Katarina Lazarević (BIZNIS)

Za sva preduzeća koja imaju neophodan sertifikat „hasap“, kontrole Ministarstva poljoprivrede daće konačne ocene da li se pridržavaju tog standarda ili ne.

Proizvođači i trgovci hranom u Srbiji uglavnom nisu upoznati sa činjenicom da će „hasap“ standard postati i zakonski obavezan od 1. januara sledeće godine. Najnovijim zakonom o veterini, koji za sada jedini tretira ovaj standard, propisano je da nijedna firma u Srbiji koja se bavi proizvodnjom i preradom i prometom proizvoda životinjskog porekla neće moći da radi ukoliko nema „hasap“ sertifikat. Prema procenama Janoša Varge, izvršnog direktora „Consact“ grupe, koja se bavi konsaltingom, tek oko pet hiljada preduzeća uvelo je „hasap“, dok još toliko nije.

– To su sve naravno procene, ali čak i iz njih se vidi da Srbija nije spremna da u potpunosti na svojoj teritoriji primeni „hasap“ od početka sledeće godine – tvrdi Varga.
Zakonska obaveza

Varga objašnjava da je krajnje vreme da oni koji misle da posluju i sledeće godine krenu sa uvođenjem standarda, jer njegova implementacija traje između osam i 18 meseci.

– Svako ko proizvodi bilo šta što sadrži proizvode animalnog porekla, kao što su meso i mleko, mora imati „hasap“. To je zakonska obaveza i ako se ona bude ignorisala, mnoga preduzeća će prestati da rade – tvrdi Varga.

Za postupak uvođenja „hasapa“, neki preduzetnici su angažovali sertifikacionu kuću, ali ipak poslednju reč o stvarnom funkcionisanju tog sistema imaće inspektori Generalnog inspektorata Ministarstva poljoprivrede, koji će kako je najavaljeno, već od 1. januara 2009. godine krenuti u akciju obilaska i kontrole objekta koji se bave ovom vrstom proizvodnje.

– Mi ćemo imati poslednju reč kad je u pitanju ocena i kontrola primene „hasapa“. Ukoliko naši stručnjaci utvrde da je „hasap“ u nekom preduzeću mrtvo slovo na papiru, mi ćemo naložiti tom preduzeću da se zatvori – kaže za Biznis Branislav Račetić.

Poslednjih nekoliko godina Ministarstvo poljoprivrede je dodelilo 450 miliona dinara kroz subvencije za uvođenje ovog i drugih sistema kvaliteta u poljoprivrednoj proizvodnji. Sredstva je uzelo oko 423 preduzeća, tako da su prema tim podacima u Srbiji tek 423 preduzeća spremna za poslovanje u 2009. godini.

Podsticajna sredstva

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu potpisao je ugovore o dodeli podsticajnih sredstava za sufinansiranje projekata uvođenja i sertifikacije „hasap“ sistema za bezbednost hrane u iznosu od devet miliona dinara.

Podsticajna sredstva dodeljena su 41 privrednom subjektu, a najviše klanicama i prerađivačima mesa, mlekarama, pekarama, proizvođačima stočne hrane i proizvođačima testenina.

Kako je saopšteno, cilj pokrajinske vlade je da kvalitetni proizvodi iz agroindustrijskog kompleksa dobiju još jednu verifikaciju, potrebnu kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu, što će im obezbediti bolji i konkurentniji položaj na tržištu.

S obzirom na to da je veliki broj preduzeća zainteresovan za uvođenje standarda kvaliteta, plan aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu je da u okviru Programa razvoja Vojvodine nastavi akciju uvođenja i sertifikacije sistema bezbednosti hrane do kraja 2009. godine.

Cenovnik standardizacije

Prema rečima Janoša Varge, izvršnog direktora „Consact“ grupe, posao koji obavlja ta konsultantska kuća na uvođenju „hasapa“ košta jednu firmu između 2.000 i 5.000 evra, bez obzira na njenu veličinu.

– Ono što je mnogo skuplje je investiranje u infrastrukturu kako bi se preduzeće dovelo do određenog nivoa da bi uopšte moglo da implementira bilo koji standard – tvrdi Varga.

Konkretno, klijenti ove kuće plaćali su standardizaciju između 50.000 i čak šest miliona evra.

– Cenovnik standardizacije ne zavisi od broja zaposlenih, već od broja tehnologija, odnosno proizvoda nekog preduzeća – kaže Varga.