Od januara Srbija ukida ili smanjuje uvozne dažbine na prehrambene proizvode iz Evropske unije, a najavljeno je i sniženje nameta na juneće, svinjsko i živinsko meso.
Ukidanje carina na hranu najsnažnije će pogoditi male poljoprivrednike. Ovako bi se najkraće moglo opisati šta očekuje srpske proizvođače i prerađivače od 1. januara, kada se smanje i ukinu carine na većinu prehrambenih proizvoda iz Evropske unije.

Prvog dana 2014. godine stupa na snagu odredba Prelaznog trgovinskog sporazuma po kojoj Srbija smanjuje ili potpuno ukida carine za proizvode iz Evropske unije. Tako će, recimo, carina na juneće meso sa 15 biti smanjena na 12, a na svinjsko i smrznuto živinsko meso na devet odsto.

Carina na feta sir i kačkavalj biće smanjena sa 15 na 10,5 odsto, dok carina na mleko uopšte više neće postojati!

„Naši proizvođači će se naći u trci sa Karlom Luisom koji je u savršenoj formi, a oni imaju samo veliku želju“, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu. – Proizvođači nisu spremni za takvu liberalizaciju i subvencije tu ništa neće pomoći, jer poljoprivrednici svake godine dobijaju novac po hektaru, a ne po prinosu ili po tome koliko su unapredili proizvodnju. Naši proizvođači su usitnjeni, sa starom mehanizacijom i gaje prevaziđene sorte. Novac je tu najmanji problem, jer mora da postoje sistem, plan i ideja šta ćemo raditi.

Srpski proizvođači, naime, na početku neće osetiti veliku razliku, jer će kupci još neko vreme biti vođeni željom da kupuju domaće. Međutim, Prelazni trgovinski sporazum se sprovodi jednosmerno i Srbija izvozi samo osnovne prehrambene proizvode, a uvozi – sve.

Klanice

Srbijaje bila respektabilna izvoznica mesa, ali smo sa nekadašnje 22, spali na pet izvoznih klanica. Srbija godinama ne može da ispuni kvote za bebi-bif iako nam EU otkupi sve što proizvedemo. U isto vreme, Srbija se više decenija nalazi na crnoj listi zemalja u kojoj hara svinjska kuga.

Izvor: Novosti