Dopunska rezidba vinograda ima za cilj da reguliše i poveća prinos i kvalitet grožđa, kao i da održava pravilan raspored i bujnost lastara, da poboljšava stvaranje novih okaca ali i stvaranje povoljnijih uslova za sazrevanje grožđa i lastara. Za zelenu rezidbu može se reći da je i korektivna ili dopunska rezidbi izvedenoj na zreloj lozi u februaru ili martu, piše dipl. inž. Jovan Milinković iz PSSS Valjevo.

Obim posla nije isti svake godine, jer od klimatskih uslova, sortnih osobina i oblika čokota zavisi i koje će se mere zelene razidbe primenjivati. Zelena rezidba u vinogradu obuhvata sve radove koji se izvode na zelenim lastarima, cvastima, zelenom grožđu i listovima tokom vegetacije u koje spadaju: lačenje, zalamanje lastara, prekraćivanje zaperaka, prstenovanje loze, proređivanje cvasti, grozdova, bobica, kao i uklanjanje donjih listova. Nekada se zelena rezidba izvodila isključivo ručno, a danas se upotrebljava mehanizacija koja je prilagođena ovim operacijama.

Lačenje ili plevljenje je uklanjanje mladih lastara sa čokota na početku vegetacije, koji neće biti potrebni u ovogodišnjoj vegetaciji, kao ni pri narednoj rezidbi zrele loze. Ovom merom uklanjaju se lastari koji su izbili na čokotu, a nisu bili planirani rezidbom. Oni mogu izbiti na stablu, glavi, krakovima, rodnim čvorovima i na samom luku. Lačenjem se uklanjaju i lastari koji izbijaju iz podloge.

Operacija lačenja se izvodi nekoliko puta u toku vegetacije, a prvi put kada su lastari dugi samo nekoliko centimetara. Njihovim zalamanjem sprečava se bespotrebno trošenje hranljivih materija na porast lastara, koji neće biti potrebni u ovoj ili narednoj vegetaciji. Uklanjanjem ovih lastara smanjuje se gustina zelene mase, što dovodi do bolje provetrenosti špalira. Lačenje je obavezna mera i nikako se ne sme izostaviti, kao ni odlagati, jer direktno utiče na kvalitet grožđa i zdravstveno stanje vinograda.

Zalamanje lastara je druga obavezna mera zelene rezidbe koja se sprovodi u vinogradu. Ona se izvodi kada se ostavljeni lastari uvuku u žice i kada značajno prerastu potporu i počnu da se savijaju. Lastari se prekraćuju 30 cm iznad poslednje žice, ili je pravilo da listovi budu na 10 do 12 cm iznad poslednjeg grozda.

Zalamanje se obavlja da lastari ne bi rasli neograničeno u dužinu i na taj način trošili hranljive materije, pravili veliku zasenu, smanjivali promaju i bili podložniji bolestima. Ako bi imali suviše duge lastare, donja okca na njima bi gubila rodnost, što se odražava u narednoj vegetaciji.

U precvetavanju vinove loze, negde oko sredine juna, izvodi se zalamanje. Nikako se ne sme čekati početak jula, jer se tada gube korisna dejstva ove mere.

Zalamanjem vrhova lastara dolazi se do jačeg aktiviranja zaperaka na njima. Ova mera se izvodi kada oni na sebi imaju osam do deset listova. Pogrešna navika vinogradara je da se zaperci uklanjaju do osnove. Zalamaju se tako da na njima ostane četiri razvijena lista koji nastavljaju fotosintetsku aktivnost i ishranu čokota.

Po pravilu, zalamanje vrhova lastara se obavlja tri nedelje do mesec dana posle zalamanja glavnih lastara. Radi se pomoću velikih makaza ili kosirima u vidu mačeta.

Pomoću specijalnih uređaja, koji se montiraju na traktor, moguće je i mehanizovano sečenje zaperaka. Za korišćenje ovakvih mašina špalir mora biti pravilno postavljen i prav, jer se mogu napraviti velike štete na lozi.

Uklanjanje donjeg lišća sa čokota je mera zelene rezidbe koja ne mora da se primenjuje svake godine, već samo tokom hladnih kišnih godina. Tada je ova mera poželjna jer, kada se ukloni nekoliko listova oko grozdova 20 dana pred berbu, postiže se bolja promaja u zoni plodova, bolja osunčanost, grožđe bolje zri, bolji mu je kvalitet i ima više šećera. Velika prednost je i što se berba obavlja daleko brže, jer nema listova koji kriju grožđe. Ova operacija se izvodi uglavnom ručno, mada ima uređaja koji pomoću vazdušne struje oduvaju listove u zoni grožđa.