikacije;
    4. naziv proizvoda i njegovo trgovačko ime, ako ga proizvod ima;
    5. datum donošenja proizvođačke specifikacije;
    6. datum izvršenog ispitivanja sastava proizvoda;
    7. datum početka proizvodnje po predmetnoj specifikaciji;
    8. grupu kojoj proizvod pripada prema Pravilniku.

    Proizvod morate ispitati i u akreditovanoj laboratoriji (mikrobiološke, senzorne, fizičke i hemijske karakteristike) i taj izveštaj čuvati sa specifikacijom.

    Glavni urednik

    U zadnje vreme naveliko napreduje istrazivanje nove vrste ambalaze za duvan putem primene tako zvane sterilne mikro komore.
    U mikro komori vrsi se sterilizacija bala surovog duvana a proces prirodne fermentacije odvija se nepreceno.Pojava plesni je iskljucena.

    Glavni urednik

    U zadnje vreme naveliko napreduje istrazivanje nove vrste ambalaze za duvan putem primene tako zvane sterilne mikro komore.
    U mikro komori vrsi se sterilizacija bala surovog duvana a proces prirodne fermentacije odvija se nepreceno.Pojava plesni je iskljucena.

    Glavni urednik

    U zadnje vreme naveliko napreduje istrazivanje nove vrste ambalaze za duvan putem primene tako zvane sterilne mikro komore.
    U mikro komori vrsi se sterilizacija bala surovog duvana a proces prirodne fermentacije odvija se nepreceno.Pojava plesni je iskljucena.

    Glavni urednik

    Standardna ambalaza za duvan ima dve faze:
    a/Ambalaza za surovi duvan-To je duvan kod proizvodjaca do prodaje u firmi otkupaca.Ona se sastoji od kudeljnje ili jutane tkanine nazvane sargije i konopca za snjiranje,zatezanje ili popustanje
    b/Ambalaza za fermentisani duvan.Ova se ambalaza odnosi za finalni proizvod fermentisani duvan.Ona se sastoji takodje od kudeljnje i jutane tkanine nazvane sargije. Kod duvana za izvoz dolaze jos i omotna platna cime se duvan u bali potpuno omota i zasije.I ovde postoje konopci za istu namenu kao i kod surovog duvana:snjiranje,zatezanje i popustanje.
    U fabrikama za cigarete nakon upotrebe duvana u domacem prometu ambalaza je povratna. Kod izvezenog duvana ambalaza jr nepovratna.

    Glavni urednik

    Proslijeđujem odgovor gospodina Rista Panovskog

    Kartonska ambalaza za sorte duvana Virginija i Berley koristi se nakon sto je duvan prosao proces termicke obrade „Redraying“ tako da je sa mikrobioloske strane gledista supstrat(Duvan) stabilizovan pa je pojava plesni svedena na minimum.
    U zadnje vreme prave se napori da se kartonska ambalaza primeni i za orijentalne sorte duvana kao sto je slucaj kod sorte: Jaka,Prilep,Basmak i druge ali u fazi tzv. surovi duvan,ovde duvan nije prosao termicku obrad pa je opasnost za pojavu plesni ucestala i nastaju nezeljene stete.

    Glavni urednik

    Kao što vidite redizajn je u toku. Postoji još nekih tehničkih problema. Biće sve sređeno vrlo skoro.

    Glavni urednik

    Biće postavljeni datumi. Strpite se do januara, 2011 :)

    Glavni urednik

    Mislim da ne postoji takav zahtjev, već to proizvođači rade radi svoje sigurnosti. Proizvođači odlažu proizvod u karantin da bi, ako je postojala neka greška u proizvodnji to se pokazalo u skladištu a ne na rafu prodavnice (najčešće bombaža). Recimo u tehnologiji vode ako koriste ozonizaciju, karantin je poželjan da bi se bilo sigurno da u vodi neće zaostati ozona.

    Glavni urednik

    Najprije sam loše napisao. Kupus ne truli već se samo pojavljuje sluz. I to ne pojavljuje se sluz na svakoj glavici u kaci već samo na nekim (recimo 10%) glavica. Ovo me i buni da se pojavljuje na svakoj glavici bilo bi jasno.

    Glavni urednik

    Pripremamo radizajn cijelog magazina i ovo će sigurno biti promjenjeno.

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    Do kraja 2010. profesor Vračar bi trebao da izda knjigu o zamrzavanju voća. Analize možete nači u praktikumu.

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    Morate prvo na master. Ali najbolje je da pozovete studentsku službu i za sve se raspitate: 021/485-3622

    Glavni urednik

    Pogledaj u ovoj knjizi. Mlijeko od farme do mljekare, Jasmina HAVRANEK, Hrvatska mljekarska udruga. Zagreb, 2003. Ja je namam, ali kontaktiraj izdavača.

    Glavni urednik

    Pogledajte na Literatura za Tehnologiju mleka. Imate sadržaje svih knjiga. Sigurno ćete neći nešto korisno.

    Glavni urednik

    I mene interesuje brusnica. Da li ima neko ko proizvodi. Možemo se dogovoriti oko saradnje. Meni je potrebna za analize u vezi mog doktorata.

    Glavni urednik

    Prvo i osnovno pitanje, koje vi gore niste pomenuli je imate li vi to kome prodati, i ako imate šta vam je taj rekao kako će vam plaćati (sa 3 ili više mjeseci počeka).

    Ako ne znate kome ćete to prodavati, manite se ćorava posla.

    Glavni urednik

    Imate ogles na Tehnologiji hrane, o prodaji polovne klanične opreme.

    Glavni urednik

    Prijedlog je dobar. Gledaćemo da to otvorimo u najskorijem roku.

    Glavni urednik

    Gluten spada u alergene, a u našoj regulativi još uvijek nije definisan način navođenja alergena. To će uskoro da bude urađeno.

    Glavni urednik

    Mislim da je to jedina knjiga te tematike kod nas. Što se tiče Eu direktiva možete ih pogledati na njihovom zvaničnom sajtu: EU legislation.

    Glavni urednik

    To su knjige starijeg izdanja i praktično ih više nema u prodaji.

    Glavni urednik

    Koje ste analize uradili? Promjena ukusa i mirisa uglavnom ukazuju na mikrobiološki kvar.

    Glavni urednik

    Morate ih kupiti (poručiti) u Institutu za standardizaciju Srbije[/url].

    Glavni urednik

    Molim Vas,
    kolega je pitao za literaturu a vi mu nudiste svoje usluge. Zašto ne napišete neku knjigu ako znate. Zaista ću radikalno početi da brišem i odstanjujem članove koji ovaj forum koriste samo radi promocije svojih usluga.

    Glavni urednik

    Otvorili ste zanimljivu temu. Samo ne vidim razlog da samo Vama daju komentar. Neka ga ostave ovdje na forumu. Za to ovaj forum i služi. Da svi razmjenjujemo iskustva.

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    Na žalost ne postoji neka knjižara koja ima sva ta izdanja. Ja ih imam u svojoj priavtnoj biblioteci, ali Tehnologija hrane se ne bavi prodajom knjiga. Na žalost veoma je teško naći stručnu literaturu i meni su trebale godine.

    Glavni urednik

    Najbolje je da nazovete Laboratoriju za ambalažu Tehnološkog fakulteta. Mislim da je to jedina akreditovana laboratorija za ambalažu u Srbiji.

    Glavni urednik

    Pa to mora da uradi Vaš mentor. To je preveliki posao za diplomski rad. Mislite na zaštitu geografskog porekla. Evo neki dan je na vladi pominjana ta tema pa ovdje možeze više porčitati i da krenete u potregu za informacijama.

    Pokrajinski sekretarijat već odavno ima projekat Najbolje iz Vojvodine.

    Glavni urednik

    Već sam odgovarao na tu temu na ovom mjetu.

    Jedan kratak tekst o tehnologiji proizvodnje steriliziovanog mlijeka imate na Tehnologiji hrane.

    Glavni urednik

    Malo je literature na nešem jeziku o tome, evo jedne straije. Kolega Predrag Bogosavljević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu priprema knjigu o osvježavajućim pićima.

    Glavni urednik

    Talija šta znači ovo „pojedinačnog kvarenja“?

    Glavni urednik

    Veoma je teško reči ovako na daljinu, a da se pogon ni ne vidi, i sa mojim slabim poznavanjem te tehnologije, ali može biti da vi nemate nijednu CCP.

    Glavni urednik

    Možete je kupiti u skriptarnici Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu.

    Glavni urednik

    Koje su komponente? Da li među komponentama ima aditiva?

    Glavni urednik

    Vesna nisam baš razumjeo vaše pitanje. Proizvodi se prije stavljanja u promet čuvaju u inkubacionoj komori, a ne kad se primjeti kvarenje. Kada primjetite kvarenje morate čitavu šaržu da povučete i da joj promjenite namjenu, odnosno iskoristite za neki proizvod koji se termiči obrađuje.

    Glavni urednik

    Prema novom Zakonu o bezbednosti hrane odgovoran je proizvođač.

    Glavni urednik

    Pojasnite malo vaše pitanje. Ako želite da pitate koje su kritične kontrolne tačke kod proizvodnje šlaga morate opisati i kako ga proizvodite.

    Glavni urednik

    Prema Zakonu o bezbednosti hrane proizvođač je odgovoran za svoj proizvod. Tako da kada on prodaje robu supermarketu sigurno mora priložiti i uvjerenje o zdravstvenoj ispravnosti, tako da marketima nije probem da to uvjerenje, odnosno izvještaj akreditovane laboratorije proslijede dalje.
    To što je roba u originalnom pakovanje ne dokazuje da je ona zdravstveno ispravna.

    Glavni urednik

    Nazovite gospodina Vojislava Markovića (015/513-227) moći će Vam reći dosta korisnih informacija. Jedina literatura za koju ja znam je Proizvodnja jakih alkoholnih pića.

    Glavni urednik

    U ovom priručniku su opisane neke metode. Može se kupiti na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.

    Glavni urednik

    Možete se baviti naukom. Za to služe doktorske studije. Dakle, rad na fakultetu ili nekom institutu. To su institucije kojima treba takva radna snaga.

    Glavni urednik

    Ne da imaju pravo nego obavezu. Zakonodavac to još nije izričito rekao ali sigurno da se ide u tom pravcu. Inspekcije će sigurno zahtjevati prisustvo tehnologa u objektima za proizvodnju hrane. Primjenjuje se na objekte u kojima se priprema hrana isto kao i na bilo koji drugi objekat u kome se proizvodi hrane.

    Glavni urednik

    Naravno ako baš želite možete dobiti i titulu master. Uplatite 5.500 dinara za tumačenje diplome i dobićete diplomu sa ovim zvanjem. Ovo naravno važi za studente koji su završili Tehnološki fakultet u Novom sadu.

    Pošto i Vaš fakultet traje 10 semestara vjerujem da je situacija ista, ali je najbolje da nazovete svoj fakultet.

    Glavni urednik

    To je tehnologija veoma nerazvijena kod nas. Znam da se kolega iz Sarajeva, Enver Karahmet bavi time. Njegov kontakt možete nsći na stranicama Poljoprivredno-prehrambenog fakulteta[/url] u Sarajevu.

    Što se tiče engleske literature, možete dosta nači na ovim stranicma[/url].

    Glavni urednik

    Zvanja dipl.ing. tehnologije i master tehnologije su izjednačena. Odnosno ova dva zvanja imaju ista prava. Tako sam ja kao dipl. ing. upisao doktorske studije. Ali ja nisam master, jer nisam studirao po tom programu već po programu za diplomiranog inženjera. Zato je moja titula diplomirani inćenjer tehnologije, a ne master ali imam ista prava kao master tehnologije.

    Glavni urednik

    Da Vam pravo kažem i mene interesuje ista informacija da vidim da li treba da mijenjam šta u prikazu informacija. Mi svaki CV pošaljemo na adrese članova, među kojima je zaista veliki broj firmi, ali nemamo povratnu informaciju kakav je odziv firmi.

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    I ja sam se raspitivao oko vašeg pitanja. Licencu za projektanta može da stekne lice sa visokom odnosno višom stručnom spremom odgovarajuće struke, odnosno smera, položenim stručnim ispitom i najmanje 3 godine radnog iskustva.

    Sve informacije oko postupka dobijanja licence imate na sajtu Inženjerske komore Srbije.

    Glavni urednik

    Pozdrav koleginice,

    za određivanje Aw vrijednosti koristi se Aw metar. Ti uređaji su veoma praktični, ali i prilično skupi. Mislim da koštaju preko 5.000 evra.

    Glavni urednik

    Poštovane kolege,

    dugo se nisam javljao na forumu i mislim da je krajenje vrijeme.

    Mnogo puta ste mi postavili pitanje zašto nema datuma na porukama. Njih sam namjerno obrisao, a razlog je što sam mislio da ću na taj način malo podstaći ljude da odgovaraju na teme. Pitanja na forumu obično nisu aktuelna već tehnološka. Kada neko vidi poruku od prije godinu dana ne vjerujem da će odgovarati na nju jer misli da nema svrhe odgovoriti čovjeku koji je nešto pitao prije godinu ili dvije, ali se pri tome zaboravlja da te odgovore ne čita samo onaj ko je pitanje postavio već i svi drugi posjetioci foruma. Ipak na osnovu ovih vaših poruka mislim das am pogriješio i vratiću datume na porukama.

    Što se tiče odgovora na poruke. Ovaj forum danas (31.01.2010.) broji tačno 3.080 članova od koji je bar 2.000 inženjera tehnologije. Ta suma ljudi je itekako dovoljna da se na svako pitanje da i kvalitetan odgovor, ali ljudi uglavnom postavljaju pitanja i na ovakvim forumima se pojavljuju kada imaju problem, a ne da bi riješavali tuđe. Mada koliko vidim i ova situacija se polako popravlja. Što je više ljudi uvijek se nađe neko ko hoće da pomogne kolegi u nevolji. Pošto forum intenzivno raste mislim da će ovo biti sve manji problem.
    Zaista mnogo truda i volje je potrebno da bi se održavao jedan ovakav sajt i forum. I dok se mi bavimo tehničkim problemima ne stižemo se baviti i samom funkcijom foruma a to su odgovori na postavljena pitanja. Na putu smo da riješimo i ove probleme time što će forum sam slati poruku članu na e-mail kada neko odgovori na pitanje koje je postavio.

    Pored ovoga i na sajtu pripremamo nove sadržaje, a to su video prilozi sa seminara posvećenih tehnologiji hrane.

    Glavni urednik

    U suštini bi trebalo da bude tako. Ali u praksi imate male proizvođače koji proizovde veliki broj proizvoda. S druge strane pošto su mali manja je i odgovornost posla, pa je i zbog toga manja cijena.

    Prvo što uradim u takvoj situaciji je da razgovaram sa gazdom o smanjenju broja proizvoda jer je nemoguće u zanatskoj proizvodnji ispratiti sve proizvode i garantovati za njihovu bezbjednost.

    I ocjenjivačke (sertifikacione) kuće naplaćuju usluge sertifikacije po broju radnika.

    Glavni urednik

    Za Beograd ne znam, ali imate u Novom Sadu na Tehnološkom fakultetu – evo obaveštenja.

    Glavni urednik

    Tragao sam po našim pravilnicima i u pravilniku o deklarisanju nema napomenuto deklarisanje alergena. U EU to definišu Regulativa 2002/178/EC
    i Direktiva 2003/89/EC

    Deklariše se tako da specifično ime alergena bude navedeno uz naziv sastojka. Npr. sojin lecitin, pšenični skrob, ulje od susama…

    Glavni urednik

    Evo provjerio sam sa našom studenstkom službom. Možete upisati master studije kao mašinac. Vjerovatno će Vam biti teže da pratite jer nemate predznanja, ali ako se potrudite ni to neće biti problem posebno jer imate praktičnih znanja iz tehnologije.

    Glavni urednik

    Probajte ovdje:
    PIGO doo
    Kontakt osoba:
    Gdin. Goran Obradović
    Telefon: +381 11 3242536
    Mob: Fax: +381 11 3340842

    Glavni urednik

    Meri se metodom po Soxhlet-Henkel-u. Metoda je opisana u Standardne metode analize mleka i mlečnih proizvoda, Carić, M., Milanović, S., Vucelja, D., Prometej, Novi Sad, strana 204, 2000.

    Glavni urednik

    Milsim da ste dali neki trgovački naziv. Pročitajte šta je po hemijskom sastavu.

    Glavni urednik

    Hvala na podršci. Odjelji o Institutima i Fakultetima su novi i tek se popunjavaju. Vremenom će biti popunjeni. Posebno zato što sa nekima od njih imamo lijepu saradnju.

    Juče sam razgovarao i sa gospodinom pomoćnikom ministra za nauku, prof. dr Viktorom Nedovićem, koji je naš kolega prehrambeni inženjer, i što je još važnije ima volje da pomogne svoju struku. Naši inženjeri će biti članovi panevropskog udruženja. O ovome ćete vrlo skoro mnogo detaljnije čitati na Tehnologiji hrane.

    Glavni urednik

    Popričaću sa programerom. Zaboravio sam na tu funkcionalnost. Ako ne bude moglo odmah da se riješi tu će biti riješeno kada izađe nova verzija WP foruma (WP je sistem koji pokreće ovaj forum).

    Možda je i problem što sam tražio od programera da čak ni članovi foruma ne mogu jedni drugima da vide mejl kako bih maksimalno zaštitio privatnost članova.

    U svakom slučaju se nadam de će uskoro biti otvorena ova mogućnost.

    Glavni urednik

    Naravno i ja pozdravljam osnivanje Udruženja. Ja sam se već čuo sa Redbull i sigurno ću se potruditi da pomognem oko osnivanja Udruženja. Na Tehbnologiji hrane ćete imati sve informacije.

    Glavni urednik

    U prodaji se nalazi samo ova knjiga: 4. Tehnologija vode i otpadnih voda-zbirka zadataka, Šćiban, Klašnja, Tahnološki fakultet, Novoi Sad, 2008.

    Može se kupiti na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu.

    Glavni urednik

    Pozdrav Mihajlo,

    Najprije to nije moj članak. Na Tehnologiji hrane su objavljena dva članka o mikrotalasnom zračenju.

    Primena zračenja kao metod konzervisanja namirnica napisala je Nevena Mišljenović

    Štetnost mikrotalasne pećnice napisali su studenti Danijela Pepđonović, Jelena Koprivica, Mirjana Milovanović

    O ovoj temi na ovoj stranici imate jedan veoma dobar tekst:
    Kontaminacija hrane organskim štetnim tvarima. Ja ću ostaviti samo jedan kratak komentar. Ja sam tehnolog za proizvodnju hrane i tehnolog se samo jednim dijelom bavi štetnim uticajima pojedinih supstanci na zdravlje čovjeka – to je više interesovanje ljekara.

    Niste napisali iz kojih razloga se interesujete za ovo pitanje. Ono što je praktično bitno je da ne trebate padati u neku vrstu anksioznosti u vezi ovih informacija. Jasno je da su ove materije štetne, ali one su prisutne u izuzetno malim količinama tako da uz neko normalno konzumiranje sigurno se nećete otrovati. I ljudi pečeno meso koriste od kad postoje tako da nema mjesta strahu.

    Glavni urednik

    U prodaji postoji samo Tehnologija vode i otpadnih voda-zbirka zadataka,
    Šćiban, Klašnja, Tahnološki fakultet, Novoi Sad, 2008. po cijeni od 250 dinara.

    Glavni urednik

    Miro ja ne prodajem te knjige. Mogu Vam napisati gdje mogu da se kupe. Ili za one kojih više nema u prodaji da vam kopiram dijelove koji vas interesuju.

    Sve knjige koje imam možete pregledati na ovoj stranici.

    Glavni urednik

    Gospodin Vojislav mi se juče javio (27.08.2009). Izdao je novu knjigu. Cijena je 1000 dinara.

    Poslao mi je 20 primjeraka novog izdanja knjige pod naslovom Tehnologija proizvodnje suve šljive bez koštice da ponudim članovima foruma. Svi zainteresovani me mogu pozvati na 064/169-74-26

    Glavni urednik

    Evo stigao sam sa godišenjeg odmora pa možemo početi sa riješevanjem problema.

    @mira bp Miro kako mislite da vam pošaljem knjige.

    @Dada25 Dado pošto ste u Novom Sadu dođite do mene na Tehnološki fakultet pa ću vam dati da pregledate knjige o vodi koje imam. Kupio sam i neke nove. Edinu su pomogle pa vjerujem da će i Vama.

    Glavni urednik

    Miro ja sam trenutno na odmoru. Čim dođem u Novi Sad poslaću Vam literaturu koju trebate. Čujemo se za koji dan.

    Glavni urednik

    Teško da ćete takvu literaturu pronaći na srpskom jeziku. Probajte da pretraćujete preko google book search[/url].

    Glavni urednik

    Novi trading NS – Novi Sad
    Bulevar oslobođenja 54, Novi Sad
    Telefon: 021 444 145

    Danisco [/url]– Novi Beograd
    Telefon: 011 311 6678
    Fax: 011 311 6671

    Ovo su predstavništva svijetski poznatih firmi.

    Glavni urednik

    Bacillus suptillis sigurno ne potiče iz fabrike već iz nekog spoljnog zagađenja tako da bi trebali da provjerite i vaše dobavljače voća i njihovu higijenu. Vrlo vjerovatno je da je to uzrok problema – loša higijena branja i prevoza voća.

    Ono što nisam napomenuo u prošloj poruci je da ukoliko imate CIP pranje pokušajte da povećate temperaturu i učestalost pranja. Ali opet kažem da to nije riješenje problema.

    I ne morate da se zahvaljujete.

    Glavni urednik

    Prije možda 2 godine sličan problem su imali u jednoj našoj sokari. Tada smo imali veoma dobru diskusiju na ovu temu. Nažalost ta stara verzija sajta nije mogla da se sačuva kada je pravljena nova tako da su ti komentari izgubljeni.

    Tebali biste nas malo bolje upoznati sa vašom fabrikom kako bi došli do nekog valjanog riješenja. Mada i ovako se može naslutiti problem. A taj problem je higijena. Vi negdje imate žarište, a problem nećete riješiti tako što ćete to žarište ukloniti. To će samo privremeno riještiti problem kao što ste imali prilike da se uvjerite. Nakon nekog vremena mikroorganizmi se reorganizuju i eto opet istog problema.

    Riješenje je da napravite sastanak na nivou firme i napravite plan održavanja higijene. Odradite dezinfekciju svih prostorija uključujući i repromaterijal i prevozna sredstva. I to kada otprilike istrošite sav repromaterijal i prije nove nabavke.

    Izbor sredstava za dezinfekciju trebate povjeriti nekoj stručnoj ustanovi. Acinetobacter baumannii nije karakterističan za namirnice, obično je prepoznat kao izvor infekcija u bolnicama. Pogoduje mu vodena sredina i veoma otporna bakterija.

    Niste napisali jeste li radili mikrobiološku analizu vode i kako ste riješili problem sa Bacillus suptillis.

    Glavni urednik

    Pa najbolje je da odete do neke mljekare i pogledate na jednom duplikatoru kako je napravljen. U skoro svim našim malim mljekarama koriste duplikatore napravljene u malim radionicama. Samo imajte na umu za pravljenje duplikatora treba iskustva. Fluid za prenos toplote je voda.

    Glavni urednik

    Cijene se kreću prema veličini firme. I nije istina da se kod nas cijene kreću oko 5.000 evra. Za manje firme cijene se znatno niže od 5.000 evra.

    Glavni urednik

    Bacillus suptillis i Enterbacterije nisu karakteristične za voće. To su ubikvitarni (sveprisutni) mikroorganizmi i u voću sigurno vode porijeklo od neke spoljne kontaminacije.

    Familija enterobakterija sadrži veliki broj rodova: Escherichia, Proteus, Salmonella, Klebsiella, Shigella, Yersinia, Enterobacter, Citrobacter, Kluyvera, Serratia, Erwinia, Marganella itd. Napišite sa kojim tačno rodovima imate problema.

    Vjerovatno se radi o površinskoj kontaminaciji usljed loše higijene branja i prevoza.

    Glavni urednik

    Da li je dozvoljeno da se kod konzervi od mesa (mesni narezak 150gr.) izradjenih od lima da su i dno i poklopac narezani („easy open“) i da se mogu otvarati sa obe strane.

    Naravno da je dozvoljeno. Zašto nebi bilo.

    Da li to pretstavlja problem u smislu odrzivosti i kvalitetu takvih konzervi i dali se takve konzerve mogu pustiti u promet?

    Ne predstavlja nikakav problem u održivosti ako se uradi kako treba.

    Moram priznati da nisam nikada vidjeo da neko postavlja poklopac na obje strane. Zašto to radite?

    Glavni urednik

    Jednu metodu imate opisanu u Priručniku za kontrolu kvaliteta svežeg i prerađenog voća, povrća i pečurki i osvežavajućih bezalkoholnih pića

    U poglavlju:
    5.27.4. ODREDIVANJE KUHINJSKE SOLI – NaCl

    Glavni urednik

    Na Tehnologiji hrane imate tekst o pečenju kafe.

    Glavni urednik

    Nakon termičkih obrada jer arome mogu biti lako isparljive i slabo postojane na visokim temperaturama. Imajte na umu da aroma tečnog dima nije jaka kao aroma pravog dima.

    Glavni urednik

    Kod nas nema da se kupi ta knjiga. A način nabavke iz Hrvatske je jako komplikovan i skup. Mislim da je izdavač neko preduzeće koje se bavi ambalažom pa je time i distribucija otežana.

    Glavni urednik

    Ja sam saradnik Laboratorije za ispitivanje prehrambenih proizvoda pa vam mogu prenijeti neke cijene. Naravno cijene analiza nisu iste. Napišite za koje vas analize interesuju cijene.

    Glavni urednik

    pozdrav Milice,

    Razgovaraću sa profesorom. Naći ćemo neko riješenje.

    Glavni urednik

    Na netu ima mnogo takvih slika. Evo primjera jedne pretrage za slikama pasterizatora. Lijepih šema pasterizacije možete naći i na Tehnologiji hrane.

    Evo i jedan zanimljiv film o razvoju tehnološkog postupka pasterizacije: History of Pasteurization.

    Glavni urednik

    Potrebno je mnogo toga. Od zemljišta, projekta, izbora i instalacije opreme, državenih dozvola za gradnju… i prije svega dobar plan za šta pripremate hlednjaču, odnosno koje sirovine.

    Postavili ste veoma široko pitanje.

    Glavni urednik

    te informacije možete naći u knjizi Ambalaža za pakiranje namirnica i u više tekstova na stranici Ambalaža na Tehnologiji hrane.

    Glavni urednik

    O ovašem pitanju možete čitati na sljedećim stranicama:
    Formiranje mesne emulzije
    I u preporučenoj literaturi za Tehnologiju mesa (Barene kobasice)
    O dozvoljenim vrstama i količimana aditiva možete naći u odgovarajućim pravilnicima.

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    O kačkavalju imate da čitate u tekstu Kačkavalj na Tehnologiji hrane[/url]. vidim da nemam neki konretan tekst za beli meki sir ali postavite konkretnije pitanje pa ču vam odgovoriti. Pogledajte i dostupnu literaturu o tehnologiji mleka.

    Glavni urednik

    porous discs – perforirani diskovi

    Glavni urednik

    Uputstva možete naći na njihovom zvaničnom sajtu: http://www.foss.dk

    Glavni urednik

    Amonijum-hidrogenkarbonat ima oznaku E503. Koristi se kao regulator kiselosti i sredstvo za dizanje testa. O njegovoj štetnosti po zdravlje imate na dosta mijesta na internetu.

    Što se tiče koncentracija one se razlikuju za pojedine proizvode. Napišite mi za koji vas proizvod interesuje maksimalno dozvoljena koncentracija.

    Glavni urednik

    Preko interneta možete naručiti knjige koje vas interesuju i to preko sajta knjizara.com[/url], na tom sajtu imate i dobru pretragu knjiga. Prelged literature za koju ja znam imš na ovoj stranici. To vam može biti polazna tačka.

    Glavni urednik

    Naime, ako u surogatu cokolade koji koristimo u proizvodnji stoji da sadrži laktozu, znaci li to da je laktoza iz mleka ili ne?

    Iz mlijeka je sigurno.

    U deklaraciji za biljnu pavlaku je navedeno da sadrži proteine mleka… Sta je tu onda „biljno“???

    Možeš li molim te prepisati ovdje na forum tu deklaraciju.

    Glavni urednik

    To nije dozvoljeno našim pravilnicima.

    Glavni urednik

    Smeđa boja mesa nastaje usljed redukcije mioglobina pod anaerobnim uslovima.

    Pošto je onemogućen pristup O2 i na taj način isključuju vrste iz roda Pseudomonas koji su uzročnici aerobnog kvara mesa.

    U početku skladištenja, dok nisu iscrpljene rezerve O2 razvijaju se aerobi: Pseudomonas, Acinetobacter, Moraxella, Brochothrix thermospacta.

    Njih smjenjuju fakultativno anaerobni mo i mikroaerofili: Lactobacillus, Klebsiella, Enterobacter, Serratia, Hafnia, Brochothrix thermospacta. Pod strogo anaerobnim uslovima u zavisnosti od pH sredine dominiraju: Lactobacillus, pH<6.0, B. thermospacta, pH>6.0.

    Pored dominantnih mikroorganizama u malom broju su prisutne enterobakterije i Pseudomonas.

    Kvar mesa pakovanog pod vakuumom je anaerobni kvar na niskim temperaturama izazivaju:
    1) Eterobacter liqufaciens. Raste na svakom mesu pri pH>6.0, a u toku svog metaboliozma stvara: kadaverin, H2S i jos nekih S jedinjenja sto izaziva neprijatan miris. Spriječavanje ovih promjena usljed razlaganja aminokiselina, može se izvrsšiti dodatkom glukoze ili citrata. Pored neprijatnog, truležnog mirisa javljaju se i biogeni amini.
    2) Alteromonas pufrefaciens, samo ako je pH>6.0, pod anaerobnim uslovima stvara H2S sa pojavom zelenog obojavanja.

    Odrzivost: na –1oC tokom 15 nedjelja.

    Glavni urednik

    Dodajte konzervans K-sorbat. Pravilnikom je dozvoljeno dodati do 0,13% kalijum sorbata ili odgovarajuća količina sorbinske kiseline.

    Glavni urednik

    Pojasnite mi ovo pitanje molim Vas.

    Glavni urednik

    Može barbotiranjem vrlo jednostavno.

    Glavni urednik

    Ali nemojte gledati voće. Voće sadrži 90% vode. Kod nas u pravilniku se pominje suva materija porijeklom iz voća.

    Glavni urednik

    Te knjige nema u prodaji. Ja sam mnogima slo kopiju. Za ovim više neće biti potrebe jer Vojislav je dao u štampunovu knjigu. Čim bude izašla ja ću staviti obavještenje ovdje na forumu i sajtu.

    Glavni urednik

    Na žalost Vukašine imam mnogo posla pa ne stižem da budem prisutan i na forumu. Ako Vam prilozi još trebaju javite se ovdje na forumu ma ću Vam poslati.

    Glavni urednik

    Ovo se veoma razlikuje od fakulteta do fakulteta. Na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu gdje ja radim izjednačene su diplome mastera i inženjera. Ali inženjeri se ne mogu zvati masteri, već samo imaju sva prava kako masteri.

    Glavni urednik

    Gdje ste vi čuli za to. Nakon prženja čips se odvaja od ulja na vibracionim transporterima.

    Ako želite da povećate kvalitet svog proizvoda je da obratite pažnju na kvalitet ulja jer tokom prženja dolazi do oksidacije ulja čime se stvaraju produkti koji su loši po zdravlje čovjeka. Oksidativna stabilnost (održivost) ulja utvrđuje se određivanjem peroksidnog broja. Mislim da je najveća dozvoljena vrijednost 2,5 mmol/kg. Kada se pređe ovaj broj potrebno je promijeniti ulje ili dodati novo u sistem.

    Glavni urednik

    Raco temperatura i vrijeme održavanja temperatura ne opisuju se u takvim uputstvima. Ukuvač možete postaviti u različite režime (kako se to radi piše u uputstvima koja dolaze uz aparat) a koji ćete režim koristiti zavisi od sirovine koju ukuvavate.

    Glavni urednik

    Nemam tih informacija ali znam gdje se mogu naći. Neke statističke podatke o trovanjima hranom u svijetu možete naći na stranicama magazina tehnologija hrane: Bakterije izazivači trovanja hranom i Mikroorganizmi kontaminenti hrane, a sigurno i na još nekim tekstovima, malo pretražite.

    Još informacija sigurno ćete naći na sajtu: Hrčak srce.

    Glavni urednik

    Nisam upućen u tu tehnologiju. Zabranjeno je konzervisanje hemijskim sredstvima. Korišćenje gasova nije dovoljno da bi postigli veliku održivost, najvažnija je dobra higijena rada i dobra proizvođačka praksa.

    Glavni urednik

    Ove forume posjećuju uglavnom ljudi koji se bave preradom hrane tako da ne vjerujem da bi Vam neko mogao pomoći u vezi vašeg pitanja. Bolje da posjetite neke informatičke sisteme, a ovjde možete da se informiššete o načinu rada u mesnoj industriji što je sigurno neophodno za pravljenje nekog takvog sistema.

    Glavni urednik

    Iskusan tehnolog sigurno ima dovoljno znanja da Vam uradi što želite. Pitanje Vam je veoma široko. Zato ne mogu da Vam pomognem oko preporuke. Jer ne postoji tehnolog koji e bavi svim tehnologijama. Napišite šta Vam konkretno treba pa ću Vam dati preporuku.

    Glavni urednik

    Koleginice ovo NIJE MOJ SAJT. Ovo je sajt tehnologa. Jedno mjesto koje na ovom velikom webu tehnolozi mogu smatrati svojim.

    Knjigu sam kupio na Veterinarskom fakultetu u Beogradu[/url]. Telefon izdavača je 011-3244-248 pa možeš njih pitati gdje se može kupiti knjiga.

    Glavni urednik

    Za većinu ovoga što ste naveli imam literaturu. Kažite mi kako da vam pošaljem. Odgovara li vam da vam kopiram i pošaljem poštom.

    Glavni urednik

    Evo još jednom da ponovim da se na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu doktorske studije mogu upisati sa zvanjem diplomiranog inženjera. Ja sam kao diplomirani inženjer upisao doktorske studije pa vam bolja potvrda ne treba.

    Nisam bio u Župi. Planiram za nekih 15-ak dana da idem. Javiću vam se pa ćemo se, ako bog da, vidjeti.

    Glavni urednik

    Ja sam student po starom sistemu. Odnosno, doktorske studije sam upisao kao dipl. ing., jer po zakonu imamo ista prava kao oni.

    Glavni urednik

    Jednu sam temu obrisao pošto je pitanje bilo isto.

    Mogu da ti potpuno odgovorim na tvoje pitanje. Nećeš se pokajati ako dođeš na Tehnološki fakultet. Profesore koje si pomenuo poznajem sve osim Nade Filipčev, i kod svih sam bar jednom odgovarao. Što se njih tiče nećeš sigurno imati nikakvih problema. Nemam vremena da pišem nešto duže. Ako hoćeš dođi na Tehnološki fakultet kod mene pa ću ti sve objasniti.

    Pozdrav

    Glavni urednik

    Prema Direktivi EEC 92/46 u Evropskoj Uniji, a zatim i regulative EC 04/853 uspostavljeni su slijedeći kriterijumi za kvalitet sirovog mleka u zemjama EU. Sirovo kravlje mlijeko koje služi za proizvodnju toplotno obrađenog konzumnog mleka, fermentiranih mlijeka, modifikovanih mlijeka mora sadržati:
    Broj mikroorganizama/ml ≤ 100.000
    Broj somatskih ćelija ≤ 400.000

    Prema ovim propisima kvalitetet mleka ocenuje se na bazi hemijskog sastava, fizikčih osobina i higijenskog kvaliteta, kao i prisustva inhibitornih supstanci.

    Glavni urednik

    Alexxx, Vojkan je autor knjige
    https://www.tehnologijahrane.com/literatura/suva-sljiva-susenje-skladistenje-prerada-i-pakovanje

    I meni je največi autoritet na polju suve šljive u Srbiji, a i šire. Tako da vjerujem da nije napisao neprovjerenu informaciju.

    Mogu Vam reći da je velika čast za ovaj forum što ima takvog člana.

    Vidim da ste iz Aleksandrovca. Planiram da uskoro navratim u goste „Vino Župi“, pa se možda i upoznamo.

    Glavni urednik

    Prvo su Vam inspektori trebali da objasne šta traže od Vas. Drugo, vjerovatno Vam traže da im napišete Proceduru o odstranjivanju otpada i otpadne vode. Dakle, da opišete postupak odklanjanja otpada i otpadne vodeu vašoj fabrici.

    Napravite prikladan obrazac sa logom firme, datumom u zaglavlju dokumenta. Nazovete je procedura o odtklanjanu otpada i otpadnih voda i dokument organizujete u nekolike tačke, na primjer:
    1.0 UVOD
    2.0 PRIMENA
    3.0 TERMINI
    4.0 POSTUPAK
    5.0 REFERENTNA DOKUMENTA
    6.0 ZAPISI
    7.0 PRILOZI

    Ovo je što se tiče opisa.

    Sistem za otklanjanje otpada se svodi na posjedovanje kontejnera i ugovora sa Javnim komunalnim.
    Otpadne vode su veći problem. Kako Vam je sad riješen problem otpadnih voda u fabrici?

    Glavni urednik

    Pravilnike možete pregledati ovdje
    https://www.tehnologijahrane.com/pravilnici

    Vidim da želite do uložite novac u posao koji ne poznajete. Ono što sam viodjeo u sličnim slučajevima,a funkciuonisalo je jeste da angažujete (ili zaposlite) nekoga ko poznaje zanat, u suprotnom ćete vidjeti dosta muke i veoma su Vam male šanse da uspijete. Koliko god Vam se neka proizvodnja činila prostom budite sigurni da za sobom nosi milion začkoljica koje možda i lako riješiti ako znate, ali ako nemate iskustva vrlo vjerovatno možete doživjeti fijasko.

    I još nešto. Bavljanje proizvodnjom hrane je veoma naporan posao. Ako ne ćlite da mu se posvetite, bolje ne ulazite u njega. Ovo kažem opet iz razloga što sam upoznao ljude koji su se baš zaletili.

    Glavni urednik

    Može, ali morate ispuniti uslove koji su propisani našim pravilnicima po pitanju sastava, bezbjednosti proizvoda, deklarisanja.

    Glavni urednik

    Lijep tekst o konzervianju namirnica zračenjem imate ovdje:

    Primena zračenja kao metod konzervisanja namirnica

    Glavni urednik

    Tropine jabuke se mogu koristiti za dobijanje pektina. Nekada je u Požegi bila fabrika za proizvodnju pektina. Možete ih iskoristiti za stočnu hranu.

    Nemojte teme nazivati neodređeno, kao „pitanje“, jer se tako ne zna o čemu se radu u temi.

    Glavni urednik

    Autor je profesor na Tehnološkom fakultetu, Tuzlanskog univerziteta. Na njihovom sajtu vjerovatno moćete doći do takvih informacija.
    http://www.tf.untz.ba

    Glavni urednik

    Moja greška. Hvala na ispravci.

    Glavni urednik

    U Pravilniku o kvalitetu i uslovima upotrebe aditiva samo je naznačeno da je inulin dozvoljen aditiv. Što se tiče kvaliteta najvjerovatnije mora odgovara opštim odredbama Pravilnika o mikrobiološkoj ispravnosti, Pravilniku o dozvoljenim količinama pesticida, teških metala… Ni u jednom pravilniku nije naznačen konkretno kvalitet za samo inulin.

    Glavni urednik

    Prehrambena vlakna su veoma širok pojam i ni u jednom pravilniku se ne govori o njima pod tim terminom. Samo se pominje da se vlakna deklarišu u g na 100 g ili ml ili po pakovanju ako pakovanje predstavlja jednu porciju. U prehrambena vlakna spadaju ugljeni hidrati i lignin biljnog i životinjskog porekla koji se ne digestuju u ljudskom organizmu.

    Recite šta konkrektno želite da dodajete?

    Glavni urednik

    Naravno da mora da se kontroliše proizvodni pogon. Nemam vremena, ali spremam nekoliko tekstova o sanitaciji pogona. Navratite na magazin Tehnologija hrane za nekih 10-15 dana biće dosta informacija u vezi ove teme.

    Glavni urednik

    Naslov sam promjenio da bi bolje upućivao na sadržaj teme.

    Prema pravilniku o sanitarnom nadzoru
    Skladišta se lociraju na deonicama pristupačnim za nesmetan istovar i utovar životnih namirnica i moraju imati unutrašnju visinu od najmanje 2,80 metara.

    Prema tome objekat, za koji ste pitali, odgovara standardima.

    Glavni urednik

    Dobio sam dosta privatnih poruka u vezi kursa za HACCP, pa vam svima proslijeđujem informaciju. Radi se o ozbiljnoj firmi, ime neću pominjati.

    Kurs će se održati od 12.-14. Novembra u Beogradu, Nemanjina 4. Dodatne informacija možete dobiti na 063/625-107

    Srećno

    Glavni urednik

    550 din ?ini mi se.

    Glavni urednik

    Sve ove knjige mogu da se kupe na fakultetu. Jedino ne znam za Kontrola namernica, Baletić M., 1994.

    Navratite na predmet Tehnologija voća i povrća, pa ću Vam ja pomoći.

    Glavni urednik

    U skriptarnici Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu se mogu kupiti:

    1. Smrzavanje mesa, Ljiljana Petrović, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 1989. 330 din
    2. Standardne metode analize mleka i mlečnih proizvoda, Carić, M., Milanović, S., Vucelja, D., Prometej, Novi Sad, strana 204, 2000. 500 din
    3. Topljeni sir, Carić, M., Milanović, S., Nauka, Beograd, strana 165, 1997. 850 din
    4. Tehnologija koncentrovanih i sušenih mlečnih proizvoda, Carić, M., Naučna knjiga, Beograd, 1990. 600 din
    5. Hladno ceđena ulja, Etelka Dimić, Univerzitet u Novom Sadu, Tehnološki fakultet, Novi Sad, strana 249, 2005. 820 din
    6. Priručnik za kontrolu kvaliteta svežeg i prerađenog voća, povrća i pečurki i osvežavajućih bezalkoholnih pića, Ljubo O. Vračar, Tehnološki fakultet, Novi Sad, 2001. 480 din
    7. Proizvodnja i prerada paprike, Vladan Marković, Ljubo Vračar, Feljton, Novi Sad, 1998. 420 din

    Sve ostale knjige koje je izdao tehnološki fakultet mogu se naći na predmetima.

    Glavni urednik

    Raspitao sam se kurs će biti najvjerovatnije u novembru, u Beogadu. Kada saznam tačne informacije prenijeću Vam ih.

    Glavni urednik

    Ne vjerujem da ćete ijednu naći. Već godinama odlazim na Beogradski sajam knjige i skoro nikada nisam našao bilo kakvu stručnu literaturu za tehnologe. To mi je na neki način i dalo ideju da skupim svu literaturu za tehnologe na jednom mjestu, jer se do nje veoma teško dolazi.

    Pogledajte izdavača knjige, ako je to fakultet, te knjige sigurno neće biti na sajmu. Ako je i poznati izdavač, a knjiga starija, opet je neće biti. Napišite koje Vam knjige trebaju, možda Vam budem od pomoći. Kad već dolazite do Beograda, možete svratiti i do Novog Sad na Tehnološki fakultet, pa ću Vam predati knjige, ako uspijem da ih nađem.

    Ove godine sam bio na Gradačačkom sajmu i mogu reći da sam se oduševio prijemom. Doći ću i sljedeće godine sigurno.

    Glavni urednik

    Nado nisam najbolje razumjeo. Zainteresovani ste da položite kurs za HACCP? Poznajem više firmi koje se time bave, pa Vam oko toga mogu pomoći, ako to želite raspitaću se kada će se održati sljedeći kurs.

    Glavni urednik

    Ulaz će biti slobodan.

    Normalno je da se podaci razlikuju jer zavise od mnogo faktora: kulture, uslova fermentacije…

    Glavni urednik

    Te podatke možete naći u knjizi
    Tehnologija voća i povrća, Niketić-Aleksić G., Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1982.

    Glavni urednik

    Mogu Vam reći da će na sledećem savetovanju mlekara koje se održava na Tehnološkom fakultetu u Novom Sadu od 23–24. oktobra 2008., biti radova na tu temu. Znam da kolege sa Tehnologije mleka prave neka istraživanja baš o viskozitetu.

    Nadam se da ćete uskoro na Tehnologoiji hrane moći čitati o svim prijavljenim radovima.

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    Prva knjiga se može kupiti na Tehnološkoom fakultetu u Novom Sadu, a druga je još u štampi.

    Glavni urednik

    milk, dobrodošla na forum. Vašu temu o haccp-u sam iz Uputstva za korišćenje foruma prebacio u HACCP forum. Mislim da je jasno zašto sam to uradio. Što se tiče stručne literature u vezi HACCP-a evo nekih korisnih stranica:

    Veoma korisna literatura za upoznavanje sa HACCP-om
    https://www.tehnologijahrane.com/literatura/kvalitet-i-analiza-namirnica
    Forum posvećen HACCP-u
    http://www.ifsqn.com/forum/index.php?s=4fd38b1f89310b9c1fcd18f58e68f404&showforum=82
    USDA
    http://fsrio.nal.usda.gov/document_fsheet.php?product_id=155

    Glavni urednik

    Za literaturu ti mogu odmah osgovoriiti, jedina za koju ja znam je https://www.tehnologijahrane.com/literatura/krompir-monografija Na kraju knjige je dat kratak pregled tehnologije prerade krompira.

    Što se tiče vremena čišćenja mislim da je to jednostavno iskustveni podatak, zavisi od sorte, termičkog tretmana… Moraš da probaš, pa šta ti da najbolje rezultate, nema drugog riješenja.

    Glavni urednik

    Pozdrav Sanja,

    Temu sam prebacio u forum Tehnologija voća i povrća jer tu pripada, a ne u Uputstva za korišćenje.

    Pa sigurno da najveću pažnju treba posvetiti procesu prženja, i sa tehnološkog i bezbednosnog aspekta. Režim prženja prvenstveno zavisi od sorte krompira i temperatura masnoće se kreće od 140-180oC. Visoke temperature dovode do oksidacije masti pa je ova tačka veoma bitna i sa stanovišta bezbednosti proizvoda pa se ulje mora stalno kontrolisati.

    Glavni urednik

    Dalmina, nemojte otvarati novu temu, već nastavite diskusiju u temi koja je započeta. Samo kliknete na „Odgovori na temu“.

    Knjiga je prilično stara i ne vjerujem da se može naći u knjižarama. Ostavio sam Vam izdavača pa ih možete nazvati. Ja imam samo jedan primjerak.

    Glavni urednik

    Pozdrav dalmina,

    O sušarama za šljive možeš na ovoj stranici naći jedan lijep tekst http://www.poljoprivrednilist.co.yu/izdanja/br29_2.htm
    Za sušenje šljiva najčešće se koriste komorne i trakaste sušare koje rade na atmosferskom pritisku. Nisam našao ništa o sušenju šljiva u vakuumskim sušarama.

    Sadržaj vlage se spušta na ispod 25% da bi se obezbedila mikrobiološka stabilnost proizvoda (da bi se proizvod konzervisao), a kasnije se rehidratiše da bi se postigla odgovarajuća senzorna svojstva proizvoda, a tu su i ekonomski razlozi. Rehidratiše se na oko 31-32% vlažnosti, jer veći procenat vlage znatno smanjuje vrijeme upotrebe proizvoda.

    O tehnologij sušenja šljive dosta možeš naći u sljedećoj knjizi: https://www.tehnologijahrane.com/literatura/suva-sljiva-susenje-skladistenje-prerada-i-pakovanje

    Glavni urednik
    Glavni urednik

    Na žalost, nemem nijedan tekst na srpskom. Posalo sam Vam na mail jedan koji sam našao u jednoj knjizi, ako to nije dovoljno javite se, pa ću još da potražim. Možda i ovaj tekst bude od neke pomoći:

    Sušenje mlijeka

    Glavni urednik

    Pozdrav Emina, dobrodošla na forum,

    Do neki dan sam bio u tvom komšiluku, ljetovao sam na Hvaru. Planirao sam i dolazak na Brač, ali se izjalovilo – možda sljedeće godine.

    Možeš li malo pojasniti tehnologiju proizvodnje ovog sira. Ovog vikenda idem u jednu siraru pa bi Ti možda bio od pomoći. Oni proizvode i kozje sireve, pa bi mogao da popričam sa njihovim tehnologom.

    Glavni urednik

    Ovo je zaista korisna tema. Ako ko ima ili zna neku knjigu koja ovdje nije navedena neka dopiše. Do literature na našem jeziku se veoma teško dolazi. Po knjižarama skoro da je i nema. Uglavnom se sve svodi na univerzitetska izdanja za koja se slabo čuje.

    Kao što možete vidjeti na sjatu Tehnologija hrane (https://www.tehnologijahrane.com/literatura) ja sam krenuo u prikazivanje literature vezane za našu branšu. Naravno, ja nemam i ne znam za svu dostupnu literaturu, tako da bi bilo dobro da svako ovdje navede literaturu koju ima ili za koju zna da postoji, baš kao što je i lukezinjo započeo.

    Veoma je bitno navesti izdavača i godinu izdanja, ili način kako se do knjige može doći.

    Glavni urednik

    Skoro sam siguran da se kod nas ne proizvodi mozzarella u prahu. Nikada nisam naišao na taj proizvod ni u prodavnicama.

    Glavni urednik

    Veco promijernio sam naslov teme da bi jasnije ukazivao na sadržaj.

    Čini mi se da sam ja imao po nešto o tome, ali sam trenutno kući u Trebinju, pa ću ti poslati kada se vratim u Novi Sad.

    Glavni urednik

    @Pozdrav Janke, dobrodošao na forum

    Ovih dan sam poslom posjetio dvije mljekare, pa sam se malo raspitivao u vezi Vašeg problema. Niko nema takvih problema kao Vi, odmah da kažem.

    Problem možda potiče od vozača kamiona, jer u cijevima prilikom prebacivanja mlijeka zaostaje koji litar, pa otuda Vaša žena ima manjke.

    Još nešto, kako se vrši merenje? I tu može biti problema, jer nije isto da li se mjeri 900l, 100 puta po 9l ili se odjednom kroz mjerač propusti 900l. U ovom drugom slučaju je mnogo preciznije mjerenje.

    Što se tiče pretvaranja masti u čvrsto stanje, to ne može biti uzrok jer usljed toga ne mogu postojati tako velike razlike.

    Što se tiče opravdanog manjka. To u svakoj mljekari postoji, ali se taj opravdani manjak odnosi na preradu. I to oprilike 1% (dakle 1l na 100l mlijeka) jer je on neminovan zbog: zaostajanja u cijevima, curenja, isparavanja…).

    Glavni urednik

    Gospodine Đorđe,
    vidim da ste nezadovoljni forumom, pa kao osnivač i urednik pokušaću da Vam odgovorim. Kritike su uvijek dobrodošle, ako su dobronamjerne, a Vaše jesu.

    I kao sto u naslovu pise kakvi su vasi utisci sa forumom, moje je licno misljenje da sam ocekivao vise.

    Ja nisam. Da objasnim. Ovaj forum postoji malo više od 5 mjeseci i na njemu se do danas prijavilo 70 članova, od kojih je oko 40 inženjera tehnologije. Ako nastavi ovim tempom, a realno je očekivati da će biti i intenzivniji, do kraja godine očkujem da na ovom forumu bude prijavljeno bar 200 članova. U tom broju bi se već moglo očekivati da se nađu i članovi koji imaju volje da pomognu i podijele svoje znanje sa drugima. I prema posljednjim porukama se vidi da će se tako nešto desiti. Ali nažalost za sve to treba vremena, a pored toga i mnogo volje i truda.

    Vise se pise o nekim teoriskim podacima a nikako o praksi, korisnim savetima, za cega je ovaj forum i namenjem, razmenu iskustava i pomoc.

    Sva teorijska razmatranja koja postoje na forumu, napisao sam ja. Odgovor je jednostavan. Ja nikada nisam radio u industriji i praksu ne poznajem. Ipak i ta terorija nije beskorisna. Sa druge strane, pošto radim i kao konsultant za HACCP sistem, obišao sam mnogo firmi i imam dobru saradnju sa kolegama i često mi i oni pomognu oko odgovora na neka praktična pitanja. Trudim se da radu na ovom forumu pristupim što mogu odgovornije. Najvažnije je da se ne prenese kriva informacija, zato ako odgovor ne znam ili nisam siguran ja ni ne odgovaram ili sačekm razgovor sa nekim tehnologom iz branše.

    Da Vam ne pirčam da mnogi ljubomorno čuvaju svoje znanje ili gledaju kako da ga što bolje unovče. Ali kao što vidite po posljednjim porukama uvijek će postojati i oni koji žele da pomognu. Da u to ne vjerujem nebih ni pravio ovaj forum. Sigurno ne živim u iluziji da mogu da prepoznajem sve tehnologije. Moj zadatak je da penesem na ovom forumu što više pozitivne energije i iskrene želje da pomognem koliko znam. Ako budem imao dovoljno volje i snage ljudi će to prepoznati i ovaj forum će živjeti. Ako ne uspijem, foruma neće biti, ali će mi osati satisfakcija da sam bar pokušao da nešto pozitivno uradim za branšu i društvo u kome živim, tako da se uopšte ne plašim da ću ikada vrijeme potrošeno u radu na ovom forumu smatrati izgubljenim i promašenim.

    A manje o praktikumima i ocenama ispita i kolokvijuma.

    U pravu ste. Ipak postoji „ali“. Ja radim na Tehnološkom fakultetu, a stanje našeg interneta je veoma loše, tako da ni moja kuća nema ažuran sajt, tako da ja koristim, za sada, ovaj forum za objavljivanje rezultata testova studenata, jer jednostavno smatram to dobrim gestom prema svojim studentima. postoje nagovjeptaji da će se vrlo brzo popraviti stanje u vezi faklutetskog sajta. Kada se to desi neće više biti tema sa rezultatima testova studenata.

    Nadam se da sam dao kompletan komentar na Vaše sugestije.
    Još jednom hvala na kritici.

    Glavni urednik

    Prenosim Vam izvod iz knjige Zaharija Milanovića, Srpski sir i kajmak u evropskom okruženju. Izdavač je Institut za ekonomiku poljoprivrede, Begrad. Knjiga je izdata 2006. godine.

    Spravljanje kajmaka obavlja se sledećim zahvatima:

    1. Izbor mleka po vrsti i kvalitetu je isti kao i za spravljanje bilo kojeg punomasnog sira. Najbolje je kravlje mleko iz brdsko-planinskih područja.

    2. Kuvanje mleka. Kajmak se spravlja od kuvanog mleka. Uz postupno zagrevanje i mešanje mleko proključa i drži se da ključa tokom petnaestak minuta. Mere opreza potrebne su zbog mogućeg zagorevanja i od prelivanja – kipenja, naročito na početku ključanja.

    3. Razlivanje vrućeg mleka. Odmah po završetku kuvanja mleko se kutlačom ili sličnom posudom razlije u plitke posude. Nekada su to bile drvene karlice. Sada preovlađuju emajlirane posude slične lavoru. Međutim. najbolje bi bile posude od nerđajućeg čelika koje su i skuplje. Napunjene posude se drže u miru, na policama sve do narednog zahvata – skidanja masne kore.

    4. Izdvajanje masnijeg dela mleka i formiranje kore (kajmačenje). Mast je lakša od ostatka mleka i zato se postupno tokom vremena penje ka površini. Čestice masti imaju opnu belančevinaste prirode, a zahvataju i zgrušane belančevine, pa se tako dobije proizvod koji je mešavina većeg dela masti i manjeg dela belančevina. Količina i kakvoća kajmaka (i mleka koje ostaje po skidanju kore) zavisi od: (1) brzine hlađenja mleka, (2) dužine mirovanja mleka do skidanja kore i (3) temperature mleka u momentu skidanja kore.

    Poželjno je da se mleko na početku usporeno hladi, odnosno da prva dva časa ostane na temperaturi oko 80°C, a onda da se postupno hladi i tek nakon 12 časova dostigne temperaturu povoljnu za skidanje kore. Mleko se, radi izdvajanja masnog sloja, može ostaviti i do 24 časa, pa i više, posebno u zimskim mesecima.

    Temperatura u momentu skidanja kore ne bi trebalo da bude preko 18 stepeni, još bolje je 10-15°C. Jer, ako je mleko hladno onda sloj masti koji se nalazi neposredno ispod pokorice očvrsne i skida se zajedno sa pokoricom (korom). U suprotnom, ako je mleko toplo (preko 20°C) u vreme skidanja kore, sloj neočvrsle masti ispod pokorice ostaje u mleku.

    5. Skidanje masne kore, soljenje i stavljanje u posudu za zrenje. Posude za zrenje i držanje kajmaka nekada su bile uglavnom čabrice za zreli ili karlice za mladi kajmak. Sada su to uglavnom sudovi od plastike različitih veličina i oblika, zavisno od prilika.
    Pre skidanja kore treba tupim nožem proći između zida posude i same kore kako bi se mogla lakše zahvatiti. Inače, skidanje kore sa mleka može se obaviti na jedan od dva načina.
    Po jednom načinu, posuda (karlica) se nagne a kora zadrži rukom (u radnoj rukavici, naravno) tako da se mleko ispusti a kora prenese u posudu za zrenje. Posle toga se isto čini sa sledećom posudom (karlicom) i tako do kraja. Pri tome se pazi da slojevi budu ujednačeni i da kora u potpunosti ispunjava prostor bez praznina.
    Po drugom načinu kora se zahvata perforiranom ili mrežastom kašikom tanjirastog oblika i prenese u sud za zrenje ili prodaju.
    Pre stavljanja prvog sloja, po dnu posude pospe se malo soli, a onda i preko svakog narednog sloja. Količina soli se određuje zavisno od namene proizvoda. Za duže zrenje i čuvanje potrebno je više osoliti, jer so, kao i kod sira, ne utiče samo na ukus već je i konzervirajući činilac. Kada je čabrica ili druga posuda znatno veća nego što je jednodnevna proizvodnja, punjenje traje više dana.
    Ali, ako se kajmak priprema za prodaju kao mlad onda se kore slažu u karlicu ili drugu sličnu posudu i kada se ova napuni (obično krajem sedmice), prodaje se na pijaci još dok se na preseku vide kore kajmaka. To znači da je kajmak originalan, a potrošači su spremni da plate čak i više nego zreli kajmak iz čabrice.

    6. Zrenje i čuvanje kajmaka. Posude s kajmakom tokom zrenja drže se u prostoriji koja ima podrumsku temperaturu (oko 15-18°C). Posle 15 do 20 dana kajmak je zreo i može se dugo čuvati na hladnom i promajnom mestu. Za duže čuvanje neophodno je da se površina zaštiti, najbolje prelivom od topljenog masla.

    Glavni urednik

    Veoma je teško tačno odgovoriti na Vaše pitanje jer HACCP jednostavno nije standard već sistem bezbednosti hrane. Ovo znači da nisu precizno definisani zahtjevi neophodni za uvođenje HACCP sistema, već je Codex Alimentarius dao samo smijernice. Ključ svega je da hana koju proizvedete bude bezbedna, odnosno da Vi u Vašoj firmi učinite neophodne korake kako bi to postigli. Recimo pošto radite sa pečurkama morate na neki način dokazati da se ne može desiti da se među jestivim pečurkama koje proizvodite nađe i neka otrovna. I sve to se mora dokumentovati.

    Cijena uvođenja HACCP-a zavisi od veličine firme, odnosno broja radnika.

    Glavni urednik

    Pravila pisanja diplomskog rada

    U pisanju pomogli:
    dipl. ing. Aleksandar Novaković
    dipl. ing. Milica Krčmar
    dipl. ing. Marko Gašović

    Pravopis
    1. Rad se ne piše u prvom licu ili u množini, već u trećem licu:
    a. ispravno: Važno je napomenuti da….. Uočava se… Važno je napomenuti….
    b. metodološki neispravno: Zaključila sam…. Smatram…Rekao bih da…
    2. Pasus ili poglavlje nikada ne počinje grafikom ili slikom.
    3. Poželjno je da između dva naslova (glavnog i podnaslova) stoji tekst.
    4. Uvek je poželjno novo poglavlje početi sa jednom ili dve uvodne rečenice.
    5. Latinski nazivi pišu se sa Italic. Npr. Lactococcus lactis spp. cremoris. Dakle, spp. se ne piše Italic. Još primera: Phaseolus Vulgraris L.
    6. Voditi računa da se između reči ne pojavljuje više od jednog razmaka.
    7. Pre znakova interpunkcije (tačka, zapeta, dve tačke, tačka-zarez, upitnik, uzvičnik) se ne stavlja razmak, već nakon njih.
    Pravilno: Danas je, međutim, jasno da ishrana predstavlja jedan od najvažnijih faktora za ljudsko zdravlje.
    Nepravilno: Danas je , međutim ,jasno da ishrana predstavlja jedan od najvažnijih faktora za ljudsko zdravlje .

    8. Ukoliko numerički podatak sadrži znakove zarez ili tačku ne stavlja se razmak ni ispred ni iza znaka.
    9. Između brojne vrednosti i merne jedinice se piše razmak.
    10. Jedino se merne jedinice %, ‰ i oC uvek pišu uz brojčanu vrednost bez razmaka
    11. Kod decimalnih brojeva kucati zapetu, a ne tačku.
    Pravilno: 35,5oC, 35,5 km,
    Nepravilno: 35, 5, 35,5km, 35.5

    12. Jednocifreni brojevi bez decimala (1-9) pišu se slovima, osim u tabelama i grafikonima.
    13. Sva strana imena i nazive pisati na srpskom (onako kako izgovaramo), a samo kod prvog pomena navesti u zagradi original. Npr. pišemo Njujork, a ne New York, ili Beč, a ne Wiena. Ovo je slabo definisano srpskim pravopisom. Pišite kako želite 
    14. Rečenica ne može početi brojem (godina ili neka numerička vrednost).
    15. Kada neku skraćenicu pišete prvi put u zagradi navedite i puni naziv.
    16. Ne stavljati zapete u rečenici na kojima im nije mesto.
    17. Ako se godina navodi u zagradi, iza nje se ne kuca tačka, na primer: (2007). U svim ostalim situacijama tačka se kuca iza godine bez razmaka.
    18. Iza rimskih brojeva se ne stavlja tačka.
    19. Stare jedinice mere pretvarati u SI jedinice.
    20. Ako se apsolutne vrednosti izražavaju dvocifrenim ili višecifrenim brojevima dovoljno je da se prikazuju sa jednom decimalom, a najviše sa dve. Ako su to gramske, miligramske ili još niže vrednosti potrebno je da se prikažu sa tri ili četiri decimale.
    21. Ako su ispitivane stvarne vrednosti iskazane celim brojevima i srednje vrednosti treba prikazati u celim brojevima.
    22. Treba izbegavati suviše čestu upotrebu stranih reči, pogotovu ako postoji odgovarajuća naša reč.
    23. Pisati što jednostavnije i jasnije.

    Prvu verziju diplomskog rada doneti u elektronskoj verziji asistentima.
    Potrebna procedura pri prijavljivanju rada….

    Paragraf
    Tekst se piše u fontu New Times Roman i veličine fonta 12 pts. Paragraf treba da bude formatiran sa Justify.

    Paragrafi se ne smeju razdvajati pošto se uvlači privi red paragrafa.

    Pravilno:
    Postoji veliki broj sorti paprika koje se razlikuju po boji, obliku, veličini, aromi, stepenu ljutine itd. Plod paprika se prvenstveno konzumira kao sveže povrće, ili osušen kao začin, ali je opseg primene veoma širok (prehrambena, farmaceutska, kozmetička industrija).
    Značajno mesto u proizvodnji ima industrijska paprika, namenjena proizvodnji mlevene začinske paprike koja se dobija sušenjem i mlevenjem posebnih sorti crvene paprike.
    Boja mlevene začinske paprike je njeno osnovno merilo kvaliteta. Može se sagledati sa tri različita aspekta: kao površinska boja, ekstrahovana boja i profil karotenoida (kvalitativni i kvantitativni sastav). Površinska boja je merilo vizuelnog opažanja boje od strane posmatrača, dok je ekstrahovana boja merilo ukupnog sadržaja pigmenata i važan je pokazatelj kvaliteta.

    Nepravilno:
    Postoji veliki broj sorti paprika koje se razlikuju po boji, obliku, veličini, aromi, stepenu ljutine itd. Plod paprika se prvenstveno konzumira kao sveže povrće, ili osušen kao začin, ali je opseg primene veoma širok (prehrambena, farmaceutska, kozmetička industrija).

    Značajno mesto u proizvodnji ima industrijska paprika, namenjena proizvodnji mlevene začinske paprike koja se dobija sušenjem i mlevenjem posebnih sorti crvene paprike.

    Boja mlevene začinske paprike je njeno osnovno merilo kvaliteta. Može se sagledati sa tri različita aspekta: kao površinska boja, ekstrahovana boja i profil karotenoida (kvalitativni i kvantitativni sastav). Površinska boja je merilo vizuelnog opažanja boje od strane posmatrača, dok je ekstrahovana boja merilo ukupnog sadržaja pigmenata i važan je pokazatelj kvaliteta.

    Tabele

    1. Naziv tabele piše se iznad tabele i centrira se. Šablon koji ste dobili ovo sam radi.
    2. Svaka tabela i grafikon moraju imati izvor ako nisu Vaše autorsko delo. U zagradi se navodi samo prezime autora i godina npr. (Charlebois, 2007).
    3. U tabelama i grafikonima se obavezno unosi oznaka za mernu jedinicu čija se vrednost prikazuje.
    4. Tabela ne sme da bude presečena (jedan deo tabele na jednoj, a drugi na drugoj strani). Osim u slučaju da je tabela veća od stranice.
    5. Tekstualni podaci u tabelama i grafikonima moraju biti napisani na istom fontu kao i osnovni tekst i veličine fonta 11pt (New Times Roman).

    Slike

    1. Naziv slike piše se ispod slike i centrira se. Šablon koji ste dobili ovo sam radi.
    2. Slika se mora pomenuti u tekstu.
    3. Svaka slika mora imati izvor ako nije Vaše autorsko delo.

    Nabrajenja

    1. Mogu se koristiti istovremeno i brojevi i crtice ako imamo podnabrajanje.
    2. Pri nabrajanju posle dvotačke se ne piše veliko slovo. Na kraju teze se stavlja zapeta ili tačka zapeta; na kraju nabrajanja se stavlja tačka.

    Pravilno

    Zajedno sa proteinima i lipidima, ugljeni hidrati se ubrajaju u osnovne nutrijente-hranjive materije, koje su neophodne za normalan rast, razvoj i funkcionisanje organizma. U organizmu čoveka ugljeni hidrati i lipidi predstavljaju glavni izvor energije. Oksidacijom 1g ugljenih hidrata u organizmu oslobađa se 0,017 MJ (4,1kcal).
    Ugljeni hidrati se dele na:
    – monosaharide, „prosti šećeri“,
    – oligisaharide, „složeni šećeri“,
    – polisaharide, makromolekulski šećeri i
    – glikozide.

    ili

    Ukupna DV se mogu podeliti u dve frakcije od kojih je jedna rastvorljiva u vodi na temperaturi od 100°C i pri pH 6-7, a druga je u vodi nerastvorljiva (Meuser, 2001).
    DV se mogu podeliti i na tri grupe (www.wikipedia.com):
    1) rRastvorljiva DV (pektini, gume, mucillages, i neke hemiceluloze),
    2) nerastvorljiva DV (celuloza, hemiceluloza, lignin),
    3) rezistentni skrob.

    Literatura

    Navođenje literature u tekstu:
    1. Literatura se mora navoditi u tekstu. Sva literatura koja je navedena u tekstu mora biti navedena i u poglavlju 6. Literatura. Poželjno je da se literatura piše već pri pisanju rada jer kasnije je teško pronaći šta je iz kojeg rada preuzeto.
    2. Ako je deo teksta preuzet (prepričan) iz određene knjige, časopisa ili internet strane nakon pomenutog teksta se na kraju poslednje rečenice navodi u zagradi prezime autora i godina izdavanja, odnosno internet adresa. U zavisnosti od broja autora knjige navodi se na sledeći način:
    a. jedan autor – npr. (Piletić, 1999)
    b. dva autora – npr. (Piletić i Milić, 2004)
    c. više autora – npr. (Piletić i sar., 2002)
    d. internet adresa – npr. (https://www.tehnologijahrane.com)
    3. Tačka se u bilo kojoj verziji navođenja teksta piše iza zagrade sa citiranom literaturom, a nikako nakon teksta pre zagrade.
    4. Kada se citira nečiji tekst (bukvalno prepiše) navodi se i broj strane knjige sa koje je tekst prepisan.
    5. Kada se od istog autora koristi više radova objavljenih iste godine, iza godine u navodu literature u tekstu i u spisku literature na kraju rada uz godinu se pišu slova abecede.
    6. Literatura se u tekstu i u spisku literature navodi na pismu originala.

    Sadržaj rada

    Uvod
    U uvodu se iznosi ideja zadatka i cilj rada. Uvod treba da sadrži:
    • ukratko o materijalu koji je ispitivan,
    • oblast ispitivanja (šta se ispituje),
    • probleme koji se javljaju u toj oblasti nauke,
    • cilj rada (kako riješiti probleme),
    • metod (samo nazive metoda, ne i postupak).
    Uvod ne treba da bude duži od jedne strane i najbolje ga je napisati tek kad se napiše čitav rad.
    Pregled literature
    Potrebno je u ovom poglavlju objasniti teorijsku osnovu čitaocu i komisiji, jer komisija ne mora nužno dobro vladati oblašću. Čitaoca treba pripremiti za eksperimentalni deo rada.
    Materijal i metodi rada
    Ovde treba prikazati materijal koji je obrađivan. Potrebno je navesti tačne nazive svih korišćenih materijala i od koga su nabavljeni (navesti tačnu sortu i čija je selekcija).

    Opšte poznate metode koje su korišćene pri radu potrebno je samo navesti. Ako su korišćene i neke manje poznate metode potrebno ih je ukratko opisati.
    Rezultati i diskusija
    Rezultate prikazati i tabelarno i grafički. Poželjno je da rezultati budu i statistički obrađeni.

    U diskusiji se iznosi odnos sopstvenih istraživanja prema istraživanjima drugih. Razmatraju se rešenje do kojih se došlo i iznosi moguća primena dobijenih rezultata.
    Zaključak
    Zaključak trena izneti taksativno, u nekoliko teza, i oslanjati se samo na svoj rad, ne i na opštu literaturu iz te oblasti.
    • Kratko ponavljanje rada sa glavnim rezultatima.
    • Ocena postignutog cilja.
    • Dati svoje predloge za dalje radove (nije obavezno, ali je korisno).
    Zaključak treba napisati na 1 strani.
    Literatura
    Svi autori radova na koje se pozivalo u tekstu moraju biti nabrojani, po abecednom redu, u navodu literature. U tekstu se piše Petrović i sar. u zagradi, ali u navodu literature se moraju navesti svi saradnici.

    Svi navodi napisani u spisku literature moraju biti pomenuti i u tekstu.

    Spisak korišćene literature i drugih tekstualnih / grafičkih izvora na kraju rada (posebno poglavlje) se navode na sledeći način:

    a. knjiga [autor: naziv knjige, izdavač, grad (godina izdavanja)];
    Vračar Lj.: Priručnik za kontrolu kvaliteta svežeg i prerađenog voća, povrća i pečurki i osvežavajućih bezalkoholnih pića, Tehno1oški fakultet, Novi Sad (2001)

    b. časopis [autor: naziv teksta, naziv časopisa, broj časopisa (godina izdavanja)];
    Anderson, J. W., Smith, B. M., Washnock, C.S.: Cardiovascular and renal benefits of dry bean and soybean intake, The American Journal of Clinical Nutrition, 70 (1999)

    c. zbornici radova [autor: naziv teksta, naziv skupa, organizator skupa, mesto održavanja (godina)];
    Carić, M.: Mlečna mast: Modifikacije i primena, Zbornik radova V Međunarodni simpozijum «Savremeni trendovi u industriji mlijeka», Kopaonik, (1990).

    d. teza [doktorska disertacija (diplomski rad): autor: naslov rada, univerzitet, godina]
    Diplomski rad: Milica Krčmar: Određivanje fitinske kiseline u različitim sortama pasulja, Univerzitet u Novom Sadu, 2008.
    e. patent [autor: broj patenta, ime firme koja stoji iza patenta, (godina)]

    f. internet adrese se navode na kraju i potrebno je navesti tačno stranicu sajta (ceo link) sa koje su uzeti podaci (u tekstu se navodi samo ime sajta)
    https://www.tehnologijahrane.com/analiza-hrane/efekti-djelovanja-startera

    Osnovni cilj pri navođenju literature je da se da dovoljno podataka da čitalac može lako da pronađe literaturni navod.

    Prezentacija

    Prezentacija treba da bude samo podsetnik.
    Minimalistički stil. Pisati samo teze, ne čitave rečenice i to što kraće.
    U nazivima tabela ostaviti autore, numerisati tabele i slike „Tabela 1“ itd.
    Teorijski deo ne sme biti predug. Akcenat staviti na rezultate rada.

    Glavni urednik

    Smiju ih sadržati. Pravilnikom su propisane maksimalno dozvoljene količine koliformnih bakterija koje se smiju naći u siru. Koliformne bakerije ukazuju na fekalno zagađenje tako da su apsolutno nepoželjne u siru. Ovo ukazuje da imate veoma ozbiljan problem u samom procesu proizvodnje sira. I ja bih rekao da taj problem potiče od loše higijene može i čuvanja mlijeka nakom muže na farmama isporučioca, naravno uzrok može biti i loša higijena samog pogona za preradu.

    Sirevi ne smeju sadržavati, i to:
    1) tvrdi sirevi – koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuće klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli u 0,1 g;
    2) polutvrdi sirevi – Proteus vrste i Escherichia coli u 0,01 g;
    3) meki sirevi (meki sirevi sa plemenitim plesnima, meki sirevi sa mažom, beli sirevi i sveži sirevi) – Proteus vrste u 0,01 g;
    4) sirni namazi – Proteus vrste i Escherichia coli u 0,01 g;
    5) topljeni sirevi – koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuće klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli u 0,1 g, ni više od 10.000 mikroorganizama u 1 g.

    Od gore pomenutih u kliformne bakterije spadaju: Proteus vrste i Escherichia coli

    Glavni urednik

    Samo da se javim da nisam zaboravio obećanje da nadjem informacije za polovnu opremu. Dakle, bio sa u mlekari i rekli su mi da su od polovne opreme ostali samo laktofrizi i bazeni za ledenu vodu. Tehnolozi u firmi su mi rekli da je oprema veoma dobra. Danas treba da dobijem kontakt telefon pa ću ga ostavili ovdje.

    Glavni urednik

    Ovo su prosje?ni podaci. Postoji mnogo faktora od kojih zavisi sastav mlijeka (sorta, ispa?a itd.), ali ovi podaci Vam sigurno mogu poslu?iti kao orijentacione vrijednosti i ne mogu postojati velika odstuipanja od njih.

    Doma?e ?areno gove?e
    Suva materija 12,7
    Mle?na mast 3,8
    Proteini 3,55
    Laktoza 4,7

    Ov?ije mlijeko
    Suva materija 19,37
    Mle?na mast 7,40
    Proteini 1,06
    Laktoza 4,90

    Kozije mlijeko
    Suva materija 12,75
    Mle?na mast 3,80
    Proteini 3,50
    Laktoza 4,80

    Podaci su uzeti iz knjige profesorke Marjane Cari?: Tehnologija mleka sa praktikumom (https://www.tehnologijahrane.com/literatura/tehnologija-mleka-sa-praktikumom)

    Nemojte zaboraviti i pH mlijeka, jer je to jedan od najva?nijih parametara.

    Glavni urednik

    Tu knjigu ne možete kupiti u Srbiji. Morate kontaktirati izdavača, ali mislim da to nije izdavačka kuća tako da im skoro i nije stalo do prodaje. I naručivanje knjige iz Hrvatska je pravo mučenje, ako u Srbiji ne postoji distributerska kuća koja radi sa datim izdavačem. Na kraju Vam je najjednostavniji način da ako slučajno dolazite u Novi Sad da mi se javite pa ću Vam ja dati knjigu da kopirate (naravno da sam protiv kopiranja knjiga, ali jednostavno ne postoji drugi način da se kupi knjiga osim direktnog odlaska u Hrvatsku.

    Ako nadjete neki način kako naručivati knjige iz Hrvatske, prenesite ga ovdje na forumu.

    O sadržaju knjige možete čitati ovdje:
    https://www.tehnologijahrane.com/literatura/ambalaza-za-pakiranje-namirnica

    Glavni urednik

    Najprije, dobrodošla na forum namenjen tehnolozima.

    Nisam siguran da li sam Vas razumjeo šta želite. Predpostavljam da tražite pravilnike koji propisuju maksimalno dozvoljene količine patogenih mikroorgzanizama u hrani. Njih možete naći na sljedećem sajtu http://www.serbiafood.co.yu/propisi/. Ovo su pravilnici koji važe u Srbiji, ali se na njih možete osloniti jer se vjerujem i u Bosni i Hercegovini pravilnici oslanjaju na one iz Evropske Unije. I da Vam napomenem, pravilnici na ovoj internet stranici nisu važeći. Ako želite nov pravilnik sa svim izmenama i dopunama morate ga kupiti ili se pretplatiti na neki servis koji neprekindno ažurira izmene svih pravilnika.

    Ako niste mislili na pravilnike pojasnite pitanje pa ću Vam pokušati pomoći.

    Glavni urednik

    Pored dva gore pomenuta da li preporucujete jos nekog stranog ili domaceg koji ima zavidan kvalitet i spreman je za saradnju sa domacinstvima.

    Ja sam i napisao u gornjoj temi da ja nikoga ne preporučujem samo sam se raspitao u jednoj mljekari za koju radim i njihovi tehnolozi su mi rekli da sarađuju sa ovim firmama. Ja nemam iskustva sa njima pa ih ne mogu preporučiti.

    Da Vam nebih davao krive savijete, u narednih 10-ak dana treba da odem u jednu malu mlekaru (slična kao Vaša do 1500 l) pa ću ih pitati kakva su im iskustva i od koga su nabavili opremu.

    Navratite kroz nedjelju, dvije potrudiću se da Vam nađem odgovore.

    Glavni urednik

    1. na randmam pozitivno utiču sve komponente osim vode. ako iz mleka uklonite mast, time povećavate udio vode u mleku, pa randman nikako ne može biti veći. ali ako ste mislili da je bolje iskorićenje mlijeka ako se pravi sir i kajmak, umjesto da se pravi samo sir to može biti. razlog je što se pri pravljenju sira može da gubi mast, koja se ne uklopi u proteinsku mrežu kazeina (proteina koji čini sir) prilikom stvaranja sira.

    2. prilikom kuvanja surutke dolazi da promjene na proteinima surutke (denaturacije), jer su oni osjetljivi na povišene temperature. zbog toga se mijenjaju njihova svojstva. U ovom tekstu možete pročitati neke osnovne informacije o proteinima surutke https://www.tehnologijahrane.com/mleko/hemija-mleka/proteini-surutke

    Glavni urednik

    Najpre dobrodošli na forum.

    Što se tiče belog sira oprema postoji i ima dosta proizvođača u Srbiji (nemojte uzeti najjeftinije, vidio sam mnogo problema sa jeftinom opremom). Ja se nisam susretao sa proizvodnjom kajmaka u poluindustrijskim pogonima. Radim za neke mljekare pa ću se raspitati kod njihovih tehnologa. Čini mi se da su mi oni govorili da imaju neku polovnu opremu na prodaju, pa ako ste zainteresovani mogu ih i za to pitati.

    Glavni urednik

    Pozdrav,

    promjenio sam naziv teme. U nazivu nemojte pisati Imam pitanje. Takav naziv teme je bezličan i ne ukazuje na to šta se u temi diskutuje.

    Što se tiče Vašeg pitanja. Morate biti precizniji. Jednostavno morate opisati postupak kako pravite sir jer je mnogo faktora koji mogu uticati. Na primer, koliko soli stavljate, itd. Ne kažem da ćemo rijepiti problem, ali ćemo bar pokušati. Na ovaj forum već sada dolazi dosta tehnologa iz uglednih mljekara pa će možda i neko od njih imati strpljenja da Vam pomogne.

    Glavni urednik

    O tvojoj temi možeš naći podataka u Principima konzervisanja namirnica od Martina Vereša (https://www.tehnologijahrane.com/literatura/principi-konzervisanja-namirnica). Nna našem jeziku malo šta ima o toj temi, bar koliko ja znam. Malo sam tražio po netu i evo ti nekih ključnih riječi: Food Storage Guide . . . Answers the Question . . . u ovom tekstu možeš naći mnogo podataka.
    Ili iskoristi podatke sa sajta FAO-a : Fruit and vegetable processing by Mircea Enachescu Dauthy

    Glavni urednik

    Juce sam bio u jednoj uglednoj mlekari pa sam ih zamolio da mi daju neke preporuke za proizvodjace opreme. Evo sta su mi rekli:

    Beoinox_Bg
    Beograd_Krnjaca
    Sutjeska I 19c
    tel. 011/331-77-89
    e-mail: beoinox@betel.net
    http://www.beoinox.co.yu

    Superlab

    Milutina Milankovi?a 25
    11070 Novi Beograd
    Tel: +381 11 22 22 222
    Fax: +381 11 22 22 222
    E-mail: superlab@eunet.yu
    http://www.super-lab.com

    Za polovnu opremu ne znam.

    Ako neko zna jos neke neka slobodno napise u ovoj temi.

    Glavni urednik

    Profesorka Vujičić se zaista potrudila da Vam pronađe pravi odgovor. Najprije da kažem da se želirani proizvodi u principu ne pasterizuju jer se radi o proizvodima velike suve materije, odnosno velikog sadržaja šećera, pored toga se i pune vrući. U svetu se ne radi pasterizacija ovog proizvoda.

    Prema istraživanjima Instituta za voće i povrće u Novom Sadu režim pasterizacije za marmeladu u staklenkama od 720 i 370 ml je 20/45/20, na 87oC.

    20 minuta uzgrevna faza
    45 minuta pasterizacija
    20 minuta faza hlađenja

    Ovo su iskustveni podaci dipl. ing. Željka Bardića.

    Glavni urednik

    Dobrodošla na forum

    Režim pasterizacije zavisi od veličine pakovanja, a ne od kapaciteta tunel pasterizatora. Napiši mi veličinu staklenki u kojima pasterizuješ marmeladu pa ću ti napisati režim.

    Što se tiče tekstova o tehnologiji prerade voća i povrća, njih će sigurno biti jer ja i radim na tom predmetu. Trenutno, nažalost, nemam dovoljno vremena da se posvetim pisanju, ali skupljam materijal i čim nađem vremena napisaću kratak pregled čitave tehnologije voća i povrća. Navrati ponekad na sajt, tekstova će sigurno biti.

    Glavni urednik

    Ne znam koliko je to efikasno. Jer opet, iako uvedeš hlor ne možeš biti sigurna da si se riješila patogenih bakterija.

    Napraviću mali osvrt na higijenu i moguće izvore mikrobioloških problema u tehnologiji prerade živine. Nadam se da ćeš iz vući neke korisne informacije.

    Izvor kontaminacije Salmonella (https://www.tehnologijahrane.com/mikrobiologija/bakterije/rod-salmonella) i Campylobacter (https://www.tehnologijahrane.com/mikrobiologija/bakterije/rod-campylobacter) vrstama, koje su najkarakterističniji patogeni, koji se susreću kod živinskog mesa jesu tovilišta. Kontaminacija može da se desi još pri formiranju jajeta preko prostirke, zatim preko hrane, vode i vazduha, radnika, zatim insekata i glodara na farmama. Zato bih ja ovdje rekao da je mnogo važnije pronaći kvalitetnu farmu dobavljaća, odnosno preventivno poboljšati stanje na farmi, ako je i farma u sastavu firme. Ovo će mnogo više uticati na poboljšanje kvaliteta mesa nego bilo koja operacija na liniji klanja, bar po mom mišljenju.

    Zaboravio sam da pomenem i enterohemoragični soj Escherichia coli 0157:H7 koji kod živine ne izaziva nikakve zdravstvene poremećaje, a patogan je za čovjeka.

    Jasno je da se stepen kontaminacije povećava tokom klanja i prerade živinskog mesa. Nakon klanja trup se šuri na temperaturi između 55 – 60[sup]o[/sup]C. Više temperature se ne mogu koristiti jer primjena viših temperatura dovodi do oštećenja epiderma kože. Ovakvi oštećeni delovi podložniji su napadu mikroorganizama, koji zatim prodiru u unutrašnjost tkiva, izazivajući njegov kvar. Zbog ovoga trupove sa oštećenjima na površini kože ne treba prodavati u svježem stanju.

    Nakon šurenja se odstranjuje perje. Ova faza je sa mikrobiološkog stanovišta jedna od najznačajnijih kritičnih tačaka u proizvodnji živinskog mesa. Zato na ovu fazu treba obratiti posebnu pažnju.

    Broj mikroorganizama se znatno smanjuje u toku procesa hlađenja. Trupovi se rashalde na 4[sup]o[/sup]C. Ukoliko se trupovi odmah rasjecaju to treba uraditi u čistim, dezinfikovanim prostorijama i sterilizovanim oruđem; ako se higijena na ovaj način održava u toku rasijecanja ne dolazi do povećanja broja mikroorganizama.

    Glavni urednik

    moram da ti se izvinem jer trenutno nemam vremena da pišem, a tebi je kako si rekla hitno. ali mogu da ti obećam da će na sajtu uskoro sigurno biti dosta tekstova o preradi voća i povrća.

    Glavni urednik

    Prihvat
    Pranje
    Inspekcija
    Izdvajanje koštice
    Termička obrada
    Pasiranje
    Kaša
    Miješanje komponenata
    Ukuvavanje
    Doziranje u staklenu ambalažu
    Zatvaranje
    Pasterizacija
    Etiketiranje
    Sekundarno pakovanje u kartonsku ambalažu

    Glavni urednik

    Nisam primjetio ovo tvoje pitanje, pa na njega odgovaram tek sada. Nijedna analiza opasnosti se ne može zaobići, naravno nije ni riješenje izbaciti dimljene proizvode iz HACCP sistema zbog skupih analiza. Evo mogućeg riješenja.

    Maksimalno dozvoljena količina benzo pirena u dimljenim proizvodima je 5 mikrograma/kg. Kao što si rekla analize su skupe, ali HACCP sistem se je koncipiran na preventivnom djelovanju, a konačna analiza proizvoda služi samo kao verifikacija mjera koje se pirmjenjuju.

    Dakle, tehnolog u firmi mora iznaći postupak koji će obezbjediti da količina benzopirena u gotovom proizvodu bude ispod granice dozvoljene Pravilnikom. Recimo jasno je da će primjena visokih temperatura pirolize dovesti do stvaranja kancerogenih benzpirena ili ako se pri sagorijevanju u dimnoj fazi obezbjedi dovoljno vazduha manje će se stvarati benzopirena itd. Iskustvo, uređaji koji obezbjeđuju kontrolu procesa i dobra proizvođačka praksa je dokaz da se vlada postupkom.

    Konačna analiza proizvoda je potvrda gore navedenog. Pravilnik ne propisuje koliko često se moraju vršiti analize. Obično se one obavljaju na svakih 4 mjeseca.

    Glavni urednik

    Čim nađem vremena odgovorću ti. Zaista sada nemam vremena.

    Glavni urednik

    Dobrodosla na forum. Poceo sam da sakupljam informacije o literaturi na sajtu. O metodama konzervisanja sam do sada sakupio ovu literaturu:

    Literatura

    Glavni urednik

    moram da se ispavim. napisao sam konacni pH, a ne pH salamure koji je od 6.50 do 6.56.

    Glavni urednik

    imam lijepe vijesti za tebe, evo upravo sam bio kod profesorke Spasenije Milanović. rekla je da je slobodno nazovete, ona će Vam reći sve što Vam treba. evo brojeve telefona:

    021/485-3705
    021/485-3712
    021/485-3719

    Vi ste njen diplomac i nema razloga da se ustručavate.

    Glavni urednik

    U tehnološkoj šemi koju je imam ne piše koliko se CaCl[sub]2[/sub] dodaje. Za količinu CaCl[sub]2[/sub] još ću da se raspitam.

    pH treba da je 4,7-4,8 (sa maksimalnim granicama 4,4 do 4,9) i ovo je provjeren podatak.

    Glavni urednik

    o feti sam već pisao:

    https://www.tehnologijahrane.com/mleko/sir/feta-sir

    zaista nemam vremena da čitam tekst. ako tu ne pišu ovi podaci, javite mi pa ću potražiti podatke.

    Glavni urednik

    prema Pravilniku o sulovima upotrebe aditiva u namirnicama i o drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine Na-benzoat je stavljen na pozitivnu listu aditiva (konzervans) sa oznakom E 211.

    koristi se recimo u osvježavajućim bezalkoholnim pićima

    nisam cuo da ima neka takva dejstva. čak se kaze da i ako se unese u većim količinama nema štetnih dejstava jer ga organizam izbacuje. on se koristi i u lijekovima tako da nebi trebalo da ima neke štetne posljedice na zdravlje. jedino što sam pronašao kako njegovo štetno dejstvo je da pogoršava astmu.

    Glavni urednik

    odnos 2:1 znaci da treba proizvesti dva puta vise jogurta sa 2,8% mliječna masti nego jogurta sa 1,2%.
    evo bilansa:
    u 1000l mlijeka ima 42 kg mlijecne masti.
    x-jogurt 2.8%
    y-jogurt1.2%
    z-maslac 50%

    0.028x+0.012y+0.5z = 42
    x=2y
    x+y+z = 1000

    ovo je sistem tri jednacine sa tri nepoznate koji je lako rijesiti.

    Glavni urednik

    pozdrav marina,
    dobrodošla na forum

    na pravom si mjestu. ovaj forum je i napravljen da se diskutuje i pomogne u problemima u oblasti industrije hrane.

    moraš mi malo pojasniti svoj problem. daj mi konkretno pitanje. ja trenutno radim sa jednom mljekarom koja je bas takvog kapaciteta pa mislim da ću ti moći pomoći.

    P.S.
    ne moraš ostavljati svoje podatke na forumu.