Reklama

U Srbiji se godinama na nekoliko hiljada hektara uzgaja genetski modifikovana (GMO) soja, uprkos zakonu iz 2009. koji izričito zabranjuje sađenje takvih biljaka i promet proizvoda za stočnu i ljudsku ishranu sa sadržajem GMO, upozorio je juče agroekonomista Miladin Ševarlić.

– Naša zemlja uopšte nema evidenciju o količini uvezene GMO soje iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja, a sve je više proizvoda koji nisu označeni da sadrže sirovine od GMO, poput artikala iz Crne Gore, BiH i Makedonije – upozorio je Ševarlić.

Na skupu „Zaustavimo GMO u Srbiji“, koji su istovremeno održani u Beogradu i Novom Sadu, Ševarlić je rekao da je njihov cilj bio da se građani Srbije podsete na probleme koji mogu nastati eventualnom izmenom Zakona o GMO koji je donet 2009. godine i koji u najvećoj mogućoj meri štiti Srbiju od mogućih problema, ukoliko bi se dozvolio uvoz, uzgoj, prerada i promet GMO.

– U Srbiji i danas imamo hiljade hektara zasejanih genetski modifikovanom sojom, koja se godinama uzgaja, a da nadležni državni organi uopšte ne reaguju i ne uništavaju tu soju, kao što je to uradila Mađarska prošle godine kada je uništila hiljade hektara GMO kukuruza, jednostavno spaljivanjem sa napalmom – rekao je jedan od najeminentnijih agroekonomista u Srbiji.

Ševarlić je upozorio da bi se, ako bi se sabrala sva količina sirovina za stočnu hranu u Srbiji, koja sadrži GMO, dobila mnogo veća sadržina od dozvoljenih 0,9 odsto u hrani za stoku, koja je propisana zakonom.

On je napomenuo i da Srbija nema kontrolu nad GMO sojom, a o tome da li odlazi na farme za stočnu ishranu ili ulazi u distribuciju za pravljanje stočne hrane na tržištu, takođe ne postoje javni podaci. Takođe, ne zna se koja količina GMO soje je uvezena iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja.

Prema njegovim rečima, nema odgovarajuće carinske kontrole za uvoz semena za uzgoj GMO soje, jer ne stoji opravdanje da se ona uvozi u kesama u automobilima ili na biciklima koji prelaze granicu, zato što je potrebna mnogo veća količina za samo jedan hektar.

– Takođe, nadležne inspekcijske kontrole su odgovorne zato što godinama ne uspevaju da pronađu hiljade hektara zasejanih GMO sojom i drugim rataskim kulturama, dok recimo policija može da pronađe i dva ara marihuane, u sred polja od nekoliko desetina hektara pod kukuruzoim – smatra on.

Ševarlić je istakao i da nadležni organi nemaju podatke o uvezenoj sojinoj sačmi, koja je genetski modifikovana, i preko stočne hrane ulazi u lanac ishrane ljudi.

– Takođe je više nego sigurno da u Srbiju ulaze, a to će se u narednim godinama otkriti, određene količine proizvoda koje nisu označene da sadrže sirovine od GMO, čak i preko zemalja sa kojima Srbija ima potpisane sporazue o bescarinskom uvozu. U tu grupu proizvoda spada dampinški uvoz prerađevina od mesa iz zemalja koje uopšte nemaju prehrambenu proizvodnju da bi bile izvozno orjentisane, kao što su Crna Gora, BiH i Makedonija – upozorio je Ševarlić.

On je objasnio i da Srbija ima carine na uvoz mesa, pogotovo kada se radi o mašinski otkoštenom mesu (MOM), koje se uvozi po dampinškim cenama, a uglavnom se dobija od stoke koja se hrani GMO sojom.

Izvor: Tanjug

Napravi novu temu u “Aktuelnosti”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">