Površine pod ječmom u našoj zemlji ove godine su najmanje u poslednje dve decenije. Razlog za to je sve slabije stočarstvo. S druge strane, ratari koji su ga zasejali zadovoljni su prinosom, ali i cenom.
Stočni ječam bitan je deo mešavine hrane za životinje, a kako je poslednjih godina stoke sve manje, tako su smanjivane i površine pod ječmom.
„Sada se gaji na 90 hiljada hektara, od kojih je petina pivski, a ostatak stočni ječam“, podseća stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novo Pržulj i dodaje kako se, nasuprot stočnom ječmu, površine pod pivskim ne smanjuju.
Kako je dalje rekao, zahtevi industrije slada su stabilni, pa prerađivači obezbede dovoljne površine, a to je otprilike od 15 do 20 hiljada hektara.
jecam tanjug (jaroslav pap) jpg
Ne samo da se površine pod pivskim ječmom ne smanjuju, nego se može očekivati i povećanje interesovanja ratara za gajenjem te biljne kulture. To dokazuje i kompanija Maltineks u Bačkoj Palanci, koja ove godine pod ozimim ječmom ima ugovoreno 15 hiljada hektara, a dogodine će, tvrdi direktor te kompanije Boro Aralica, biti još više.
„U narednoj sezoni očekujemo mnogo više, s obzirom na to da ćemo za narednu setvu obezbediti za ozimi ječem oko 16 hiljada hektara“, kaže Aralica.
Naravno, razlog za optimizam prerađivača leži u zadovoljstvu ratara cenom.
Ponudili smo korektne uslove, objašnjava Aralica i podseća da je cena za organizatore proizvodnje 23 dinara za kilogram.
Kako je dalje kazao, na osnovu povratnih informacija od proizvođače jasno je da su zadovoljni i da ni oni nisu očekivali toliku cenu.
Uz to, Aralica tvrdi da je pivski ječam profitabilniji od pšenice.
„Sa ječmom se može više zaraditi nego sa hlebnim žitom. Pre svega prinos je veoma dobar, često bolji nego kod pšenice, a i cene ječma su poslednjih godina više“, zaključuje Aralica.
kombajn zetva jecam vojvodina zito prinos
Kada je reč o prinosu ječma, on varira uglavnom u zavisnosti od primenjene agrotehnike, što potvrđuje i promer ratara iz Đurđina Krešimira Dulića, koji je, kako kaže, zadovoljan ovogodišnjim rodom.
„Ječam se na našem terenu kreće od tri do šest tona po hektaru. Sve zavisi od sorte, preduseva i agrotehnike. Imao sam prinos iznad pet tona po hektaru. Pritom se uz ratarstvo bavim se i stočarstvom, pa je ječam namenjen sopstvenim potrebama“, navodi Dulić.
Mnogi stručnjaci tvrde da je ječam u agroekološkom smislu imao veoma tešku godinu. Pratila ga je suša, ali je usev odlično podneo takve prilike. Sadržaj proteina u zrnu je, prema prvim analizama, odličan, što garantuje visok kvalitet slada i drugih proizvoda od ječma.
Izvor: RTV (Stevan Davidović)