Izvor: Tanjug

Proizvodnja meda u Srbiji mogla bi da bude duplirana, a izvoz značajno povećan, uz odgovarajuće mere državne podrške, udruživanje pčelara u otkupu i jedinstven nastup na tržištu, rečeno je danas na sednici Grupacije za pčelarstvo i proizvodnju meda Privredne komore Srbije. U kreiranju mera u poljoprivrednoj, a pre svega biljnoj proizvodnji, pčelarstvu mora da se posveti posebna pažnja, jer se uticaj pčela na prinose i kvalitet u voćarstvu kreće i do 70 odsto, naglasio je predsednik Grupacije Srbislav Vidojević.

„Država mora da shvati značaj pčelarstva koje ima veoma važnu ulogu u obezbeđivanju kvalitetne hrane i količine“, dodao je on. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2010. godini bilo oko 320.000 košnica, a nekada smo baratali sa oko 400.000 košnica, naveo je Vidojević. „Lane je u Srbiji proizvedeno 4.479 tona meda, a ta proizvodnja mogla bi biti duplirana“, istakao je Vidojević i dodao da bi sav taj višak mogao da se izveze, uz jako dobar finansijski efekat. „Naša grana nema potreba ni za kakvim uvozom, te bi sve činilo pozitivan izvozni bilans“, ukazao je on.

U 2010. izvezeno dve hiljade tona

Prošle godine je iz Srbije izvezeno gotovo 2.000 tone meda za 7,68 miliona dolara, a 1999. godine vrednost tog izvoza bila je svega 11.738 dolara, naveo je Vidojević i istakao da je takvo povećanje isključivo zasluga samih izvoznika. On je ukazao i da mora biti povećan izvoz finalnih proizvoda, odnosno meda u teglicama, jer je trenutno dominantan izvoz sirovina. Ističući da su u poslednjih nekoliko godina država i vlada preduzele mere da poboljšaju uslove u pčelarstvu putem subvencija i regresa, i to za proizvodnju matica, rojeva, kao i nabavku pčelarske opreme, Vidojević je ocenio da „to nije dovoljno, već su samo prvi koraci“.

Šef odseka za stočarstvo u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine Nenad Terzić izjavio je da nisu tačne tvrdnje da se stočarstvo nalazi na marginama kada je reč o zakonodavnim, institucionalnim i merama podrške. Oblast pčelarske proizvodnje u potpunosti je definisana Zakonom o stočarstvu iz 2009, prošle godine su doneta tri pravilnika, a uskoro treba da bude donesen još jedan pravilnik, i to o kvalitetu meda, rekao je Terzić. On je naglasio i da to što još ne postoji nezavisna kontrola meda, odnosno što Laboratorija za ispitivanje kvaliteta meda nije počela sa radom, „nije krivica ministarstva“, jer je ono od 2005. godine izdvojilo čak 40.000 evra za taj sistem.

Terzić je kazao da je Poljoprivredni fakultet u Zemunu dobio ta sredstva, a da je „krajnje vreme da se utvrdi zbog čega ta laboratorija još uvek nije akreditovana“. U stočarstvu je samo za med izvozna subvencija u 2011. povećana u odnosu na lane, a lane je 17 miliona utrošeno za subvencionisanje pčelinjih matica. Za opremu i mehanizaciju do sada je isplaćeno 3,7 miliona dinara, kazao je Terzić, najavljujući da uskoro treba da budu donesene i uredbe za ovu godinu.