Reklama

Tako i dalje živimo, debeli, mršavi i oni treći, različiti, pod ovom kapom nebeskom, u svetu ovom, sve surovijem, sa sve manje prava na greške.
Živeti, preživeti, biti uspešan, znači, pre svega, biti zdrav, živeti zdravo, hraniti se zdravo. Saznajte kako, budite uporni, i uspećete . . .

Dr Dušan Živić

Sadržaj

Badem
Banana
Beli luk
Bombone
Boranija
Breskva
Brokula
Bundeva

Čaj
Celer
Cimet
Cvekla
Dodaci jelima
Dunja
Grašak
Grožđe
Heljda
Hleb
Jabuka
Jagoda
Jaje
Karfiol
Keleraba

Kelj
Kesten
Kivi
Krompir
Kukuruz
Kupus
Limun
Lubenica
Luk
Malina
Maslina
Med
Mleko
Orah

Paprika
Paradajz
Paštrnak
Pašteta
Pasulj
Peršun
Pirinač
Plavi patlidžan
Pšenica
Ren
Riba skuša
Riba tuna
Ribizla
Šargarepa

Senf
Šipak
Šljiva
Smokva
Sočivo
Spanać
Susam
Svinjsko meso
Trešnja
Višnja
Voda
Zelena salata
Pokrovitelj
Podaci o autoru
Literatura
Saradnici
Katalogizacija

Badem (Prunus amygdalus)

Kalorična grickalica

Često ga nazivaju ,,kraljem“ među semenkama. Pripada staroj, voćarskoj kulturi, koja datira 4.000 godina pre Hrista. Vodi poreklo iz Kine ( Bliskog Istoka i Severne Afrike), odakle se kasnije širi na Sredozemlje − Grčku , Italiju i ostali deo sveta. Rimljani su ga ušećerenog donosili na dar prijateljima ili na venčanja, kao simbol plodnosti, dobrog zdravlja i sreće. Bio je veoma popularna namirnica u srednjm veku. Francuzi su koristili njegovo mleko za pripremu čuvenog dezerta blancmange.

Badem ili slatki badem, pripada grupi koštunjavog voća i u bliskom je srodstvu sa šljivom, višnjom i breskvom. Njegov plod − koštica, korist se i u ishrani ljudi, kao voće. Pored slatkog, postoji i gorki badem, čija koštica sadrži veću količinu cijanida, vrlo otrovnog, te može biti opasan, čak i smrtonosan, ako se konzumira u većim količinama.

Badem spada u grupu vrlo kaloričnog voća. Energetska vrednost 100 g badema iznosi čak 578 kcal. Sadrži malu količinu vode 5,25 %. Svoju kaloričnost badem duguje pre svega sadržaju masnoća (ulja), kojih ima oko 50 %. Zavidna je i količina belančevina, oko 21 %. Još većoj kaloričnosti badema doprinosi 19% ugljenih hidrata. Značajna je i količina dijetnih vlakana, od ll, 8 %. S obzirom da praktično ne sadrži srkrob, često se melje u brašno za izradu keksa i kolača za dijabetičare.

Od sadržanih minerala, posebno bi trebalo istaći kalijujm, magnezijum, fosfor, kalcijum i natrijum. Mangan i bakar sprečavaju delovanje slobodnih radikala. Magnezijum doprinosi opuštanju arterija i boljem protoku kiseonika kroz organizam. Sadržaj kalcijuma i vlakana, veći je nego kod drugog orašastog voća. Zbog folne kiseline, savetuje se i trudnicama. U 100 g badema ima 4,2 mg gvožđa, što može biti značajno u sprečavanju nastanka anemija. Biološki vredne belančevine badema, čine ga značajnom namirnicom u ishrani vegeterijanaca.

Od vitamina, u bademu dominira vitamin E, poznati antioksidans i to u obliku alfa-tokoferola, koji se najlakše iskorišćava u organizmu. Prisutni su i vitamini grupe B. Vitamin E može uticati na povoljniju regulaciju nivoa holesterola u krvi. Naučne studije, koje su se bavile smanjenjem nivoa, takozvanog ,,štetnog“ − LDL holesterola, pokazale su, da su osobe, koje su četiri nedelje u svojim obrocima konzumirale badem, uspele da snize nivo pomenutog holesterola, za čak 17 %, što je delotvornije od onih koji su u isto vreme konzumirali maslinovo ulje.

Studje američkih naučnika, potvrdile su da oko 45 g badema dnevno, može značajno uticati na sprečavanje nastanka bolesti srca i krvnih sudova. Tome doprinosi, pomenuti sadržaj vitamina E, čije su potrebe oko 8 mg dnevno, kod muškaraca. Zenama je dovoljna i duplo manja količina ovog značajnog vitamina. Važno je napomenuti, da bi badem trebalo jesti sa tankom ljuskom, jer ona sadrži neophodne fito hemikalije − flavonoide, koje potpomažu iskoristljivost alfa-tokoferola, i dvostruko povećavaju oksidativno delovanje.

Istraživanja na životinjama, pokazala su, da badem sadrži izvesne supstance, koje mogu us-poriti širenje raka debelog creva u ranom stadijumu. Badem se u narodnoj medicini koristio za olakšavanje bubrežnih bolova, kašlja kao i bronhitisa. Bademovo mleko, koje se dobijalo gnječe-njem badema uz dodatak vode, zbog bogatstava belančevinama i mastima, koristilo se u ishrani dece, koja nisu podnosila belančevine mleka.

Slatki badem važi za odlično sredstvo protiv gorušice i želudačne kiseline. U narodu se, bade-movo ulje koristi kao blago laksantno sredstvo, kao i za lečenje raznih upala. U medicini se koristi za tretmane raznih vrsta upala kožedermatitisa. Od njega se prave kreme protiv opekotina, kao i za negu kože.

Prilikom kupovine badema bez ljuske, obratite pažnju na njegovu čvrstoću. Mekani, savitljivi i gorkog ukusa, su užegli. Na tamnom, hladnom i suvom mestu, mogu se sačuvati nekoliko meseci, a zamrznuti i do godinu dana. Sirovi i prženi, neizbežni su u raznim jelima i poslasticama. U Spaniji i Portugaliji, od njih se pripremaju nacionalna jela, kao što je „Portugalska torta od badema. Osnovni je sastojak mase, koja se koristi u izradi čuvenih Marzipan dezerta.

Savetuje se

  • Za dijabetičare u umerenim količinama, 5-7 komada na dan (malo skroba)
  • Za opuštanje arterija i bolji protok kiseonika (magnezijum)
  • Za ishranu trudnica (folna kiselina)
  • Za ishranu vegetarijanaca (belančevine)
  • Za regulaciju nivoa holesterola u krvi (E vitamin)
  • Za sniženje vrednosti lošeg LDL holesteroal (E vitamin)
  • Za sprečavanje kardiovaskularnih bolesti (E vitamin, flavonoidi)
  • Za negu upala i opekotina kože (E vitamin)
  • Za borbu protiv dejstva slobodnih radikala (mangan + bakar + alfatokoferol, flavonoidi)
  • Za borbu protiv anemije (gvožđe)
  • Za lakše pražnjenje creva (ulje)
  • Protiv bubrežnih bolova, kašlja i bronhitisa (sirup − narodna medicina)
  • Protiv gorušice i povećane želudačne kiseline, 1-3 komada (slatki badem)

Ako imate običaj da uz televizor nesto grickate, nemojte da to budu slane i masne grickalice.

Neću vam reći ni da umesto toga grickate badem. Prvo, kaloričanje i neće bašprijati vitkoj liniji. Dozvoljeno bi bilo 5 do 7 komada u toku dana . Samo ? Rekao bi naš svet. Za toliko ne vredi ni počinjati. Mada, ako pogledamo koliko košta, možda i nije loše, neki put malo pripaziti na liniju.

Ne savetuje se

  • Konzumiranje ,,gorkog“ badema (cijanid)

Ako imate običaj da uz televizor nešto grickate, nemojte da to budu slane i masne grickalice.

Neću vam reći ni da umesto toga grickate badem. Prvo, kaloričanje i neće baš prijati vitkoj liniji. Dozvoljeno bi bilo 5 do 7 komada u toku dana . Samo ? Rekao bi naš svet. Za toliko ne vredi ni počinjati. Mada, ako pogledamo koliko košta, možda i nije loše, neki put malo pripaziti na liniju.

Hranljive materije

Na 100g sirovog jestivog dela

  • Energija 578 kcal (2416 kj)
  • Kalijum 728 mg
  • Voda 5,25 g
  • Natrijum 1 mg
  • Belančevine 21,26 g
  • Magnezijum 275 mg
  • Masti 50,64 g
  • Kalcijum 248 mg
  • Ugljeni hidrati 19,74 g
  • Fosfor 474 mg
  • Vlakna 11,80 g
  • Gvožđe 4,30 mg
  • Vitamin E .25,87 mg
  • B1 0,24 mg
  • A vitamin 5,00 i. j.
  • B2 0,81 mg
  • C vitamin 0,00 mg
  • Niacin 3,92 mg
  • Vitamin K 0,00 mcg
  • Pantotenska kis 0,35 mg
  • Mangan 2,54 mg
  • B6-piridoksin 0,13 mg
  • Bakar 1,1 1 rng
  • Folati 29,00 mcg

IZVOR : USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 16, 2003

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">