Niske otkupne cene mleka, visoki troškovi proizvodnje i mnogi problemi koji muče farmere, ipak nisu „ubile“ dobre pa čak i naizgled nemoguće ideje da se proizvodnja mleka ne samo olakša već i modernizuje u toj meri da krave same odlučuju kada će i koliko biti pomužene.
Nije u pitanju ni vic, ni naučna fantastika – farmer Igor Rešetar iz Kuršaneca kod Čakovca investirao je pet miliona kuna u štalu za 77 krava u kojoj mužu obavlja robot, i u kojoj krave, po grlu, daju u proseku osam litara mleka dnevno više od svojih „sestara“ koje robota nisu nikada videle.
Prošle godine ova farma je isporučila 176.000 litara mleka uz dnevni prosek po grlu veći od osam litara, što je od hrvatskog učinka bolje za gotovo 30 posto.
Rešetar, vlasnik ove porodične digitalizovane farme, prošle godine je počeo uređenje štale, završio je ovog proleća, i za sada u njoj roboti opslužuju 55 grla, piše Poslovni dnevnik.
Prostora, odnosno ležišta ima za 77 krava, pa Rešetar očekuje da će poptuno popuniti kapacitete za dve do tri godine.
Unutar štale ugrađeni su gumeni podovi koji se automatski čiste više puta na dan, što osigurava uvek suve i uredne površine za nesmetano kretanje krava.
Uz ležišta su montirani gumeni madraci na kojima krave vrlo rado leže, a taj „carski tretman“ im pomaže da daju više mleka.
Farma ima i sistem provetravanja koji se prema potrebi automatski diže i spušta, što osigurava optimalnu klimu unutar štale.
Potpuni hit ove farme je trenutno najsavremeniji robot za mužu, prvi u celoj Međumurskoj županiji. Dizajn robota prilagođen je kravama, objašnjava Rešetar, i svojim radom potpuno eliminiše eventualni stres zbog muže.
Vrhunska tehnologija, dodaje on, omogućuva svakoj kravi da samostalno odluči kada želi biti pomužena. U toku same muže robot brine ne samo o zdravlju vimena, već kontroliše i masti, proteine, laktozu i temperaturu, od čega direktno zavisi i otkupna cena. Ukoliko pronađe kod neke krave mleko slabijeg kvaliteta ili s neželjenim sastojcima, robot ga automatski odvaja i o tome izveštava vlasnika putem računara ili mobilnog telefona.
Isto tako, robot je programiran i da od krava koje imaju telad ne izmuze sve mleko, da bi svako tele od svoje majke dobilo dovoljno mleka, kako bi se u razdoblju dojenja moglo razvijati.
Rešetarovim primerom mnogi bi rado pošli da tehnologija ne košta previše. Kredit koji je on uzeo da bi napravio ovu „svemirsku“ farmu otplaćivaće godinama. Mada uz sve udobnosti, nije isključeno da krave daju čak i mnogo više mleka nego što se bilo ko mogao nadati.
Izvor: Novosti