U toku je prva faza realizacije projekta „Vrhunski srpski proizvod“ koji predviđa otvaranje maloprodajnog lanca radnji u zapadnim zemljama, gde će se nuditi roba iz Srbije, izjavio je Tanjugu direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.
Asortiman bi bio „šarenolik“ i obuhvatao bi organsku hranu, farmaceutske, hemijske i kozmetičke proizvode, kao i robu široke potrošnje.
Sadašnje procene upućuju na to da se 700 do hiljadu proizvoda može već sada uvrstiti na tu listu, kazao je Rajić.
morguefile.commorguefile.com
Planira se plasman srpske robe pre svega na severnoameričko i tržište EU, a počelo bi se od onih gradova gde ima najviše iseljenika iz Srbije, naše dijaspore, kao i ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, objasnio je Rajić.
Zatim bi se, kada se taj lanac proširi, jedan deo sredstava odvajao i za određene marketinške aktivnosti koje bi dugoročno dovele do toga da ta roba postane prepoznatljiva i za domaće stanovništvo tih zemalja, dodao je Rajić.
Na listi „vrhunskih srpskih proizvoda“ naći će se roba koja ima određeni nivo kvaliteta i standarda, i moguće je izvoziti na razvijena tržišta. Na taj način bi naša privreda organizovano nastupala.
Kroz taj specijalizovani lanac praktično bi bilo moguće prodavati robu naših proizvođača i doći do, što je najvažnije za privredu Srbije, stabilnog deviznog priliva iz koga može da se finansira dalji tehnološki razvoj, podizanje proizvodnih kapaciteta i zapošljavanje ljudi, naglasio je Rajić.
„O visini deviznog priliva je rano govoriti, jer cilj jeste da se ovaj lanac prodavnica prvo otvori u najvećim gradovima gde živi najveći broj Srba, ali posle toga ideja je da se u partnerstvu sa drugim trgovinskim lancima, iz nekih drugih zemalja, koji budu preuzeli tu licencu, mreža i dalje širi“, ukazao je Rajić.
On je objasnio da je ideja da se preslika model po kome su Indijci razvijali svoje Indija-šopove po svetu, ili kako su Turci razvijali mrežu svojih prodavnica trikotaže i tekstila, nešto što je već u svetu primenjeno.
Što bude bio veći broj prodavnica, jer tamo cena tih proizvoda može da bude i znatno viša nego u Srbiji, samim tim će priliv biti veći, rekao je Rajić.
„Ideja jeste da se kroz takve programe vremenom, u roku od tri do pet godina obezbedi bar nekoliko stotina miliona evra godišnjeg prihoda, a ti prihodi mogu biti i znatno veći u zavisnosti od toga koliko brzo će to da se širi“, zaključio je Rajić.
Izvor: Tanjug