RTV istražuje kakva je situacija u stočarstvu odnosno mlečnom govedarstvu u Srbiji u odnosu na Holandiju, koja ima svega dva miliona hektara obradivog zemljišta, a izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz te zemlje premašuje 60 milijardi dolara. Od svih oblasti agrara, najviše su odmakli u stočarstvu to jest mlečnom govedarstvu. …
Visoka produkcija mleka, dobra genetika muznih grla, implementacija novih tehnologija i organizovan sistem udruživanja farmera u kooperative ,samo su neka od obeležja mlečnog govedarstva Holandije. Ta oblast stočarstva učestvuje sa više od 60 procenata u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, te evropske zemlje , pri čemu broj uslovnih grla stoke iznosi čak 3,6 po hektaru.

Holandsko govedarstvo inače zasnovano je na porodičnim farmama, a to što je ono veoma razvijeno kako nam je rekao Marten Vehen savetnik u ambasadi Kraljevine Holandije u Beogradu nije samo u podršci države već je zasluga i samih proizvođača koji su uvodili nove tehnologije i udružili se u moderne kooperative .

Naši proizvođači mleka,na vreme su shvatili da na tržištu ne mogu opstati samostalno, te tako po lokalitetima i regionima imate osnovane kooperative,u okviru kojih su uspostavljena pravila oko proizvodnje i samog plasmana mleka i mlečnih proizvoda. Bitno je napomenuti i to da su oni i akcionari u prerađivačkom sektoru,što nije nažalost praksa u drugim državama.

U našoj zemlji druga slika ,govedarstvo u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji učestvuje sa oko 33 procenta broj uslovnih grla je svega 0,3 po hektaru. Prosečna proizvodnja mleka po kravi je oko 3.000 litara godišnje dok je to u EU i tri puta više. Takođe važan podatak je da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nema nezavisnu laboratoriju za kontrolu mleka na osnovu čijih bi se rezultata plaćalo mleko .

Pored nezavisne laboratorije neophodno je da i kod nas u sektoru mlečnog govedarstva zažive moderne zadruge. Bitno je i to da farmeri postanu suvlasnici mlekarske industrije i da usvajaju nove tehnologije u ovoj proizvodnji.