Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinsku razmenu Srbije, u poljoprivredno – prehrambenom sektoru, od januara do marta 2013. godine karakteriše nastavak pada izvoza, rasta uvoza i sve značajnije smanjenje suficita
Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar – mart 2013. godine pokazuje da je ostvaren izvoz vredan 509,7 miliona dolara, što predstavlja pad od 14,6 odsto u odnosu na rezultate iz perioda januar – mart 2012. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 17 odsto, ocenjuje savetnik predsednika Privredne komore Srbije Vojislav Stanković. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 408,3 miliona dolara je za 20,5 odsto veća od ostvarenog u periodu januar – mart 2012. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 8,7 odsto, rekao je Stanković i ukazao da suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno -prehrambenih proizvoda u periodu januar – mart 2013. godini, ima pad od 60,8 odsto i iznosi 101,4 miliona dolara, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 124,8 odsto.
Kretanja u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu januar – mart 2013. godine, ukazuju na nastavak pada vrednosti izvoza, dok je dinamika rasta uvoza sve veća. Nepovoljni rezultati u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije, u periodu januar – mart 2013. godine, jesu posledica suše i smanjenog izvoznog obima ponude. Istovremeno, nepovoljni izvozni rezultati, evidentni su i zbog pojave aflatoksina i nemogućnosti izvoza mleka, mlečnih preradjevina i merkantilnog kukuruza. Na žalost, problem sa aflatoksinom još nije prevazidjen, što posebno ograničava izvoz merkantilnog kukuruza. Pojedini proizvodjači u svojim zalihama imaju kvalitetan kukuruz, roda 2011. godine, koji iz poznatih razloga ne mogu da plasiraju na tržište, ističe Vojislav Stanković.
Prema njegovim rečima, najvažniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar – mart 2013. godine, bili su malina, zamrznuta, u vrednosti od 42,2 miliona dolara, šećer od šećerne repe, rafinisani, u vrednosti od 35,3 miliona dolara, pšenica, merkantilna obična, u vrednosti od 25 miliona dolara, kukuruz semenski u vrednosti od 19,3 miliona dolara, cigarete koje sadrže duvan u vrednosti od 15,6 miliona dolara, ostali proizvodi za ishranu u vrednosti od 15,4 miliona dolara, jestivo ulje od suncokreta, rafinisano u vrednosti od 15,18 miliona dolara, slatki biskviti, vafli i oblande u vrednosti od 12,6 miliona dolara, pivo od slada u vrednosti od 11,9 miliona dolara, brašno od pšenice u vrednosti od 10,9 miliona dolara i duvan, delimično ili potpuno ižiljen u vrednosto od 10,7 miliona dolara. Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 113,9 miliona dolara i sa učešćem od 3,8 odsto u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 104,7 miliona dolara, sa učešćem od ,5 odsto u ukupnom robnom izvozu.
Na uvoznoj strani, medju agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa „nekonkurentnih“ proizvoda – sirova kafa u vrednosti od 18,7 miliona dolara, pomorandže, sveže ili suve, u vrednosti od 13,8 miliona dolara, banane, sveže ostale u vrednosti od 11,6 miliona dolara i mandarine, klementine i ostali agrumi u vrednosti od 4,7 miliona dolara. U uvozu su zastupljene i semenske robne grupe: seme šećerne repe u vrednosti od 12,5 miliona dolara, kukuruz semenski hibridni u vrednosti od 9,8 miliona dolara i seme suncokreta u vrednosti od 6,6 miliona dolara. Od ostalih proizvoda u uvozu potrebno je istaći zbog visoko ostvarene vrednosti i uljane pogače i ostale čvrste ostatke od soje u vrednosti od 20,5 miliona dolara i cigarete koje sadrže duvan u vrednosti od 9,4 miliona dolara. Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 86,4 miliona dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,8 odsto i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 49,1 milion dolara, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1 odsto, navodi Vojislav Stanković.
Izvor: PKS