Učešće jagodastog voća u ukupnoj svetskoj proizvodnji voća je skromno. Iznosi 8.197.000 t ili 1,45% svetske proizvodnje voća.
Proizvodnja jagodastog voća u svetu iznosi svega 667 g po stanovniku godišnje, što daleko zaostaje za potrebama ljudskog organizma.
Sve veća je važnost plodova jagodastih voćaka u ishrani stanovništva, jer oni pored velike količine ugljenih hidrata i organskih kiselina sadrže značajne količine antioksidanata, kao što su: fenolna jedinjenja (antocijani, fenolne kiseline, katehini i flavonoli) i vitamini C, E i A. Ova jedinjenja štite ljudski organizam od kardiovaskulamih i kancerogenih oboljenja, kao i dmgih degenerativnih bolesti starenja.
Jagodaste voćke, a naročito malina, jagoda i kupina, veoma su značajne za privredu naše zemlje. Sveži plodovi jagodastih voćaka traženi su na našem tržištu, a njihovi smrznuti plodovi se uspešno izvoze u mnoge zemlje. Od izvoza jagodatog voća, prvenstveno maline, godišnje se ostvaruje više od 120 miliona evra. U borbi sa oštrom konkurencijom priozvođača jagodastog voća za mesto na veoma probirljivom evropskom i svetskom tržištu može se izboriti i očuvati samo vrhunskom tehnologijom i besprekornim kvalitetom. Ovu konstataciju, koju su iznele kompetentne ličnosti na mnogim naučnim i stručnim skupovima, a ugrađena je u zaključke tih skupova, treba stalno imati na umu ukoliko želimo da se održimo na mestu na kome se sada nalazimo.
Monografija Jagodaste voćke tehnologija gajenja obrađuje ponaosob jagodu, malinu, kupinu, ribizlu, ogrozd, joštu, borovnicu, brusnicu, aroniju i aktinidiju (kivi) i pri tom posvećuje pažnju istorijatu gajenja, obimu proizvodnje, mestu voćke u sistematici biljaka, poreklu i precima plemenitih sorti, oplemenjivanju, morfologiji, fiziologiji i ekologiji, izbom sorti, proizvodnji sadnica, podizanju i nezi zasada, zaštiti od prouzrokovača bolesti, štetočina i korova, berbi plodova, ambalaži, klasiranju, pakovanju, smrzavanju i čuvanju plodova, krupnoći, sastavu, hranljivoj i upotrebnoj vrednosti plodova, prinosima i rentabilnosti gajenja, kalendari radova i literaturi.
Monografija Jagodaste voćke tehnologija gajenja namenjena je prvenstveno studentima poljoprivrednih faktulteta, naučnim radnicima i stručnjacima voćarima, kao i zainteresovanim proizvođačima ovog sitnog i veoma rentabilnog voća. Iz nje mogu da se steknu nova i prošire postojeća znanja u ovoj dinamičnoj oblasti i tako obezbede znatno veći prinosi i bolji kvalitet plodova za naše i strana tržišta.
Autori su veoma zahvalni recenzentima dr Milovanu Veličkoviću, redovnom profesoru Univerziteta u Beogradu i dr Mirku Ivanoviću, redovnom profesoru Univerziteta u Beogradu, kao i dr Slobodanu Milenkoviću, vanrednom profesoru Fakulteta za biofarming Megatrend univerziteta, na nesebičnoj i veoma dragocenoj pomoći u pripremi rukopisa monografije Jagodaste voćke tehnologija gajenja.
Autori se zahvaljuju i dr Robertu Tomeshu sa Vinskonsin univerziteta (SAD), koji je u okviru realizacije USAID agrobiznis projekta boravio u Srbiji, i pružio dragocenu pomoć u pripremi teksta o tehnologiji uzgoja američke brusnice.
Takođe, autori se zahvaljuju svima koji su na bilo koji način pomogli da ova monografija ugleda svetlost dana.
Prof. dr Mihailo D. Nikolić
Doc. dr jasminka M. Milivojević
Sadržaj
PREDGOVOR
JAGODA
UVOD
Istorija gajenja jagode
Proizvodnja jagode u svetu
Proizvodnja jagode u Srbiji
Mesto jagode u sistematici biljaka
Poreklo i preci plemenitih sorti jagode
OPLEMENJIVANJE JAGODE
Ciljevi oplemenjivanja
Citologija i citogenetika
Naslednost
Metode oplemenjivanja
Rezultati rada na oplemenjivanju
MORFOLOGIJA JAGODE
Koren
Stablo
List
Cvet
Cvast
Plod
Seme
FIZIOLOGIJA JAGODE
I. METABOLIZAM JAGODE
Vodni režim (bilans)
Mineralna ishrana
Fotosinteza
Biosinteza belančevina
Disanje
Biosinteza organskih kiselina
II. FIZIOLOGIJA RAZVIĆA, RASTENJAI RAZMNOŽAVANJA (REPRODUKCIJE) JAGODE
Životni krug (ciklus) jagode
Individualno razviće
Period rastenja i rodnosti vegetativno razmnoženih jagoda
Godišnji krug (ciklus) jagode
Period vegetacije
Početak vegetacije
Cvetanje
Oprašivanje i oplođenje
Porast i razvitak ploda
Obrazovanje stolona i živića
Obrazovanje cvetnih pupoljaka
Period zimskog odmora
EKOLOGIJA JAGODE
PODNEBLJE (KLIMA)
Svetlost
Toplota
Voda i vlažnost
Vetar
ZEMLJIŠTE
OROGRAFIJA
SORTE JAGODE
JEDNORODNE SORTE JAGODE
Privredno značajne jednorodne sorte jagode
Kleri (Clery)
Alba (Alba)
Elsanta (Elsanta)
Madlen (Madeleine)
Marmolada (Marmolada Onebor)
Kvin eliza (Queen Elisa)
Zenga zengana (Senga Sengana)
Perspektivne jednorodne sorte jagode
Antea (Antea)
Arosa (Arosa)
Sonata (Sonata)
Azija (Asia)
Rekord (Record)
Dora (Dora)
Roksana (Roxana)
Ostale privredno značajne sorte jagode u svetu
Kamarosa (Camarosa)
Darselekt (Darselect)
Polka (Polka)
Maja (Maya)
Stalnorađajuće (remontantne) sorte jagode sa standardnim bokorom .
Evita (Evita)
Everest (Everest)
Red glori (Red Glory)
Irma (Irma)
Mara de boa (Mara des Bois)
Diamant (Diamante)
Regina
Stalnorađajuće (remontantne) sorte jagode sa puzećim bokorom
Mont everest (Mount Everest)
Novostvorene sorte jagode u svetu
RAZMNOŽAVANJE JAGODE
GENERATIVNO RAZMNOŽAVANJE
VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANJE
PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA JAGODE
PREDBAZNII BAZNI SADNI MATERIJAL
CERTIFIKOVANI SADNI MATERIJAL
STANDARDNI SADNI MATERIJAL
PODIZANJE MATIČNIH ZASADA JAGODE
VAĐENJE, ČUVANJE I TRANSPORT ŽIVIĆA
PRIZVODNJA ŽIVIĆA PIKIRANJEM
KATEGORIZACIJA ŽIVIĆA
Zelene sadnice
Rashlađene (frigo) sadnice
Čekajuće sadnice
Kontejnerske sadnice
TIPOVI ZASADA JAGODE
SISTEMI GAJENJA JAGODE
GAJENJE JAGODE NA OTVORENOM POLJU
Gajenje jagode u čistom zasadu
Jagoda kao međukultura
Gajenje jagode u kombinaciji s povrćem
Gajenje jagode kao jednogodišnje kulture
Gajenje jagode kao višegodišnje kulture
GAJENJE JAGODE NA POLIETILENSKOJ FOLIJI
PODIZANJE ZASADA JAGODE
PRIPREMA ZA PODIZANJE ZASADA JAGODE
Izbor mesta za podizanje zasada jagode
Pretkultura i plodored
Priprema zemljišta
Postavljanje polietilenske folije
SADNJA JAGODE
Vreme sadnje
Priprema živića za sadnju i tehnika sadnje
NEGA ZASADA JAGODE
NEGA ZASADA JAGODE POSLE SADNJE
NEGA ZASADA JAGODE U RODU
Uklanjanje starog lišća i rezidba bokora
Održavanje zemljišta
Malčiranje
Đubrenje jagode gajene na PE foliji (fertigacija)
Navodnjavanje
Nega zasada jagode posle berbe (regulisanje rodnosti)
GAJENJE JAGODE NA OTVORENOM POLJU BEZ PE FOLIJE
Vreme sadnje
Tehnika sadnje
NEGA ZASADA JAGODE POSLE SADNJE
NEGA ZASADA JAGODE U RODU
Uklanjanje starog lišća i rezidba bokora
Obrada zemljišta
Đubrenje jagode
Zastiranje (malčiranje) zemljišta u jagodnjaku
Navodnjavanje
Uništavanje korova u jagodnjaku
Regulisanje rodnosti jagode (nega zasada jagode posle berbe)
ZAŠTITA JAGODE OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH ČINILACA SREDINE
Zaštita od niskih temperatura
Zaštita od grada
GAJENJE JAGODE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU
Gajenje jagode u niskim tunelima
Gajenje jagode u poluniskim tunelima
Gajenje jagode u poluvisokim tunelima
Gajenje jagode u visokim tunelima
Gajenje jagode u plastenicima
Gajenje jagode u staklenicima
Amatersko gajenje jagode
ZAŠTITA JAGODE OD NEPOVOLJNIH BIOTIČKIH ČINILACA
ZAŠTITA OD PROUZROKOVAČA BOLESTII ŠTETOČINA
Gljivične bolesti jagode i njihovo suzbijanje
Virusne bolesti jagode
ŠTETOČINE JAGODE I NJIHOVO SUZBIJANJE
ORIJENTACIONI PROGRAM ZAŠTITE JAGODE
BERBA PLODOVA JAGODE
KLASIRANJE, PAKOVANJE, PREVOZIČUVANJE PLODOVA JAGODE
Klasiranje i pakovanje plodova jagode
Prevoz (transport) plodova jagode
Čuvanje plodova jagode
Krupnoća, hranljiva i upotrebna vrednost
Plodova jagode
Krupnoća plodova
Hranljiva i upotrebna vrednost plodova jagode
PRINOSI I RENTABILNOST GAJENJA JAGODE
KALENDAR RADOVA PRI GAJENJU JAGODE
PERIOD ODMORA (MIROVANJA): NOVEMBAR – FEBRUAR
PERIOD VEGETACIJE: MART – OKTOBAR
LITERATURA
MALINA
UVOD
Istorija gajenja maline
Proizvodnja maline u svetu
Proizvodnja maline u Srbiji
Mesto maline u sistematici biljaka
Poreklo i preci plemenitih sorti maline
CRVENA MALINA (Rubus idaeus L.)
Evropska crvena malina (Rubus idaeus subsp. vulgatus Arrhen.)
Američka crvena malina (Rubus idaeus subsp. strigosus Michx.)
CRNA (AMERIČKA, KUPINOLIKA) MALINA (Rubus occidentalis L.)
PURPURNA (LJUBIČASTA) MALINA (Rubus neglectus Peck.)
OPLEMENJIVANJE MALINE
Ciljevi oplemenjivanja maline
Citologija i citogenetika
Naslednost
Metode oplemenjivanja
Rezultati rada na oplemenjivanju
MORFOLOGIJA MALINE
Koren
Stablo
List
Cvet
Seme
Plod
Fiziologija maline
I. METABOLIZAM MALINE
Vodni režim (bilans)
Mineralna ishrana
Fotosinteza
Biosinteza belančevina
Disanje
Biosinteza organskih kiselina
II. FIZIOLOGIJA RAZVIĆA, RASTENJA I RAZMNOŽAVANJA (REPRODUKCIJE) MALINE
Životni krug (ciklus) maline
Individualno razviće
Periodi rastenja i rodnosti
Godišnji krug (ciklus) maline
Period vegetacije
Period mirovanja (zimski odmor)
Dvorodnost (remontantnost)
EKOLOGIJA MALINE
PODNEBLJE (KLIMA)
Svetlost
Toplota
Voda i vlažnost
Vetar
ZEMLJIŠTE
OROGRAFIJA
SORTE MALINE
SORTE CRVENE MALINE
Privredno značajne jednorodne sorte maline
Vilamet (tVillamette)
Miker (Meeker)
Tjulamin (Tulameen)
Glen empl (Glen Ample)
Malahat (Malahat)
Čilivok (Chilliwack)
Perspektivne jednorodne sorte maline
Oktavia (Octavia)
Kjulikum (Qualicum)
Glen dol (Glen Doll)
Glen fajn (Glen Fyne)
Kauvičan (Cowichan)
Eskvimelt (Esquimalt)
Čimejnus (Chemainus)
Senič (Saanich)
Keskejd dilajt (Cascade Deligltt)
Dvorodne (remontantne) sorte maline
Heritidž (Heritage)
Otm blis (Autumn Bliss)
Himbo top (Himbo Top)
Polana (Polana)
Polka (Polka)
Pokusa (Pokusa)
Ljuljin (JhojibUH)
Erika (Erika)
SORTE CRNE MALINE
SORTE PURPURNE (LJUBIČASTE) MALINE
SORTE MALINE ŽUTOG PLODA
RAZMNOŽAVANJE MALINE
GENERATIVNO RAZMNOŽAVANJE – SEMENOM
VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANJE MALINE
Razmnožavanje korenovim reznicama
Razmnožavanje ožiljavanjem vrhova izdanaka
Razmnožavanje zrelim i zelenim reznicama
Razmnožavanje kulturom tkiva
Razmnožavanje izdancima
PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA MALINE
Kategorije sadnog materijala maline
Proizvodnja sadnica u rodnim zasadima
Proizvodnja sadnica maline u matičnjacima
VAĐENJE, KLASIRANJE, TRAPLJENJE, PAKOVANJE I TRANSPORT SADNICA MALINE
PODIZANJE ZASADA MALINE
TIPOVI ZASADA MALINE
IZBOR MESTA, POLOŽAJA I ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE ZASADA
PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE ZASADA
SISTEMI GAJENJA MALINE
OBELEŽAVANJE REDOVA I OTVARANJE BRAZDA ILI KOPANJE JAMA ZA SADNJU
SADNJA MALINE
Izbor i priprema izdanaka za sadnju
Tehnika sadenja
NEGA ZASADA MALINE
NEGA ZASADA MALINE POSLE SADNJE
Postavljanje naslona u malinjaku
NEGA ZASADA MALINE U RODU
Nega zasada u drugoj vegetaciji (drugoj godini)
NEGA ZASADA MALINE U PUNOM RODU
Održavanje zemljišta u zasadu maline
Ishrana maline
Navodnjavanje
Rezidba crvene maline
Vezivanje izdanaka maline
Rezidba crne i purpurne maline
Privremeno vezivanje izdanaka
ZAŠTITA MALINE OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH
ČINILACA SREDINE
GAJENJE MALINE UZAŠTIĆENOM PROSTORU
ZAŠTITA MALINE OD PROUZROKOVAČA BOLESTI I ŠTETOČINA
BOLESTI MALINE
Virusne bolesti
Gljivične bolesti
Bakterijske bolesti
ŠTETOČINE MALINE
Štetni insekti
Štetni pregljevi (grinje)
Štetne nematode
Štetni glodari
PROGRAM (KALENDAR) ZAŠTITE MALINE
BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANJE, TRANSPORT I ČUVANJE PLODOVA MALINE
BERBA
KLASIRANJE I PAKOVANJE
TRANSPORT PLODOVA
ČUVANJE PLODOVA
KRUPNOĆA, HRANLJIVA, LEKOVITA I UPOTREBNA
VREDNOST PLODOVA MALINE
PRINOSI I RENTABILNOST GAJENJA MALINE
KALENDAR RADOVA U MALINARSTVU
PERIOD ZIMSKOG ODMORA: (NOVEMBAR – FEBRUAR)
PERIOD VEGETACIJE: (MART – OKTOBAR)
LITERATURA
KUPINA
UVOD
Istorija gajenja kupine
Proizvodnja kupine u svetu
Proizvodnja kupine u Srbiji
Mesto kupine u sistematici biljaka
POREKLO I PRECIPLEMENITIH SORTI KUPINE
VRSTE KUPINE PODRODA Eubatus
Evropska crna (obična) kupina (Rubus plicatus Weihe et Nees = R. fruticosus L.)
Peršunasta kupina (Rubus laciniatus Willd.)
Visoka kupina (Rubus procerus MuelL)
VRSTE KUPINE PODRODA Suberecti
Američka visokožbunasta kupina (Rubus aliegheniensis Porter)
Američka uspravna kupina (Rubus argutus Link.)
VRSTA KUPINE PODRODA Corylifolii (Trivales)
Puzeća kupina (Rubus trivalis Michaux)
OPLEMENJIVANJE KUPINE
Ciljevi oplemenjivanja
Citologija i citogenetika
Naslednost
Metode oplemenjivanja
Rezultati rada na oplemenjivanju
MORFOLOGIJA KUPINE
Koren
Stablo
List
Cvet
Seme
Plod
FIZIOLOGIJA KUPINE
I. METABOLIZAM KUPINE
II. FIZIOLOGIJA RASTENJA, RAZVIĆAI RAZMNOŽAVANJA
(REPRODUKCIJE) KUPINE
Životni krug (ciklus) kupine
Individualno razviće
Periodi rastenja i rodnosti
Godišnji krug (ciklus) kupine
Period vegetacije
Period mirovanja (zimski odmor)
EKOLOGIJA KUPINE
PODNEBLJE (KLIMA)
Svetlost
Toplota
Voda i vlažnost
Vetar
ZEMLJIŠTE
OROGRAFIJA
SORTE KUPINE
PRIVREDNO ZNAČENJE SORTE KUPINE
Tornfri (Thomfree)
Čačanska bestrna
Blek saten {Black Satin)
Dirksen tornles (Dirksen Thornless)
Loh nes (Loch Ness)
Čester tornles (Chester Thornless)
PERSPEKTIVNE SORTE KUPINE PUZEĆEG I POLUUSPRAVNOG TIPA RASTA
Tripl kraun (Triple Crown)
Blek dajmond (Black Diamonđ)
Blek perl (Black Pearl)
Najtfol (Nightfall)
Karaka blek (Karaka Black)
Loh taj (Loch Tay)
Helen (Helen)
PERSPEKTIVNE SORTE KUPINE USPRAVNOG TIPA RASTA
A. Sorte kupine bez trnja
Apač (Apache)
Arapaho (Arapaho)
Navaho (Navaho)
Kvočita (Quachita)
B. Sorte kupine sa trnjem
Kiova (Kiowa)
Čikaso (Chickasaw)
Čoktou (Choctaw)
Souni (Shawnee)
Tupi (Tupy)
DVORODNE (REMONTANTNE) SORTE KUPINE
Prajm džen (Prime Jan)
Prajm džim (Prime Jim)
RAZMNOŽAVANJE KUPINE
Kategorije sadnog materijala kupine
Razmnožavanje kupine korenovim reznicama
Razmnožavanje kupine korenovim izdancima
Razmnožavanje kupine i proizvodnja sadnica zrelim i zelenim reznicama izdanaka
Razmnožavanje kupine i proizvodnja sadnica
Ožiljavanjem vrhova izdanaka
Razmnožavanje kupine kulturom tkiva
Vađenje, čuvanje, pakovanje i transport sadnica kupine
PODIZANJE ZASADA KUPINE
Tipovi zasada
Sistemi gajenja
Ekološki i ekonomski uslovi pogodni
Za podizanje zasada kupine
Priprema zemljišta za podizanje zasada kupine
Rastojanje pri sadnji kupine
Izbor i priprema sadnog materijala
Sadnja kupine
NEGA MLADOG ZASADA KUPINE
Nega zasada kupine u prvoj godini
Nasloni za kupinu
Nega kupine u drugoj godini posle sadnje (drugoj vegetaciji)
NEGA ZASADA KUPINE U PUNOM RODU
Rezidba
Održavanje zemljišta u zasadu
Đubrenje kupine
Navodnjavanje kupine
ZAŠTITA KUPINE OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH ČINILACA
Zaštita kupine od prouzrokovača bolesti i štetočina
Bolesti kupine
Štetočine kupine
Orijentacioni program zaštite kupine
BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANJE, TRANSPORT I ČUVANJE PLODOVA KUPINE
Berba
Klasiranje i pakovanje
Transport plodova
Čuvanje plodova
KRUPNOĆA, SASTAV, HRANLJIVA I UPOTREBNA
Vrednost plodova kupine
Prinosi i rentabilnost gajenja kupine
Kalendar radova pri gajenju kupine
Period odmora (mirovanja): novembar – februar
Period vegetacije: mart – oktobar
LITERATURA
RIBIZLA
UVOD
Istorija gajenja ribizle
Proizvodnja ribizle
Mesto ribizle u sistematici biljaka
POREKLO I PRECI PLEMENITIH SORTIRIBIZLE
PODROD Eucoresma
Crna ribizla (Ribes nigrum L.)
Istočnoazijska ribizla (Ribes dikuscha Fisch.)
Usurijska ribizla (Ribes ussuriense Jancz)
Američka crna ribizla (Ribes americanum Mill.)
Kalifornijska crna ribizla (Ribes bracteosum Dougl.)
Severna crna ribizla (Ribes hudsonianum Rich.)
PODROD Ribesia
OPLEMENJIVANJE RIBIZLE
Ciljevi oplemenjivanja ribizle
Citologija i citogenetika
Naslednost
Metode oplemenjivanja
Rezultati rada na oplemenjivanju ribizle
MORFOLOGIJA RIBIZLE
Koren
Stablo
List
Cvet
Plod i seme
FIZIOLOGIJA RIBIZLE
METABOLIZAM RIBIZLE
FIZIOLOGIJA RAZVIĆA, RASTENJAI RAZMNOŽAVANJA RIBIZLE
Životni krug (ciklus) ribizle
Godišnji krug (ciklus) ribizle
Period vegetacije ribizle
Period zimskog odmora (mirovanja) ribizle
EKOLOGIJA RIBIZLE
PODNEBLJE (KLIMA)
Svetlost
Toplota
Voda i vlažnost
Vetar
ZEMLJIŠTE
OROGRAFIJA
SORTE RIBIZLE
SORTE CRNE RIBIZLE
Privredno značajne sorte crne ribizle
Ben lomond (Ben Lomond)
Ben sarek (Ben Sarek)
Ben konan (Ben Connan)
Titania (Titania)
Čačanska crna
Bona (Bona)
Perspektivne sorte crne ribizle
Ben houp {Ben Hope)
Ben tiran (Ben Tirran)
Ben dorein (Ben Dorairi)
Big ben (Big Beri)
Tiben (Tiberi)
Tisel (Tisel)
Tines (Tines)
SORTE CRVENE RIBIZLE
Privredno značajne sorte crvene ribizle
Džunifer (Junifer)
Rondom (Rondom)
Stanca (Stanza)
Red pol (Redpoll)
Rovada (Rovada)
Industrija (Heinemanns Rote Spatleze)
Stare sorte crvene ribizle
SORTE BELE RIBIZLE
Primus (Primus)
Blanka (Blanka)
Zitavia (Zitavia)
Verdavia (Werdavia)
Stare sorte bele ribizle
RAZMNOŽAVANJE RIBIZLE
VEGETATIVNO RAZMNOŽAVANJE RIBIZLE
I PROIZVODNJA SADNICA
Nega sadnica ribizle u prporištu
Vađenje, pakovanje i čuvanje sadnica ribizle
PODIZANJE ZASADA RIBIZLE
IZBOR MESTA
ORGANIZACIJA TERENA
PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE ZASADA
RIGOLOVANJE ILI DUBOKA OBRADA
SISTEMI GAJENJA RIBIZLE
SADNJA RIBIZLE
Vreme sadnje
Priprema sadnica i tehnika sadnje
NEGA ZASADA RIBIZLE POSLE SADNJE
NEGA ZASADA RIBIZLE U DRUGOJ GODINI
(DRUGA VEGETACIJA)
NEGA ZASADA RIBIZLE U RODU
Održavanje zemljišta
Đubrenje ribizle
Navodnjavanje ribizle
Rezidba ribizle
GAJENJE RIBIZLE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU (U PLASTENICIMAI TUNELIMA)
ZAŠTITA RIBIZLE OD PROUZROKOVAČA BOLESTIIŠTETOČINA
Gljivične bolesti ribizle
Virusne bolesti ribizle
Štetočine ribizle
Orijentacioni program zaštite ribizle
ZAŠTITA RIBIZLE OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH ČINILACA BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANJEI TRANSPORT PLODOVA RIBIZLE
BERBA
KLASIRANJE I PAKOVANJE
TRANSPORT PLODOVA RIBIZLE
HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOSTPLODOVA RIBIZLE
PRINOS I IRENTABILNOST GAJENJA RIBIZLE
KALENDAR RADOVAUZASADURIBIZLE
PERIOD MIROVANJA: NOVEMBAR – MART
PERIOD VEGETACIJE: APRIL – OKTOBAR
LITERATURA
OGROZD
UVOD
Mesto ogrozda u sistematici biljaka i preci
Plemenitih sorti
Oplemenjivanje ogrozda
MORFOLOGIJA IFIZIOLOGIJA OGROZDA
Koren
Stablo
List
Cvet
Plod i seme
EKOLOGIJA OGROZDA
SORTE OGROZDA
SORTE EVROPSKOG OGROZDA
Invikta (Invicta)
Vajnhams industri (Whinham ’s Industry)
Hinonmaki crveni (Hinnonmaki Red)
Hinonmaki žuti (Hinnonmaki Yellow)
Hinonmaki zeleni (Hinnonmaki Green)
Rokula (Rokula)
Paks (Pax)
SORTE AMERIČKOG OGROZDA
Kaptivator (Captivator)
Purmen (Poorman)
Piksvel (Pixwell)
RAZMNOŽAVANJE OGROZDA
PODIZANJE ZASADA OGROZDA
ZAŠTITA OGROZDA OD PROUZROKOVAČA BOLESTIIŠTETOČINA
BERBA, PRERADAIČUVANJE PLODOVA OGROZDA
HEMIJSKISASTAVPLODOVA OGROZDA
LITERATURA
MEĐUVRENI HIBRIDI RIBIZLE I OGROZDA
Jošta (Josta)
Kroma (Kroma)
LITERATURA
BOROVNICA
UVOD
MESTO BOROVNICE USISTEMATICIBILJAKA
POREKLOIPRECIPLEMENITIH SORTIBOROVNICE
KANADSKA GORKA NISKOŽBUNASTA BOROVNICA (Vaccinium myrtilloides Michaux)
NISKOŽBUNASTA BOROVNICA (Vaccinium angustifolium Aiton)
SEVERNA VISOKOŽBUNASTA BOROVNICA (Vaccinium corymbosum L.)
JUGOISTOČNA VISOKOŽBUNASTA BOROVNICA (Vaccinium australe Small)
BOROVNICA „ZEČJE OKO“ (Vaccinium ashei Reade)
OBIČNA (ŠUMSKA) BOROVNICA (Vaccinium myrtillus L.)
OPLEMENJIVANJE BOROVNICE
Ciljevi oplemenjivanja borovnice
Citologija i citogenetika
Naslednost
Metode oplemenjivanja
Rezultati rada na oplemenjivanju borovnice
MORFOLOGIJA BOROVNICE
Koren
Stablo
List
Cvet
Plod i seme
FIZIOLOGIJA BOROVNICE
Životni krug (ciklus) borovnice
Godišnji krug (ciklus) borovnice
Period vegetacije borovnice
Period zimskog odmora (mirovanja) borovnice
EKOLOGIJA BOROVNICE
KLIMA
Svetlost
Toplota
Voda i vlažnost
Vetar
ZEMLJIŠTE
OROGRAFIJA
SORTE VISOKOŽBUNASTE BOROVNICE
Djuk (Duke)
Bluta (Bluetta)
Reka (Reka)
Nui (Nui)
Blukrop (Bluecrop)
Blurej (Blueray)
Berkli (Berkeley)
Toro (Toro)
Brižita blu (Brigita Blue)
Aurora (Aurora)
Liberti (Liberty)
SORTE BOROVNICE „ZEČJE OKO“
Tifblu (Tifblue)
RAZMNOŽAVANJE BOROVNICE
PODIZANJE ZASADA BOROVNICE
Tipovi zasada borovnice
Izbor mesta i položaja za gajenje borovnice
Priprema zemljišta za sadnju
Izbor sadnog materijala
Izbor i razmeštanje sorti u zasadu
Sadnja borovnice
NEGA ZASADA BOROVNICE U RODU
GAJENJE BOROVNICE U ZAŠTIĆENOM PROSTORU
ZAŠTITA BOROVNICE OD PROUZROKOVAČA BOLESTIIŠTETOČINA ZAŠTITA BOROVNICE OD NEPOVOLJNIH ČINILACA SREDINE
Zaštita od niskih temperatura
Zaštita od vetra
Zaštita od grada
Zaštita od ptica i divljih životinja
BERBA, PAKOVANJEIČUVANJE PLODOVA BOROVNICE
Berba
Pakovanje
Čuvanje plodova borovnice
Hranljiva i upotrebna vrednost plodova borovnice
Ekonomski efekat gajenja borovnice
Kalendar radova u zasadu borovnice
Period mirovanja: novembar – mart
Period vegetacije: april – oktobar
LITERATURA
BRUSNICA
UVOD
MESTO BRUSNICE U SISTEMATICIBILJAKA
EVROPSKA BRUSNICA (Vaccinium vitis-idaea L.)
MORFOLOGIJA EVROPSKE BRUSNICE
FIZIOLOGIJA EVROPSKE BRUSNICE
RAZMNOŽAVANJE EVROPSKE BRUSNICE
AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE EVROPSKE BRUSNICE
SORTE EVROPSKE BRUSNICE
Koral (Koralle)
Koral – nemački klon (Koralle/German)
Masovia (Masovia)
Crvena perla (Red Pearl)
Regal (Regal)
Ida CIda)
Sana(Sanna)
Susi (Sussi)
Rubin (Py6uH)
Erntezegen (Erntesegen)
Erntekrone (Emtekrone)
Erntedank (Erntedank)
PODIZANJE ZASADA I NEGA EVROPSKE BRUSNICE
BERBA I ČUVANJE PLODOVA EVROPSKE BRUSNICE
EKONOMSKI EFEKAT GAJENJA EVROPSKE BRUSNICE
AMERIČKA BRUSNICA (Vaccinium macrocarpon Ait.)
MORFOLOGIJA AMERIČBCE BRUSNICE
FIZIOLOGIJA AMERIČKE BRUSNICE
RAZMNOŽAVANJE AMERIČKE BRUSNICE
AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA GAJENJE AMERIČKE BRUSNICE
SORTE AMERIČKE BRUSNICE
Stivens (Stevens)
Pilgrim (Pilgrim)
Ben lir (Ben Lear)
Sirles (Searles)
Hajred (HyRed)
Mek farlin (Mc Farlin)
Krimson kvin (Crimson Queen)
Mjulika kvin (Mullica Queen)
PODIZANJE ZASADAI NEGA AMERIČKE BRUSNICE
BERBAI ČUVANJE PLODOVA AMERIČKE BRUSNICE
EKONOMSKI POKAZATELJI GAJENJA AMERIČKE BRUSNICE
HRANLJIVAILEKOVITA SVOJSTVA BRUSNICE
LITERATURA
ARONIJA
UVOD
MESTO ARONIJE USISTEMATICIBILJAKA
MORFOLOGIJE ARONIJE
FIZIOLOGIJA ARONIJE
SORTIMENT ARONIJE
RAZMNOŽAVANJE ARONIJE
EKOLOGIJA ARONIJE
PODIZANJE ZASADA ARONIJE
SISTEMI UZGOJA IRAZMAK SADNJE
REZIDBA ARONIJE
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA UZASADUARONIJE
ĐUBRENJE ARONIJE
BOLESTIIŠTETOČINE UZASADUARONIJE
PRINOS ARONIJE
BERBA ARONIJE
ČUVANJEI UPOTREBNA VREDNOST PLODA ARONIJE
LITERATURA
AKTINIDIJA
UVOD
MESTO AKTINIDIJE U SISTEMATICIBILJAKA
POREKLOIPRECIPLEMENITIH SORTIAKTINIDIJE
OTPORNA AKTINIDIJA (Actinidia arguta /Sieb. et Zucc./ Planch. ex Miq.)
Actinidia kolomikta (Maxim. et Rupr.) Maxim
SREBRNASTA AKTINIDIJA (Actinidia polvgama /Sieb. et Zucc./ Maxim.)
KINESKA AKTINIDIJA (Actinidia chinens’is Planch.)
PRIJATNA AKTINIDIJA (Actinidia deliciosa / A. Chev./C. F. Liang et A. R. Ferguson)
OPLEMENJIVANJE AKTINIDIJE
MORFOLOGIJA AKTINIDIJE
Koren
Stablo
List
Cvet
Plod
Seme
FIZIOLOGIJA AKTINIDIJE
METABOLIZAM AKTINIDIJE
FIZIOLOGIJA RAZVIĆA, RASTENJA I RAZMNOŽAVANJA
(REPRODUKCIJE) AKTINIDIJE
Životni krug (ciklus) aktinidije
Godišnji krug (ciklus) aktinidije
Period vegetacije aktinidije
Period zimskog mirovanja (odmora) aktinidije
EKOLOGIJA AKTINIDIJE
PODNEBLJE (KLIMA)
Svetlost
Toplota
Voda i vlažnost
Vetar
ZEMLJIŠTE
OROGRAFIJA
SORTE AKTINIDIJE
SORTE AKTINIDIJE ZA PROIZVODNE ZASADE
A. Ženske sorte aktinidije
Vodeća ženska sorta aktinidije
Hejvord (Hayward = Chico)
Prateće ženske sorte aktinidije
Bruno(Bruno)
Monti (Monty)
Ebot (Abbott)
Elison (Allison)
B. Muške sorte (oprašivači) aktinidije
Tomuri (Tomuri)
Matua (Matua)
PERSPEKTIVNE SORTE AKTINIDIJE
A. Perspektivne ženske sorte aktinidije
Elmvud (Elmwood)
Top-star (Top-Star)
Elizabet (Elizabeth = AC226)
Hejvord klon K (Hayward clone K)
Simei (Shimei)
Jintao (Jin Tao)
Zespri gold (Zespri ™ Gold)
B. Perspektivne muške sorte (oprašivači) aktinidije
RAZMNOŽAVANJE AKTINIDIJE
PODIZANJE ZASADA AKTINIDIJE
TIPOVI ZASADA AKTINIDIJE
IZBOR MESTA, POLOŽAJAI ZEMLJIŠTA ZA PODIZANJE
ZASADA AKTINIDIJE
Izbor mesta i položaja
Izbor zemljišta
PRIPREMA ZEMLJIŠTA ZA SADNJU AKTINIDIJE
RASTOJANJE SADNJE
SISTEMI GAJENJA AKTINIDIJE
SADNJA AKTINIDIJE
POSTAVLJANJE NASLONA
NEGA MLADIH ZASADA AKTINIDIJE
NEGA ZASADA AKTINIDIJE U RODU
REZIDBA
ĐUBRENJE
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA
NAVODNJAVANJE
ZAŠTITA AKTINIDIJE OD PROUZROKOVAČA BOLESTIIŠTETOČINA
ZAŠTITA AKTINIDIJE OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH ČINILACA
BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANJE I ČUVANJE PLODOVA AKTINIDIJE
HEMIJSKI SASTAV I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA AKTINIDIJE
PRINOSI I RENTABILNOST GAJENJA AKTINIDIJE
KALENDAR RADOVA PRIGAJENJUAKTINIDIJE
PERIOD ODMORA (MIROVANJA): NOVEMBAR – MART
PERIOD VEGETACIJE: APRIL – OKTOBAR
LITERATURA
Jagoda
Uvod
Jagoda je najznačajnija jagodasta voćka. Više je razloga tome. Lako se razmnožava živićima, rano prorodi u prvoj godini posle sadnje, vrlo rano zri (u maju i junu), plod je vrlo kvalitetan i može da se koristi u različite svrhe. Jagoda brzo vraća uložena sredstva u proizvodnju, a veoma je rentabilna, naročito ako se gaji na savremen način u blizini velikih gradova.
Baštenska jagoda (Fragaria ananassa Duch.) nastala je spontanom hibridizacijom čileanske i virginijske jagode u Francuskoj sredinom XVIII veka. Ona je za relativno kratko vreme, blagodareći predanom radu selekcionara i drugih vrednih istraživača i odgajivača, postala veoma cenjeno i traženo voće. Plodovi jagode su vrlo pogodni za upotrebu u svežem stanju (kao stono voće), za zamrzavanje i kao sirovina za industrijsku preradu (slatko, džem, sok, kaša za bebe, vino).
Proizvodnja baštenske jagode u našoj zemlji, i pored vrlo povoljnih prirodnih uslova, značajno zaostaje za rezultatima ostvarenim u svetu. Smišljenim radom bi se srazmerno brzo mogla unaprediti proizvodnja ove visokorentabilne vrste u našoj zemlji.
Istorija gajenja jagode
Jagoda je verovatno prvo voće koje je čovek još u praistoriji počeo da koristi u ishrani. Jagodu pominju Teofrast u staroj Grčkoj, a Virgilije, Ovidije, Apulijus i Plinije Stariji u starom Rimu kao divlju i lekovitu biljku.
Smatra se da je šumska jagoda (Fragaria vesca L.) počela da se gaji u Francuskoj sredinom XIV veka, a jagoda kitnjača (F. moschata Duch.) u XVI veku.
Virdžinijska jagoda (F. virginiana Duch.) preneta je iz Severne Amerike u Evropu (Francuska) 1624. godine, a čileanska jagoda (F. chiloensis /L./ Duch.) iz Južne Amerike (Čile) u Evropu (Francuska) 1714. godine. Nijedna od pomenutih vrsta jagode nije privukla veću pažnju zbog sitnog ploda ili lošeg kvaliteta.
Ključni trenutak u jagodarstvu nastupio je spontanom hibridizacijom čileanske i virdžinijske jagode u Brestu (Francuska) sredinom XVIII veka. Stvorena je nova vrsta baštenska jagoda (Fragaria ananassa Duch. = F. grandiflora Ehrh., 2 n = 8 x = 56). Od ovog, naizgled skromnog početka, marljivim radom selekcionera širom sveta do danas je nastalo obilje sorata baštenske jagode (preko 10.000).
Selekcionari Engleske (T.A. Knight, M. Keens, J. Vilmot, T. Laxton) su u toku XIX veka mnogo uradili na unapređenju gajenja baštenske jagode. Najveći broj sorti baštenske jagode stvorili su selekcionari SAD (S.M. Hovey, G.M. Darrow, R.S. Bringhurst, L.F. Hough, D.H. Scott, G.J. Gallatta), a zatim selekcionari Kanade (H.A. Daubeny), Velike Britanije (H. Williams, R.D. Reid), Italije (W. Faedi, R Rosati), Holandije (H.G. Kronenberg), Švajcarske (F. Kobel) i Nemačke (R. Von Sengbusch). Nemačka sorta Zenga zengana (Senga Sengana) dominirala je u Evropi tokom nekoliko decenija druge polovine XX veka.
Savremno gajenje baštenske jagode na početku trećeg milenijuma ogleda se u korišćenju bezvirusnog sadnog materijala (frigo živića) novih, boljih sorti za podizanje gustih zasada, zastiranju zemljišta polietilenskom folijom, navodnjavanju i gajenju jagode u zaštićenom prostoru (plastenici i staklenici).
Fragaria vesca L. je omiljeno voće iz naših šuma. Njeni mirišljavi plodovi beru se od davnina na prostoru naše zemlje.
Poljoprivredne škole (Bukovo i Kraljevo) i voćno-lozni rasadnici uvoze živiće sorti baštenske jagode iz Francuske, Engleske i Nemačke od kraja XIX do sredine XX veka. Vodeća sorta je bila Madam muto (Madame Moutdt).
Institut za voćarstvo u Čačku od svog osnivanja 1946. godine radi na introdukciji sorti baštenske jagode.
Sortiment jagode zastupljen u našoj zemlji oko 1965. godine obuhvata sorte Maherauovu ranu (Macherauch Friihernte), Talisman (Talisman) i Madam muto, a sorta Zenga zengana (Senga Sengana) počinje da se uvodi u proizvodnju. Ona ostaje vodeća sorta u našoj zemlji sve do danas. U značajnijem obimu devedesetih godina prošlog veka gajile su se i sorte: Srprajz de hal (Surprise des Halles), Gorela (Gorella), Pokahontas (Pocahontas), Redgontlet (Redgauntlet), Čačanska 45/7, Čačanska rana i Čačanska krupna.
Krajem XX i početkom XXI veka nastupila je introdukcija novih, boljih sorti baštenske jagode, među kojima su posebnu pažnju zaslužile sorte Elsanta (Elsanta), Madlen (Madeleine), Marmolada (Marmolada Onebor), Kvin eliza (Queen Elisa), Peti (Patty), Kleri (Clery), Alba (Alba), Tučempion (Tuchampion) i dr. (Milivojević i Nikolić, 2009).
Malina
Uvod
Malina, proizvodnjom od oko 540.000 t (FAO, 2007) zauzima 24. mesto u svetu. Ona je, posle jagode i crne ribizle, najznačajnije jagodasto voće u svetu.
Međutim, po količini i vrednosti proizvodnje najvažnije je jagodasto voće u našoj zemlji. Ona je naša najrentabilnija voćka.
Potiče iz Male Azije.
Robna proizvodnja maline u Srbiji počinje posle Prvog svetskog rata, a dostiže veliki obim krajem XX veka.
Malina, tačnije crvena malina, lako se razmnožava izdancima. Rano prorodi u prvoj godini posle sadnje. Pun rod dostiže u trećoj godini. Plod jednorodnih sorti reva rano (u junu i julu), a remontantne sorte sukcesivno plodonose od jula do oktobra.
Plod maline je odlično, slatkonakiselo, aromatično, desertno voće. Koristi se za džem i smrznutom stanju, kao i za različite oblike prerade.
Naša zemlja je najveći izvoznik smrznute maline u svetu.
Istorija gajenja maline
Malina je bila poznata starim Grcima i Rimljanima kao divlja biljka. Njeni i brani su po šumama i korišćeni za jelo i kao lek.
Plinije Stariji (23-79. nove ere) navodi da je malina rasla na planini Ida na se severozapadu Male Azije, u blizini drevnog grada Troje. Crvena malina je po ovoj planini je dobila ime Rubus idaeus L.
Rimski pisac Paladije pominje malinu kao baštensku biljku u IV veku nove ere. Osnivač Moskve, Jurij Vladimirovič Dolgoruki (1090-1157) bio je veliki lju:arstva. Divlja malina je u njegovo doba rasla u okolini Moskve. U nepronalmjacima skrivali su se medvedi. Primer navodi da se malina gaji u vrtovima Engleske od 1548. godine.
J. Parkinson (1629) u knjizi ,,U sunčanom zemaljskom raju“ celo prvo poglavlje u voćarstvu posvećuje malini. On tu navodi belu i crvenu malinu.
Katalog voćaka Londonskog hortikultumog društva iz 1826. godine obuhva sorte maline.
N. H. Grubb je u Velikoj Britaniji sredinom XX veka stvorio dve značajne sorte crvene maline: Moling promis (Malling Promis) i Moling eksploit (Malling Exploit).
U Severnoj Americi gaje se tri vrste maline: crvena (Rubus idaeus L.) od 1771. godine, crna američka (R. occidentalis L.) od 1830. i njihov hibrid purpurna malina (R. neglectus Peck) od 1832.
U SAD su stvorene dve poznate sorte crvene maline: Vilamet (1943) i Miker (1967), koje su danas vodeće u svetu.
Bivši SSSR je bio najveći proizvođač maline u svetu. U srednjoj i severnoj zoni Zajednice nezavisnih država (Rusija, Ukrajina i Belorusija) skoro da nema voćnjaka u kome se ne nalazi malina. Ovo je razumljivo, jer sorte crvene maline pod zaštitom snežnog pokrivača dobro podnose niske zimske temperature, lako se razmnožavaju i brzo počinju da rađaju, a zatim dobro i redovno rađaju.
S pravom se može reći da divlja crvena malina raste u šumama na prostom naše zemlje skoro dva milenijuma.
Malina je počela da se gaji u Srbiji 1880. godine, ali u prvo vreme kao ukrasna baštenska biljka.
Robna proizvodnja maline počinje u Srbiji posle Prvog svetskog rata (oko 1920. godine). Diferenciraju se dva malinogorja; valjevsko i čačansko. Vodeća sorta u valjevskom malinogorju bila je Valjevka (Marlboreau), a u čačanskom Jelička (Tmavska) malina. Malina se proizvodila prvenstveno za potrebe lokalnog tržišta. Plod se koristio za slatko, simp i pulpu. Tražnja maline posle Drugog svetskog rata je sve veća, a cene ploda postaju visoke.
Robna proizvodnja maline u našoj zemlji koncentrisana je skoro isključivo u Srbiji. Najznačajnija malinogorja su: valjevsko i ariljsko-ivanjičko, a zatim podrinjsko, kosjerićko, kopaoničko, čačansko, dragačevsko, kraljevačko, gomjomilanovačko i šabačko.
Uvođenje novih sorti maline krupnog ploda i velike rodnosti (Vilamet, Gradina, Moling eksploit i Miker), špalirski način gajenja i masovan izvoz duboko smrznutih plodova bitno su uticali na unapređenje njene proizvodnje u Srbiji.
Institut za voćarstvo u Čačku značajno je doprineo razvoju malinarstva u Srbiji, pored ostalog i stvaranjem tri sorte crvene maline Gradina, Krupna dvorodna i Podgorina.
Malina je danas, blagodareći godišnjoj proizvodnji od preko 70.000 t, vodeća jagodasta voćka u našoj zemlji.
Proizvodnja maline u svetu
U svetu se godišnje proizvede blizu 540.0001 (tabela 5), što je neznatno za potrebe čovečanstva (FAO, 2007). Tom proizvodnjom malina se nalazi među voćem na 24. mestu u svetu, a među listopadnim voćem na 14. mestu.
Proizvodnja maline u svetu je deficitarna. Na prosečnog stanovnika planete Zemlje dolazi oko 100 g plodova maline.
Kupina
Uvod
Prirodne populacije kupine rasprostranjene su na severnoj Zemljinoj polulopti, a najviše u Evropi i Severnoj Americi.
Kupina se po privrednom značaju za našu zemlju nalazi u grupi jagodastih voćaka odmah iza maline i jagode. Njene biološko-proizvodne osobine čine je veoma rentabilnom vrstom. Kupina se lako i brzo razmnožava, jednostavno i lako gaji, brzo počinje da rađa (u drugoj godini), a od treće godine redovno i obilno rađa (često i više od 25 t/ha), zapošljava mnogo radne snage, posebno u berbi, dobro uspeva u pri planinskim područjima sa nešto toplijom klimom, nije preosetljiva na prouzrokovače bolesti i štetočine, medonosna je biljka i ima široku upotrebnu vrednost Nažalost, u poslednje dve godine (2008. i 2009) cene kupine su veoma niske zbog smanjene potrošnje i potražnje u svetu, kao i hiperprodukcije u proizvodnji.
Plodovi kupine su delikatesno voće, velike hranljive, dijetetske, profilaktične, lekovite i zaštitne vrednosti (Veličković, 2000). Bogati su šećerima, organskim kiselinama, vitaminima, bojenim materijama (antocijanima), pektinskim i mineralnim supstancama.
Plodovi kupine koriste se za potrošnju u svežem stanju, naročito za ishranu dece i rekonvalescenata, a izvanredna su sirovina za domaću i industrijsku preradu (sok, slatko, džem, marmelada, kompot, voćni jogurt, vino). Zamrznuta kupina može da se koristi tokom cele godine.
Svež plod i sok kupine odlična su laksativna sredstva, poboljšavaju krvnu sliku, regulišu krvni pritisak i jačaju otpornost organizma, pektini štite organizam od arterioskleroze i infarkta, a celuloza poboljšava varenje hrane. Antocijani ploda kupine su izvanredni i neophodni antioksidanti, koji sprečavaju kancerogena oboljenja.
Značajne količine smrznutih plodova kupine izvoze se iz naše zemlje.
Vidan napredak u proizvodnji kupine u našoj zemlji ostvaren je zahvaljujući uvođenju u proizvodnju samooplodnih i vrlo rodnih sorti kupine bez bodlji, novim tehnologijama gajenja i smrzavanja plodova, kao i različitim vidovima prerade njenih plodova.
Istorija gajenja kupine
Razne vrste divlje kupine sreću se na severnoj Zemljinoj polulopti još u praistorijsko doba. Čovek koristi kupinu od davnina u ishrani i kao lekovitu biljku.
Najstariji pisani spomenik o kupini potiče iz stare Grčke (Teofrast, 370. do 287. godine pre nove ere).
Kupina je počela da se gaji najpre u Sevemoj Americi u prvoj polovini XIX veka, a u Evropi u dmgoj polovini XIX veka.
Prva sorta kupine Dorčester (Dorchester) odabrana je u SAD (Dorchester, Massachusetts) 1841. godine, a ubrzo za njom New Rochelle (Lawton, 1854), Wilson (1854), Snyder (1860) i Kittatinny (1864) (Hedrick i sar., 1925). Prve sorte kupine bez tmja Dodge Thomless i Hoosae Thomless stvorene su oko 1870. godine, a puzeće sorte Evergreen i Lucretia oko 1875. Sorta kupine Eldorado odabrana je u SAD (Eldorado, Ohio) 1880. i dugo godina je bila vodeća u ovoj zemlji.
Rad na stvaranju boljih sorti kupine u XX veku bio je naročito intenzivan u SAD (Corvallis, Oregon; Beltsville, Maryland; Carbondale, Illinois; Fayetteville, Arkansas; Geneva, New York). Među novostvorenim sortama kupine bez tmja, Tomfri (Thomfree) je postigao veliku populamost širom sveta.
I.V. Mičurin (1855-1935) je u Rusiji radio na oplemenjivanju kupine i stvorio puzeću sortu Izobilna.
Prve plemenite sorte kupine introdukovane su u Jugoslaviju 1951. godine (Stančević, 1974). Bile su to, pored ostalih, sorte sa trnjem Derou (.Darrow), Bejli (Bailey) i Eboni king (Ebony King), koje se i danas sporadično gaje u našoj zemlji.
Poljoprivredni kombinat ,,Džervin“ iz Knjaževca najviše je uradio na širenju i unapređenju proizvodnje kupine u Srbiji. Podigao je oko 100 ha savremenih plantaža kupine pretežno na komasiranim površinama individualnih proizvođača. Gajenje kupine u našoj zemlji podsticali su i Poljoprivredni kombinat Beograd (Gazdinstvo u Sopotu), ,,Voćarkoop“ (Beograd), ,,Delišes“ (Vladičin Han), ,,Porečje“ (Vučje), ,,Takovo“ (Gomji Milanovac), ,,Srbijanka“ (Valjevo), Poljoprivredno-industrijski kombinat (Aleksinac) i ,,Džervin“ Knjaževac.
U Institutu za voćarstvo u Čačku stvorena je prva domaća sorta kupine Čačanska bestrna (Dirksen Thornless x Black Satin) (Stanisavljević, 1998). Ona se širila do 2008. godine u proizvodnim zasadima kupine u našoj zemlji, uglavnom zbog visokih prinosa i dobrog plasmana.
Svaka promena u sortimentu bitno je uticala na tehnologiju gajenja kupine.
Ribizla
Uvod
Ribizla je u Srbiji neopravdano zapostavljena vrsta jagodastih voćaka, iako postoji tražnja na tržištu za ovim voćem i povoljni agroekološki uslovi za njeno gajenje na širem području Srbije. Sporadično gajenje na relativno malim površinama, sa proizvodnjom koja daleko zaostaje za jagodom, malinom i kupinom ne zadovoljava potrebe zemlje.
Po obimu proizvodnje u svetskim razmerama ribizla se nalazi na drugom mestu, odmah iza jagode, sa ukupnom proizvodnjom preko 700.000 t, koja pokazuje rastući trend. Lideri u proizvodnji crne ribizle (Ribes nigrum L.) su Rusija, Poljska i Nemačka, a u proizvodnji crvene ribizle (Ribes rubrum L.) Poljska, Nemačka, Holandija, Belgija, Francuska i Mađarska. Kao najveći proizvođači bele ribizle (Ribes niveum L.) deklarišu se Nemačka i Slovačka. Razloge za ovako visoku svetsku proizvodnju treba tražiti u njenim privredno-biološkim osobinama od kojih su najvažnije sledeće: rano stupanje u rod (već u drugoj godini), redovna i obilna rodnost, lako razmnožavanje i jednostavno gajenje, adaptivnost na različite agroekološke uslove, visok kvalitet i hranljiva vrednost plodova.
Po svom hemijskom sastavu plodovi ribizle su niskokalorični, ali su u isto vreme bogati vitaminima C, A, Bi i B2, mineralnim elementima i fenolnim jedinjenjima što doprinosi njenom visokom antioksidativnom potencijalu izraženom, ne samo u očuvanju hranljive vrednosti i senzoričkog kvaliteta ploda, već i u zdravstvenoj korisnosti za ljudski organizam. Sadržaj vitamina C u plodovima crne ribizle dosta je visok i kreće se u rasponu od 50 do 250 mg/100 g sveže mase ploda. Takođe je visok sadržaj antocijana i ukupnih fenola. U prilog tome, brojne kliničke studije su ukazale da fenolna jedinjenja uz pomoć brojnih mehanizama inhibiraju nastajanje kardiovaskulamih i kancerogenih oboljenja u ljudskom organizmu.
Velika prednost gajenja crne ribizle je jednovremeno dozrevanje plodova, njihovo lako otpadanje i mali gubici pri berbi što pogoduje korišćenju mašina za berbu sa velikim dnevnim učinkom (Nikolić i Milivojević, 2009).
Sve pomenute osobine ribizlu čine rentabilnom i unosnom kulturom, koja zahteva manja investiciona ulaganja u odnosu na ostale jagodaste voćke, a cene plodova na tržištu su veoma stimulativne za proizvođače, posebno za plasman u svežem stanju.
U našoj zemlji postoje odlični prirodni uslovi za uspešno gajenje crne, crvene i bele ribizle (čak do 1.000 m nadmorske visine), a proizvedeni plodovi bi se uglavnom koristili za potrebe domaćeg tržišta i oslobađanje od uvoza. S obzirom da je trenutna proizvodnja pretežno crvene ribizle nešto veća od stotinu tona, potrebe za ribizlom se nadoknađuju uvozom kako smrznutih plodova tako i koncentrata, naročito cme ribizle (Nikolić i sar., 2005).
Uzimajući u obzir dobre proizvodne karakteristike ribizle, pogodnost agroekoloških uslova za njeno gajenje na širem području Srbije, kao i konstantnu tražnju na tržištu za plodovima ove vrste voćaka, može se preporučiti njeno intenzivnije eksploatisanje. To je moguće ostvariti ne samo podizanjem novih zasada uz poštovanje principa modeme tehnologije gajenja, već i introdukcijom novih sorti, što će za rezultat imati povećanje prinosa. Na taj način bi se eliminisala potreba za uvozom ovog visokokvalitetnog voća i omogućilo plasiranje ribizle kao prateće vrste malini, jagodi i kupini.
Ogrozd
Uvod
Privredni značaj ogrozda u Republici Srbiji manji je nego kod većine drugih jagodastih voćaka maline, jagode, kupine, crne ribizle i borovnice. Gaji se uglavnom kao žbunasta voćka na okućnici. Ogrozd se naziva i vinogradom severa, jer može da uspeva znatno severnije od vinove loze, a njegovi plodovi bobice variraju po obliku i boji, kao i bobice vinove loze.
Ogrozd se odlikuje trnovitim izraštajima na stablu i krupnim bobicama, po čemu se razlikuje od srodne ribizle.
Visokoproduktivne sorte ogrozda u povoljnim prirodnim i agrotehničkim uslovima mogu da donesu rod veći od 15 t/ha.
Plodovi ogrozda sadrže šećere, organske kiseline (uglavnom limunsku i jabučnu), pektine, tanine, vitamine (C i A), enzime, eterična ulja i mineralne supstance (K, Ca, Mn, Fe, Cu, P). Zahvaljujući povoljnim biohemijskim i organoleptičkim osobinama zreli plodovi ogrozda koriste se u svežem stanju kao dijetoprofilaktično i lekovito sredstvo (diuretik, antisklerotik, u lečenju nekih stomačnih i kožnih oboljenja, malokrvnosti i avitaminoze).
Ogrozd proizvodi velike količine nektara i po tome, među jagodastim voćkama, zaostaje samo za malinama.
U Rusiji ogrozd počinje da se gaji na manastirskim imanjima u XI veku, znatno ranije nego u zemljama zapadne Evrope i Severne Amerike.
Rad na stvaranju novih, boljih sorti ogrozda u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Nemačkoj, Finskoj, Francuskoj i Rusiji uticao je na unapređenje njegovog gajenja.
Ukupna svetska proizvodnja ogrozda u 2007. godini iznosila je 136.297 t (tabela 19), pri čemu se najvećom proizvodnjom odlikuje Nemačka (40.000 t). Znatno nižu proizvodnju ogrozda u poređenju sa Nemačkom imaju Republika Češka (3.087 t), Austrija (1.867 t) i Mađarska (1.151 t), koje su sledeće zemlje po proizvodnji ogrozda u svetu.
Zhao (2007) navodi da je Poljska takođe veliki proizvođač ogrozda sa prosečnim komercijalnim površinama od oko 4.000 ha.
U svetu se ogrozd gaji pretežno za potrošnju u svežem stanju i preradu u džemove i kompote (Stanisavljević i sar., 1999; Zhao, 2007).
| Zemlja | Proizvodnja u tonama | % od ukupne proizvodnje |
| Nemačka | 40.000 | 29,35 |
| Republika Češka | 3.087 | 2,26 |
| Austrija | 1.867 | 1,37 |
| Mađarska | 1.151 | 0,84 |
| Letonija | 311 | 0,23 |
| Litvanija | 216 | 0,16 |
| Kirgistan | 100 | 0,07 |
| Danska | 100 | 0,07 |
| Estonija | 69 | 0,05 |
| Finska | 47 | 0,03 |
| Ostale zemlje | 89.349 | 65,55 |
| Ukupno | 136.297 | 100,00 |
Mesto ogrozda u sistematici biljaka i preci plemenitih sorti
U sistematici biljaka ogrozdu pripada sledeće mesto:
- Odeljak: Spermatophyta (semenice)
- Pododeljak: Magnoliophytina (Angiospermae, skrivenosemenice)
- Klasa: Magnoliatae (Dicotyledoneae, dikotile)
- Potklasa: Rosidae (ruže)
- Nadred: Rosanae (ruže)
- Red: Grossulariales Lindley 1833
- Familiia: Grossulariaceae DC
- Rod: Ribes L. (ogrozd i ribizla)
- Podrod: Grossularia Mill. (ogrozd)
Podrod Grossularia obuhvata 52 vrste ogrozda, koje su široko rasprostranjene u Evropi, Aziji, Sevemoj i Južnoj Americi, i sevemoj Africi (Burmistrov, 1985).
U stvaranju plemenitih sorti ogrozda učestvovali su:
- Evropski ogrozd (Grossularia reclinata Mill.) i
- Američke vrste: slabo tmoviti (G. hirtella Spach.), tmoviti (G. cynosbati Mill.), misurijski (G. missouriensis Nutt.) i oštro tmoviti (G. divaricata Dougl.).
Borovnica
Uvod
Plodovi raznih vrsta šumske (samonikle) borovnice se koriste za lične i komercijalne svrhe u Evropi i Severnoj Americi više od 200 godina.
Borovnica je, međutim, počela da se gaji relativno kasno. Dr F.V. Coville (1888-1937) započeo je uvođenje samonikle borovnice u kulturi 1906. godine, a rad na planskoj hibridizaciji borovnice otpočeo je 1913. godine. On je do svoje smrti (1937) stvorio 15 sorti borovnice. U stvaranju plemenitih sorti visokožbunastih borovnica korišćen je veliki broj vrsta borovnice iz Severne Amerike.
Najveći proizvođači borovnice u svetu su SAD (165.120 t) i Kanada (77.400 t), a zatim dolaze Nemačka, Poljska, Litvanija, Holandija, Čile, Argentina, Rumunija, Rusija, Švedska, Novi Zeland i druge zemlje (tabela 20). U SAD, visokožbunasta borovnica se najviše gaji u državama Mičigen, Nju Džersi, Oregon i Severna Karolina. Prema navodima Petrovića i sar. (2007), među evropskim zemaljama borovnica se uzgaja na većim površinama u Nemačkoj (1.200 ha) i Poljskoj (600 ha). Nove sorte borovnice, bolje adaptirane na netradicionalne uslove gajenja, povećale su ukupne površine u svetu čak do 90%, naročito u periodu 1995-2005. godine (Zhao, 2007). Posebno je interesantno povećanje proizvodnih površina pod zasadima borovnice u Čileu, koje je u 2007. godini dostiglo nivo od 10.763 ha (sa proizvodnjom od 35.500 t). Procenjuje se da je 70% zasada starosti 1 do 3 godine, dok je 30% zasada starosti od 4 do 13 godina (Banados, 2009). Primama svrha širenja proizvodnje u područjima lociranim na malim geografskim širina ma (Čile, Argentina, Meksiko i Španija) jeste obezbeđivanje rane sezone zrenja borovnice.
U našoj zemlji sorte visokožbunaste borovnice se sporo šire u proizvodnji, a često i bez nekog određenog plana i u nepovoljnim ekološkim uslovima. Ukupne proizvodne površine trenutno iznose od 40 do 50 ha (Nikolić i sar., 2009). Najveći broj podignutih zasada se nalazi u okolini Arilja, Užica, Ljiga, Knjaževca i Vlasinskog jezera.
Šumska borovnica, Vaccinium myrtillus L., dosta je rasprostranjena u prirodnim populacijama na visokim planinama u Srbiji (Goliji, Javom, Vlasini, Tari, Staroj planini i Kopaoniku). Godišnje se u Srbiji ubere i otkupi oko 3001 plodova šumske borovnice, koja ostvaruje veću cenu na svetskom tržištu nego gajene sorte.
| Zemlja | Proizvodnja u tonama | % od ukupne proizvodnje |
| SAD | 165.120 | 52,47 |
| Kanada | 77.400 | 24,59 |
| Čile | 35.500 | 11,20 |
| Nemačka | 5.818 | 1,84 |
| Poljska | 5.226 | 1,66 |
| Litvanija | 4.392 | 1,39 |
| Holandija | 4.000 | 1,27 |
| Rumunija | 4.000 | 1,27 |
| Rusija | 2.600 | 0,82 |
| Švedska | 2.200 | 0,72 |
| Novi Zeland | 2.000 | 0,70 |
| Ostale zemlje | 6.400 | 2,03 |
| Ukupno | 314.656 | 100,00 |
Jedan od ograničavajućih činilaca masovnijeg gajenja sorti visokožbunaste borovnice su neadekvatni ekološki uslovi u mnogim lokalitetima u Srbiji. Naime, borovnica zahteva zemljišta kisele reakcije i rastresite strukture, koja su dovoljno vlažna i bogata šumskim humusom (Nikolić, 2006).
Borovnica relativno rano stupa na rod, već u trećoj ili četvrtoj godini starosti biljaka. Stoga se za sadnju uglavnom koriste dvogodišnje ili trogodišnje sadnice. Visokoproduktivne sorte visokožbunaste borovnice mogu u punoj rodnosti da ostvare prinos veći od 10 t/ha. Plodovi sazrevaju postepeno, pa je berbu potrebno obavljati 4 do 7 puta u razmacima od 5 do 7 dana.
Plodovi borovnice imaju izuzetno hranljiva i lekovita svojstva, što doprinosi njihovoj visokoj upotrebnoj vrednosti. Izvrstan su izvor gvožđa, dobar izvor ugljenih hidrata i vitamina A i C, a prosečan izvor belančevina, ulja, antocijana (mirtilin), tanina i enzima. Pogodni su za potrošnju u svežem stanju, smrzavanje i preradu (jogurt, sladoled, kolači, sokovi). Borovnica deluje blagotvorno u slučajevima anemije, crevnih infekcija i tegoba sa žučnom kesicom, ali i značajno poboljšava oštrinu vida. Pomenuta lekovita svojstva borovnice su korišćena u brojnim promotivnim kampanjama tokom poslednjih 10 godina, zbog čega je i tražnja za ovim voćem prevazišla snabdevenost tržišta (Zhao, 2007).
Brusnica
Uvod
Brusnica zauzima značajno mesto u svetu jagodastih voćaka. Njeni ukusni plodovi od davnina se masovno koriste kao prirodni proizvod u svežem i prerađenom stanju. Plodovi i listovi brusnice sadrže lekovite materije zbog kojih se podjednako primenjuju u zvaničnoj i narodnoj medicini. Ime brusnica dobila je od ruske reči ,,brusvjanij“ što u prevodu znači crven.
Ukupna svetska proizvodnja brusnice iznosi 373.3401 (tabela 26). Ona se realizuje na ukupnoj površini nešto većoj od 21.000 ha. Najveći svetski proizvođač su SAD sa 297.2801, što predstavlja oko 80% ukupne svetske proizvodnje, na drugom mestu je Kanada sa 66.360 t, a zatim slede Belorusija, Letonija, Rumunija, Ukrajina, Azerbejdžan, Švedska, Finska i druge zemlje sa mnogo manjim obimom proizvodnje.
| Proizvodnja/Zemlja | % od ukupne u tonama | proizvodnje |
| SAD | 297.280 | 79,63 |
| Kanada | 66.360 | 17,77 |
| Belorusija | 4.000 | 1,07 |
| Letonija | 2.900 | 0,78 |
| Azerbejdžan | 140 | 0,04 |
| Rumunija | 500 | 0,13 |
| Ukrajina | 500 | 0,13 |
| Španija | 100 | 0,03 |
| Tunis | 50 | 0,01 |
| Ostale zemlje | 1.510 | 0,40 |
| Ukupno | 373.340 | 100,00 |
Introdukcija brusnice u našu zemlju počela je tek u 2009. godini, tako da su površine pod zasadima brusnice zanemarljive i trenutno o tome ne postoje zvanični statistički podaci. Podignuti zasadi se nalaze na malim parcelama i pretežno