Reklama

Srbija treba da ostane zona bez genetski modifikovanih organizama (GMO), smatra profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić, ocenivši da bi država imala veliku ekonomsku štetu ukoliko dozvoli promet i uzgoj GMO.

„Po osnovu nabavke genetski modifikovanog semena i razlike u ceni između genetski modifikovanih i genetski nemodifikovanih komercijalnih proizvoda, Srbija bi godišnje izgubila pola milijarde evra“, naveo je Ševarlić za Tanjug.

EU i evropske zemlje nisu naklonjene primeni GMO

Prema njegovim rečima, čak i da nema nikakvih zdravstveno-bezbedonosnih problema za potrošače i posledica po ekološku održivost biodiverziteta u slučaju slobodnog uzgoja GMO, Srbija bi pretrpela značajnu ekonomsku štetu.

Ševarlić je istakao da Srbija nema nijedan razlog za izmenu zakonskih propisa u korist kompanija koje proizvode GMO i da treba da ostane zona bez GMO, kako bi obezbedila besplatan marketing za domaće poljoprivredne proizvode na tržištu u zemlji i EU.

„EU i evropske zemlje u suštini nisu naklonjene primeni GMO“, dodao je on, napomenuvši da je odluka Komisije EU da zamrzne proces odobravanja genetski modifikovanih prehrambenih useva do kraja svog mandata 2014. velika podrška Srbiji.

Kako je naveo, to je snažna podrška svima u Srbiji koji se zalažu protiv izmena Zakona o genetski modifikovanim organizmima, a to je više od četiri petine glasača. „Političari o tome moraju da vode računa“, dodao je Ševarlić.

On je ocenio da je odluka Komisije EU velika podrška Srbiji, posebno imajući u vidu pritisak SAD-a, na čijoj se teritoriji nalaze najveće multinacionalne kompanije koje proizvode GMO, da se izmeni ovdašnji zakon kojim se zabranjuje i uvoz i promet GMO i proizvoda od GMO.

Ševarlić je apelovao na poslanike Skupštine Srbije da ne podrže izmene Zakona o GMO i lokalnim parlamentima ponovo poručio da svoje teritorije proglase zonama bez GMO, istakavši da je to u skladu sa evropskom regulativom.

Modifikovani krompir – potpuni komercijalni promašaj

Komisija EU 23. januara odlučila je da zamrzne proces odobravanja genetski modifikovanih (GM) prehrambenih useva do kraja svog mandata 2014. godine, a u međuvremenu će raditi na sporazumu o ovom pitanju sa državama članicama Unije, prenosi AFP.

Odobrenje nekih vrsta GM useva za ishranu ljudi „zatrovalo“ je, međutim, odnose nekih članica Unije i Evropske komisije. Osam zemalja – Austrija, Bugarska, Francuska, Nemačka, Grčka, Mađarska, Luksemburg i Poljska su se opredelile za opciju da zabrane gajenje GM kultura na svojoj teritoriji.

Za 14 godina EU je odobrila gajenje samo dva genetski izmenjena useva namenjena ljudskoj ishrani – krompira „amflora“, koji je razvio nemački BASF, i kukuruza „MON 810“ američkog biotehnološkog giganta „Monsanta“.

Pomenuti krompir se pokazao kao potpuni komercijalni promašaj, dok se s obnavljanjem odobrenja za kukuruz „MON810“ odugovlači još od 2007. godine, a sada je odlukom o zamrzavanju ono i zvanično odloženo.

Izvor: Tanjug

  • Autor
    Članci
  • Komentari (10)
    Član 8.164

    Kada govorimo o genetski modifikovanim biljkama, tj. poljoprivrednim kulturama uglavnom se negativnost takvih biljaka ili semena opravdava ekonomskim kolapsom ostalih kompanija i Instituta koji to proizvode. Akcenat je na ekonomiji, a najmanje na istraživanju i objašnjenju samog uticaja takvih biljaka na organizme. Razlog je mali broj istraživanja kojima bi se to dokazalo. Mislim da tu treba tražiti pojašnjenje, a ne samo u ekonomskoj isplativosti. To bi bilo veće STOP G.M.

    Glavni urednik

    Šta god da je razlog važno je da još uspjevamo da izdržimo da ne pustimo legalan uvoz GMO hrane.

    Član 8.164

    U potpunosti se slažem. Ja sam na doktoraski studijama poljoprivrede, tako da materiju poznajem olično. Smatram samo da ako negaciju G.M. biljaka prikažemo kao ekonomsku štetu, neće biti sasvim opravdana i neće uspeti naš pokušaj da je totalno eliminišemo kako iz upotrebe u ishrani tako i kao sami proizvođači. A posebno što se lično zalažem za proizvodnju organske hrane.
    Meni kao čitaocu i pratiocu, ako izuzmem razumevanje tog genetičkog inženjeringa, znači kao laiku ne deluje sve to ubedljivo. Ja sam želela da uradim jedan eksperiment sa genetski modifikovanim biljkama uz učešće pčela u totalnoj izolaciji(kavezi i sl.što bih ja rekla balon sale), ali nije dozvoljeno. Takvi dokazi bi osporili to. A mi kao zemlja možemo zakonski da namećemo uredbe i propise, ali opet to može da „procuri“. Mislim da me kao stručnjak razumete. U svakom slučaju na istoj smo strani.
    Stop G.M.

    Glavni urednik

    Bojim se da je samo pitanje vremena kada ćemo morati pristati na GM hranu. Sitne smo mi ribe i prinudiće nas, kao što nas i za mnogo šta drugo primoravaju. Za sada se stručna javnost prilično dobro bori. Sigurno je da smo na istoj strani.

    Član 158

    U proteklih nedelju dana sam bio prisutan na dva skupa posvećenih poljoprivredi u organizaciji Saveza poljoprivrednih inžinjera i tehničara Srbije, na kojima je učestvovao Prof. Ševarlić,u Kraljevu i Leskovcu. jedna od tema, najvažnija, je bila i GMO hrana.
    Izlaganje prof. Ševarlića je bilo izuzetno posećeno i odlično primljeno kod poljoprivrednika i predstavnika lokalne samouprave i svi su shvatili kakvo zlo nam se sprema ako popustimo „Monsantu“.
    Prof. Ševarlić je izabrao pravi pristup za borbu protiv GMO jer je teško dokazati političarima da ne prihvate ovaj ultimatum GMO lobija. On predavanja drži po celoj Srbiji da na lokalnom nivou ljudima objasni koliko štete će nam naneti ulazak GMO u Srpsku poljoprivredu.
    Sve pohvale za profesora, ali bez podrške stručne javnosti i svih nas teško da će on sam uspeti da dobije bitku protiv GMO.
    Zato bih zamolio sve ljude i kolege sa ovog foruma da pomognu ovu pravednu bitku, PROTIV GMO U SRBIJI, organizovanjem predavanja i tribina u svojim opštinama gde god je to moguće.
    Samo zajedno mozemo alarmirati narod Srbije da ne prihvati GMO u Srbiji i da nam deca jedu zdravu, a ne BOLESNU GMO hranu.

    Član 8.164

    Ja se zaista bojim i borim protiv ulaska G.M. semena, biljaka i hrane u našu zemlju. Prošle subote sam držala predavanje baš na tu temu na skupštini pčelara udruženja „Krivelj“. Bilo je oko 150 pčelara i gostiju iz Bora, Zaječara, Negotina, Knjaževca… Radila sam na tome da i putem prezentacije i ličnim predavanjima objasnim štetne posledice koje nam to zlo nameću „Monsanto“ i ostale kompanije lobirane za to. Moramo se izboriti. ALI… Znajući naše poljoprivrednike, ako nešto više rađa, daje vizuelno bolji plod i ostale važne karakteristike bitne za prinos i kvalitet roda, oni će iz prikrajka to podržati.
    Neće ga jesti, ali misliće da će više zaraditi proizvodnjom. Pa šta radi Monsanto?
    Prvo baci udicu ratarima, ovi zagrizu zbog prinosa, a posle „MOJ SI“. Zato se zalažem da ta borba mora da ima i drugu potporu, a ne samo ono „NEMOJ TE SEJATI; IZGUBIĆEMO KAO PROIZVOĐAĆI SEMENA I PROPAŠĆE INSTITUTI KOJI SE BAVE PROIZVODNJOM SEMENSKOG MATERIJALA“. Par jakih projekata i njihovo dokazivanje prikazaće pravu sliku G.M. i tada će polj. proizvođači shvatiti, pa reći sebi i drugima „NEĆU TO DA SEJEM, UGROŽAVAM ZDRAVLJE SVOJE DECE I OSTALIH“. Imam dobu ideju i idejni projekat za dokazivanje. Inače sam i profesionalni pčelar. Prošle godine sam izvezla med u Nemačku, ali analize su bile odlične, a Rumuni i Mađari STOP, nađen je G.M. polen u medu. Hajdemo zajedno u kampanju protiv. Samo promišljeno, mudro, hrabro i dobićemo. Ja se ne plašim da to kažem. I političarima treba reći, jasno i glasno. Možda smo sitna riba, ALI I SITNA RIBA ZNA DA UGRIZE KRUPNU RIBU. STOP G.M. Volela bih da odslušam prof. Ševarlića, ne znam gde planira da drži predavanja. Ako bude čitao moj tekst volela bih da

    Član 8.164

    Volela bih da mi profesor to odgovori.

    Član 8.170

    Mislim da je već kasno,  Monsanto je prisutan u Srbiji i Kostićova imperija je dobra pozadina. Ja držim predavnaj zimi seljacima, ali na tu temu GM biljke, Monsanto itd. rekli su mi, otvoreno, ta nema nije interesantna seljacima i nisam dsobio dozvolu na predavanje ( u Z.Z. Tisa Bačko Petrovo Selo). Seljaka interesuje samo količina, prinos u kg. U Bečejuje npr. postoje privatne firme koji samo Dekalb preporučuju seljacima i pun je sto sa reklamama Monsanta. Javno ne smete pričati o Monsantu, primer je Nikola Aleksić, predsednik ekološkog društva Novi Sad, Kostić ga je tužio zbog jedne TV emisije, i naravno, da je Kostić dobio spor. Jedna TV emisija sa Nikola Aleksić je na netu i vredi pogledati: http://www.youtube.com/watch?v=5nQ86rLsIJw  . Pišem i u novine, poljoprivredne teme i tamo su mi rekli isto, nemoj spominjati Monsanto. Na televiziji, u novinama, na predavanjima nesme se pominjati Monsanto i Kostićeva imperija. Zato mislim da smo zakasnili. Ima li neko predlog, kako da dodje informacija o GM biljkama i o Monsantu do poljoprivrednih proizvodjača i običnih ljudi?

     

    Član 8.164

    Ja sam govorila i pisala da ako želimo da poljoprivrednim proizvođačima damo prave informacije i da shvate zašto ne treba uzgajati G.M. biljke onda je potrebno to opravdanje prikazati kao štetnost po zdravlje kako njih, tako njihove dece, njihovih pokolenja i cele nacije. Takođe, objasniti šta zapravo Monsanto radi kao monopolista. Svi koji prihvate njihovo seme oni su zatočenici iz čijeg začaranog kruga neće izaći. A to da se ne sme govoriti o G.M. mislim da je zabluda. Ja nisam upoznata sa tom informacijom da gospodin Kostić već uvozi monsantove proizvode. On jeste poslovan čovek, sa velikom imperijom u privredi, ali smatram da i moral mora da postoji, jer i on ima dece, (ukoliko je ta informacija tačna). Niko ne zna šta će posle njega biti. Mislim na sve one koji razmišljaju u duhu Luja „dok sam ja živ, a posle mene potop“. Pa i njihova pokolenja će se hraniti, možda baš tom hranom. Ja nemam straha, ni predrasuda da to kažem bilo kome. Ne smatram da može neko da mi zabrani.Nikoga ne imenujem i ne vređam, ukiliko nemam 100% tačne informacije. Rekla, kazala, je za osudu, ali ukoliko je to zaista tako onda STOP. Ima uvek načina. Zato se zalažem da se uključimo u projekte koji će dokazati štetnost G.M. i objasniti to proizvođačima. A ne samo ekonomska šteta. Ma, šta briga našeg proizvođača šteta države, ako će on da profitira deset puta više od onog sa organskom proizvodnjom. Takav smo mi narod. Ali ako mu kažeš šta će biti posle te proizvodnje, i da će biti zavisnik od tih kompanija, onda PRST NA ČELO.

    Član 8.170

    Trebalo bi ove vesti proveriti ili ubuduće pažljivo pratiti šta se dešava na poljima Vojvodine.

    Vest preuzet sa sajta: http://www.kurir-info.rs/vojvodina-vec-zatrovana-genetskim-kukuruzom-clanak-67924

    BEOGRAD – Vojvodina je već zatrovana genetski modifikovanim semenom kukuruza iako je ono zakonom, barem za sada, zabranjeno!

    Ovu frapantnu činjenicu saopštio je za Kurir Nikola Aleksić, direktor Ekološkog pokreta Novog Sada, i naglasio da njegovo sejanje niko ne kontroliše.
    – Genetski modifikovano seme se javno uvozi, distribuira i uzgaja u Vojvodini, o čemu je celokupna javnost upoznata kroz režirano uništavanje samo dela zasejanih parcela s genetski modifikovanom sojom u opštini Odžaci prošle godine – tvrdi Aleksić.

    To je potvrdila i Ajrin Beret, koja se u Srbiji već nekoliko godina bori protiv izmene zakona o GMO kojim bi se dozvolilo gajenje i prodaja genetski izmenjene hrane. Prema njenim rečima, „MK grupa“ Miodraga Kostića od 2007. godine zastupa „Monsanto“, svetsku kompaniju koja se bavi proizvodnjom genetski modifikovanih biljaka i semena!

    Priče se šire, ali istina je, da su stvarno našli i izorali genetski modifikovanu soju. Znači ušao je nekako na mala vrata, a Kostićeva MK grupa predstavlja firmu Monsanto, pa sve je moguće.

Odgovor na: Ševarlić: Srbija treba da ostane zona bez GMO

Napišite komentar


<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">