Dezinfekcija u veterinarskoj medicini predstavlja važnu meru koja se svakodnevno primenjuje. Nezamenljiva je njena uloga u sprečavanju i suzbijanju zaraznih oboljenja, dok redovna primena dezinfekcije u proizvodnji namirnica animalnog porekla samo još više ukazuje na njen značaj. No bez obzira na svakodnevno korišćenje i primenu, dezinfekcija se najčešće sprovodi čisto šablonski, bez dovoljnog znanja i poznavanja svih onih elemenata tako bitnih za njenu realizaciju. Imajući to u vidu, kao i činjenicu da publikacije na našem jeziku koja bi obuhvatila celokupno područje dezinfekcije koja se primenjuje u veterinarskoj praksi nema, prihvatili smo se zadatka da napišemo knjigu o dezinfekciji.
Tokom obrade ove knjige služili smo se bogatom svetskom literaturom iz ove oblasti, postojećim radovima publikovanim u našoj zemlji, kao i našim praktičnim i naučnim iskustvom iz područja dezinfekcije.
Knjigu smo prvenstveno namenili veterinarima i ona obuhvata celokupnu dezinfekciju sa svim njenim oblastima koje se primenjuju u veterinarskoj praksi. Osim toga knjiga će poslužiti i specijalizantima iz raznih oblasti veterinarske medicine u okviru kojih se koristi i primenjena dezinfekcija. Knjigu svakako mogu da koriste i studenti veterinarske medicine koji žele da svoje znanje iz ove oblasti dopune znatno bogatijom materijom i podacima, od one koja se redovno predaje na veterinarskim fakultetima. Najzad knjigom se mogu koristiti i svi drugi profili stručnjaka koji se u okviru svoje delatnosti bave ovom problematikom.
Autori
Beograd, marta 1988. godine
Sadržaj
MEHANIZAM DELOVANJA DEZINFEKCIONIH SREDSTAVA
Mehanizam delovanja na bakterije i gljivice
Mehanizam delovanja na viruse
Meahnizam delovanja na spore mikroorganizama
PRIPREMA POVRŠINA ZA DEZINFEKCIJU
Mehaničko čišćenje
Sanitarno pranje
Alkalna sredstva za čišćenje
Kisela sredstva za čišćenje
Neutralna sredstva za čišćenje
NAČINI FIZICKE DEZINFEKCIJE
Isušivanje
Sunčevo zračenje
Visoka temperatura
Sagorevanje (spaljivanje)
Opaljivanje (flambaža)
Glačanje
Dezinfekcija suvim vrućim vazduhom
Dezinfekcija vrućom vodom
Dezinfekcija vodenom parom
Samozagrevanje
Zamrzavanje
Ultravioletno zračenje
Jonizujuće zračenje
Ultrazvuk
DEZINFEKCIJA HEMIJSKIM SREDSTVIMA
Faktori koji utiču na hemijska dezinfekciona sredstva
HALOGENI
Hlor i jedinjenja hlora
Hlor
Hipohloriti
Hlorni kreč
Kaporit
Natrijumhipohlorit
Hloramini
Hloramin T
Dihloramin T
Halani
Jod i jedinjenja joda
Jod
Jodofori
SREDSTVA KOJA ODAJU O2
Ozon
Vodonikperoksid
Persirćetna kiselina
NEORGANSKE I ORGANSKE KISELINE
Sumporna kiselina
Hlorovodonična kiselina
Sirćetina kiselina
Mravlja kiselina
Mleona kiselina
Oksalna kiselina
BAZE
Natrijumhidroksid
Natrijumikarbonat
Kalcijumhidroksid
Drveni pepeo ceđ
TEŠKI METALI
Mertiolat
Nitromerasol
Fenilmerkuri soli
Bakarsulfat
FENOLI I KREZOLI
Feno
Halogenisani fenoli
Difenil derivati
Hexachlorophen
Hlorchexidin
Krezol
Lizol
ALDEHIDI
Krezolna sumporna smeša
Drveni katran
Formaldehid
Glutaraldehid
POVRŠINSKI AKTIVNE MATERIJE
Kvaternerna amonijeva jedinjenja
Amfolitni sapuni
ALKOHOLI
Etil alkohol
Denaturisani alkohol
Izopropil alkohol
Metil alkohol
Proipilenglikol i Trietilenglikol
GASOVITA DEZINFEKCIONA SREDSTVA
Formaldehid
Etilenoksid
Betapropiolakton
Etilenimin
Hlorpikrin
Metilbromid
REZIDUE HEMIJSKIH DEZINFEKCIONIH SREDSTAVA
VIDOVI DEZINFEKCIJE U ODNOSU NA VREME KADA SE IZVODE
Brofilaktička dezinfekcija
Tekuća dezinfekcija
Zaključna dezinfekcija
DEZINFEKCIONE BARIJERE
Dezinfekcione barijere za vozila
Dezinfekcione barijere za osoblje
DEZINFEKCIJA NA TEMPERATURAMA ISPOD NULE
PRAKTIČNA PRIMENA DEZINFEKCIJE I IZBOR DEZINFEKCIONOG SREDSTVA
Osabine uzročniika i specifičnost dezinficijensa
Karakter objekta i sredine koja se dezinfikuje
Fizičko stanje i stabilnost dezinfekcionog sredstva
Miris i boja dezinficijensa
Štetnost i toksičnost dezinficijensa
PRIPREMA DEZINFICIJENSA ZA PRAKTIČNU PRIMENU
ODIIEĐIVANJE KONCENTRACIJE DEZINFEKCIGNIH SREDSTAVA
Određivanje koncentracije aktivnog hlora
Određivanje koncentracije natrijumhidroksida
Određivanje procenta NaOH u dezinfekcionom rastvoru
Određivanje koncentracije formaldehida
PROVERA EFIKASNOSTI SPROVEDENE DEZINFEKCIJE
Metod spiranja i struganja
Metod uzimanja briseva
Metod uzimanja otisaka
Metod određivainja prisustva određenih bakterija
NAČIN IZVOĐENJA I TEHNIČKA OPREMA U DEZINFEKCIJI
Prskalice
Prskalice montirane na prevoznim sredstvima ili koje se kao priključak prevoze istim
Uređaji za pranje i dezinfekoiju
Prskalice koje nosi osoblje koje izvodi dezinfekciju
Prskalice za priključaik na vodovodnu mrežu
Električni atomizeri
Aparati za suvu i vlažnu toplotu
Suvi sterilizator
Kohov lonac
Partizansko bure
Autoklav
DEZINFEKCIJA OBJEKATA ZA SMEŠTAJ ŽIVOTINJA
Dezinfekcija objekata za smeštaj goveda
Dezinfekcija objekata za smeštaj svinja
Dezinfekcija objekata za smeštaj živine
Dezinfekcija objekata za smeštaj ovaca
Dezinfekcija objekata za smeštaj konja
Dezinfekcija objekata za smeštaj kunića
Dezinfekcija objekata za smeštaj pasa
Dezinfekcija objekata za smeštaj krznašica
Dezinfekcija objekata za smeštaj životinja u okvir.u zooloških vrtova
DEZINFEKCIJA KOD POJEDINIH INFEKTIVNIH OBOLJENJA
Dezinfekcija kod američke kuga i blage truleži pčela
Dezinfekcija kod Aujeskijeve bolesti
Dezinfekcija kod besmila
Dezinfekcija kod boginja ovaca
Dezinfekcija kod bradzota ovaca
Dezinfekcija kod bruceloze
Dezinfekcija kod virusnog hepatitisa plovaka
Dezinfekeiia kod dermatomi.koza
Dezinfekcija kod dizenterije jagnjadii
Dezinfekcija kod epizootskog limfangoizisa
Dezinfekcija kod ždrebećaka
Dezinfekcija kod infektivne anemije
Dezinfekcija kod infefctivne enterotoksemije ovaca
Dezinfekcija kod iinfektivnog laringotraheitisa
Dezinfekcija kod infektivne peripneumonije goveda
Dezinfekcija kod influence
Dezinfekcija kod Q grozn.ice
Dezinfekcija kod kolibaciloze
Dezinfekcija kod kuge goveda
Dezinfekcija kod kuge živine
Dezinfekcija kod kuge svimja
Dezinfekcija kod leptospiroze
Dezimfekoija kod listerioze
Dezinfekcija kod mešinastog legla pčela
Dezinfekcija kod mikoplazmoze živine
Dezinfekcija kod paratuberkuloze
Dezinfekcija kod pastereloze
Dezinfekcija kod psitakoze klamidioze
Dezinfekoija kod puloroze
Dezinfekcija kod sakagije
Dezinfekcija kod salmoneloze
Dezimfekcija kod slimavke i šapa
Dezinfekcija kod stafilokokoze kunića
Dezinfekcija kod tetanusa
Dezinfekcija kod tifusa živine
Dezinfekcija kod tuberkuloze
Dezinfekcija kod tularemije
Dezinfekcija kod crvenog vetra svinja
Dezinfekcija kod crnog prišta
Dezinfekcija kod štenećaka
Dezinfekcija kod šuštavca
DEZINFEKCIJA OPREME I PRIBORA ZA ČIŠĆENJE I NEGU ŽIVOTINJA
DEZINFEKCIJA ĐUBRETA
Dezinfekcija čvrstog đubreta
Spaljivanje i zakopavanje đubreta
Dezinfekcija đubreta hemijskim sredstvima
Biotermička dezinfekcija đubreta
Dezinfekcija tečnog đubreta
Dezinfekcija tečnog đubreta hemijskim postupkom
t Dezinfekcija tečnog đubreta biološko tehničkim postupkom
Aerobni postupak
Anaerobni postupak
Dezinfekcija tečnog đubreta fizičkim postupkom
DEZINFEKCIJA OSOKE
DEZINFEKCIJA ZEMLJIŠTA
DEZINFEKClJA VODE ZA NAPAJANJE
DEZINFEKCIJA OTPADNIH VODA
DEZINFEKCIJA VAZDUHA
DEZINFEKCIJA KLANICA
DEZINFEKCIJA MESARNICA I RIBARNICA
DEZINFEKCIJA IZMUZIŠTA I MLEKARA
DEZINFEKCIJA KOŽARA I VUNARA
DEZINFEKCIJA TRANSPORTNIH SREDSTAVA I UTOVARNIH I ISTOVARNIH RAMPI
Dezinfekcija železničkih vagona
Dezinfekcija kamiona d prikolica
Dezinfekcija brodova
Dezinfekcija aviona
Dezinfekcija utovarnih i istovarnih rampi
DEZINFEKCIJA U OKVIRU GRANIČNOG PROMETA I KARANTINA
DEZINFEKCIJA OBJEKATA ZA NESKODLJIVO UKLANJANJE ŽIVOTINJSKIH LESEVA I KLANIČNIH KONFISKATA I MESTA ZA NJIHOVO SAKUPLJANJE
DEZINFEKCIJA SIROVIH KOŽA, VUNE I KOSTIJU
Dezinfekcdja sirovih koža
Dezinfekeija vune
Dezinfekcija vune vodenom parom
Dezinfekcija vune formaldehidom
Dezinfekcija kostiju
PRANJE I DEZINFEKCIJA ŽIVOTINJA
DEZINFEKCIJA KOŽE I RUKU
Dezinfekcija kože
Dezinfekcija ruku
Higijenska dezinfekcija ruku
Hirurška dezinfekcija ruku
DEZINFEKCIJA INSTRUMENATA
TROVANJA HEMIJSKIM DEZINFEKCIONIM SREDSTVIMA
Mere prve pomoći pri trovanju
Trovanje halogenima
Trovanje preparatima hlora
Trovanje jodom i jedinjenjima joda
Trovanie sredstvima koja odaju O2
Trovanje ozonom
Trovanje vodonik peroksidom
Trovanje bazama
Trovanje kiselinama
Trovanje solima teških metala
Trovanje fenolom i derivatima fenola
Trovanje aldehidima
Trovamje alkoholima
Trovanje etanolom
Trovanje mfitanolom
MERE PREDOSTROŽNOSTI PRI SPROVOĐENJU DEZINFEKCIJE I RADU SA HEMIJSKIM DEZINFEKCIONIM SREDSTVIMA
SKLADIŠTENJE DEZINFEKCIONIH SREDSTAVA
ZAKONSKI PROPISI U DEZINFEKCIJI
Zakanski propisi koji regulišu dezinfekciju kod pojedinih zaraznih bolesti
Pravilnik o merama za suzbijanje i iskorenjivanje bedrenice kod životinja
Pravilmik o merama za suzbijanje i iskorenjivainje besnila kod životinja
Pravilnik o meraima za sprečavanje, suzbijanje i iskorenjivanje infektivne anemije kopitara
Pravilnik o merama za suzbijanje i iskarenjivanje kokošjeg tkiva
Pravilnik za suzbijanje i iskorenjivanje leptospiroze životinja
Pravilnik o merama za suzbijanje i iskorenjivanje salmoneloze živine Pravilnik o merama i postupku za suzbijanje i sprečavanje svinjske kuge i atipičpe kuge pernate živine
Piravilnik o načinu, postupku i merama za suzbijamje i iskor&njivanje slinaivke i šapa
Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o načinu, postupku i merama za suzbijanje i iskorenjivanje slinavke i šapa
Pravilnik o merama za suzbijanje i iskorenjivanje tuberkuloze goveda Zakonski propisi koji regulišu dezinfekciju transportnih sredstava Pravilnik o načinu dezinfekcije prevoznih sredstava kojima se prevoze pošiljke životinja, životinjskih proizvoda životinjskih sirovina j životinjskih otpadaka
I. Opšte odredbe
II. Čišćenje .i dezdnfekcija vagona i kamiona
III. Čišćenje i dezinfekcija vagona i kamiona .posle istovara
IV. Dezinfekcija vagona i kamiona pre utovara
V. Dezinfekcija mesta za utovar, pretovar i rastovara
VI. Evidencija o izvršenoj dezinfekciji
VII. Označavanje vagona i kamiona koji su dezinfikovani
VIII. Dezinfektori
IX. Način izvođenja dezinfekcije plovnih objekata brodova
X. Način izvođenja dezinfekcije vazdušnih prevoznih sredstava
LITERATURA
Dezinficijensi u veterinarskoj preventivi
IZOSAN G
100 g granulata sadrži 99 g natrij dihloroizocivanurata dihidrata sa snažnim germicidnim učinkom na bakterije, gljivice, alge, protozoe i na pojedine vrste virusa
Za dezinfekciju uređaja, opreme i površina u svim fazama proizvodnog cikiusa kada je neophodno postići maksimalnu redukciju prisutnih mikroorganizama (kianična mlekarska i prerađivačka inđustrija)
U dezinfekcijskim barijerama za vozila i obuću zaposlenih radnika u stočarskoj proizvodnji ALDESOL
Jako germicidno delovanje temelji se na glutaraldehidu i njegovom sinergistu glioksalu, kojima pomaže benzaikonij hlorid i omogućuje delovanje u prisustvu organskih materija (fecesa, krvi, ekskreta) sa potpunim virucidnim, baktericidnim i sporocidnim učinkom kao i fungicidnošću
Dezinfekcija površina, predmeta, uređaja i opreme u objektima za uzgoj životinja: peradarstvo, svinjogojstvo, govedarstvo
Dezinfekcija transportne ambalaže, tovarnog prostora u vagonima, kamionima i brodovima za prevoz životinja i ambijenta kafiilerije
Dezinfekcija metalnih i plastičnih instrumenata i pribora pre rada veterinara
Linija HIBISEPT preparata
Preparati za deznnfekciju živih tkiva: kože, potkožnog tkiva, sluzokože i seroznih omotača
HIBISEPT GLUKONAT 5% bez površinski aktivnog sredstva
Za higijenu vimena pre i posle muže, za ispiranje oka, mokraćne bešike i telesnih šupljina HIBISEPT PENUŠAVI
Za pranje i dezinfekciju ruku veterinara pre svakog aseptičkog zahvata, posebno kod hirurških i porodiljskih procedura, kao i za dezinfekciju operacionog polja
Hibisept tinktura
Alkoholni rastor za hitnu preoperativnu dezinfekciju kože, instmmenata, pribora i ruku veterinara HIBISEPT OPSTETRIČKA KREMA
Za pouzdanu dezinfekciju i podmazivanje porođajnog kanala, genitalnih organa i njihove okoline u toku porođaja, fizičkog pregleda, terapijskih zahvata i drgih intervencija HIBISEPT ANTISEPTIČKA KREMA
Za prolongiranu antimikrobnu zaštitu i negu ruku veterinara PLIVA proizvodi CETAVLON i OMNISAN koji takođe imaju svoje mesto primene u veterinarskoj medicini.
Uvod
Postupak kojim se služimo da uništimo mikroorganizme, sa ciljem da sprečimo da postanu prouzrokovači novih slučajeva oboljenja, nazivamo dezinfekcijom a sredstva koja se za tu svrhu koriste, dezinfekciona sredstva.
Dezinfekcija potiče još od davnina kada je vino korišćeno kao antiseptik za rane, a parama sumpora dimljene prostorije. Međutim, dezinfekcija povezana sa saznanjem o postojanju mikroorganizama javlja se mnogo kasnije. Tako 1847. godine J. Semmehveis uvodi tretiranje ruku hlornom vodom radi sprečavanja puerperalne sepse kod porodilja. No, tek 1861. godine Paster otkriva bacile kao prouzrokovače puerperalne groznice, a među ovima i anaerobne. 1867. godine Lister počinje da primenjuje antisepsu kao redovni postupak tokom operacija. Robert Koch 1879. godine otkriva čitav niz mikroorganizama što mu omogućuje da sistematski obradi problem dezinfekcije, pri čemu joj u svom delu »O dezinfekciji« daje određeno mesto. Nove smernice u hirurškoj preoperativnoj obradi ruku daje 1885. godine 11. Kummel, dok F. Fredelenburg. E. Bergmann i K. Schimmelbusen istovremeno razrađuju aseptičnu operacionu tehniku. Otkrivanje virusa 1892. godine od strane I). Iwanovskog i F. I.offlera, i P. Froscha 1898. godine omogućuje njihovo eksperimentalno proučavanje, posebno nakon otkrivanja elektronskog mikroskopa 1926. godine, te određivanje pravaca za njihovu dezinfekciju.
Uporedo sa ovim saznanjima, počevši od sredine prošlog stoleća počinje rad i na pronalaženju odgovarajućih hemijskih materija za dezinfekciju. Nakon karbolne kiseline, sublimata i alkohola. dolazi formaldehid čije je baktericidne osobine otkrio O. Loen 1888. godine. Sa krezolnosapunskim preparatom lizolom počinje 1889. godine era fenolnih derivata. Uvođenje hlorisanih fenola u dezinfekciju, čije su kombinacije sa sapunima bile vrlo delotvorne, pripisuje se II. Bechold-u i P. Ehrlich-u, K. Laubenheimer-u i M. Schottelius-u. P. Uhlenuth, K. Jotten i E. Heiller uvode 1921. godine alkalni krezol i hlorkrezol za dezinfekciju sputuma kod tulierkuloznih bolesnika.
Tridesetih godina ovoga veka dolazi u većem obimu do zamene jodne tinkture različitim preparatima. G. Dogmagk 1933. godine uvodi u praksu kvaternerna amonijumova jedinjenja, a A. Schmidt. 1949. godine amfolitne sapune.
Inače, sprovoditi dezinfekciju znači koristiti se određenim metodama radi uništavanja patogenih i nepoželjnih saprofitnih mikroorganizama u spoljašnjoj sredini sa kojima životinje mogu doći u dodir, ili koji mogu da dovedu do kvarenja životnih namirnica. Na ovaj se način sprečava da predmeti i objekli infestirani mikroorganizmima postanu putevi u širenju zaraznih boiesti. Pri ovome treba imati na umu činjenicu da obolela životinja predstavlja glavni izvor zaraznog materijala. To se odnosi i na životinjske leševe i njihove delove. Uzročnici oboljenja dospevaju u spoljašnju sredinu putem životinjskih izlučevina: sline, mokraće, balege, zatim mesom, kožom, vunom itd. Na ovaj način dolazi do infestacije svih onih mesta na kojima borave životinje i svili predmeta sa kojima one dolaze u dođir.
Pored dezinfekcije vezane neposređno za stočarsku proizvodnju ne treba zaboravati ni njen izvanredan značaj za prehrambenu industriju, kao i industri.ju bezaikoholnih pića.
Dezinfekcija se može vršiti na razne načine i različitim sredstvima. To pre svega zavisi od toga šta treba dezinfikovati i o kojoj se vrsti mikroorganizama radi. Zavisno od načina na koji se izvodi i karakteru sredstava razlikujemo fizički i hemijski način dezinfekcije. Svaki od ovih vidova dezinfekcije ima svoj značaj 1 način primene u zavisnosti od rezultata koje od njega očekujemo. U izvođenju dezinfekcije svako od ovih sredstava može se koristiti samostalno ili u međusobnoj kombinaciji, što zavisi od datog momenta.
Imajući u vidu činjenicu da dezinfekcija nije nikakva empirička primena pojedinih dezinfekcionih sredstava, da idealnog dezinfekcionog sredstva za sada nema, u cilju besprekornog sprovođenja dezinfekcije treba pre pristupanja njenom izvođenju dobro poznavati kako i na koji način đezinfekciona sredstva deluju na mikroorganizme.
Trovanje hemijskim dezinfekcionim sredstvima
Sva su dezinfekciona sredstva više iii manje otrovna za ljude. Stoga prilikom rukovanja sa dezinfekcionim sredstvima treba biti izuzetno obazriv i obavezno preduzeti odgovarajuće mere zaštite.
Pošto organizovanje zaštite od trovanja dezinfekcionim sredstvima moraju da sprovode visokokvalifikovani stručnjaci, diplomirani veterinari, smatrali smo da bi pregled trovanja dezinfekcionim sredstvima, prva pomoć i lečenje bili od izvanrednog interesa za veterinarske stručnjake. Iznoseći ovo poglavlje i dajući u okviru njega simptome trovanja kod Ijudi i način lečenja. nismo mislili da se ovim problemom treba da bavi veterinarska međicina. No imajući u vidu da je medicina ipak jedna. smatrali smo kao izuzetno korisnim da sa ovom problemati kom upoznamo i veterinare. Bolje poznavanje ove materije pomoći će im svakako da se prema otrovima odnose sa odgovarajućom pažnjom, i da na taj način spreče akcidente i trovanja do kojih može doći prilikom nestručnog rukovanja sa njima.
Mere prve pomoći pri trovanju
Ovaj rezime je namenjen lekarima od kojih se traže hitna uputstva za pružanje prve pomoći. Osim u situacijama opisanim pod »Peroralno uneti otrov« sve ostale postupke mogu da obavljaju i laici. Pozivniku treba savetovati da kod dopremanja otrovanog u bolnicu sa sobom ponese i originalnu posuđu sa otrovom radi identifikacije supstance.
Peroralno uneti otrov
Laik ne sine da pruža pomoć ako otrovana osoba ima konvulzije ili je u besvesnom stanju. Ako je osoba peroralno uncla korozivna sredstva (kiseline ili alkalije) ili derivate nafte, ne smeju se primenjivati sredstva za izazivanje povraćanja niti laksancija.
Otrovanog utopljavati uvijanjem u ćebad. Izbegavati primenu spoIjašnjih izvora toplote.
Inhalaciono uneti otrov
- Otrovanog odmah izneti na čist vazduh; raskopčati odeću.
- Ako je disanje deprimirano, direktnom insuflacijom primeniti veštačko disanje. Ukloniti sva strana tela iz usta otrovanog, podignuti mu bradu, glavu nagnuti nazad što je više moguće i kroz usta ili kroz nos uduvati vazduh tako da se grudni koš raširi. Ovo ponoviti 20 puta u minuti. Od milicije. vatrogasne službe ili najbliže ustanove za promet medicinskom opremom. treba što pre obezbediti aparat za primenu kiseonika.
- Po potrebi, otrovanu osobu treba uviti u ćebad kako bi se sprečio gubitak toplote.
Kontaminacija kože
- Kožu politi vodom iz kade ili ispod tuša.
- Za vreme svlačenja odela kožu ispirati mlazom vode.
- Kožu dobro oprati vodom i sapunom.
- Ne treba primenjivati sredstva za neutralizaciju.
Kontaminacija očiju
- Razdvojiti očne kapke i oči ispirati tokom 15 minuta ispiralicom za oči ili blagim mlazom vode iz šmrka ili slavine.
- Ne treba primenjivati hemijske antidote.
Trovanje halogenima
Trovanje preparatima hlora
Hloramin T. Smrtna doza hloramina T može da iznosi i 0,5 g, mada i mnogo veće doze unete peroralno nisu izazvale neželjena dejstva. Ima i mišljenja da do trovanja, pod određenim uslovima, može da dođe i konverzijom bioramina T u derivate cijanida.
Pataloški nalazi nisu karakteristični.
Klinička slika. Glavni znaci trovanja hloraminom T su cijanoza i respiratorni poremećaji.
Simptomi i znaci trovanja su cijanoza, kolaps, pena na ustima i respiratorni poremećaji koji se javljaju nekoliko minuta nakon peroralnog uzimanja. hronična trovanja nisu opisana.
Preventivne mere. Osoblje koje se u radu koristi hloraminom T treba upozoriti na opasnost od peroralnog uzimanja. Isti treba čuvati na bezbednom mestu.
Antidot. Kao antidoti koriste se natrijumnitrit i natrijumtiosulfat.
Trovanje jodom i jedinjenjima joda
Jod. Jod direktno deluje na ćelije taloženjem belančevina. Ćelija pod dejstvom joda može da izumre. Na taj način dejstvo joda je slično dejslvu kiselih korozivnih sredstava.
Klinička slika. Glavni znaci akutnog trovanja ovim jedinjenjima su povraćanje, kotaps i koma.
A. Akutno trovanje
- Peroralno uzimanje joda izaziva jako povraćanje, česte tečne stolice, bol u abdomenu, žeđ. metalni ukus u ustima, šok, groznicu, anuriju, delirijum, stupor i smrt usled uremije. Ako se bolesnik oporavi od akutnog trovanja može da zadobije strikluru ezofagusa. Jodidi mogu da izazovu privremeno povećanje pljuvačnih i limfnih žlezda.
- Kod peroralnog uzimanja velikih količina jedinjenja koja sadrže organski jod nastaju nauzea, povraćanje i dijareja. Opisani su i respiratorni poremećaji, korna i cirkulatorni kolaps.
- Primena joda na kožu može da izazove kvašenje, kraste, ptikove i groznicu. Individualna osetljivost na ove pojave veoma je različita.
B. Hronično trovanje
- Dugotrajno peroralno unošenje joda i njegovih jedinjenja dovodi do jodizma sa pojavom eritema kože, konjunktivitisa, stomatitisa, akni, rinoreje, urtikarije, arotitisa, anoreksije, gubitka telesne težine, nesanice i nervnih poremećaja. Može da dođe i do pojave miksedema.
Jod i njegova jedinjenja su snažni senzibilizatori. Iz tih razloga njihova ponovljena primena može da razvije alergijski deimatitis, edem larinksa, serumslcu bolest praćenu povećanjem limfnih žlezda, kao i bolom i otokom zglobova.
Preventivne mere
Ukoliko postoji osetljivost na jod, tada osobe kod kojih je ona izražena treba osloboditi rada sa njim. Odnosno uz primenu rukavica.
Kod dospevanja joda u oko, obilno isprati fiziološkim rastvorom.
Antidot: natrijumtiosulfat
Prognoza
Ako otrovani preživi prvih 48 h posle peroralnog uzimanja joda, oporavak je verovatan, mada se kao komplikacija može javiti struktura czofagusa.
Smrtna doza za čoveka iznosi za:
jod oko 2 g
jedinjenja sa organski vezanim jodom oko 1/5 njihovog sadržaja joda
Trovanje sredstvima koja odaju O2
Trovanje ozonom
Prag mirisa koji najosetljivije osobe mogu da osete je 0.01 ppm ozona, a svako može prepoznati miris od 0,05 ppm ozona. Pri koncentraciji od 0.1 ppm ozona više od 5% lica će osetiti simtome iritacije oka.
Pretpostavlja se da je nadražajno dejstvo ozona i drugih oksidanala rezultat njihove hemijske reaktivnosti na mestu kontakta. Ima pretpostavki da je dejstvo ozona slično dejstvu jonizujućeg zračenja. Jonizujuće zračenje deluje na tkivo stvarajući slobodne radikale. a ozon takođe može imati isto dejstvo. Ozon izaziva oštećenje hromozoma i prevremeno starenje.
Lečenje
Predlaže se upotreba apsorbera sa aktivnim ugljem kao sredstva za smanjenje koncentracije zagađivača u prostorijama.
Maksimalna dozvoljena koncentracija za ozon u industriji je 0.1 ppm.
Trovanje vodonikperoksidom
Koncentrovani rastvori vodonikperoksiđa (20-30%) jako nadražuju kožu i sluzokože. O rastvor deluje slabo nadražajno. Kod peroralnog unošenja vodonikperoksida dati vodu da se rastvor razblaži.
Maksimalno dozvoljena koncentracija je 1 ppm.
Trovanje bazama
Pod ovim naslovom obuhvaćena su trovanja izazvana natrijumliidroksidom. kalijumhidroksidom i natrijumkarbonatom.
Baze se vezuju za belančevinu i stvaraju proteinate a sa mastima i sapune, koji pri kontaktu sa tkivom stvaraju meka nekrotična mesta sa dubokom penetracijom. Ratsvorljivost ovih proizvoda omogućava daIju penetraciju koja se može nastaviti i u toku nekoliko dana.
Klinička slika
Glavni znak trovanja alkalijama je korozija.
A. Akutno trovanje
- Peroralno unošenje. Peroralno unošenje baza praćeno je ošIrim bolom. povraćanjem, prolivom i kolapsom. U povraćenom sađržaju nalazi se krv i deskvamirana sluzokoža. Ako ne dođe do smrti u prva 24 h, bolesniku može biti bolje u toku 2-4 dana a posle se javlja oštar hol u trbuhu, defans mišića i brzi pad krvnog pritiska koji govori o odloženoj pojavi perforacije želuca i jednjaka. Cak i ako se bolesnik oporavi od prvobitnog oštećenja, nedeljama, mesecima pa čak i godinama kasnije, može se pojaviti suženje jednjaka što otežava gutanje.
- Pri konlaklu oka sa koncentrovanom bazom dolazi do edema konjunktive i razaranja rožnjače.
- Baza sporo prodire u kožu. Radi toga raširenost oštećenja zavisi od dtižine kontakta.
B. Hronično trovanje (usled kontakta sa kožom)
Usled ponovljenog kontakta sa bazom može doći do hroničnog dermatitisa.
Preventivne mere
Alkalije treba lagerovati na sigurno mesto. Ukoliko postoji mogućnost kontakta alkalija sa kožom ili okom treba obezbediti prskalice za ispiranje oka vodom i tuševe. Pri radu sa koncentrovanim rastvorima alkalija moraju se nositi naočari sa okvirima koji čvrsto prijanjaju uz kožu, gumene kecelje i gumene rukavice. Zaposleni moraju biti obučeni u pogledu stalnog korišćenja zaštitne opreme.
Antidot
Kod perolalnog unošenja 1% sirćetna kiselina.
Kontakt sa okom:
Kod oštećenja oka. prati oko 5 minuta sa tekućom vodom a zatim u toku 30-60 minuta ispirati sa normalnim fiziološkim rastvorom. Ilitno odvođenje bolesnika oftalmologu.
Kontakt sa kožom:
Prati kožu tekućom vodom sve dok se ne odstrani baza, što se vidi po iščezavanju sapunice.
Hronično trovanje:
Sprečiti dalji kontakt i lečiti dermatitis.
Prognoza
Približno 25% onih koji progutaju jaku bazu umiru usled neposrednih posledica. Oštećenje jednjaka i želuca može da progredira 2—3 neđelje. Smrt usled peritonitisa može da nastupi i 1 mesec posle peroralnog unošenja. Približno 95% onih koji progutaju jaku bazu i povrate se od neposrednih posledica imaju trajno suženje jednjaka. Oštećenje rožnjače je skoro uvek trajno.
Smrtna doza (LDso) za čoveka iznosi:
- kalijumhiroksid 5 g
- natrijumhidroksid 5 g
- natrijumkarbonat 30 g
Trovanje kiselinama
Pod ovim naslovom obuhvaćena su sledeća hemijska dezinfekciona sredstva: hlorovodonična kiselina. mravlja kiselina, mlečna kiselina, persirćetna kiselina, sirćetna kiselina, sumporna kiselina.
Kiseline razaraju tkiva direktnim hemijskim đelovanjem. Belančevine tkiva prelaze u belančevinski proteinat koji se rastvara u koncentrovanoj kiselini. Hemoglobin se pretvara u tamni kiseli hematin i taloži se. Intenzivni nadražaj kiselinom dovodi do gubitka refleksa vaskularnog tonusa.
Klinička slika
Glavni znak trovanja kiselinom je korozija.
A. Akutno trovan je:
- Peroralnim putem. Oštar bol koji peče u ustima, ždrelu i trbuhu praćen povraćanjem, prolivom sa dosta tamne staložene krvi. Krvni pritisak brzo pada. Mogu se naći mrke ili žućkaste mrlje oko usta i u ustima. Javlja se asfiksija usled edema glotisa.
- Inhalacijom. Inhalacija kiselih para izaziva kašalj, zagušenje i promenljive simptome glavobolje, vrtoglavice i slabosti posle čega, iza latentnog perioda od 6—8 h, dolazi do plućnog edema sa stezanjem u grudima, nedostatka vazduha. vrtoglavice, penušavog ispljuvka i cijanoze.
Kontakt preko kože. Jak bol i braonkasta ili žućkasta mrlja. Opekotine obično prodiru duboko u kožu, imaju oštro definisane ivice i zarastaju sporo uz cikatrizaciju.
Kontakt sa okom. Edem konjunktive i destrukcija rožnjače nastaju i pri delovanju razređene kiseline na oko. Simptomi su bol, suzenje, fotofobija.
B. Hronično trovanje: (inhalacijom)
Duža ekspozicija kiselim parama može dovesti do erozije zuba a kasnije nekroze vilice. često dolazi do iritacije bronhija sa hroničnim kašljem i čestim pojavama bronhopneumonije. Poznate su i gastrointestinalne smetnje.
Preventivne mere
Svugde gde postoji mogućnost konlakta sa kožom ili okom moraju se obezbeđiti prskalice za ispiranje oka i tuševi sa vodom.
Pri radu sa kiselinama moraju se koristiti naočare koje čvrsto prijanjaju uz lice, gumena kecelja i gumene rukavice. Zaposleni se moraju obučiti da pravilno koriste zaštitnu opremu. Zatvoreni prostori moraju se pre dolaska dobro provetriti. U određenim slučajevima savetuje se upotreba odgovarajuće gas maske.
Antidot
Kod peroralnog trovanja magnezijumovo mleko.
Kod kontakta sa okom ne koristiti hemijske antidote. Toplota koja se oslobađa u hemijskoj reakciji može povećati povredu.
Kod kontakla sa kožom iz istih razloga kao i kod oka ne koristiti
Prognoza
Posle peroralnog unošenja javlja se oštećenje ezofagusa i gastera koje može da se razvija 2-3 nedelje. Do smrti usled peritonitisa može doći i mesec dana posle peroralnog unošenja otrova. Oko 95% onih koji su se trovali kiselinom peroralnim putem, a oporavili se od neposrednih posledica, imaju stalno suženje ezofagusa.
Opekotine prouzrokovane kiselinama ostavljaju velike ožiljke. Oštećenje rožnjače skoro uvek dovodi do slepila.
Smrtna doza za čoveka iznosi:
- hlorovodonična kiselina 1 ml
- mravlja kiselina 30 ml
- mlečna kiselina 1 ml
- persirćetna kiselina 1 ml
- sirćetna kiselina 20 ml
- sumporna kiselina 1 ml
Trovanje solima teških metala
Peroralno unešena metalna živa nije otrovna pošto se ne apsorbuje. Merkurohlorid, amonijačna živina jedinjenja, živin protojodid i organska antiseptična jedinjenja žive kao merkuri soli i ostri kao i dimerosal (mertiolat) ne izazivaju akutno trovanje pošto se slabo apsorbuju.
Živa se vezuje za sulfhidrilne grupe ( SH) i tako slabi ćelijske enzimske mehanizme. Zbog toga su rastvorljive merkuri soli toksične za sve ćelije.
Klinička slika
Glavni znak trovanja živinim solima je anurija.
A. Akutno trovanje:
- Peroralno unošenje merkuri soli dovodi do metalnog ukusa, žeđi. jakog bola u trbuhu. povraćanja i krvavog proliva. Proliv sa parčićima sluzokože i krvi može da potraje nekoliko nedelja. Jedan dan do dve nedelje posle peroralnog unošenja, količina izlučene mokraće se smanjuje ili potpuno prestaje. Smrt nastaje usled uremije. Kod trovanja merkurihloridom može doći do stenoze jednjaka, želuca ili creva.
Alkil živina jedinjenja deluju na centralni nervni sistem pri čemu se javljaju ataksija. horeja. tremor i konvulzije. Oštećenje je obično trajno.
B. Hronično trovanje:
- Dugotrajno uzimanje nerastvornih ili slabodisociranih merkuri soli, uključujući i merkurohlorid i organska živina jedinjenja, praćeno je urtikarijom koja se razvija u vlažni dermatitis. stomatitis, salivaciju, proliv, anemiju, leukopeniju, oštećenje jetre i bubrega koje prelazi u akutno popuštanje bubrega sa anurijom.
- Apsorpcija živinih jedinjenja preko kože dovodi u toku dužeg vremena do merkurizma sa svim svojim poslcdicama, tremorom. salivacijom. stomatitisom. klimanjem zida. nefritisom itd.
Antidot: dimerkaprol
Preventivne mere
Posle rada sa živinim jedinjenjima koža se mora temeljno oprati. Prognoza
Skoro nikada ne dolazi do potpunog oporavka mentalnog poremećaja izazvanog hroničnim trovanjem živom. Oštećenje mozga, nastalo pri trovanju alkil živinim jedinjenjima je najverovatnije trajno. Za poboljšanje stanja potrebno je 1-2 godine.
Smrtna doza za čoveka iznosi:
merkurihlorid 1 g
organska živina jedinjenja 2-4 g
maks. dozvoljena konc. u vazduhu za živu i živina jedinjenja 0,05 mg/m3
Trovanje fenolom i derivatima fenola
Fenol denaturiše i taloži ćelijske proteine, pa na taj način direktno truje sve ćelije. U malim količinama, slično salicilatima, deluje stimulišuće na respiratorni centar. Ovo izaziva_respiratornu alkalozu na koju se nastavlja acidoza koja delom nastaje usled nekompenzovanog renalnog gubitka baza za vreme alkaloze, a delom usled kiselog karaktera fenol rađikala. kao i usled poremećaja u metabolizmu ugljenih hidrata. Može da dođe i do methemoglobineinije.
Klinička slika
Glavni znaci trovanja ovim jedinjenjima su povraćanje, kolaps i koma.
A. Akutno trovanje:
Lokalno, nalazi se bezbolno obezbojenje ili eritem. Može se pojaviti i korozija. Opšti nalazi su profuzno znojenje, jaka žeđ, nauzea, povraćanje, dijareja. cijanoza usled methemoglobinemije, agitiranost, stupor, hipotenzija, hiperemija, bol u abdomenu, hemoliza, konvulzije, koma i edem pluća praćen pneumonijom. Ukoliko usled respiratorne insuficijencije ne dođe odmah do smrti, mogu da se pojave žutica i oligurija ili anurija. Posle apsorpcije heksahlorofena preko kože, može da dođe do oštećenja centralnog nervnog sistema, edema mozga i mišićnih kontrakcija.
B. Hronično trovanje: (usled peroralnog imošenja ili apsorpcije preko kože ili sluzokože)
Višekratna primena može da izazove simptome opisane kod akutnog trovanja. Povremeno mogu da se pojave i alergijske reakcije kože
Preventivne mere
Fenol i njegove derivate treba držati na bezbednom mestu.
Prognoza
Ako otrovani preživi prvih 48 h, oporavak je verovatan. Smrtna doza za čoveka iznosi u g ili ml:
- fenol 2
- drveni katran 10
- heksahlorofen 5
- heksilrezorcinol 5
- hidroksinol 2
- hlorofenoli 5
- krezol 2
- rezorcinol 2
- saponifikovani rastvori raznih krezola 10
Trovanje aldehidima
Među aldehide koji se koriste za dezinfekciju dolaze u obzir formaldehid i glutaraldehid.
Formaldehid stupa u hemijsku reakciju sa većinom supstanci u ćelijama što dovodi do slabljenja svih ćelijskih funkcija i do izumiranja ćelija.
Patološki nalaz kod peroralnog trovanja formaldehiđom su nekroza i skupljanje sluzokože. Mogu se naći i degenerativne promene u jetri, bubrezima i mozgu.
Klinička slika
Glavni znaci trovanja formaldehidom su kolaps i anurija.
A. Akutno trovanje:
Peroralno unošenje formaldehida izaziva trenutno jak bol u trbuhu, praćen kolapsom, gubitkom svesti i anurijom. Može doći do povraćanja i proliva. Smrt nastupa usled prestanka cirkulacije.
B. Pojave na koži:
Odelo i hartija koji sadrže slobodan formaldehid izazivaju dermatitis kod nekih osoba.
Prognoza
Ako bolesnik preživi 48 h ozdravljenje je verovatno. Smrtna doza za čoveka iznosi:
- formalin 60-90 ml
- glutaraldehid (LD50) 2880 mg/kg
- inaksimalno dozvoljena koncentracija formaldehida u vazduhu je 5 ppm
Trovanje alkoholima
Trovanje etanolom
Kao mali hidrofilni molekul etanol se brzo apsorbuje iz gastrointestinalnog trakta ili iz alveola i distribuira se prema sadržaju vode u tkivima.
Etil alkohol vrši depresiju centralnog nervnog sistema descendentnim putem od kore velikog mozga prema moduli u zavisnosti od unete količine. Odnos između doze koja dovodi do anestezije i one koja slabi vitalne funkcije je mali.
Tako količina koja dovodi do stupora je veoma blizu one koja izaziva smrt.
Klinička slika
Glavna pojava kod trovanja etil alkoholom je depresija centralnog nervnog sistema.
A. Akutno trovanje: (peroralnim putem ili inhalacijom).
- Umereno (alkohol u krvi 0,05-0,15%) Slabljenje inhibicije, lako slabljenje vida, oslabljena mišićna koordinacija, usporeno reagovanje. 25% pacijenata pokazuje znake kliničke intoksikacije.
- Srednje (alkohol u krvi 0,15-0,3%) Potpuno oštećenje vida, gubitak čulne osetljivosti, mišićna nekoordiniranost, usporeno reagovanje, nerazumljiv govor. Od 50-95% bolesnika u ovoj grupi pokazuje znake kliničke intoksije.
- Teško (alkohol u krvi 0,3-0,5) Mišićna nekoordiniranost, zamagljeno ili dvostruko viđenje, stupor. Teška hipoglikemija. U ovom stepenu počinje pojava smrtnih slučajeva.
- Koma (alkohol u krvi 0,5%) Besvesno stanje, usporeno đisanje, smanjeni refleksi i gubitak osetljivosti. Česti smrtni slučajevi.
B. Hronično trovanje: (peroralnim unošenjem)
- Opšte gubitak težine
- Gastrointestinalno — ciroza jetre i gastroenteritis sa anoreksijom i prolivom.
- Nervni sistem
- Polineuritis
- Atrofija N. opticusa
- Mentalni poremećaj
- Delirium tremens
- Akutna alkoholna psihoza
Prognoza
Kod akutnog nekomplikovanog trovanja, preživljavanje u toku 24 h obično vodi do ozdravljenja.
Smrtna doza za prosečnog odraslog čoveka je 300-400 ml
Trovanje metanolom
Visoka toksičnost metil alkohola pri peroralnom davanju u poređenju sa trovanjem etil alkoholom nije potpuno objašnjena. Toksičnost, verovatno, zavisi od metabolizma metil alkohola do mravlje kiseline ili formaldehida, a dokazano je selektivno štetno dejstvo formaldehida na ćelije mrežnjače.
Metil alkohol se približno pet puta brže metaboliše i izlučuje od etil alkohola. Metabolički proizvod, mravija kiselina stvara tešku acidozu.
Klinička slika
Glavni znaci trovanja metil alkoholom su poremećaji vida i acidoza.
A. Akutno trovanje (peroralnim unošenjem, inhalacijom ili apsorpcijom preko kože)
- Umereno — umor, glavobolja, muka, povraćanje, privremeno zamagljenje vida.
- Srednje — teška glavobolja, vrtoglavica, muka, povraćanje, depresija centralnog nervnog sistema. Posle 2—0 dana privremeno ili stalno propadanje vida.
- Teško — acidoza. cijanoza, koma. U 25% slučajeva dolazi do smrti usled prestanka disanja.
B. Hronično trovanje: (inhalacijom)
Oštećenje vida može biti prvi znak trovanja. Počinje sa umerenim zamagljenjem vida preko suženja vidnog polja i ponekad kompletno slepilo.
Preventivne mere.
Oznaka za otrov treba da bude na svim posudama u kojima se nalazi metanol. Radnici treba da budu upoznati sa opasnostima koje prouzrokuje pijenje metil alkohola.
Prognoza
Pri akutnom trovanju metil alkoholom u 25-50% onih, koji imaju kapacitet vezivanja ugljendioksida ispod 20 µg/l ne dolazi do ozdravljenja.
Nije verovatno da će posle 1 nedelje doći do značajnog oporavka vida. Smrtna doza za čoveka je 60-250 ml.
Minimalna dozvoljena koncentracija u vazduhu je 200 ppm. Smrtna doza za čoveka za propilenglikol (LD50) iznosi 0,07 mg/kg.
Mere predostrožnosti pri sprovođenju dezinfekcije i radu sa hemijskim dezinfekcionim sredstvima
Za dezinfekciju se koriste velike količine raznih hemijskih dezinfekcionih sredstava, koja mogu da utiču na zdravlje ljudi i životinja ukoliko se njima neoprezno rukuje. Zato je pridržavanje pravila predostrožnosti pri radu sa hemijskim sredstvima važna mera za obezbeđenje i očuvanje zdravlja čoveka i sprečavanja oboljenja i uginuća životinja.
Svi poslovi sa hemijskim sredstvima obavljaju se pod rukovodstvom specijalista više ili srednje kvalifikacije koji su završili odgovarajuću specijalizaciju ili kurs iz DDD.
Zaposleni sa otrovnim hemikalijama ne mogu biti mlađi od 18 godina. Maloletnicima, bremenitim ženama i dojiljama, kao i licima obolelim od nekih bolesti ne dozvoljava se ovakav rad.
Osoblje koje radi na poslovima dezinfekcije mora imati odgovarajuću odeću, obuću, rukavice, zaštitne naočare i u određenim slučajevima masku.
Za vreme rada sa toksičnim materijama ne sme se jeste, piti ni pušiti. To se može ostaviti po završetku rada ili za vreme prekida posle svlačenja specijalne radne odeće i temeljnog pranja ruku i lica sapunom.
Pre početka rada neophodno je proveriti ličnu zaštitu celokupnog osoblja koje je angažovano na radu. pa sve neispravnosti odmah rešiti na licu mesta ili takvo osoblje isključiti iz posla.
Lica zadužena za sprovođenje dezinfekcionih mera. ne smeju ostavljati bez nadzora dezinfekciona sredstva.
U svim prostorijama u kojima se pripravljaju dezinfekcioni rastvori ili se obavljaju drugi poslovi u vezi sa dezinfekcijom, obavezno je postojanje ventilatora, a osoblje zaposleno u takvim prostorijama, za svaki sat rada mora da ima 10 minuta prekid.
Tehnika lične zaštite u slučaju primene određenih hemijskih sredstava je sledeća:
Jake baze
Imajući u vidu da one nagrizaju organsku materiju, ne smeju se dodirivati golim rukama. Posebnu predostrožnost treba primeniti prilikom otvaranja gvozdene buradi sa čvrsto skamenjenim natrijumhidroksidom. Drobljenje ovakve lužine može se izvoditi samo sa zaštitnim naočarima i zaštitnom odećom. Kapljice rastvora i tvrde čestice natrijumhidroksida mogu izazvati nepopravljiva oštećenja.
Pri mešanju jakih lužina sa vodom povećava se temperatura. što može izazvati paljenje zapaljivih materijala. Sloga natrijumhidroksid treba držati na suvom mestu u hermetički zatvorenim gvozdenim buradima, izolovanim od vlage. Pri vlaženju jakih baza dolazi do povećanja njihovog volumena pri čemu može da dođe do razaranja posude u kojoj se drže.
Pod dejstvom baza iz amonijačnih sastojaka mokraće u stočarskim objektima pri dezinfekciji stvaraju se velike količine amonijaka, što može dovesti do trovanja ljudi i životinja. Iz loga razloga nakon primene vrućih rastvora jakih baza, tokom određenog vremena neophodno je temeljno provetriti staje, naročito neposredno pre uvođenja životinja.
Rad sa rastvorima lužina obavljati u radnim mantilima, zaštitnom keceljom, gumenim čizmama i zaštitnim naočarima. Pri radu sa prahom neophodno je koristiti respirator.
Sumporna kiselina
Sumporna kiselina drži se u staklenim balonima, a koncentrovana (više od 93%) u gvozdenim posudama. Posude sa sumpornom kiselinom treba zaštititi od mehaničkih povreda, izolovati od metalnog praha, karbida, soli azotne, hlorovodonične i pikrinske kiseline, kao i od zapaljivih materija. Zapaljenu sumpornu kiselinu treba gasiti peskom ili pepelom a nikako vodom.
Krezolno sumporna smeša
Rad sa sumpornom kiselinom, osobito koncentrovanom, zahteva posebnu predostrožnost pošto njene kapi dospele za vreme pripreme smese na nezaštićene delove tela. mogu izazvati značajne opekotine. Pamučne tkanine progorevaju takode i pod uticajem slabijih rastvora sumporne kiseline. Stoga u toku spravljanja smeše, potrebno je lagano i oprezno, na prohladnom rnestu, nalivati sumpornu kiselinu u sirovu karbolnu kiselinu.
Rad se mora obavljati u specijalnoj odeći, gumenim čizmama i keceljama, zaštitnim naočarima i mantilu. Boce sa preparatom stavljati u korpe ili drvene sanduke obložene iznutra slamom ili drvenom strugotinom.
Hlorovodonična kiselina
Pare hlorovodonične kiseline jako nadražuju sluzokože respiratornih puteva i očiju. Koncentrovani rastvor izaziva opekotine na koži. U dodiru sa običnim metalima stvara se vodonik, koji sa kiseonikom iz vazduha može stvoriti eksplozivnu smešu. Tehničku hlorovođoničnu kiselinu čuvati u staklenim bocama zapremine do 40 1.
Hlor i jedinjenja hlora
Hlorni preparati jako draže respiratorne puteve, oči i kožu. Oni pri sobnoj temperaturi stupaju u reakciju sa kiselinama i vlagom uz obilno stvaranje hlora. Zabranjeno je držanje u istoj prostoriji sa hlornim preparatima eksplozivnih i zapaljivih materija, metalnih proizvoda i boca sa gorivim gasom, kiselina, baza i materija koje sadrže azot.
Lica koja rade sa hlorom i hlornim preparatima moraju biti u zaštitnim odelima, gumenim čizmama i keceljama i gas maskama. To sprečava dospe manje gasa i rastvora u oči, organe za disanje i na kožu.
Boce sa tečnim hlorom lageruju se u specijalnim objektima (poluukopanim u zemlju. jednospratnim prostorijama, od nezapaljivog materijala sa lošom toplotnom sprovodljivošću). Ovi objekti moraju biti na dovoljnoj udaljenosti od proizvodnih i stambenih prostorija zavisno od količine uskladištenog hlora. Do 1 t hlora najmanje 14 m od 1-2 t najmanje 25 m; od 2-5 t najmanje 50 m i od 5-25 l naimanje 150 m. U takvim skladištima zabranjeno je držanje drugih hemijskih jedinjenja. Na ulazu u objekat mora stajati natpis »Opasno — gas« i upozorenje o otrovnim svojstvima hlora, vidovima zaštite i prvoj pomoći kod trovanja.
Sve gas maske, koje se koriste tokom rada, moraju se najmanje dva puta mesečno proveravati na njihovo zaštitno dejstvo.
Skladištenje dezinfekcionih sredstava
Prostorija za skladištenje dezinfekcionih sredstava mora da bude hladna i suva, da se ne mrzne i da se može zaključati. Preporučljivo je preparate koji nisu pakovani u stakleniin sudovima, lagerovati na posebne rešetke postavljene na podu i ne prislanjati na zidove. Za vreme toplih dana treba kontrolisati da zatvarači na sudovima, u kojima se drže dezinfekciona sredstva, ne olabave usled stvaranja gasa. Iligroskopna sredstva kao što su natrijumhidroksid i sl. držati zaštićene od vlage iz vazduha.
Dezinfekciona sredstva ne smeju se držati u prostorijama u kojima se pripremaju ili drže životne namirnice. Sudove sa sredstvima za čišćenje i dezinfekciju trajno obeležiti. Sredstva za čišćenje i dezinfekciju ne smeju se stavljati u sudove koji su predviđeni za držanje namirnica.
Pod u prostoriji za skladištenje mora biti otporan na dejstvo hemijskih materija i da se lako čisti i pere. U skladištu mora da postoji prinudna ventilacija, osvetljenje i vodovod. Dezinficijense treba vidljivo lagerovati pod ključem, sa vidnim i trajnim obeleženjem. Uzimanje kiselina i baza iz balona i sudova mora se sprovoditi vrlo oprezno, kako bi se sprečilo raspršivanje i prosipanje. Zatvarače osigurati od isticanja tečnosti.
Radnu odeću i naočare nositi za vreme uzimanja dezinfekcionih sredstava, posebno onih sa korozivnim dejstvom. U objektu mora da postoji mogućnost pranja tekućom vodom i tušem, najdalje 10 m od mesta rada sa dezinficijensima.
Zakonski propisi u dezinfekciji
Zakonski propisi koji regulišu dezinfekciju kod pojedinih zaraznih bolesti
Dezinfekcija i njena primena nisu uvek proces zasnovan na slobodnoj proceni njihovog izvršioca. U određenim slučajevima dezinfekcija i njeno sprovođenje regulisani su zakonom. U tom smislu postoje određeni pravilnici koji regulišu ovu materiju u slučaju pojave određenih zaraznih bolesti.
Pošto se u takvim slučajevima kada postoje zakonski propisani uslovi za sprovođenje dezinfekcije, mora postupiti po zahtevima zakonodavca, smatrali smo da je njihovo grupisanje i iznošenje na ovom mestu od posebnog značaja. Na ovaj način se materija koja se obrađuje u knjizi potpuno zaokružuje, pa korisnici ove knjige neće biti prinuđeni da posebno traže na drugim mestima zakonom regulisane propise o dezinfekciji.
Prilikom obrade ove materije nismo doslovce iznosili postojeće Pravilnike o suzbijanju određenih zaraznih bolesti, već samo određene članove i stavove koji se direktno odnose na dezinfekciju.
Pravilnik o merama za suzbijanje i iskorenjivanje bedrenice kod životinja (»službeni list SFR.J« br. 34/80)
Član 3
Kada se utvrdi bedrenica u više od tri slučaja. i sa većim brojem žarišta, zavisno od epizootiološke situacije, zabraniće se izdavanje uverenja o zdravstvenom stanju za prijemčive životinje i ograničiti kretanje tih životinja na teritoriji naseljenog mesta u kome je bedrenica utvrđena, i to za vreme od 14 dana od dana kad je nastao poslednji slučaj uginuća, odnosno prezdravljenja obolele životinje od bedrenice i izvršene završne đezinfekcije.
Član 10
Po ozdravljenju poslednje obolele životinje, odnosno neškodljivom uklanjanju leševa životinja uginulih od bedrenice, kao i proizvoda, sirovina i otpadaka životinja obolelih od bedrenice, odnosno životinja za koje se sumnja da su zaražene bedrenicom, mora se izvršiti čišćenje i pojačana završna dezinfekcija prostorija, klanica i dvorišta u kojima su bile smeštene te životinje odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom.
U dvorištima u kojima su se nalazile životinje obolele od bedrenice, odnosno životinje za koje se sumnja da su zaražene bedrenicom, mora se izvršiti dezinfekcija oruđa i opreme koji su bili u dodiru sa tim životinjama, odnosno njihovim leševima ili delovima leševa.