Globalne cene hrane bile su u padu tri uzastopna kvartala, da bi u maju i junu porasle, približivši se istorijskim maksimumima, navodi se u izveštaju Svetske banke (SB). Neke zemlje sa visokom stopom siromaštva i slabim mrežama zaštite, na tu hroničnu nestabilnost odgovaraju povećanjem subvencija na hranu, ali to je često kontraproduktivno, pokazuje izveštaj SB o kvartalnim cenama hrane.

„Loše osmišljeni programi subvenicionisanja hrane, s nedovoljnom transparentnošću i odgovornošću u implementaciji, nisu od koristi siromašnima. Ti programi mogu biti veoma skupi i podložni korupciji i na njih se troše ionako mala fiskalna sredstva“, ocenio je potpredsednik SB zadužen za smenjenje siromaštva i ekonomsko upravljanje, Haime Saverda. „Reforma takvih programa je prioritet da bi subvencije odlazile tamo gde su najpotrebnije“, dodao je on.

Trenutne cene žita oslikavaju očekivanja da će se svetska proizvodnja ove godine oporaviti u odnosu na prošlogodišnji pad. Cene pirinča u skromnom su padu zbog niza faktora, navodi SB. Na njih je uticala dobra žetva na Tajlandu i u Vijetnamu, koja je nadoknadila uticaj povećane tražnje i pada zaliha u Indiji, Pakistanu, SAD i Južnoj Americi.

Neizvesnost na međunarodnom tržištu i dalje postoji. Nedavni nepovoljni vremenski uslovi u severnoj i centralnoj Evropi, Rusiji i Kini mogli bi da utiču na očekivani oporavak proizvodnje žita. Neizvesna situacija u Egiptu takođe može uticati na međunarodno tržište, budući da je ta zemlja najveći uvoznik žita u svetu. Iako su cene u periodu od februara do juna porasle, to je mahom bilo zbog kombinacije faktora, uključujući loše vremenske uslove, pad zaliha, devizna kolebanja i politiku javnih nabavki, zaključuje SB.

Izvor: Investirati/Tanjug