Kako su predlagači i očekivali, u utorak, 31. jula, na 13. sednici Skupštine grada Subotice jednoglasno je usvojena Deklaracija o proglašavanju teritorije grada Subotice za teritoriju bez proizvodnje, gajenja i prometa genetski modifikovanih organizama i prozvoda od genetskih modifikovanih organizama.
Regionalni Arhus centar, CEKOR i Udruženje TERRA’S su inicijatori i zajedno su sa predstavnicima lokalne samouprave učestvovali u usaglašavanju predloženog teksta Deklaracije kojom se Subotica pridružuje korpusu od oko 70 gradova i opština koje se protive uvođenju GMO. To predstavlja značajnu snagu koja može da utiče na donosioce odluka na republičkom nivou, da usvoje rigorozne kriterijume vezane za GMO.
Ispred Arhus centra i Udruženja TERRA’S ovom kampanjom je koordinirala, Snježana Mitrović, koja je obavila razgovore sa skoro svim šefovima odborničkih grupa, a posebno je istakla veoma kontruktivan razgovor sa, Jene Maglaijem, iz SVM-a. Bila je uverena da će je svi odbornici podržati, međutim, nije bila zadovoljna ažurnošću lokalne samouprave od momenta predaje predloga Deklaracije:
– Nekome je trebalo dva dana, kao Kanjiži, a Subotici pet meseci da se Deklaracija „Subotica bez GMO“ nađe na skupštinskom zasedanju. Krivac je, konkretno, Suzana Dulić, nekadašnja članica Gradskog veća zadužena za ekologiju koja je nakon veoma skromnih rezultata, postavljena za sekretara Sekretarijata u čijoj ingerenciji je poljoprivreda i zaštita životne sredine. Bez ustručavanja je i izjavljivala da je Deklaracija ne interesuje, tako da je mesecima stajala kod nje. Samo zahvaljujući gradonačelniku, Modestu Duliću, koji je od početka podržavao ovaj dokument, Deklaracija se našla pred odbornicima.
Ukazujući na izlaganja pojedinih odbornika, Snježana Mitrović, je podsetila na ideju koja nije sprovedena zbog političkih previranja, a to je da se za odbornike upriliči skup na kojem bi stručnjaci govorili o značaju borbe protiv GMO.
– Čak smo pripremili i jedan tekst za odbornike, ali su nadležni smatrali da je to
propagandni materijal, te im nije uručen. Naime, samo smo dali deo izlaganja prof. dr Miladina M. Ševarlića, profesora Poljoprivredng fakulteta u Beogradu, važnog za shvatanje suštine usvajanja ovog dokumenta, ne sa zdravstvenog i ekološkog, već sa ekonomskog aspekta. On smatra da Srbija nema ni jedan proizvodno – ekonomski razlog da dozvoli uvođenje GMO u poljoprivrednu proizvodnju ili promet proizvoda koji su poreklom od GMO. Ukoliko to naši političari (“u ime naroda”) dozvole, Srbija će postati trajni zavisnik od uvoza GM semena. Ubrzo potom, prof. Ševarlić, predviđa da će se budzašto rasprodati naši poljoprivredni instituti i sva dosadašnja licencna prava za sve dosadašnje selekcijom dobijene naše sorte i hibride. Smatra da bi bez posla u Srbiji ostalo direktno oko 5.000 i indirektno oko 50.000 zaposlenih u najprofitabilnijim sektorima naše agroprivrede koji se bave selekcijom, razmnožavanjem, doradom i plasmanom našeg semena i sadnica u Srbiji i inostranstvu. A sav profit iz tih delatnosti, umesto da ostane nama, odlaziće trajno multinacionalnim kompanijama koje proizvode GMO.
Inače, prema rečima, Snježane Mitrović, usvajanje Deklaracije je tek početak, te predstoji borba na državnom nivou. Smatra da iskustva razvijenih zemalja mogu da budu važno upozorenje, jer su kolege iz Nemačke i Austrije na nedavno održanom Novosadskom sajmu, istakli kako se oni polako vraćaju na stadijum u kojem je sada Srbija. Sve su prilike da će se pod pritiskom SAD morati dozvoliti promet i uvoz GMO, međutim, neke zapadne zemlje su usvojile toliko rigorozne kriterijume po tom pitanju da se ni jednom distributeru ne isplati da ih uvozi.
Izvor: http://www.serbiaorganica.info/