Izvor: PKS

Po proizvodnji šljive Srbija je druga zemlja u Evropi i četvrta u svetu. Zbog neorganizovanosti proizvođača i izvoznika ni približno se ne koriste mogućnosti za izvoz šljive u svet

Za poslednje tri decenije u Srbiji se godišnje prosečno proizvede blizu 500.000 tona šljive i po tome se ona nalazi u samom svetskom vrhu. Šljiva se kao tradicionalna voćna vrsta gaji u Srbiji od davnina. Ukupan broj registrovanih rodnih stabala šljie u Srbiji iznosi oko 42 miliona, što odgovara površini od oko 150.000 hektara.

Preračunato po stanovniku to iznosi 65 kilograma proizvodnje, dok je rod po jednom stablu u poslednjoj deceniji oko 11,5 kilograma.

Ovo je između ostalog istakao potpredsednik Privredne komore Srbije dr Stojan Jevtić na otvaranju Prve rusko-srpske konferencije o suvoj šljivi koja je održana u Valjevu. Po njegovim rečima dve trećine suve šljive, međutim, završi u rakiji, koja se peče u 250.000 kazana. Proizvede se svega 6.000 tona suve šljvie, od čega se trećina izveze na rusko tržište.

Ministar poljoprivrede u Vladi Srbije dr Saša Dragin je podsetio da je Srbija po proizvodnji šljive na drugim mestu u Evropi, posle Rumunije, dok je u svetu četvrta, iza Rumunije, SAD i Kine. Od ukupnog izvoza voća u vrednosti od 319 miliona dolara u 2009. godini, izvozom sveže zamrznute i sušene šljive ostvarena je vrednost od 31 miliona dolara. Dragin je istakao da šljiva za Srbiju nije samo poljoprivredni proizvod, već i ncionalni brend i da će resorno ministarstvo nastaviti da investira u podizanju zasada šljive, ali ne samo u povećanje proizvodnje, već i poboljšanje njenog kvaliteta. On je još posebno naglasio da ne treba dozvoliti da nijedan hektar zemljišta u Srbiji, koji može da bude pod višegodišniim zasadima ostane neiskorišćen, ali da novac za podizanje novih zasada mora da se daje srpskom seljaku, koji u vreme krize doprinosi da poljoprivredna proizvodnja zabeleži rast od dva odsto i da dobjemo dve milijarde dolara od izvoza, u čemu značajno učestvuje voćarska proizvodnja.

Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin je rekao da ova prva konferencija predstavlja i priliku da se zajednički razmote neka od pitanja bilateralnih odnosa, posebno u domenu izvoza suve šljie iz Srbije, i izrazio očekivanje da će posle ovog skupa uslediti i potpisivanja novih uguvora o izvozu. Konuzim je izrazio uverenje da je rusko tržište spremno da preuzme svu proizvedenu količinu suve šljive iz Srbije, pod uslovom da ona odgovara kvalitetu i ostalim uslovima. On je ocenio da se srpski proizvođači sporo organizuju da te mogućnsoti iskoriste i izrazio nadu da će osnivanje Srpske nacionalne asocijacije proizvođača šljive u Valjevu doprineti da u Srbiju više ne dolaze iz Rusije nakupci da kamionima preuzimaju šljivu, već da će ta voćka ubuduće biti nuđena na jednom mestu.

Zbog neorganizovanosti proizvodnje, proizvođača i izvoznika u Srbiji mogućnosti za izvoz se ne koriste dovoljno, pa čak ni pogodnost koju nudi Sporazum o slobodnohj trgovini sa Ruskom Federacijom, koji nema nijedna druga zemlja na svetu, saopšteno je na konferenciji. Predstavnici uvoznika šljive iz Rusije istakli su da iako Srbija ima najkvalitetniju suvu šljivu koju već decenijama izvozi u Rusiju u mnogim ruskim kompanijama se ne zna mnogo o suvoj šljivi iz Srbije, njenom kvalitetu i cenama, jer se malo radi na marketingu i promociji suve šljive koju sada rusko tržište kupuje u Čileu, Argentini i SAD. Na ruskom tržištu više se ne može prodavati roba lošeg kvaliteta, jer ruski potrošači traže kvalitetan i jeftin proizvod, a proizvođačima iz Srbije se nudi mougćnost da šljivu plasiraju ne samo u Rusiji, već i u Belorusiji i Kazahstanu i to po važećim prednostima koje nudi Sporazum o slobodnoj trgovini.

Na skupu je bilo reči i o investicionim potencijalima za rusko tržište koje nudi Srbija, dok je o partnerskom odnosu i budućoj saradnji govorio, između ostalih, i gradonačelnik Valjeva Zoran Jovanović.
Istovremeno, kad je održana konferencija u Valjevu održan je i sajam šljvia u Osečini kao i dani šljiva u Blacu.