Mlečna proizvodnja se teško obnavlja, upropašćena je zbog mlečne industrije i nedostatka zakona o mleku. Apsurd je da mi imamo zakon o vinu, ali nemamo zakon o mleku
Da srpska mlekarska industrija propada govori i podatak da je za dve godine ugašeno 4.000 registrovanih gazdinstava. Predsednik Udruženja za tovnu junad Čedomir Keco kaže da je veliki broj ljudi ostao bez posla u mlekarskoj proizvodnji, jer se u ta ugašena gazdinstva računaju domaćinstva gde je uključeno više ljudi.
“Kada je reč o proizvodnji mleka njih je manje, jer su za dve godine mnogi prestali da se bave ovim poslom, i prodavali krave. Razlozi su visoka cena hrane za stoku, niske cene mleka i starost krava”, navodi Keco.
On dodaje da je država davala 20.000 dinara stimulacija po grlu, koje nije moralo da bude umatičeno i da je subvencije dobijalo oko 156.000 proizvođača, ali je sada taj broj skoro prepolovljen.
“Mlečna proizvodnja se teško obnavlja, upropašćena je zbog mlečne industrije i nedostatka zakona o mleku. Apsurd je da mi imamo zakon o vinu, ali nemamo zakon o mleku. Niske otkupne cene traju godinama. Premija je sad 15 dinara za litar mleka, ali otkupljivači mleka smatraju da je to razlika koju njima država nadoknađuje između troškova proizvodnje i otkupne cene, što je netačno. Veća je proizvodna cena od nadoknade koju dobijaju mlekari”, ističe Keco.
On kaže da mleko proizvođačima nije plaćeno ni za treći kvartal ove godine, a mi se već nalazimo u četvrtom. “Država je sada počela i da uvozi mleko, jer nema dovoljno proizvođača, a po mojoj proceni biće ih još manje”, naglašava predsednik Udruženja za tovnu junad.
Prema njegovim procenama, mleko će se i dalje uvoziti, ali opada i potrošnja jer ljudi ne mogu da kupuju kao pre zbog cena koje su rekordno visoke. “Očekujem velika kolebanja i oscilacije kako u cenama tako i u snabdevanju mlekom. Situacija je sada takva da je prosek mleka po kravi povećan, a ukupan broj grla smanjen. Prosek mlečnosti ranijih godina je bio oko 4.000 litara, a rentabilnim se smatra oko 6.000 litara. Sad imamo veći prosek, ali je ukupno manje i krava i mleka. To je jedna nezahvalna situacija, a država nema alate sem premija da učestvuje u rešavanju problema”, ocenjuje Keco.
“Mi smo jedina zemlja kojoj stočarstvo propada, a nemamo Upravu za stočarstvo. Stočarstvo sada učestvuje sa 26 odsto u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji, a smatra se rentabilnom poljoprivredom ona u kojoj stočarstvo učestvuje sa 40 odsto u poljoprivrednoj proizvodnji”, kaže Keco i predlaže da se ljudi vrate u mlekarstvo, jer će biti nestašice na nivou EU, a domaći proizvođači imaju kvalitetno mleko.