Iako prodaja “mlečnih” napitaka biljnog porekla raste i po vrednosti i po obimu, procene IFCN partnera – istraživača ukazuju da će mleko životinjskog porekla nadživeti alternativne vrste “mleka”
Eksperti u oblasti mlekarstva iz 48 država, sa svih kontinenata, diskutovali su o budućnosti proizvodnje mleka tokom 20. IFCN Dairy Konferencije, od 17. do 19. juna u Berlinu. Učesnici skupa su se fokusirali na trendove tokom poslednjih 20 godina, perspektivu do 2040. godine i specijalne teme istražujući različite tipove mleka.
Zajedno sa 85 istraživača-partnera , IFCN je proslavio 20. godišnjicu, analizirajući postignuti uspeh. Počev od 2000. godine do danas IFCN Dairy mreža sarađuje sa istraživačima iz 120 država u cilju kreiranja boljeg razumevanja globalnog sektora mlekarstva.
Tokom poslednjih 20 godina, proizvodnja mleka je porasla za više od 60 odsto – prateći pri tome sličan tempo rasta tražnje. Predvodnik u ovom razvoju je Indija sa rastom od 115 miliona t SCM (korigovane čvrste materije mleka sa 4 % mlečne masti i 3 % proteina). “Kada sam pokrenuo IFCN u 2000. godini, nisam očekivao ovoliki rast, koji danas čini gotovo desetostruku proizvodnju mleka Nemačke”, ”objašnjava dr Torsten Hemme, generalni menadžer IFCN-a.
Proizvodnja mleka u Indiji raste, u Rusiji opada
Pored Indije, zemlje poput Brazila, SAD i EU značajno su povećale proizvodnju mleka. Nasuprot ovome u zemljama poput Australije, Japana i Rusije, proizvodnja mleka opada. IFCN istraživač – partner Mihail Miščenko iz Rusije kaže da je sektor mleka veoma lako uništiti, ali je veoma teško ponovo ga izgraditi. Sa očekivanim rastom populacije na planeti i sličnim rastom potrošnje po glavi stanovnika do 2040. godine postoji velika verovatnoća da će tražnja rasti brže od ponude.
Fokus učesnika 20. IFCN Dairy Konferencije bio je usmeren ka različitim tipovima mleka i pratećim izazovima, kompleksnostima i mogućnostima.
Tokom više održanih radionica, definisane su tri glavne kategorije:
- izvori (vrste životinjskog, biljnog i sintetičkog mleka),
- sistemi proizvodnje mleka (organsko, GMO free, i dr.) i
- prerada (struktura tečnog mleka).
Alterantivne vrste mleka dobijaju na popularnosti, posebno u razvijenim regionima sveta gde jedan deo potrošača kreira tražnju za novim tipovima “mleka” – ignorišući pri tome dokazane nutritivne vrednosti mleka životinjskog porekla.
Međutim, Andrea Čapkovičova, predstavnik Evropske Komisije kaže da prodaja “mlečnih” napitaka biljnog porekla raste i po vrednosti i po obimu, mada još uvek ima mali tržišni udeo. Tokom 2018. proizvodi iz ove grupe činili su 4 % od ukupne vrednosti prodaje kravljeg mleka.”Procene IFCN partnera – istraživača ukazuju da će mleko životinjskog porekla nadživeti alternativne vrste “mleka”. Ipak, u cilju razumevanja ovih trendova, sektor mlekarstva se mora razvijati i učiniti ozbiljne napore da se izbori sa zahtevima budućih potrošača.
U to ime, IFCN se zahvaljuje domaćinu skupa DMK Deutsches Milchkontor GmbH i sponzoru Hochland za aktivno učešće u diskusiji. Naglašavajući pri tome da je za izazove u globalizovanom svetu mleka i za zadovoljavanje buduće tražnje, neophodno uskladiti razumevanje globalnog tržišta i razmenu znanja. Prikupljanjem i analizom podataka na međunarodnom nivou, IFCN je postao vodeća institucija za pružanje neophodnih informacija i znanja u oblasti globalnog mlekarstva tokom poslednjih dvadeset godina i nastaviće da daje svoj doprinos u budućnosti.
Autor: Rade Popović, Istraživač-partner IFCN Dairy