Među veoma važne polјoprivredne grane spada i novrtarstvo, jer se gajenjem povrća postižu višestruke koristi, Pre svega, povrće je sastavni deo naše svakodnevne ishrane i sadrži mnoge korisne i hranlјive sastojke koji su neophodni za ishranu lјudi. Pored toga, gajenje povrća, a naročito ranog, vrlo je unosan posao, jer se time postižu lepi prihodi, naročito ako se povrće iznese rano uproleće na pijacu mnogo se ono tad najviše traži i najbolјe plaća. Proizvodnja povrća ne zahteva velike površine zemlјišta, kao što je to slučaj s drugim bilјkama koje se gaje. Naprimer, da bi dobili rod pšenice od 2.000 kg. potrebno je da zasejemo 1 hektar, pa i nešto više od toga, dok je za istu količinu kupusa potrebno oko 8 ari, a za crveni patlidžan svega oko 4 ara. Osim toga, pri gajenju povrća, mogućno je s jedne iste površine u toku godine postići nekoliko berbi raznog povrća. U povrtarstvu se za razne poslove može iskoristiti i slabija radna snaga, kao što su: starije osobe, odraslija deca, invalidi i sl. pa je iste strane gajenje povrća unosno.
Kod nas se povrće gaji najviše oko većih gradova, a što se ide dalјe, u sela, sve je manje zemlјišta pod povrćem. Neke vrste povrća su sasvim nepoznate na selu, naprimer, spanać, kelј, keleraba, karfiol, tikvice, plavi patlidžan, itd. Međutim, skoro sve ove nabrojane vrste povrća daju vrlo zdravu i vrlo snažnu hranu. Još jedan krupan nedostatak na selu je u tome što se vrlo malo ili nikako ne gaji rano povrće. Retko će se naći kuća koja već u aprilu i maju ima luka, salate, spanaća, graška i paprike, jer prvo povrće na selu dospeva tek u junu mesecu. Zbog toga što se ne gaji rano povrće, selјak nekoliko meseci lišava sebe te zdrave hrane i to baš kad najviše troši svoju snagu -— od aprila do juna, kad su najteži polјski radovi u jeku. Sa iste površine zemlјišta, različiti prinosi.
Pri radu čovek troši svoju snagu, i ako je na neki način ne obnavlјa, njegovo telo polako slabi i oboli.
Lekari nam često preporučuju razne vitamine, koje kupujemo u apoteci, kao naprimer Ce-vitamin, koji suzbija razna obolenja kao malaksalost, krvarenje itd. Međutim, odraslom čoveku dovolјno je da dnevno pojede 1 plod paprike ili 2—3 ploda paradajza, pa da zadovolјi dnevnu potrebu Ce-vitaminima. Hranu spremlјenu od kupusa, zelјa, salate, spanaća, mrkve, svežih crvenih patlidžana naročito je dobro davati deci kada rastu i razvijaju se.
Povrće, osim ovog vitamina, ima i takozvani A-vitamin, koji pomaže da telo raste i razvija se i da bude otporno prema bolestima. Kad u naše telo ne unosimo ovaj vitamin, nastaju teška obolјenja: očiju, jetre, bubrega, malokrvnost, mršavlјenje, iznemoglost, ispadanje zuba, opadanje i rano seđenje kose. A dovolјno je da dnevno uzmemo 40 do 100 grama spanaća ili u istoj količini salate, lišća prnog i belog luka, mrkve, slatke paprike, crvenih patlidžana, boranije, lišće peršuna, mirođije, pa da zadovolјimo potrebu našeg tela za ovim vitaminima.
U svežim, zelenim bilјnim delovima, naročito u lišću salate, kupusa, kelјa, spanaća nalaze se razni mineralni sastojci, istina, u vrlo malim količinama, no bez kojih naša krv ne može da se osvežava, kosti ne mogu da se izgrađuju, niti srce, bubrezi, jetra itd. mogu pravilno da rade.
Osim toga, uzimanjem povrća mi suzbijamo da se u našem telu stvaraju veće količine kiselina, koje nastaju ako se preterano hranimo mesom, sirom, hlebom. A mirišlјavi sastojci ulјa u povrću pomažu da se hrana pravilno vari i iskorišćuje.
Sve ovo pokazuje da je povrće neophodno za lјudsku ishranu. Nauka je utvrdila, da jedan dnevni obrok treba da bude tako sastavlјen da na četiri dela ukupne hrane bude jedna četvrtina povrća.
Jedan plod paprike sadrži isto toliko vitamina Ce kao i 2—3 ploda patlidžana, ili 150 gr zelenog graška, ili 200 gr kiselog kupusa, ili 300 gr spanaća. Naš dnevni obrok treba dabupaprike, krastavaca, cvekle, de tako sastavlјen da na četiri boranije.
Kad se neprestano jedna ista hrana iznosi na sto, makar ona bila i najbolјa, to čoveku dosadi. Bolesnici, trudnice, stariji lјudi i deca naročito izgube volјu za takvim jelom; apetit ili prohtev za jelom gubi se. Međutim, ako se u jelu dodaju začini kao luk, zelen, paprika, jelo he biti ukusnije. I svako drugo povrće kad dodajemo jelu popravićemo njegov ukus. Zato se svako domaćinstvo mora pobrinuti da ima sveže salate, ili salate od crvenih patlidžana, dela ukupne hrane bude četvrtina povrća. Zimi kad nema dovolјno druge sveže hrane ili voća, dobro je imati uvek dosta ukuvanih crvenih patlidžana, kiselog kupusa, paprike, krastavaca, sušenog i utraplјenog povrća. Jela koja domaćice spremaju zimi biće ukusnija i hranlјivija ako im budu dodavale: sušenu boraniju, modre patlidžane, papriku, ukišelјeno povrće, zelen sačuvanu u trapu, lišće od peršuna, celera ili mirođije.
Sadržaj
I deo POLjOPRIVREDA
POVRTARSTVO
Privredni značaj gajenja i hranlјiva vrednost povrća
Izbor zemlјišta za povrtnjak
Obrada zemlјišta
Đubrenje
Podela (parcelisanje) povrtnjaka
Plodored u povrtnjaku
Proizvodnja povrća iz rasada
Proizvodnja rasada u saksijama i sanducima
Proizvodnja rasada u toplim lejama
Setva i sađenje povrća na otvorenom polјu
Nega povrća
Bolesti i štetočine povrća
Vrste povrća koje se proizvode iz raszada
Vrste povrća koje se proizvode iz semena na otvorenom polјu Berba povrća
Gajenje jagoda
Podizanje jagodnjaka
Priprema zemlјišta
Sadnja jagoda
Nega jagoda
Berba jagoda
Bolesti i štetočine jagoda
Gajenje malina
Podizanje malinjaka
Priprema zemlјišta
Sadnja malina
Nega malina
Berba malina
Štetočine i bolesti malina
Ostavlјanje povrća za zimu
Ostavlјanje svežeg povrća
Sušenje povrća
Ostavlјanje povrća u soli
Spremanje paradajza
Ostavlјanje povrća na razne načine
MLEKARSTVO
Važnost gajenja muzne stoke
Izbor muzne krave
Ishrana i nega steone krave
Nega i ishrana teleta
Prihranjivanje teladi
Odlučivanje teladi
Ishrana krava muzara
Hranlјiva vrednost mleka
Sastav i osobine mleka
Mane mleka
Muža
Postupak s mlekom posle muže Prerada mleka
Dobivanje pavlake
Izrada maslaca
Toplјeno maslo
Dobivanje kajmaka
Izrada sireva
ŽIVINARSTVO
Privredni značaj gajenja živine
Živinarnik
Rase živine
Odabiranje živine
Odabnranje kokošaka
Odabiranje petlova
Izvođenje živine
Prirodno izvođenje živine
Veštačko izvođenje živine Ishrana i nega živine
Tovlјenje živine
Zarazne bolesti živine
Gamad i paraziti živine
II d e o DOMAĆINSTVO
Higijenski stav
Najnužniji broj prostorija u stanu
Najpotrebniji nameštaj u kući
Važnost posebne sobe za spavanje
Održavanje čistoće u kući
Razne vrste podova i njihovo održavanje
Sredstva za održavanje čistoće
Čišćenje raznih vrsta nameštaja
Najpotrebniji kuhinjski nameštaj i posuđe
Ostale važne prostori-je u kući
Ogrev i peći
Osvetlјenje
Uništavanje insekata, miševa i ostale gamadi
Dvorište
Ekonomsko dvorište
Ishrana
Spremanje hrane
Najpotrebniji i najvažniji hranlјivi sastojci
Gde se nalaze vitamini
Značaj pravilnog konzerviranja hrane za zimu
Pravilno čišćenje i pranje namirnice
Kako ćemo sačuvati hranlјive sastojke pri spremanju hrane
Greške pri pripremanju hrane
Dnevni obroci i umerenost u jelu
Sveža i pokvarena hrana
Privremeno čuvanje hrane
Kalorična vrednost hrane
Mešenje hleba
Jela od testa
Pržena testa
Kuvana testa
Jela od mesa
Razne čorbe
Razna kuvana, pržena i pečena jela s mesom i bez mesa Razni umokci — sosovi
Razne salate i njihova vrednost
Jaja u ishrani
Mleko i mlečni proizvodi
Važnost voća za ishranu
HIGIJENA I ZDRAVSTVENO PROSVEĆIVANјE
Zdravlјe dece i odraslih u seoskoj kući
Održavanje čistoće
Uticaj vazduha, sunca, toplote, alkohola i duvana na čovečje telo i zdravlјe
Nega bolesnika
Odelo i obuća
Rublјe
Obuća
Čišćenje mrlјa
Čuvanje vunenih stvari preko leta
Pranje rublјa i odeće
Praše rublјa
‘Pranje vunenih stvari
Pranje svilenih stvari
Pranje perja
Pranje vune
Pranje i čišćenje stvari od polivinila i najlona
Higijena žene i muškarca
Devojaštvo i mladalačko doba (pubertet)
Udaja i ženidba
Uticaj zdravlјa roditelјa na zdravlјe dece
Trudnoća
Nega i ishrana trudne žene
Porođaj, znaci i pomoć porodilјi
Važnost porodilišta za zdravlјe majke i deteta
Prelazno doba kod žene
Prelazno doba kod muškaraca
Nozors Fenče i malo dete
Pravilno kupanje i povijanje
Pravilna ishrana deteta koje se hrani majčinim mlekom Ishrana deteta koje se ne hrani matčinim mlekom
Poremećaji u ishrani i posledice nepotpune ishrane Dečje zarazne bolesti
Ustanove koje pomažu negovanje, podizanje i vaspitanje dece Razvitak deteta
Povrtarstvo
Privredni značaj gajenјa i hranljiva vrednost povrća
Prilikom određivanja mesta za povrtnjak potrebno je najpre da utvrdimo koje povrće želimo da gajimo, a onda da ispitamo da li je zemlјište pogodno za gajenje povrća. Ako je, naprimer, okrenuto severu, ne može se očekivati dobar rod. Ako u blizini nema vode, biće teško zalivati povrće koje u prvo vreme traži vlagu.
Suviše laka, peskovita zemlјitta. kao i odviše teška nisu podesna za gajenje povrća. Prva oskudevaju u vodi i brzo se suše, a druga su suviše vlažna i hladna. Izbor zemljišta za povrtnјak.
Zemlјište podvodno, u kome se voda dugo zadržava, takođe nije dobro.
Za gajenje povrća najbolјa su zemlјišta pored reka gde ima mulјa koji reka povremeno nanosi. Isto tako su dobra i zemlјišta na preoranim ledinama, lucerištima, detelištima, posle gajenja žita, zatim sve plodne crnice, peskuše i ilovačasta zemlјa. Ovakva su zemlјišta dosta topla i imaju dovolјno vlage i vazduha. Zemlјišta po ritovima mogu se tako isto dobro iskoristiti za gajenje povrća, no onda ih treba isušiti kopanjem kanala, da bi se uklonila suvišna vlaga.
Ako nemamo ovakva zemlјišta, mogu se koristiti oranična zemlјišta ako su plodnija. Ali takvo zemlјište mora se đubriti stajnjakom ili veštačkim đubrivom.
Kad smo odabrali zemlјište koje najbolјe odgovara za povrtnjak, treba da izaberemo i pogodno mesto za pojedine vrste povrća, jer neko povrće traži više sunca. drugo više vlage, treće ne trpi vetar.
Ako hoćemo da nam ranije dospu crveni patlidžani, paprike, krastavci i tikvice, onda treba da odaberemo mesta gde sunce pada preko celog dana, tj. mesta okrenuta jugu ili jugozapadu. Ovo povrće traži mnogo toplote, naročito u ranim prolećnim danima. Kako u to vreme ima dosta prolećnih kiša, to neće imati veliku potrebu da se zalivaju, jer ovi usevi traže i dosta vode.
Grašak, luk, spanać, zelen, kupus, kelј, keleraba i karfiol mogu se saditi i tamo gde je severnije, jer ovom povrću ne treba tako mnogo toplote.
Povrće koje se gaji docnije, u toku leta, kao kupus, paprika, krastavci i crveni patlidžan, treba gajiti na nižem, vlažnijem zemlјištu s dovolјno sunca. A luk, peršun, paštrnjak, celer, rotkvice i slično povrće gajiti podalјe od vode i na mestima gde je manje sunca.
Pri odabiranju mesta na određenom zemlјištu za baštu mora se voditi računa i o tome da li je sorta povrća koja se gaji rana, srednja ili pozna. Tako, naprimer, jednu istu sortu salate ne možemo gajiti i kao ranu i kao poznu. Jer rane sorte teško podnose letnje žege i brzo teraju u seme.
Kupus, karfiol, keleraba, zelen, grašak, spanać, salata, beli i crni luk mogu se gajiti u toku leta i jeseni i na višim, planinskim zemlјištima, koja su zaklonjena od hladnih i severnih vetrova. Ovo povrće dobro podnosi veće hladnoće i planinski vazduh s dosta vlage.
Gotovo sve povrtarske bilјke traže dosta vlage, pogotovu u sušne dane. Za sitno povrtarsko seme i za bilјke koje gajimo radi njihovih zelјastih delova, lišća (salata, peršun), naročito je potrebna vlaga kad stanu da niču, pa i posle, kad se budu razvijale. Osim vlage, potrebno im je dosta vazduha i hranlјivih sastojaka. Radi toga zemlјište mora dobro da se poore, prevrne, usitni, rastrese. Naročito treba dublјe rastresti zemlјište za korešače, mrkvu, peršun, paštrnjak, rotkvu, praziluk, krompir, a isto tako i za bilјke koje razvijaju glavicu u zemlјi (lukavicu) kao što je naprimer luk.
Obrada zemlјišta
Prvi posao je da se zemlјište očisti od bilјnih ostataka koji su ostali posle berbe. Ako je zemlјište veliko 1—2 i više ha treba izvršiti plitko oranje za jedan palac dubine, takozvano ugarenje. Ovi radovi mnogo će pomoći da se unište bilјne štetočine i da se spreči širenje bilјnih bolesti. Posle nekoliko dana zemlјište treba duboko poorati na dubinu 25—30 santimetara. Sprave i alatke za rad u povrtnjaku.
Što ranije ujesen pooremo baštu, dok je vreme toplije, to će i bilјni ostaci i korovske bilјke brže i bolјe istruliti. Time će se zemlјište obogatiti hranlјivim sastojcima koji su potrebni bilјkama. Manje bašte, od nekoliko ari samo se dobro izrilјaju.
Izrilјano ili preorano zemlјište ostavlјa se preko zime u otvorenim brazdama, da bi tako moglo da upije što više vlage i da izmrzne. Zemlјište na taj način obrađeno očuva u sebi dosta vlage i postaje rastresitije.
Pri rilјanju ili dubokom oranju najvažnije je da se zemlјište što bolјe prevrne, da bi njegov gornji sloj došao na dno brazde, a donji sloj da se izbaci na površinu napolјe. Na taj način korovsko seme se dublјe zatrpava, njegovo klijanje sprečava, larve štetočina izbacuju se na površinu zemlјišta, gde u toku zime izmrznu.
Videli smo kako treba obraditi zemlјište ujesen. Dalјe ćemo videti šta treba raditi uproleće. Teža i zakorovlјena zemlјišta treba i sproleća preorati ili prekopati, a kod lakih zemlјišta samo preći drlјačama ili grabulјama. Da li će se bašta uproleće plitko preorati ili samo preći drlјačom to zavisi od toga u kakvom se stanju nalazi oranica i koje ćemo useve na njoj da sadimo.
Đubrenje
Povrtarske bilјke, za svoju ishranu koriste razne sastojke iz zemlјišta, među kojima su najvažniji azot, fosfor i kalijum. Ako te sastojke ne bi zemlјištu dodavali, prinosi bi opadali, dok bi zemlјište bivalo sve neplodnije i teže bi se obrađivalo. Da bi se to sprečilo, zemlјište se mora povremeno đubriti, pošto đubriva sadrže te potrebne sastojke. Za đubrenje se obično upotreblјavaju stajska đubriva (goveđe, konjsko, ovčije. svinjsko, živinsko i dr.), osoka, kompost, lјudski izmet i veštačka đubriva. Konjsko đubrivo je naročito važno za tople leje a živinsko, osoka, kompost, lјudski izmet i veštačka đubriva za prihranjivanje povrća.
Za đubrenje zemlјišta stajskim đubrivom najpodesnija je jesen i to pred oranje ili rilјanje.
Ako nemamo stajnjak, može se uzeti zreo kompost. A to đubrivo može svako domaćinstvo da spremi na vrlo lak način. Sve otpatke koje domaćinstvo ima (otpaci hrane pri spremanju jela, čišćenju povrća, voća, živine i tome slično, zatim bilјni otpaci s njiva itd.) treba bacati na jedno mesto koje je određeno za kompostište. Posle pola godine ili godinu dana, prema tome kakve su vrste otpaci, dobiće se potpuno raspadnuta i izjednačena masa slična plodnoj crnici, koja će nam poslužiti kao odlično đubrivo. Pre upotrebe ovaj kompost mora se prosejati na ređe sito. Kompost se još zove i mešanac zato što su u njemu pomešani razni otpaci.
Od ostalih đubriva tako isto dobra je i osoka (gnojnica) koja se može rasipati i ujesen i sproleća. Ako se osoka rasipa sproleća, onda to treba učiniti što ranije. Ostavi li se to za docnije, osoka se razblažuje vodom i daje za vreme razvoja bilјaka radi njihovog prihranjivanja.
Veštačka đubriva daju se uglavnom u toku razvoja bilјaka. I to ne odjednom cela količina, već u dva ili tri puta: prvi put posle setve ili sađenja, drugi put u vreme najvećeg razvitka bilјaka i treći put pred sazrevanje.
Tako se vrši đubrenje čilskom šalitrom, kalijevim i kombinovanim đubrivima.
Za povrće čiji se plodovi ne troše u svežem stanju može da se upotrebi i đubrivo koje se sprema od lјudskog izmeta, takozvane fekalije. Ono se sprema na prost način. U iskopanu rupu sipa se lјudski izmet izzađen iz jame nužnika i doda jedna lopata gašenog kreča, po dve lopate zelene galice i čađi, a može peskovite ili ilovačaste zemlјe. Posle godinu dana stajanja (ako se ranije ne upotrebi) ovako spremlјeno đubrivo izgubiće potpuno svoj neugodan miris.
O potrebama, količini i vrsti đubriva za pojedine vrste povrća govoriće se docnije kad bude reč o setvi i sađenju povrtarskih useva.
Podela (parcelisanje) povrtnjaka
Radi lakšeg i pravilnijeg obavlјanja poslova u povrtnjaku, kao i radi uvođenja plodoreda, potrebno je da se povrtnjak podeli na više većih i manjih parcela (delova). Pri tome se pazi da pojedine parcele budu više-manje podjednake veličine i da imaju što pravilniji oblik. Parcele se razdvajaju stazama, kojih ima glavnih i sporednih. Glavne staze dele povrtnjak u nekoliko većih delova, koji se dalјe sporednim stazama dele na manje parcele. Glavne staze treba da su toliko široke da može i kolima da se prolazi radi dovoženja đubriva, iznošenja proizvoda i sl. Nije dobro da se duž staza sade voćke.
Povrtnjak po mogućstvu treba da bude ograđen. Ogradom se takođe zaštićuju povrtarski usevi od hladnih i jakih vetrova. Vrlo je podesna i jevtina živa ograda od maklure ili gledičja.
Plodored u povrtnjaku
Plodored ili smenjivanje povrća na određenom zemlјištu takođe je u povrtarstvu važno. Usevi se tako smenjuju, da isti usev na jednu parcelu dođe posle 3—4 ili više godina.
Povrtarske bilјke ne troše podjednako sve hranlјive sastojke iz zemlјišta. Neke za svoju ishranu i razviće troše više kalijuma, druge više fosfora, treće azota itd. Stoga pravilnom smenom useva postižemo da se svi hranlјivi sastojci iz zemlјišta što potpunije iskorišćavaju za ishranu bilјaka.
Ako bi se na jednom istom zemlјištu gajio jedan isti usev, bez đubreta, zemlјište bi se iznuravalo i siromašilo, a prinosi bi stalno opadali.
Da bi se plodored primenio, zemlјište koje se odredi za povrtnjak treba podeliti na onoliko parcela koliko vrsta odnosno grupa povrća želimo da gajimo. Parcele moraju biti podjednake veličine. Pri sastavlјanju ovog plana moramo voditi računa o đubrenju stajskim đubrivom na kraju druge, a najmanje na kraju treće godine. Sve povrtarske bilјke koje želimo da gajimo treba najpre podeliti u tri grupe, prema tome kako se koja ponaša prema stajskom đubrivu. U prvu grupu dolazi povrće koje se može gajiti odmah posle đubrenja stajskim đubrivom. To su sve vrste zelјastog povrća (kupus, kelј, karfiol, keleraba), spanać, krastavci, tikve, tikvice, dinje, paradajz i celer. U drugu grupu spada povrće koje ne podnosi neposredno đubrenje stajskim đubrivom, ali može da se gaji na tom zemlјištu tek posle godinu dana po đubrenju. Zato ove bilјke dolaze na đubrenu parcelu posle bilјaka iz prve grupe. Tu spadaju: šargarepa, peršun, pastrnak, cvekla, krompir, crni luk. praziluk i dr. U treću grupu spada povrće koje se na đubrenoj parceli gaji treće godine po đubrenju statskim đubrivom. Tu spadaju: grašak, boranija i slične bilјke. Pri izradi ovog plana sve slično povrće grupišemo i gajimo na istoj parceli. Naprimer, sve korenasto-krtolasto na jednoj, zelјasto povrće na drugoj, s plodovima (paradajz, paprika) na trećoj itd.
Proizvodnјa povrća iz rasada
Povrće može da se seje preko cele godine, ujesen, uzimu, uproleće i uleto. Ali treba znati da se ni sve vrste povrća ni sve sorte ne seju u svako godišnje doba.
Naprimer, seme koje traži veću toplotu da bi moglo da proklija, posejaćemo sproleća, a ono koje podnosi hladnoću posejaćemo sjeseni, tokom zime i u rano proleće. Treba znati i to da od bil.aka koje pripadaju istoj vrsti kao naprimer salata, spakać, grašak neke možemo da gajimo preko zime a druge sproleća, kad vreme otopli, Kako zimske vrste bilјaka ne podnose veliku toplotu i žege to ee one ne mogu gajiti kao letnje, jer će ubrzo poterati u seme, dok letnje vrste ne vredi gajiti kao zimske, jer će stradati od hladnoće. Kod nabavke i kupovine semena treba uvek naglasiti koja se sorta želi — letnja, zimska, rana ili pozna.
Koje se bilјke gaje u rasadu
Neke vrste i sorte povrća mogu se gajiti jedino kad nastanu topli dani, kad su i zemlјa i vazduh dovolјno zagrejani i kad prođe opasnost od mrazeva. Takve su bilјke:
crveni patlidžan, paprika, krastavci, tikvice, modri patlidžani, boranija i druge.
Vrstama i sortama ovih bilјaka treba duže vremena da bi mogle doneti plodove i seme, jer kod nekih vreme od setve do berbe traje i po tri, četiri i više meseci. Ali da bismo i od ovih bilјaka imali što raniju berbu, moramo prozvesti rasad u zaštićenom prostoru, tj. u saksijama, sandučićima, toplim lejama ili staklarama. Tako dobiveni rasad, kad nastupi povolјno vreme, sadimo na otvoreno polјe, na stalno mesto.
Pa ovaj način postižemo da vreme sazrevanja i berbe plodova bude za jedan do dva meseca ranije, a osim toga postižemo i bolјe prinose.
U rasadu se seju: crveni patlidžan, paprika, modri patlidžan, celer, kupus, kelј, karfiol, keleraba, salata, praziluk.
Krastavci, dinje, lјubenice, tikvice, takođe mogu iz rasada da se proizvode, samo ih u tom slučaju treba sejati u saksije i presađivati na stalno mesto sa što više zemlјe oko korena, jer ne podnose presađivanje.
Međutim; ima i takvih povrtarskih bilјaka, kod kojih ne primenjujemo ovakav način proizvodnje, jer to nepovolјno utiče na njihovo pravilno razviće. Naprimer, ksrenasto povrće, nikako ne podnosi proizvodnju iz rasada. jer prilikom presađivanja na stalno mesto dolazi do kidanja korenovih žilica, koren se račva na tim mestima i dobiva nepravilno, račvasto korenje.
Proizvodnja rasada u saksijama i sanducima
Za manja domaćinstva, koja proizvode rasad za svoje potrebe, rasad se može proizvoditi u saksijama ili malim drvenim sandučićima, a mogu se iskoristiti stari sudovi — lonci, šerpe i dr. Rasad se drži u toploj prostoriji, sanduk ne sme da bude odviše veliki, da ne bi bio težak za pokretanje pri radu. Obično se izrađuju sanduci od 50 santimetara dužine, 35 santimetara širine i 10 do 15 santimetara visine.
Na dnu sanduka sa spoljašne strane mogu se udariti dve poprečne letvice, na kojima sanduk stoji, čime se postiže lakše ceđenje suvišne vlage iz sanduka.
Kakva će se zemlјa uzeti za gajenje rasada
Zemlјu za gajenje rasada treba unapred pripremiti. U tu svrhu treba uzeti plodno baštensko zemlјište, a najbolјa je plodna. crnica. Ako je zemlјište lakše, peskovito, treba mu dodati jednu trećinu do jedne polovine đubriva. Može se uzeti kompost ili zgoreli stajnjak. Zemlјu i đubrivo dobro izmešati a zatim prosejati kroz ređe sito. Ako je zemlјište teže, treba mu pored toga dodati trećinu čistog, sitnog rečnog peska. Ni u kom slučaju ne treba uzimati zemlјu s onih mesta gde je prilikom gajenja useva bilo primećeno neko obolјenje na bilјkama ili na kome su se pojavile štetočine, niti se sme upotreblјavati kompost gde su slučajno bacani ostaci obolelih bilјaka ili korovsko seme. Takvo je zemlјište zaraženo i zaraza se lako prenosi i na mladu bilјčicu.
Pošto se ovako pripremlјenom zemlјom napuni sandučić, zemlјu treba poravnati da bude potpuno vodoravna, zatim ovlaš, utabati nekom ravnom daščicom, pa tek onda zasejati.
Setva rasada
Setva može da se vrši omaške ili na redove.
Razmak redova za crvene patliadžne treba da bude 2—3 santimetara a semenki u redu 1 do 2 santimetra. Patlidžan se seje na dubinu sa najviše jednog santimetra. Na isti način seje se paprika i modri patlidžan.
Za kupus, kelј i kelerabu razmak reda od reda i u redu može biti isti ili nešto manji, a dubina setve oko pola santimetra.
Celer i salata seju se omaške i sasvim plitko, tek da se seme pokrije zeml>om, da bi se zemlјa mogla utabati daščicom i politi vodom.
Ako želimo da seme što pre proklija, to možemo postići na dva načina: ili zalevanjem zemlјe vodom pre same setve, da bi seme došlo u vlažnu zemlјu, ili kvašenjem semena u mlakoj vodi, da bi naklijalo. Naklijavanje semena vrši se na taj način što se seme stavi u krpu retko tkanu, ovlaš zaveže i stavi u plitak sud, u koji se sipa mlaka voda tek toliko da pokrije dno. Sud sa semenom stavi se u toplu sobu bliže peći, ali nikako na peć, da se ne opari. Sud sa semenom treba pregledati bar dvaput dnevno, da bi se po potrebi dodavala mlaka voda. Pritom treba paziti da kesica sa semenom ne bude isuviše vlažna, da bi ustajala voda mogla da se ocedi i dodavala sveža, mlaka voda. Ako se tako radi, paprika i crveni patlidžani treba najdalјe za 8 dana da proklijaju, modri patlidžani za 4 dana, a kupus za 3 dana. Naklijalo seme seje se čim većina semenki pokaže klicu. Ne treba previše ostaviti seme na klijanju, jer su u tom slučaju klice odviše dugačke, lome se i setva se teže vrši. Ako se takvo seme seje, najbolјe je da se pre setve ovlaš izmeša s pepelom, pri čemu treba paziti da se klice če polome. Naklijavanje semena.
Bilo da se setva semena u sandučiće vrši na jedan ili drugi način. seme posle setve treba pokriti zemlјom na određenu dubinu, odozgo je malo utabati daščicom i potom zaliti mlakom vodom kroz rešetku (ružu), a ne otvorenim. mlazom vode. Jak mlaz vode može seme isterati na površinu zemlјe ili ga jako sabiti u dubinu, pa se može desiti da seme neravnomerno niče, ili da tu i tamo uopšte ne nikne.
Na isti način seje. se i u saksije. Kad je setva obavlјena, sandučići se stavlјaju u toplu prostoriju ali u takvu gde je i preko noći toplo. Prema tome, najbolјe ih je držati u kuhinji, i to danju bliže prozoru a noću bliže peći. Danju rasadu treba pružiti što više svetlosti, ali ga ne treba držati za vreme jače hladnoće kod samog prozora, naročito ako se rasad proizvodi još u februaru. U toku dana sandučić treba nekoliko puta okretati i premeštati, da bi bilјke sa svih strana dobile dovolјno svetlosti.
Premeštanje sandučića u toku dana prema suncu potrebno je zbog toga što bilјčica teži svetlosti te ako uvek stoji na jednom mestu povija se za svetlošću, pa će se tako razvijati na jednu stranu, prema prozoru, odnosno prema svetlosti.
Nega rasada
Za vreme razvića rasad treba redovno prema potrebi zalivati mlakom vodom, paziti da zemlјište nikad ne bude potpuno suvo, ali ni odviše vlažno, jer se usled velike vlažnosti mogu javiti obolјenja, koja vrlo brzo zahvate ceo rasad i potpuno ga unište. Preko dana, s vremena na vreme potrebno je provetravanje prostorije u kojoj je rasad smešten. Kad vreme već otopli i naiđu sunčani dani bez vetrova, rasad treba iznositi napolјe, a uveče ga pomalo
Mlekarstvo
Važnost gajenјa muzne stoke
Muzna stoka je, pre svega, bogat izvor dobre i zdrave hrane za lјude, naročito za decu. a zatim i izvor prihoda, koji mogu da budu itekako veliki.
Koliko je mleko zdrava i dobra hrana svedoči i to što se mala deca, iako se hrane samo mlekom, potpuno pravilno razvijaju irastu. To znači da mleko u sebi sadrži ne samo sve one hranlјive sastojke koji su potrebni za razvitak i porast dece, nego i da te sastojke sadrži i u dovolјnoj količini.
Dobra osobina mleka je i u tome što se od njega mogu dobiti i razni druti proizvodi (kajmak, pavlaka, maslac, kiselo mleko, jogurt, razni sirevi) još ukusniji i hranlјiviji od mleka.
Kad imamo u vidu da nam ovako zdravu i tevtinu hranu daje muzna stoka, onda se već iz toga vidi koliki je njen značaj za ishranu lјudi. Nјen značaj još više raste kad uzmemo u obzir da nam ona svake godine daje podmladak, a od tog podmlatka će postati nove muzare, priplodna grla, radna stoka i stoka za klanje od koje će se sve iskoristiti, počev od mesa, loja i kože pa do rogova i creva.
Što je najvažnije, sve te dragocene proizvode muzna stoka stvara od jevtine bilјne hrane, kao što su trava, seno, silaža, rezanci šećerne repe, ulјane pogače, mekinje i sl. Radi toga se u pogledu korisnosti, s muznom stokom ne može meriti ni jedna domaća životinja. Ne može čak ni svinja, jer nju moramo da hranimo žitom i drugom bolјom hranom ako hoćemo da nam da više leba i masti.
Gajenje muzne stoke neobično je važno i zbog stajskog đubriva. Pomoću njega povećavamo plodnost zemlјišta, a time se još više povećava korisnost muzne stoke.
Kad vidimo kakve nam sve koristi daje muzna stoka, onda joj treba posvetiti više lјubavi i brige, pa će koristi biti još veće. S njom treba dobro postupati, negovana je, hraniti kako valјa, držati je uredno i u čistoj i dobroj štali. Muznu stoku ne treba upotreblјavati za teške radove i što više je treba držati na dobrom pašnjaku. Za sve ovo ne treba žaliti ni truda ni sredstava, jer će to stoka sama isplatiti, i to višestruko.
Od eve muzne stoke (krava, ovaca, koza) koja se kod nas gaji, najveći značaj ima dobra krava mlekulјa, jer ona daje najveće količine mleka i najbolјe mleko i donosi najviše prihoda, zbog čega se i najradije gaji.
Izbor muzne krave
Da bismo imali što većeg uspeha u gajenju muznih krava, potrebno je da izaberemo onu kravu od koje ćemo imati najveću korist, to jest od koje ćemo dobiti najviše mleka. Izbor dobre mlekulјe možemo izvršiti tako što ćemo tražiti neku mlečnu rasu, pa u njoj odabrati najbolјu kravu mlekulјu. Da bi se upoznali sa rasama koje se kod nas gaje i da bi izabrali dobru mlekulјu, nabrojaćemo i ukratko opisati te rase.
Domaće rase
Od domaćih rasa upoznaćemo se uglavnom sa bušom, sivim stepskim govečetom i kolubarskim govečetom. Naše domaće rase su skromne u pogledu ishrane i nege, otporne su i izdržlјive prema vremenskim nepogodama i bolestima, ali zato daju male količine mleka.
Buša (domaće kratkorogo goveče)
Rasprostranjena je po našim brdskim i planinskim krajevima. Buša je jednobojna: otvoreno siva, žuta, crveno mrka, ili potpuno crna. Rastom je mala i kratka, zakržlјala, teška oko 200 kg. Godišnje daje oko 800 litaramleka. Kod buše se razlikuju ovi sojevi: plavi povardarski, žuti polimski i crveni metohiski.
Sivo stepsko goveče
Rasprostranjeno je u Vojvodini. Boje je otvoreno sive. Krupnije je od buše. To je goveče koje uglavnom služi za rad. Mlečnost je slabo razvijena. Poznato je i pod imenom: podolsko, mađarsko, posavska gulјa i sl.
Kolubarsko goveče
Rastprostranjeno je u dolini Kolubare. Boje je sive do tamnosive. Manje je od sivostepskog govečeta. I to je uglavnom radno goveče. Godišnje daje oko 1200—-1500 litara mleka.
Strane rase
Od stranih rasa upoznaćemo se sa simentalskim, montafonskim i pinogavskim govečetom. Ove strane rase prilagodile su se našim prilikama, odomaćile i pokazale dobre rezultate svuda tamo gde se dobro hrane i neguju. Koristi od njih su mnogo veće od onih koje daju naše domaće rase.
Simentalsko goveče
Poreklom je iz Švajcarske. Od svih stranih rasa goveda koje se kod nas gaje, najveći broj otpada na simentalsko goveče. Najviše se gaji u Vojvodini i Severnoj Srbiji, naročito u Pomoravlјu i dolini Timoka. Kod njega je izražena i mlečnost i gojaznost i radna sposobnost. Boje je svetložute do zatvoreno crvene-šarene. Godišnje daje oko 3500 litara mleka.
Montafonsko goveče
Potiče iz Austrije. Kod nas se najviše gaji u Sloveniji ali ga ima i u drugim republikama. Boje je mrkosive i odlikuje se dobrom mlečnošću.
Pincgavsko goveče
Poreklom je iz Austrije. Pretežno se gaji u Sloveniji i Hrvatskoj. Boje je crvenomrke do kestenjaste sa belom šarom koja polazi od grebena dužine kičme i ide preko repa, butina i trbuha do podguššaka. Dobro je i za mleko i za rad.
Znaci po kojima se poznaje dobra mlekulja
Sposobnost neke krave da izluči veliku količinu mleka dolazi pre svega otuda što je to ona nasledila od svojih roditelјa, a zatim što je dobro hranjena i negovana.
Poznavanje i odabiranje mlečnih krava može se izvr1PITI prema nekim spolјašnim znacima, bilo da kravu želimo da kupimo ili da je odnegujemo još od teleta.
Ocenjivanje prema građi tela
Za razliku od običnih krava muzara, dobre krave mlekulјe imaju nešto slabije razvijen kostur i mišiće. Trup je razvijen više u dužinu, često plјosnat, sa slabim širinama, ali obično s vrlo dobro razvijenim dubinama. Telo je pokriveno ‘tankom finijom kožom, koja pravi poprečne bore na vratu, i one se smatraju kao znak visoke mlečnosti. Koža treba da je obrasla gustom, kratkim, sjajnom i lepo poleglom dlakom. Rogovi dobrih mlekulјa mahom su tanki, kratki i s glatkom rožinom. Glava mora biti srednje dužine i s izrazitim ženskim izgledom. Kratka, koščata, gruba glava, s muhpkim izrazom i debelom kožom, znak je loše mlečnosti. Grudni koš mora biti dobro razvijen, naročito u dubinu i dužinu. Rebra treba da su koso položena u odnosu na kičmeni stub, a razmak izmeću njih da bude pggo veći. Trbuh mora biti prostran, lepo zaoblјen i dubok. Rep je tanak i dugačak.
Ocenjivanje prema vimenu
Pažlјivim posmatranjem vimena može se naročito dobro ustanoviti mlečnost. Vime mora biti pravilno, sa eva četiri dela podjednako razvijeno, duboko povučeno prema trbuhu i pozadi butova. Ono treba da je prostrano, s pravilnim, dobro razvijenim .sisama. Obloženo je tankom kožom, obraslom sitnim mekim dlačicama. Posle izmuzavanja vime se skupi, što je znak da je bogato žlezdanim tkivom koje proizvodi mleko. Ispod kože se jasno vidi mreža ispretpletanih vena, koje se sakuplјaju u veliku trbušnu venu, koja se uliva u trbušnu duplјu. Mesto gde se uliva mlečna vena u trbušnu duplјu naziva se mlečnom jamom, i ona treba da bude što veća, da se u nju mogu uvući bar tri prsta. Ovo je znak da je vime bogato snabdeveno i krvlјu, koja donosi u vime materijal za preradu u mleko. Prema tome, ukoliko je splet krvnih sudova na vimenu bogatiji, znači da je vime rolјe snabdeveno krvlјu, koja donosi u vime materijal za preradu u mleko. Prema tome ukoliko je splet krvnih sudova na vimenu bogatiji, znači da je vime bolјe snabdeveno krvlјu, a takvo grlb je mlečnije.
Ishrana i nega steone krave
Steonoj kravi treba posvetiti naročitu pažnju u pogledu ishrane i nege, jep je bremenitom grlu potrebno više hrane nego običnoj stoci. Naročito treba o tome voditi računa u poslednja tri meseca pred telenje, kad mladunče u utrobi počinje naglo da raste; u osmom mesecu mladunče otežava oko 200 grama dnevno, a u devetom mesecu čak oko 750 grama.
Steonoj kravi treba davati što prirodniju i svarlјiviju hranu, koja sadrži sve hranlјive sastojke neophodne za porast mladunčeta. Mnogo tih sastojaka ima uzelenoj pići, u dobrom livadskom senu, u senu od deteline i lucerke, a i u zrnevlјu pšenice. Podesna hraniva za bremenitu stoku su zatim i pšenične mekinje.
Treba izbegavati hranu koja jako nadima, kao i velike količine kabaste hrane (slamu, kukuruznu šašu, repu), naročito u drugoj polovini bremenitosti. Štetno utiče i kad se bremenitoj kravi daje i veća količina kisele hrane, silaže, pogotovo pred sam porođaj.
Hrana mora biti zdrava, čista i nepokvarena, jer trula, buđava, plesniva ili užegla hrana može prouzrokovati pobačaj. Za vreme prolećnih i jesenjih slana, odnosno mrazeva, steone krave ne smeju se isterivati na pašu sve dok slana ne spadne. Isto tako je opasno ako se boemenitim kravama daje promrzla repa, ili ako se napajaju suviše hladnom vodom.
Bremenitoj kravi ne treba polagati hranu odjednom u velikim količinama, već je hraniti i pojiti pomalo ali češće i u. određeno vreme.
Pri timarenju steonih krava treba biti obazriv, tj. ne pritiskivati jako, a naročito ne po trbuhu. Sem timara, steonoj stoci je neophodno i kretanje na suncu i čistom vazduhu. To utiče povolјno na razvitak ploda, a olakšava i porođaj.
Steonu kravu ne treba tući ni plašiti, jer udarac, bilo da dolazi od posluge ili od druge stoke, kao i zaglavlјivanje na vratima pri ulazu ili izlazu iz staje, može ponekad da dovede i do pobačaja. Opasan je, isto tako, i pad na klizavom patosu, na poledici ili vlažnom zemlјištu.
Staja u koju su smeštene steone krave ne sme biti ni hladna, ni suviše topla, a ležište treba da je ravno sa čistom i mekom prostirkom,
Steona krava treba da zasuši bar šest nedelјa pre telјenja. Zato do tog vremena treba prestati s mužom. Zasušivanje se izvodi postepenim smanjivanjem broja dnevnih muža, s tim što se dnevni obrok unekoliko smanjuje.
Nekoliko dana pred samo telјenje kravu treba prevesti u zasebno odelјenje, jer joj je potreban mir. Dobro je da se u to doba krava umereno hrani dobrim livadskim senom, uz dodatak napoja od mekinja.
Posle telјenja kravu treba napojiti. Najbolјe je da joj se da mlak napoj od pšeničnih mekinja. Što se tiče ishrane, prvih dana posle telјenja kravu treba umereno hraniti, i to dobrim livadskim senom ili zelenom pićom i malim količinama mekinja u vidu mlakih napoja. Na jaču hranu, koja ima da utiče na veću mlečnost, treba preći tek posle nekoliko dana.
I pre i posle telјenja krava je vrlo osetlјiva; zbog toga i u staji treba je čuvati od promaje i nazeba, pa je po potrebi i pokriti.
Pre prvog sisanja vime treba dobro oprati toplom vodom i obrisati ga suvom krpom, jer zagađeno vime često prouzrokuje obolјenje teleta.
Živinarstvo
Privredni značaj gajenјa živine
U sitne grane stočarstva ubraja se živinarstvo, ali je ono za nas veoma važno, jer nam pruža velike koristi. Pre svega, od živine dobivamo meso i jaja koji su vrlo važni za našu ishranu, a naročito za decu i bolesnike. Od živine se dobiva i perje, a zatim i đubrivo koje je naročito pogodno za đubrenje povrća i cveća. Osim toga korist od gajenja Živine je i u tome što živinu i njene proizvode izvozimo u druge zemlјe, a za novac koji dobivamo uvozimo one predmete koji su potrebni našoj zemlјi. Naprimer, mi smo pre rata imali više prihoda od izvoza živine nego od izvoza ostale stoke — svinja, ovaca, goveda i dr. U 1954 godini, imali smo veće koristi od izvoza jaja nego od izvoza svinja i svinjskog mesa zajedno. Te godine naša zemlјa je izvozom živine, jaja i perja dobila oko 2 milijarde i 172 miliona deviznih dinara, a to znači da je po svojoj vrednosti izvoz živine stajao odmah iza izvoza kukuruza i goveda.
Prema statističkim podacima, u NR Srbiji ima
- oko 11.160.0 komada živine i to:
- oko 9,950.000 kokošaka,
- oko 480.0 gusaka,
- oko 425.000 plovaka i
- oko 308.000 ćuraka.
Gajenjem živine kod nas se najviše bave seoska domaćinstva. Međutim, za njih je to samo uzgredan posao koji obavlјaju, uglavnom, domaćice. Na našem selu prilično se uvrežilo mišlјenje da o živini ne treba voditi mnogo računa. Živina se slabo neguje, noćiva i leti i zimi pod vedrim nebom i slabo se hrani. Zato su naše domaće kokoške mahom sitne i nose godišnje prosečno svega 60 do 80 jaja. Osim toga, kod nas svake godine živinu pustoše razne bolesti, koje nanose milionske štete. A sve to ne mora tako da bude. Zašto da u drugim zemlјama, naprimer, u Holandiji, Danskoj i Francuskoj, živina daje po nekoliko puta više jaja i mesa nego kod nas.
S malo zalaganja i troška, a s više znanja o gajenju živine, naša seoska domaćinstva mogla bi da dobivaju krupniju živinu, koja bi davala i više mesa i veći broj jaja. Od toga bi imali veće koristi i sama domaćinstva i naša država, jer je živinarstvo važno i za našu ishranu i za trgovinu s drugim zemlјama u kojima se živinsko meso, jaja i perje mnogo traže i skupo plaćaju.
Živinarnik
Svaki onaj ko hoće da gaji živinu, najpre treba da sagradi živinarnik. Bez toga nema, niti može da bude neke veće koristi od živine. Dobar živinarnik štiti živinu od hladnoće, od nevremena, od grablјivica i štetočina i
Živinarnik od naboja (blata) sa odelјenjem za šetnju živine preko zime.
Higijena i zdravstveno prosvećivanјe
Zdravlјe dece i odraslih u seoskoj kući
Obično zdrav čovek ne ceni zdravlјe, jer smatra da je to nešto što tako mora da ima. Zato dok je zdrav, on i ne obraća dovolјno pažnje na stvari koje naoko izgledaju sitne, mada su po svojim posledicama vrlo krupne. Na selu je svakodnevna pojava da se i odrasli i deca umorni i znojavi napiju hladne vode, ili legnu na hladnu i vlažnu zemlјu, računajući da im to neće škoditi, zatim da i zdravi i bolesni plјuju gde stignu, ili da se često opijaju do besvesti itd. Niko u početku i ne pomišlјa čemu to vodi.
Tek kad se zdravlјe poremeti, kad izgube volјu za jelom i miran, zdrav san, kad bolest uzme maha, tek onda počnu da sagledavaju šta se izgubilo, i tek tad obično počnu da misle na svoje zdravlјe i da menjaju način života, ali to skoro uvek biva dockan.
U našoj zemlјi još je uvek velika smrtnost i male dece i odraslih, mada smo posle rata i u tom pogledu postigli znatno pobolјšanje prema predratnom stanju. Ta velika smrtnost uglavnom dolazi zbog toga što naš narod malo zna kako treba čuvati zdravlјe, mada je mnogo važnije naučiti kako se zdravlјe čuva, nego kako se bolest leči.
Kod nas umire velik broj odojčadi, najviše zato što naše majke ne znaju kako pravilno treba da neguju i hrane svoju decu, a i ishrana odraslih je takođe važna za očuvanje zdravlјa. Mnoge naše žene ne znaju kako treba pripremiti pravilnu ishranu i sačuvati je od kvara i zagađivaaa. One to još i danas rade onako kako su od svojih majki naučile, misleći da je tako najbolјe.
Na selu se o zaraznim bolestima ne zna ni kako se one šire i prenose ni kako se od njih treba čuvati. Tamo se takođe ne zna da je kod ovih bolesti veoma važno izdvajanje bolesnih od zdravih ukućana. Ne zna se ni šta znači pelcovanje protiv tih bolesti, pa se zato roditelјi odupiru kad treba decu privesti radi pelcovanja.
Svi mi znamo da čovek bez vode ne može da živi, ali je malo onih koji znaju da od nje može da se oboli i umre, ako je ona zagađena raznim klicama.
Svi ovi uzroci bolesti mogu se na vreme otkloniti, ako se naš narod bude oslobodio neznanja, ako se bude potrudio da nauči kako treba čuvati zdravlјe.
Na zdravlјe moramo misliti ne samo radi nas samih, neto ga moramo čuvati i radi dece koju ćemo imati. Uvek treba imati na umu da samo zdravi roditelјi mogu rađati zdravu decu i da od njihovog zdravlјa zavisi i zdravlјe njihove dece. Onome ko ne ume da sačuva -zdravlјe ili ga u mladosti proćerda, sveti se to kasnije, jer ima mnogo bolesti koje se s roditelјa prenose na decu. Takvi se roditelјi posle kaju, jer im teško pada na to se nisu čuvali u mladosti, pa zbog njihovih grešaka stradaju deca. Nije dovolјno samo rađati decu. Dužnost je sačuvati im zdravlјe.
Zato, kad god se pruži prilika i omladini i odraslima, treba da se upute i nauče kako će sačuvati zdravlјe. To treba iskoristiti, bilo da je to neko prelavanje o zdravlјu, bilo da je neki kurs, bilo neka knjiga. Treba shvatiti, da naše zdravlјe kao i zdravlјe naše dece umnogome zavisi od našeg znanja i umenja da ga sačuvamo.
Održavanje čistoće
Čistoća je prvi uslov da se očuva zdravlјe. Ali nije dovolјno da samo mi budemo čisti, već čistoća treba da bude i u kući i okućnici, u mlekaru i staji, oko bunara i izvora, oko đubrišta i nužnika, svuda oko nas gde živimo i radimo i gde god se krećemo. Zbog nereda u kući i okućnici, zbog nedovolјnog i neredovnog čišćenja staja, obora i kočina, zbog nemanja nužnika i bacanja đubreta i uginule životinja.