Biljka godži potiče sa Tibeta (Lycium barbarum) i smatra se lekom i hranom za dugovečnost. U medicini je nazivaju i crveni dijamant, jer se smatra da je prirodna pomoć za revitalizaciju opšteg stanja zdravlja organizma: olakšava bolno stanja zglobova, štiti jetru i srce i pomaže njihovom boljem funkcionisanju, opušta krvne sudove i pojačava prokrvljenost i prenos kiseonika krvotokom, smanjuje krvni pritisak, sprečava starenje kože, rešava problem uvećanja prostate, poboljšava vid i smanjuje senilnost kod starijih osoba.
Američki stručnjaci godži smatraju voćem veka. Istraživanja su potvrdila da godži plodovi sadrže 18 amino-kiselina, koje su neophodne za organizam, 21 mineral, mnogo vitamina i ostalih sastojaka potrebni za jačanje imuniteta organizma koji je preduslovlov za zdrav i dug život čoveka. Znači, bobice godžija nalaze se na prvom mestu ORAC lestvice koja meri antioksidativna svojstva, sa fantastičnih 23.000 jedinica na 100 g bobica. Na drugom mestu je šljiva koja ima (samo) 5.770 jedinica. Učinak koji je zadivljujući vezuje se za antioksidanse koji sprečavaju proces odumiranja tkiva te nastanak različitih oblika karcinoma u telu, posebno raka materice i dojke kod žena, prostate kod muškaraca i raka debelog creva.
Godži je kao voćna vrsta, grm koji naraste 2-3 metra u visinu i 2 metra u prečniku, cveta od juna do avgusta meseca, a plodovi sukcesivno sazrevaju od septembra do oktobra. Plod godžija su crvene bobice, dužine 1-2 cm, koje se jedu sirove, osušene ili prerađene u sokove i sirupe. Od bobica, koje po ukusu podsećaju na grožđice, takođe se mogu spravljati i čajevi, likeri kao dodatak vinu, jogurtu i koriste se u pripremi jela sa pirinčom ili piletinom i kao dodatak salatama. Preporučeni dnevni unos je 10 do 30 grama osušenog ploda.
Sadi se u baštama, ogradama, plantažama i ne zahteva (gotovo) nilkakvo prskanje ili zaštitu. Ukoliko se gaji na plantažama u područjima semiaridne ili aridne klime, ili na peskovitom zemljištu, da bi se obezbedio korektan prinos potrebno je navodnjavanje i postavljanje folije koja biljku štiti od korova i sprečava isparavanje vode iz zemljišta. Na plantažama, sadi se na razmak 3 x 3 metra ili 1.100 biljaka/ha.
Ljubiša Jovanović u svom dvorištu u Nišu uzgaja godži bobice. U bobicama odličnim za zdravlje i traženim u Evropi, prepoznao je mogućnost za dobar biznis i naručio seme iz Kine, Nemačke i Kanade.
„Uspeli smo najpre da selekcijom semena sa tri kontinenta odaberemo ono pravo, visokohibridno i da to zasejemo“, objašnjava Jovanović. „Uspeli smo da izvedemo biljku do određene visine, da počne da cveta i rađa.“
Sve je to uspeo za samo nekoliko meseci. Za to vreme proizveo je i prodao 25.000 sadnica, a planira i zasade na većoj površini. U poslu najviše pomažu sinovi – apsolventi agronomije, motivisani mogućnošću da sebi obezbede dobar posao, jer, na jednom hlektaru, već u prvoj godini može da rodi 1.000 kilograma skupih plodova, čija je vrednost na tržištu 30.000 evra. U plantažu od jednog hektara uložili su oko 20.000 evra i, kako navodi Jovanović, uloženo će povratiti već u prvoj godini, a u i trećoj očekuju trostruko ili petostruko veću zaradu.
Sve to daje osnova za ambiciozne planove da se u uzgoj bobica, kojima se pripisuje dugovečnost Kineza, uključi što više iz čitave Srbije, a Jovanovići su spremni da sledeće godine proizvedu milion sadnica.
„Planiramo da sledeće godine zasadimo sto hektara“, kaže Nemanja Jovanović. „Pozivam poljoprivrednike širom Srbije i nadam se da će banke odobravati kredite ljudima koji žele da se bave ovim poslom i da postanemo lider Balkana, a verovatno i Evrope.“ Plodovi se beru od avgusta do oktobra, a antioksidantni i imunološki parametri godži bobica gotovo su dvostruko veći nego kod aronije.
Autor: Svetlana Kovačević
Izvor: http://poljoprivreda.info/