Izvor: PKS
22. mart
U Srbiji, prema podacima koje su republičkom Ministarstvu poljoprivrede prošle godine dostavile četiri ovlašćene sertifikacione organizacije, ukupna površina zemljišta na kojem su primenjivane metode organske proizvodnje, iznosila je 2.876 hektara. U našoj zemlji, prema procenama, optimalno bi bilo proširiti organsku proizvodnju na 600.000 hektara, istaknuto je na konstitutivnoj sednici Grupacije za organsku proizvodnju Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu Privredne komore Srbije (PKS).
U Srbiji je trenutno registrovano oko 80 proizvođača organske hrane, a gotovo 90 odsto proizvodnje usmereno je izvozu, na tržišta zemalja Evropske unije, SAD i Japana.
Najveće površine zemljišta pod organskom proizvodnjom nalaze se u Australiji, oko 12 miliona hektara, zatim, Argentini, oko tri miliona hektara i Italiji, više od milion hektara. Potrošnja organskih proizvoda po stanovniku najveća je u Švajcarskoj, zatim u Danskoj, Austriji i Švedskoj, navela je Slavica Stevanetić iz Udruženja za poljoprivredu PKS.
Cene organskih proizvoda u proseku, veće su za 30 do 50 odsto, u odnosu na proizvode konvencionalne proizvodnje. Problemi s kojima su suočeni proizvođači organske hrane jesu nedovoljno razvijeno tržište, nedovoljno razvijena svest potrošača o ulozi i značaju organske proizvodnje i organskih proizvoda, skupa kontrola i sertifikacija i nedostatak sredstava za zaštitu bilja u organskoj proizvodnji. Prema rečima predsednice Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Nade Mišković, pravo na podsticaj iz budžeta Republike Srbije imaju proizvođači koji imaju ugovore sa sertifikacionim organizacijama, ovlašćenim od Ministarstva poljoprivrede. U 2009. godini podsticaji su se odnosili na podršku razvoja organske proizvodnje i podršku proizvodnji semena, rasada i sadnog materijala metodama organske proizvodnje. U ovoj godini novina je da neće biti podsticaja za proizvodnju semena, ali će za subvencije moći da konkurišu i pravna i fizička lica, za razliku od dosadašnje prakse.
Članovi novoosnovane Grupacije saglasili su se o programu rada u 2010. Godini, po kojem će prioritetni zadatak biti učešće u donošenju Zakona o organskoj proizvodnji i podzakonskih akata, usaglašenih sa regulativom Evropske unije, organizovanje seminara, stručnih skupova, okruglih stolova i predavanja, radi uvođenja standarda, podizanja nivoa znanja, nivoa konkurentnosti koje u ovoj oblasti postavlja EU.
Za predsednika Grupacije izabrana je Nada Mišković, a za zamenika predsednika profesor Nikola Bajić iz Užica.