Reklama

Ova knjiga napisana je za vas — bezbrojno mnoštvo muškaraca i žena koji večno pokušavate da sebe prilagodite statističkim normama, da biste došli do zaključka da su te tabele namenjene nekoj mitskoj prosečnoj osobi koja je viša, niža, deblja, mršavija, manje ili više aktivna no što ćete vi ikada biti. Ona je vodič za zdravo življenje za pojedince, ne za statistiku. Kad god je to bilo izvodljivo, davao sam lični savet, jer to je, smatram, jedini način da se neko usmeri prema optimalnom zdravlju, što je svrha ove knjige.

Na ovim stranicama kombinovao sam svoje znanje iz farmacije sa poznavanjem ishrane dabih što bolje objasnio zbunjujuće, često i opasno, uzajamno delovanje lekova i vitamina. Pokušao sam da budem ličan i određen da bih u što većoj meri odstranio zbrku oko vitarnina koja je nastala usled uopštavanja.

Pri korišćenju ove knjige povremeno ćete utvrditi da vaše potrebe za vitaminima nužno spađaju u nekoliko različitih kategorija. U tom slučaju, neka vas zdrav razum vodi ka potrebnim prilagođavanjima. (Ako već uzimate vitamin B6, na primer, nema potrebe da ga uzimate dva puta, ukoliko se ne zahteva veća doza.)

Moje preporuke nisu namenjene da posluže kao recept, već se one lako mogu koristiti kao prilagodljivi programi kada sarađujete sa svojim lekarom. Nema knjige koja može da zameni profesionalni zdravstveni nadzor.

Najiskrenije se nadam da sam vam dao obaveštenja koja će vam pomoći da ostvarite najduži, najsrećniji i najzdraviji život.

ERL MINDEL, R.Ph., Ph.D.

Sadržaj

Napomena čitaocu
Predgovor

I. Pristup vitaminima

1. Zbog čega sam se u ovo upustio
2. Šta su vitamini
3. Šta vitamini nisu
4. Kako vitamini deluju
5. Treba li da uzimate dodatke
6. Šta su hranljivi sastojci?
7. Razlika između mikrohranljivih i makrohranljivih sastojaka
8. Kako deluju hranljivi sastojci
9. Poimanje vašeg sistema za varenje
10. Imenujte taj vitamin
11. Imenujte taj mineral
12. Vašem organizmu je potrebno združeno delovanje
13. Osnovne činjenice o ishrani
14. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje I?

II. Vitaminska pilula je vitaminska pilula je

15. Odakle potiču vitamini
16. Zašto se vitamini javljaju u različitim oblicima
17. Vitamini rastvorljivi u ulju naspram suvih ili rastvorljivih u vodi
18. Sintetički vitamini naspram prirodnih i neorganski naspram organskih
19. Heliranje i šta ono znači
20. Produženo oslobađanje
21. Nadevi, veziva i šta sve još uzimam
22. Moć skladištenja i održavanja
23. Kada i kako uzimati vitaminske dodatke
24. Šta je najpogodnije za vas
25. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje II?

III. Sve što ste oduvek želeli da znate o vitaminima, a niste imali koga da pitate

26. Vitamin A
27. Vitamin (Tiamin)
28. Vitamin B (Riboflavin)
29. Vitamin B6 (Piridoksin)
30. Vitamin B12 (Kobalamin)
31. Vitamin B13 (Orotička kiselina)
32. Vitamin B15 (Pangaminska kiselina )
33. Vitamin B17 (Laetril)
34. Biotin (Koenzim FL ili vitamin H)
35. Vitamin C (Askorbinska kiselina, Cevitaminska kiselina)
36. Kalcijum-pantotenat (Pantotenska kiselina, Pantenol, vitamin B5)
37. Holin
38. Vitamin D (Kalciferol, Viosterol, Ergosterol, „sunčani vitamin”)
39. Vitamin E (Tokoferol)
40. Vitamin F (Nezasićene masne kiseline— Linolna, Linolinska i Arašidonska)
41. Folna kiselina (Folacin)
42. Inozit
43. Vitamin K (Menadion)
44. Niacin (Nikotinska kiselina, Niacinamid, Nikotinamid)
45. Vitamin P (C-kompleks, Citrusni, Bioflavonoidi, Ruten, Hesperidin)
46. PABA (Pa- ra-aminobenzoeva kiselina)
47. Vitamin T
48. Vitamin U
49. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje III?

IV. Vaši najneophodniji minerali

50. Kalcijum
51. Hlor
52. Hrom
53. Kobalt
54. Bakar
55. Fluor
56. Jod (jodid)
57. Gvožđe
58. Magnezijum
59. Mangan
60. Molibden
61. Fosfor
62. Kalijum
63. Selen
64. Natrijum
65. Sumpor
66. Vanadijum
67. Cink
68. Voda
69. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje IV?

V. Proteini — i te zadivljujuće amino-kiseline

70. Veza proteini — amino-kiseline
71. Koliko vam je, uistinu, potrebno proteina?
72. Tipovi proteina — u čemu je razlika?
73. Mitovi o proteinima
74. Proteinski dodaci
75. Dodaci amino-kiselina
76. Porazgovarajmo o Triptofanu
77. Fenomenalan Fenilalanin
78. DL-Fenilalanin (DLPA)
79. Osvrt na Lizin
80. Sve o Argininu
81. Osloboditelji hormona rastenja (GH)
82. Ostale zadivljujuće amino-kiseline
83. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje V?

VI. Mast i manipulatori masti

84. Lipotropici — Šta su oni?
85. Kome su oni potrebni i radi čega
86. Priča o holesterolu
87. Kako povisiti i sniziti nivo holesterola
88. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje VI?
VII. Ugljeni hidrati i enzimi
89. Zbog čega su potrebni ugljeni hidrati
90. Istina o enzimima
91. Dvanaest soli tkiva i njihovo delovanje
92. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje VII?

VIII. Ostali čudotvorci

93. Acidofil
94. Ginseng (Ženšen)
95. Lucerka, beli luk, hlorofil i juka
96. Mekinje i vlakna
97. Alge
98. Kvasac
99 Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje VIII?

IX. Lekovito bilje i narodni lekovi

100. Šta treba da znate o prirodnim lekovima
101. Aloja vera
102. Anis (seme)
103. Blaženi čkalj
104. Gavez
105. Jedič
106. Kamilica
107. Konjeda
108. Majčina dušica
109. Nana barska
110. Nana ljuta (listovi)
111. Noćurak — ulje
112. Peršun (seme i listovi)
113. Ruzmarin (lišće)
114. Venja
115. Opasno bilje
116. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje IX?

X. Kako da utvrdite koji su vam vitamini uistinu potrebni

117. Šta je uravnotežena ishrana i da li se vi tako hranite?
118. Kako utvrditi nedostatak hranljivih materija
119. Mogući znaci upozorenja
120. Žudnja za nekim jelom — šta ona može da znači
121. Izvući iz onoga što jedete najviše vitamina
122. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje X?

XI. Pročitajte nalepnicu

123. Značaj razumevanja onoga što je na nalepnici
124. Kako se to meri?
125. Tumačenje šifre RDA
126. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XI?

XII. Vaše posebne potrebe za vitaminima

127. Odabiranje sopstvenog režima
128. Žene
129. Muškarci
130. Mala deca
131. Deca
132. Trudnice
133. Majke koje doje
134. Trkači
135. Džogeri (oni koji se bave trčanjem radi rekreacije)
136. Izvršni službenici
137. Studenti
138. Stariji građani
139. Sportisti
140. Radnici u nočnoj smeni
141. Vozači kamiona
142. Plesači
143. Građevinski radnici
144. Kockari
145. Prodavci
146. Glumci — izvođači na radiju i TV
147. Pevači
148. Lekari i medicinsko osoblje
149. Hendikepirana lica
150. Igrači golfa
151. Teniseri
152. Stonoteniseri
153. Nastavnici
154. Pušači
155. Pijanci
156. Oni koji mnogo gledaju televiziju
157. Večiti putnici
158. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XII?

XIII. Pravi vitamini u pravo vreme

159. Vitaminski dodaci za posebne prilike
160. Akne
161. Atletsko stopalo
162. Bolovi u mišićima
163. Bolovi u nogama
164. Bradavice
165. Ćelavost i opadanje kose
166. Glavobolje
167. Gorušica
168. Groznica i herpes zoster
169. Hemoroidi
170. Hladna stopala
171. Krvavljenje desni
172. Loš zadah
173. Mamurluk
174. Menopauza
175. Menstruacija
176. Milijarija
177. Modrice
178. Morska bolest
179. Nesanica
180. Opekotine
181. Opekotine od sunca
182. Opstipacija
183. Otrov bršljana
184. Pilule protiv začeća
185. Polenska groznica
186. Polipi
187. Posekotine
188. Postoperativno zaceljivanje
189. Prelomi kostiju
190. Prestanak pušenja
191. Problemi s prostatom
192. Proširene vene
193. Psorijaza
194. Suva koža
195. Svrab
196. Škrgutanje zubima
197. Ujedi pčele
198. Vasektomija
199. Vremenski pomak
200. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XIII?

XIV. Biti dobro i ostati dobro

201. Zbog čega su vam potrebni vitaminski dodaci kada ste bolesni?
202. Alergije
203. Artritis
204. Astma
205. Bronhitis
206. Dijabetes
207. Herpes zoster
208. Hipoglikemija
209. Impetigo
210. Kolitis
211. Krvni pritisak — povišen i nizak
212. Male boginje
213. Mononukleoza
214. Ospice
215. Problemi s očima
218. Srčane tegobe
219. Ulkusi
220. Upala krajnika
221. Venerične bolesti
222. Zauške
223. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XIV?

XV. Nije u pitanju samo vaš um

224. Kako vitamini i minerali utiču na vaše raspoloženje
225. Vitamini i minerali za depresiju i anksioznost
226. Drugi lekovi mogu doprineti vašim problemima
227. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XV?

XVI. Lekovi i Vi

228. Počnimo s kofeinom
229. Alternative kofeinu
230. Šta alkohol čini vašem organizmu
231. Šta pijete i kada
232. Vitamini koji smanjuju vaše sklonosti prema alkoholu
233. Činjenice o marihuani i hašišu
234. Kokain košta mnogo više no što mislite — na više načina
235. Pomoć pri ostavljanju ili suprotstavljanju navici uzimanja kokaina
236. Da li na recept ili u slobodnoj prodaji, postoje alternative lekovima
237. Izbavljenje od velike medicine
238. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XVI?

XVII. Mršavljenje — dijete kilogram po kilogram

239. Etkinsova dijeta
240. Stilmanova dijeta
241. Škarsdejl dijeta
242. Jesti, a mršaviti
243. Dijeta za one koji piju
244. Dijeta sa tečnim proteinima i kembridžska dijeta
245. Zen makrobiotička dijeta
246. Fruktozna dijeta
247. Dijeta od algi, lecitina, sirćeta i vitamina B6
248. Mindelove napomene o držanju dijeta
249. Mindelova vitaminsko-uravnotežena dijeta da omršavite i tako živite
250. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XVII?

XVIII. Vi, dakle, smatrate da ne jedete mnogo šećera i soli

251. Vrste šećera
252. Opasnosti od preteranih količina šećera
253. Opasnosti od prevelike količine soli
254. Zamke presoljavanja
255. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XVIII?

XIX. Ostati lep — ostati privlačan

256. Vitamini za zdravu kožu
257. Vitamini za zdravu kosu
258. Vitamini za ruke i noge
259. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XIX?

XX. Ostati mlad, krepak i seksi

260. Usporavanje procesa starenja
261. Osnovni program očuvanja mladosti
262. Visoko-energetski režim osnaživanja
263. Visoko-energetski vitaminski i mineralni dodaci
264. Vitamini i seks
265. Namirnice i vitaminski i mineralni dodaci za bolji seks
266. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XX?

XXI. I vašim Ijubimcima je potrebna dobra ishrana

267. Vitamini za vašeg psa
268. Režimi protiv artritisa i displazije kod pasa
269. Vitamini za vašu mačku
270. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XXI?

XXII. Vitaminsko ,,Da” i ,,Ne” koje bi trebalo da znate

271. Upozorenja

Pogovor

Glosar

I Pristup vitaminima

1. Zbog čega sam se u ovo upustio

Moje profesionalno školovanje bilo je striktno određeno kada se dospelo do vitamina. Kursevi koje sam pohađao iz farmakologije, biohemije, organske i neorganske hemije i zdravstva jedva da su se uopšte bavili vitaminima — izuzev kada su u pitanju bolesti koje nastaju zbog pomanjkanja vitamina. Nedostatak vitamina C? Skorbut. Oskudevanje u vitaminima B,? Beri-beri. Nedovoljno vitamina D? Rahitis. Moji kursevi bili su standardnog tipa, sa uobičajenim preporukama da se pribegava uravnoteženoj ishrani i uzimanju ,,prave hrane” (koja je sva bila prikazana na sjajnim grafikonima koji su ubijali želju za jelom).

Nije bilo pomena o tome da se vitamini koriste za sprečavanje bolesti ili kao sredstvo za postizanje optimalnog zdravstvenog stanja.

Obojica smo radili po petnaest sati dnevno, ali to se samo na meni videlo i ja sam to osećao.

Godine 1965. otvorio sam svoju prvu apoteku. Do tada nisam bio svestan toga koliko mnogo lekova ljudi uzimaju, ne zbog bolesti, već naprosto da bi progurali dan. (Imao sam jednog redovnog kupca koji je imao recepte za pilule za zamenjivanje praktično svih njegovih telesnih funkcija — a čak nije ni bio bolestan!) Moj otak bio je u to vreme veoma usmeren prema vitaminima. Obojica smo radili po petnaest sati dnevno, ali samo se to na meni videlo i ja sam to osećao. Kada sam ga upitao u čemu je njegova tajna, rekao je da uopšte nema tajne. U pitanju su vitamini. Shvatio sam da ono o čemu on govori ima malo veze sa skorbutom i beri-berijem, a da ima mnogo veze sa mnom. Odmah sam postao prilježan učenik i nikada nisam zažalio zbog toga. Učio me je o koristima koje se mogu izvući od prirodne hrane u obliku vitamina, kako B-kompleks vitamini i vitamin C mogu da ublaže stres, kako će vitamin E povećati moju izdržljivost i otpornost i kako vitamin B12 može da odstrani umor. Pošto sam se podvrgao najelementarnijim vitaminskim režimima, nisam bio samo ubeđen. Bio sam preobraćen.

Odjednom je ishrana postala najznačajnija stvar u mom životu. Pročitao sam sve knjige o tome koje sam mogao naći, izrezivao sam članke i tragao za njihovim izvorima, prekopavao tekstove koje sam koristio prilikom studija farmacije i otkrio zaprepašćujuće blizak odnos koji postoji između biohemije i ishrane. Posećivao sam predavanja o zdravlju koja sam mogao. U stvari, na jednom od tih predavanja saznao sam o RNK-DNK (ribonukleinska kiselina-dezoksiribonukleinska kiselina) nukleinskom kompleksu i o njegovim svojstvima da utiče na podmlađivanje. (Od tada uzimam RNK-DNK dopune kao i SOD — Super-Oksid Dismutasa i DHEA — Dehidroepiandrosteron — prirodni agens protiv gojaznosti i starenja. Danas, zahvaljujući njima, većina ljudi ceni da sam pet do deset godina mlađi nego što jesam. Bio sam oduševljen svakim novim otkrićem iz te oblasti, a to je bilo i vidljivo.

Otkrio mi se čitav novi svet i poželeo sam da ga podelim sa drugima. Moj ortak je to potpuno razumeo. Počeli smo da izdajemo kupcima uzorke B-kompleks vitamina i tablete vitamina B12, sugerišući im da pokušaju da smanje svoju zavisnost od sredstava za umirenje, pilula za jačanje i sedativa uz pomoć vitamina i hrane bogate vitaminima.

Rezultati su bili izvanredni! Ljudi su stalno dolazili da nam saopšte koliko se bolje i bodrije osećaju. Umesto negativnosti i rezignacije koji često prate terapije lekovima, dobili smo silnu pozitivnu nastrojenost. Imao sam prilike da vidim ženu koja je provela skoro celu svoju zrelu mladost uzimajući librium, hitajući od lekara do terapeuta i obrnuto, kako postaje zdravo, srećno, od lekova oslobođeno ljudsko biće; jedan šezdesetogodišnji arhitekt, na ivici penzionisanja zbog lošeg zdravlja, povratio je dobro zdravlje i prihvatio se porudžbine da uradi ono što danas predstavlja jednu od najistaknutijih poslovnih zgrada u Los Anđelesu; jedan sredovečni glumac, zavisnik od pilula, otarasio se svoje sklonosti i domogao se jedne tražene vodeće uloge u nekoj TV-seriji, koja mu još uvek donosi lepe prihode.

Od 1970. godine potpuno sam se posvetio ishrani i preventivnoj medicini. Sagledavši koliko je mali obim znanja u toj oblasti, uortačio sam se sa još jednim farmaceutom, sa prvenstvenim ciljem da proizvodimo prirodne vitamine i pružamo tačna obaveštenja o ishrani dostupna javnosti.

Danas, kao stručnjak za ishranu, predavač i pisac, još uvek sam oduševljen svetom koji mi se razotkrio pre više od dvadeset godina — svetom koji se sa novim otkrićima svakodnevno širio i koji želim da podelim sa drugima.

2. Šta su vitamini

Moramo pribavljati vitamine iz organskih namirnica ili prehrambenih dodataka da bismo se održali u životu.

Kada pomenem reč „vitamin”, većina ljudi pomisli „pilula”. Pomisao na „pilulu” predočava konfuzne predodžbe o lekovima i drogama. Iako vitamini svakako često mogu da ostvare što i Iekovi i droge, oni nisu ni jedno ni drugo.

Sasvim jednostavno, vitamini su organske materije neophodne za život. Vitamini su bitni za normalno funkcionisanje naših tela i, osim nekoliko izuzetaka, ne mogu biti proizvedeni ili sintetizovani u našim telima. Oni su neophodni za naše rastenje, krepkost i osećaj dobrog zdravlja. U svom prirodnom stanju nalaze se u majušnim količinama u svoj organskoj hrani. Moramo ih dobiti iz tih namirnica ili putem prehrambenih dodataka.

Ono što treba da imate na umu jeste da dodaci koji su dostupni u obliku tableta, kapsula, tečnosti, praha, čak i injekcija, još uvek predstavljaju samo hranljive materije i da su oni, ukoliko nisu sintetički proizvedeni, takođe dobijeni iz živih biljaka i životinja.

Nije moguće održati život bez svih esencijelnih vitamina.

3. Šta vitamini nisu

Vitamini nisu ni pilule za jačanje ni zamene za hranu.

Mnogi misle da vitamini mogu da zamene hranu. Oni to ne mogu. U stvari, vitamini se ne mogu asimilovati bez unošenja hrane. Postoje mnoga pogrešna verovanja o vitaminima i ja se nadam da će ova knjiga većinu njih razjasniti.

  • Vitamini nisu pilule za jačanje i sami po sebi nemaju kalorijske ili energetske vrednosti.
  • Vitamini nisu zamena za proteine ili bilo koje druge hranljive materije, kao što su minerali, masti, ugljeni hidrati, voda — čak nisu zamena ni jedan za drugog!
  • Sami vitamini nisu sastavni delovi strukture našeg organizma.
  • Ne možete da uzimate vitamine, da prestanete da jedete i očekujete da budete zdravi.

4. Kako vitamini deluju

Ako zamislite telo kao automobilski motor sa unutrašnjim sagorevanjem, a vitamine kao svećice, prilično ste dobro predstavili sebi kako ti začuđujuće majušni sastojci hrane deluju na nas.

Vitamini regulišu naš metabolizam preko enzimskih sistema. Nedostatak jednog od njih može dovesti u opasnost celo telo.

Vitamini su sastavni delovi naših enzimskih sistema koji, delujući poput svećica, podstiču i regulišu naš metabolizam, održavajući nas aktivnim i vrlo sposobnim.

U poređenju sa našom potrošnjom ostalih hranljivih sastojaka, kao što su proteini, masti i ugljeni hidrati, naša potrošnja vitamina (čak i pri nekim predoziranim režimima) neznatna je. Ali deficit čak i samo jednog od vitamina može dovesti u opasnost čitav ljudski organizam.

5. Treba li da uzimate dodatke?

„Svako ko je u prošlosti jeo šećer, belo brašno ili konzervisanu hranu ima neko oboljenje izazvano pomanjkanjem nekog sastojka u hrani. . .”

Pošto se vitamini nalaze u svim organskim materijama, od kojih neke sadrže jednog vitamina više nego drugih i u većim ili manjim količinama, može se reći da ako jedete ,,pravu” hranu u uravnoteženoj ishrani dobijate sve vitamine koji su vam potrebni. I verovatno ćete biti u pravu. Problem je u tome što malo nas može sebi da pripremi takvu mitsku hranu. Prema dr Denijelu T. Kigliju (Daniel T. Quigley), autoru dela Nacionalna neuhranjenost (The National Malnutrition); „Svako ko je u prošlosti jeo prerađen šećer, belo brašno ili konzervisanu hranu ima neko oboljenje izazvano pomanjkanjem nekog sastojka u hrani, a stupanj oboljenja zavisi od procentualnog učešća takve hrane sa nedostacima u ishrani.”

Pošto su u većini restorana skloni da podgrevaju hranu ili da je održavaju toplom lampama za grejanje, ako često obedujete van kuće izloženi ste opasnosti od nedostatka vitamina A, B, i C. (A ako ste žena između trideset i četrdeset godina, ova vrsta obedovanja koja vas pošteđuje posla verovatno će vas koštati dragocenog kalcijuma i gvožđa.)

Većina namirnica koje jedemo bilaje podvrgnuta nekoj obradi i lišena nekih hranljivih sastojaka. Uzmimo razne vrste hleba i žitarica kao primer. U stvari, sve vrste hleba i brašna koje nalazimo u današnjim samouslugama bogate su jedino ugljenim hidratima. ,,Ali oni su obogaćeni!” reći ćete. Upravo je tako ispisano na nalepnici: Obogaćeni.

Obogaćeni? Standard obogaćivanja za belo brašno sastoji se u tome što se dvadeset dva prirodna hranljiva sastojka koji su uklonjeni nadoknađuju sa tri B vitamina, vitaminom D, kalcijumom i solima gvožđa. Pa zaista, to je prilično krhak kolac za osnovnu životnu materiju.

Mislim da možete shvatiti zbog čega je odgovor o dodacima jasan.

6. Šta su hranljivi sastojci?

To nisu samo vitamini, mada ljudi često smatraju da su oni isto što i vitamini.

Šest važnih hranljivih sastojaka

Ugljeni hidrati, proteini (koji su sačinjeni od amino-kiselina*), masti, minerali, vitamini i voda su hranljivi sastojci — sastojci hrane koji se mogu apsorbovati — i koji su neophodni za dobro zdravlje.. Hranljivi sastojci neophodni su za stvaranje energije, funkcionisanje organa, iskorišćavanje hrane i rastenje ćelija.

7. Razlika između mikrohranljivih i makrohranljivih sastojaka

Mikrohranljivi sastojci, kao što su vitamini i minerali, sami ne obezbeđuju energiju. Makrohranljivi sastojci — ugljeni hidrati, masti i proteini — ostvaruju to, ali samo kada ima dovoljno mikrohranljivih sastojaka da ih pokrenu.

Kada su u pitanju hranljivi sastojci, manjak je često isto što i višak.

Količina mikrohranljivih i makrohranljivih sastojaka potrebna za dobro zdravlje veoma je različita — ali i jedni i drugi su značajni. (Vidi odeljak 70, ,,Veza proteini — amino-kiseline“.)

8. Kako deluju hranljivi sastojci

Telo uprošćava hranljive sastojke da bi ih iskoristilo.

Hranljivi sastojci u osnovi deluju posredstvom varenja. Varenje je proces neprestanog hemijskog uprošćavanja materija koje ulaze u telo kroz usta. Materije se razlažu delovanjem enzima u manje i prostije hemijske delove, koji se onda mogu apsorbovati kroz zidove sistema za varenje — mišićne cevi sa otvorenim krajevima, duge više od devet metara, koja prolazi kroz telo — i napokon odlaze u krvotok.

9. Poimanje vašeg sistema za varenje

Poznavanje delovanja vašeg sistema za varenje razjasniće, na samom početku, neke od uobičajenih zabuna o tome kako, kada i gde deluju hranljivi sastojci.

Usta i jednjak. Varenje počinje u ustima — žvakanjem hrane i njenim mešanjem sa pljuvačkom. Jedan enzim, zvani ptijalin, već u pljuvački počinje da razlaže skrob u proste šećere. Hrana se potom potiskuje u zadnji deo usta i u jednjak, ili gušu. Tu počinje peristaltika. To je gnječeće ,,izmuzujuće” kontrahovanje i opuštanje mišića koje gura materije kroz sistem za varenje. Da bi se sprečilo povratno kretanje materija i da bi se obezbedilo vreme za oslobađanje odgovarajućih enzima — jer jedan enzim ne može da obavi zadatak nekog drugog enzima — sistem za varenje snabdeven je ventilima na raznim raskršćima.

Želudac. On ima najveću zapreminu u sistemu za varenje, kao što većina nas dobro zna. Ali on je smešten više no što biste mogli pomisliti, pošto se nalazi uglavnom iza nižih rebara, a ne ispod pupka i on ne zaprema trbuh. To je jedna gipka vreća okružena mišićima koji se neprestano pokreću, stalno menjajući oblik.

Ništa se stvarno ne apsorbuje kroz zidove želuca osim alkohola.

Uobičajeni obrok napušta želudac posle tri do pet časova.

Tečne materije, kao što je supa, napuštaju želudac veoma brzo. Masti se zadržavaju znatno duže. Uobičajeni obrok od ugljenih hidrata, proteina i masti prazni se iz prosečnog želuca za tri do pet časova. Želudačne žlezde i specijalizovane ćelije proizvode sluz, enzime, hlorovodoničnu kiselinu i jedan činilac koji omogućava da vitamin B12 bude razlučen kroz zidove creva u krvotok. Normalan želudac je neopozivo sklon kiselini, a želudačni sok, posebna želudačna smesa, sastoji se od mnogih supstanci:

Pepsin. Predominantni želuđačni enzim, snažan varilac mesa i ostalih proteina. Aktivan je jedino u kiseloj sredini.

Renin. Zgrušava mleko.

HCl (Hlorovodonična kiselina). Proizvode je želudačne ćelije i ona stvara kiselo stanje.

Želudac nije bezuslovno neophodan za varenje. Veći deo procesa varenja odigrava se izvan njega.

Tanko crevo. Praktično, celokupno apsorbovanje hranljivih materija odigrava se u tankom crevu. Dugačko je oko sedam metara i u njemu se varenje dovršava; praktično, celokupno apsorbovanje hranljivih materija odigrava se u njemu. Ima baznu sredinu, koju stvaraju visoko bazna žuč, pankreasni sok i izlučevine zidova tankog creva. Bazna sredina neophodna je za najznačajnije radnje varenja i apsorbovanja. Dvanaestopalačno crevo (duodenum), čiji se početak nalazi na izlaznom otvoru želuca, predstavlja početni deo tankog creva. Ono se spaja sa taštim crevom (jejunum), dugim oko tri metra, koje se sa svoje strane spaja sa usukanim crevom (ileum), dugim oko tri i po metra. Kada se polutečna sadržina tankog creva pomera peristaltičkim delovanjem, često kažemo kako čujemo da nam ,,krče” creva. Naš želudac se u stvari nalazi iznad mesta na kojem nastaju ti zvuci (zvani borborigmi), ali i kada se zna pravo stanje stvari teško da će se ovaj izraz izmeniti.

Debelo crevo (Kolon). Potrebno je dvanaest do četrnaest sati da sadržina prođe kroz debelo crevo. Svaka materija koja napusti ileum i uđe u slepo crevo (gde se spajaju tanko i debeto crevo) sasvim je tečna. Povratni tok sprečava se na tom spoju jednim mišićnim ventilom. Malo toga, izuzimajući vodu, apsorbuju se iz debelog creva. Debelo crevo prvenstveno predstavlja skladišni i dehidrativni organ. Materije koje u njega ulaze u tečnom stanju postaju polučvrste pošto se voda apsorbuje. Potrebno je dvanaest do četrnaest sati da sadržina prođe kroz creva. Debelo crevo je, nasuprot želucu u kojem nema mikroba, obilato naseljeno bakterijama, normalnom florom creva. Veliki deo izmeta sačinjen je od bakterija, zajedno sa nesvarljivim materijama, uglavnom celulozom, i supstancama odstranjenim iz krvi i otpalim sa zidova creva.

Jetra. Glavni skladišni organ za vitamine rastvorljive u mastima. Jetra je najveći čvrsti organ tela i teži oko dva kilograma. Ona predstavlja hemijsko postrojenje koje se ne može uporediti ni sa čim. Može da preinači skoro svaku hemijsku strukturu. To je moćan organ za razaranje otrova, koji uništava mnoge toksične molekule i čini ih bezopasnim. Ona je takođe i rezervoar krvi i skladišni organ za vitamine kao što su A i D i za svareni ugljeni hidrat (glikogen), koji se oslobađa da bi se održao nivo šećera u krvi. Proizvodi enzime, holesterol, proteine, vitamin A (iz karotina) i faktore koagulacije krvi. Jedna od prvenstvenih funkcija jetre jeste da proizvodi žuč. Žuč sadrži soli koje poboljšavaju delotvornost varenja masti očišćujućim delovanjem, emulzirajući masne materije.

Žučna kesa. Čak i pogled na jelo može da isprazni žučnu kesu. To je skladišni organ uobliku kese, dug oko osam santimetara. Sadrži žuč, hemijski je preinačujući i desetostruko je koncentrišući. Ukus, ili ponekad čak i pogled na jelo, može biti dovoljan da je isprazni. Sastojci koji se nalaze u žučnoj kesi ponekad kristališu i stvaraju žučne kamenove.

Pankreas. Pankreas obezbeđuje najznačajnije telesne enzime. Ova žlezda duga je oko petnaest santimetara i počiva u krivini dvanaestopalačnog creva. Njene skupine ćelija izlučuju insulin, koji ubrzava sagorevanje šećera u krvi. Insulin se izlučuje u krv, a ne u sistem za varenje. Veći deo pankreasa proizvodi i izlučuje pankreasni sok, koji sadrži neke od najvažnijih telesnih enzima za varenje — lipaze, koji razlažu masti; proteaze, koji razlažu protein; i amilaze, koji razlažu skrob.

10. Imenujte taj vitamin

Pošto jedno vreme niko nije poznavao hemijsku građu vitamina i stoga im nije mogao dati odgovarajuća naučna imena, većina ih je označena slovima abecede. Sledeći vitamini poznati su u današnje vreme; mnogi tek treba da budu otkriveni.

Poznati vitamini od A do U.

Vitamin A (retinol, karotin); B-kompleks grupa vitamina: B1 (tiamin), B2 (riboflavin), B3 (niacin, niacinamid), B4 (adenin), B5 (pantotenska kiselina), B6 (piridoksin), B10, B11 (faktori rastenja), B12 (kobalamin, cianokobalamin), B13 (orotinska kiselina), B15 (pangaminska kiselina), B17 (amigdalin), Bc (folna kiselina), BT (karnitin), Bx ili PABA (para-aminobenzoeva kiselina); holin; inozit; C (askorbinska kiselina); D (kalciferol, viosterol, ergosterol); E (tokoferol); F (masne kiseline); G (riboflavin); H (biotin); K (menadion); L (neophodan za laktaciju); M (folna kiselina); P (bioflavonoidi); PP (niacinamid); P4 (trokseruten); T (supstance koje potpomažu rastenje); U (ekstrahovan iz soka kupusa).

11. Imenujte taj mineral

Šest vrhunskih minerala su: kalcijum, jod, gvožđe, magnezijum, fosfor i cink.

Iako je za održavanje organizma i njegovo normalno funkcionisanje potrebno oko osamnaest poznatih minerala, Preporučena dnevna potreba (RDA) ustanovljena je samo za njih šest — kalcijum, jod, gvožđe, magnezijum, fosfor i cink.

Aktivni minerali u vašem telu su: kalcijum, hlor, hrom, kobalt, bakar, fluor, jod, gvožđe, magnezijum, mangan, molibden, fosfor, kalijum, selen, natrijum, sumpor, vanadijum i cink.

12. Vašem organizmu je potrebno združeno delovanje

Koliko god da su vitamini važni, bez minerala od njih nema nikakve koristi. Rado nazivam minerale Pepeljugama sveta ishrane, pošto, iako je malo ko toga svestan, vitamini ne mogu da deluju, ne mogu da budu asimilovani bez pomoći minerala. I mada organizam može da sintetizuje neke vitamine, on ne može da proizvede ni jedan jedini mineral.

Sami vitamini nisu dovoljni.

13. Osnovne činjenice o ishrani

  • Jedna cigareta uništava 25—100 mg vitamina C!
  • Mleko sa sintetičkim vitaminom D (što znači skoro svako mleko koje se kupuje u prodavnicama) može da liši telo magnezijuma!
  • Ljudi koji žive u gradovima ispunjenim smogom ne dobijaju onoliko vitamina D koliko dobijaju njihovi rođaci sa sela, pošto smog apsorbuje sunčeve ultravioletne zrake!
  • Svakodnevna „uživancija” u više od jednog koktela može da izazove smanjivanje količine vitamina B1, B6 i folne kiseline!
  • Osamdeset procenata žena u Americi pati od nedostatka kalcijuma!
  • Deset miliona američkih žena uzima oralna kontraceptivna sredstva i većina njih nisu svesne toga da pilule mogu da ometaju iskorišćavanje vitamina B6, B12, folne kiseline i vitamina C!
  • Muškarci u Americi su na trinaestom mestu u svetu po zdravstvenom stanju, a žene na šestom!
  • Deci je potrebno jedan i po do dva više proteina po kilogramu telesne težine nego odraslima — a odojčadi je potrebno tri puta više!
  • Istraživači raka sa Masačusetskog tehnološkog instituta otkrili su da vitamini C i E i izvesne hemikalije zvane indoli, kojih ima u kupusu, prokuli, i njima srodnom povrću iz porodice kupusa, predstavljaju snažne i sasvim bezbedne inhibitore nekih karcinogena!
  • Vitamin B, može biti od pomoći pri visinskoj i morskoj bolesti.
  • Ako ste na visokoproteinskoj dijeti, vaše potrebe za vitaminom B6 povećavaju se.
  • Crni luk, beli luk, rotkvice i praziluk sadrže jedan prirodni antibiotik zvani alicin, koji može da uništi klice bolesti a da pri tom procesu ne odstrani korisne bakterije!
  • Aspirin može da utrostruči stepen ekskrecije vašeg vitamina C!
  • Osamnaest polutki pekana mogu da zadovolje čitavu dnevnu potrebu za vitaminom F!

14. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje I

U poslednje vreme viđao sam veoma malo dodataka amino-kiselina u prodavnicama zdrave hrane. Da li se one smatraju hranljivim sastojcima? Da li su značajne koliko i vitamini?

Jasno i glasno da, i ponovo da! Amino-kiseline (vidi odeljke 70 i 75) predstavljaju građu naših najznačajnijih hranljivih sastojaka — proteina.

Svaka ćelija vašeg organizma sadrži (i potrebuje) proteine. Oni se koriste za izgradnju novih tkiva i obnavljanje oštećenih ćelija, kao i za stvaranje hormona i enzima, za održavanje uravnoteženog sadržaja kiselina-baza u krvi i, pored ostalog, uklanjanje neželjenih otpadaka. Dok se proteini vare, razbijaju se na manje smeše zvane amino-kiseline. Kada te amino-kiseline dospeju u ćelije vašeg organizma, one se ponovo formiraju u proteine. To je čudesan ciklus.

Značaj vitamina i amino-kiselina u ishrani je podjednak, jer nećete imati koristi od jednog bez odgovarajuće količine drugog. Zato se tiče dodataka amino-kiselina i njihove vrednosti za vas kao pojedinca, predlažem da pregledate odeljak 75—83, u kojima se raspravlja o nekima od izvanrednih pogodnosti koje, kako se pokazalo, uzimanje dodataka pruža.

Saznao sam da Nacionalni institut za bezbednost zanimanja i zdravlja (NIOSH) procenjuje da je jedan od svaka četiri radnika izložen delovanju materija koje se smatraju opasnim. Koji su to poslovi i koje dodatke ti radnici treba da uzimaju?

Ne bih mogao da navedem sve takve poslove, ali evo samo nekih od njih:

Elektroinženjeri, električari i štampari. Izloženost elektronskim uređajima, fluorescentnim svetlima, sredstvima za dezinfekciju, mernim uređajima ili nekim bojama i štamparskim bojama može vas izložiti delovanju bezmirisne žive, što može izazvati emocionalne poremećaje ili čak i smrt.

Sekretarice i recepcioneri. Neke od mašina za umnožavanje ispuštaju pare koje mogu da izazovu probleme sa vidom, umor i glavobolju. Neke od razvodnih tabli mogu da ispuštaju ozon, bezbojno isparenje koje možda izazove probleme sa disanjem.

Postavljači tapeta. Postoje zidni tapeti obloženi vinil-hloridom, izgleda kancerogenim, hemikalijom koja se lako udiše.

Zubari, zubni tehničari. Amalgam srebra, koji se često koristi za plombe, sadrži živu i može da ispušta isparenja. Institut za bezbednost zanimanja procenjuje da u jednoj od svakih deset zubarskih ordinacija postoji nivo žive koji ugrožava zdravlje.

Mehaničari. Ako radite sa mašinama koje se čiste rastvaračima, možda udišete isparenja koja mogu biti štetna po vaše zdravlje, prouzrokujući zapaljenja kože, kao i poremećaje u jetri i bubrezima.

Radnici koji rade sa azbestom. Procenjuje se da 45 procenata radnika koji postavljaju azbestne izloacije umiru od nekog oblika raka. (Disanje u zgradama gde je azbest nanesen na čelične grede i koji se može oljuštiti može biti opasno za svačije zdravlje.)

Radnici bilo kojeg od ovih zanimanja treba svakodnevno da uzimaju antioksidanse u obliku dodataka: vitamina A, C, E i selen.

IV Vaši najneophodniji minerali

50. Kalcijum

ČINJENICE:

U organizmu ima više kalcijuma nego bilo kojeg drugog minerala.

Kalcijum i fosfor združeno deluju pri stvaranju zdravih kostiju i zuba.

Kalcijum i magnezijum združeno doprinose zdravlju kardiovaskularnog sistema.

Skoro sav kalcijumu organizmu (kilogram do kilogram i po) nalazi se u kostima i zubima.

Dvadeset procenata koštanog kalcijuma odrasle osobe reapsorbuje se i zamenjuje svake godine. (Nove koštane ćelije stvaraju se kada se one stare razlože.)

Kalcijum mora da postoji u odnosu dva prema jedan prema fosforu (dva dela kalcijuma prema jednom delu fosfora).

Da bi se kalcijum apsorbovao, u organizmu mora da postoji dovoljno vitamina D.

Preporučena dnevna potreba za odrasle je od 800 do 1200 mg.

ŠTA KALCIJUM MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Održava jačinu kostiju i zdrave zube.
Održava ujednačen ritam rada srca.
Ublažava nesanicu.
Potpomaže metabolizovanje gvožđa u organizmu.
Pomaže vašem nervnom sistemu, naročito pri prenošenju impulsa.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA KALCIJUMA:

Rahitis, osteomalacija, osteoporoza — opštepoznata kao krte kosti. (Vidi odeljak 119 o simptomima.)

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI KALCIJUMA:

Mleko i mlečni proizvodi, sve vrste sireva, soja, sardine, losos, kikiriki, orasi, semenke suncokreta, suvi pasulj, zeleno povrće.

DODACI:

Najčešće se može nabaviti u tabletama od 100 do 500 mg. Koštano brašno je prilično čest dodatak, i dobar izvor minerala, mada neki smatraju da se kalcijum-glukonat (vegeterijanski izvor) ili kalcijum-laktat (mlečni derivat šećera) lakše apsorbuju. (Glukonat je jači nego laktat.)

Najbolji oblik su helirane tablete kalcijuma.

Mnogi dobri multivitaminski i multimineralni preparati sadrže kalcijum.

Kada se kombinuje sa magnezijumom, odnos treba da bude takav da ima dvostruko više kalcijuma nego magnezijuma. Dolomit je prirodni oblik kalcijuma i magnezijuma i za asimilovanje nije potreban vitamin D. Pet tableta dolomita ekvivalentne su količini od 750 mg kalcijuma.

Najčešće korišćene doze su od 800 do 2.000 mg dnevno.

I koštano brašno (kalcijum i fosfor) i dolomit mogu da sadrže dosta olova; [proverite kod proizvođača da li je moguće izvršiti analizu].

TOKSIČNOST:

Preterane dnevne doze, od preko 2.000 mg, mogu dovesti do hiperkalcemije. (Vidi odeljak 271, ,,Upozorenja”.)

NEPRIJATELJI:

Velike količine masti, oksalna kiselina (koja se nalazi u čokoladi i rabarbari i heksafosforna kiselina (koja se nalazi u zrnevlju žitarica) u stanju su da spreče potpuno apsorbovanje kalcijuma.

Ako osećate bol u leđima, dodaci dolomita, heliranog kalcijuma ili koštanog brašna mogu biti od pomoći.

Osobe koje pate od menstrualnih grčeva često postižu olakšanje kada povećaju količinu uzetog kalcijuma.

Mladi koji pate od ,,bolova rastenja” obično će ustanoviti da oni nestaju kada se poveća potrošnja kalcijuma.

Hipoglikemičari mogu da troše više kalcijuma. (Preporučujem helirani kalcijum radi boljeg apsorbovanja u dozama od 1.000 do 1.500 mg dnevno.)

Kalcijum najbolje deluje sa vitaminima A, C, D; gvožđem, magnezijumom i fosforom. (Previše fosfora, međutim, može da izazove manjak kalcijuma.)

51. Hlor

ČINJENICE:

Reguliše ravnotežu baza i kiselina u krvi.
Deluje sa natrijumom i kalijumom u vidu smeše.
Pomaže u čišćenju telesnih otpadnih materija potpomažući funkcionisanje jetre.
Nije određena dnevna potreba u ishrani, ali ako uzimate prosečnu dnevnu količinu soli, to vam je dovoljno.

ŠTA HLOR MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Pomaže varenje.

Potpomaže održavanje gipkosti.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA HLORA:

Opadanje kose i ispadanje zuba.

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI HLORA:

Stona so, alge, masline.

DODACI:

Nalazi se u većini dobrih multimineralnih peparata.

TOKSIČNOST:

Više od 15 mg mogu izazvati neprijatne neželjene efekte. (Vidi odeljak 271, ,,Upozorenja”.)

LIČNI SAVET:

Ako pijete hlorisanu vodu, ne primate onoliko vitamina E koliko mislite. (Hlorisana voda uništava vitamin E.)

Dobar savet svima koji piju hlorisanu vodu jeste da piju jogurt— dobar način da se nadoknade crevne bakterije koje hlor uništava.

52. Hrom

ČINJENICE:

Deluje sa insulinom pri metabolizovanju šećera.

Potpomaže dopremanje proteina tamo gde je potreban.

Nije određena službena Preporučena dnevna doza, ali za odrasle je prosek od 50 do 200 mcg.

Što više zalazite u godine, zadržavate sve manje hroma u organizmu.

ŠTA MOŽE HROM DA UČINI ZA VAS:

Pomaže rastenje.

Potpomaže sprečavanje i snižavanje visokog krvnog pritiska. Deluje odbijajuće na dijabet.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA HROMA:

Postoji sumnja da je on jedan od faktora arterioskleroze i dijabeta.

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI HROMA:

Meso, ljuskari, piletina, kukuruzno ulje, kapice [vrsta školjke], pivski kvasac.

Može se naći u boljim multimineralnim preparatima. (Faktor tolerancije glukoze preporučljiviji je oblik.)

TOKSIČNOST:

Nije poznato da postoji toksičnost. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

LIČNI SAVET:

Ako oskudevate u hromu (to može pokazati analiza kose — vidi odeljak 118), možetepokušati sa dodatkom cinka. Iz nekog razloga, helirani cink izgleda da dobro nadomešta manjak hroma.

53. Kobalt

ČINJENICE:

Mineral koji je sastavni deo vitamina B,,.
Obično se meri u mikrogramima (mcg).
Bitan je za ćelije crvenih krvnih zrnaca.
Mora se dobaviti iz prehrambenih proizvoda.
Za ovaj mineral nije ustanovljena dnevna potreba a u ishrani su potrebne samo veoma male količine (obično ne više od 8 mcg).

ŠTA KOBALT MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Sprečava anemiju.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA KOBALTA:

Anemija.

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI KOBALTA:

Meso, bubrezi, džigerica, mleko, ostrige, kapice.

Retko se nalazi u vidu mineralnog dodatka.

TOKSIČNOST:

Nije poznato toksično delovanje. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

NEPRIJATELJI:

Sve što je oprečno vitaminu B12.

LIČNI SAVET:

Ako ste strogi vegeterijanac, mnogo je veća verovatnoća da vama nedostaje ovaj mineral nego osobama koje u svojoj ishrani koriste meso ili ljuskare.

54. Bakar

ČINJENICE:

Potreban je za preobraćanje gvožđa u hemoglobin.

Može da dospe u krvotok petnaest minuta posle uzimanja. Čini amino-kiselinu tirozin iskoristivom, omogućavajući joj da deluje kao pigmentirajući faktor kose i kože.

Ima ga u cigaretama, pilulama protiv začeća i u automobilskim izduvnim gasovima.

Bitan je za iskorišćavanje vitamina C.

Od strane Nacionalnog saveta za istraživanja nije ustanovljena dnevna potreba, ali se preporučuje 2 do 3 mg za odrasle.

ŠTA BAKAR MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Održava energiju pomažući delotvorno apsorbovanje gvožđa.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA BAKRA: Anemija, tumor.

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI BAKRA:

Mahunarke, grašak, integralne pšenice, šljive, teleća i goveđa džigerica, račići i većina plodova mora .

DODACI:

Obično ga ima u miltivitaminskim i multimineralnim dodacima u dozama od 2 mg.

TOKSIČNOST:

Retka. (Vidi odeljak 27 1, ,,Upozorenja”.)

NEPRIJ ATELJI:

Ne uništava se lako.

LIČNI SAVET:

Koliko god da je bakar bitan, retko preporučujem posebne dodatke. Prevelika količina bakra izgleda da snižava nivo cinka i izaziva nesanicu, opadanje kose, neredovne menstruacije i depresiju.

Ako jedete dovoljno proizvoda od integralnih žitarica i svežeg zelenog i lisnatog povrća, kao i džigerice, nemate razloga za brigu oko toga da li ste uzeli dovoljno bakra.

55. Fluor

ČINJENICE:

Sastavni deo sintetičke smeše natrijum-fluorida (vrste koja se dodaje pijaćoj vodi) i kalcijum-fluorida (prirodne supstance).

Smanjuje mogućnost pojave zubnog karijesa, mada prevelika količina može da promeni boju zuba.

Nije ustanovljena Preporučena dnevna potreba, ali većina osoba uzima oko 1 mg dnevno iz fluorisane pijaće vode. (Doze od 1,5 do 4 mg preporučuju se od strane Nacionalne akademije nauka — Nacionalni istraživački savet.)

ŠTA FLUOR MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Smanjuje kvarenje zuba.

Ojačava kosti.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA FLUORA: Kvarenje zuba.

NAJBOLJI PRIRODNIIZVORI FLUORA:

Fluorisana pijaća voda, plodovi mora, želatin.

DODACI:

Obično ga nema u multimineralnim dodacima.

Ima ga u multivitaminima koji se izdaju na recept za decu u oblastima bez fluorisane vode.

TOKSIČNOST:

Doze od 20 do 80 mg dnevno mogu da izazovu toksično dejstvo. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

NEPRIJATELJI:

Aluminijumske soli fluora.

LIČNI SAVET:

Ne uzimajte dodatnifluor ukoliko nije prepisan od strane lekara ili zubara.

56. Jod (Jodid)

ČINJENICE:

Dve trećine joda u organizmu nalaze se u tiroidnoj žlezdi.
Pošto tiroidna žlezda kontroliše metabolizam, a jod utiče na tiroidu, nedovoljno uzimanje ovog minerala može imati za rezultat usporeno umno reagovanje, povećanje težine i gubitak energije.
Preporučena dnevna potreba, uspostavljena od strane Nacionalnog saveta za istraživanja, iznosi 150 mcg za odrasle (1 mcg po kilogramu telesne težine) i 175 do 200 mcg za trudnice, odnosno žene koje doje.

ŠTA JOD MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Poboljšava ishranu, sagorevajući višak masti.
Potpomaže pravilno rastenje.
Čini vas bodrim.
Podstiče mentalnu aktivnost.
Doprinosi zdravlju kose, noktiju, kože i zuba.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA JODA: Gušavost, hipotireoidizam.

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI JODA:

Alge, povrće odgajeno na jodom bogatom tlu, crni luk, svi plodovi mora.

DODACI:

Ima ga u multimineralnim i visoko potentnim vitaminskim dodacima u dozama od 0,15 mg.
Prirodne alge su dobar izvor dodatnog joda.

TOKSIČNOST:

Nije poznato da postoji toksičnost prirodnog joda, mada jod kao lek može biti štetan ako je nepravilno prepisan. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

NEPRIJATELJI:

Prerada hrane, oskudno tlo.

LIČNI SAVET:

Osim algi i joda sadržanog u miltimineralnim i multivitaminskim preparatima, ne preporučujem dopunske dodatke, ukoliko vam iekar nije savetovao njihovo uzimanje.

Ako ste skloni da jedete prekomerne količine sirovog kupusa, može biti da ne dobijete joda koliko vam je potrebno, pošto u kupusu postoje elementi koji sprečavaju pravo iskorišćavanje joda. Ako je takav slučaj, treba da razmotrite mogućnost korišćenja algi kao dodatka.

57. Gvožđe

ČINJENICE:

Bitno je i potrebno za održavanje života, neophodno za proizvodnju hemoglobina (telašaca crvenih krvnih zrnaca) i nekih enzima.

Samo oko 8 procenata ukupno uzetog gvožđa apsorbuje se i uistinu ulazi u vaš krvotok.

Prosečna osoba od sedamdesetak kilograma ima oko 4 g gvožđa u svom organizmu. Hemoglobin, kome se pripisuje najviše gvožđa, prerađuje se i ponovo iskorišćava, pošto se krvne ćelije zamenjuju svakih 120 dana. Gvožđe vezano za protein (feritin) taloži se u telu, kao i tkivno gvožđe (prisutno u mioglobinu) u veoma malim količinama.

Preporučena dnevna potreba, prema Nacionalnom savetu za istraživanja, iznosi 10 do 18 mg za odrasle i 30 do 60 mg za trudnice i žene koje doje.

U toku jednog meseca žene izgube skoro dvostruko više gvožđa nego muškarci.

Bakar, kobalt, mangan i vitamin C neophodni su da bi se gvožđe asimilovalo.

Gvožđe je neophodno za pravilan metabolizam B vitamina.

ŠTA GVOŽĐE MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Potpomaže rastenje.
Doprinosi otpornosti prema bolestima.
Sprečava zamor.
Leči i sprečava anemiju izazvanu nedostatkom gvožđa.
Vraća koži dobar ten.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA GVOŽĐA:

Anemija izazvana nedostatkom gvožđa. (O simptomima nedostatka gvožđa, vidi odeljak 119.)

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI GVOŽĐA:

Svinjska džigerica, goveđi bubrezi, srce i džigerica; skrob, sirove kapice, suve breskve, crveno meso (govedina, teletina, jagnjetina i svinjetina), žumance, ostrige, jezgrasti plodovi, pasulj, špargla, melasa, zobena kaša.

DODACI:

Oblik gvožđa koji se najlakše asimiluje jeste helat hidrolizovanog proteina, što znači organsko gvožđe koje je pripravljeno za najbrže asimilovanje. Ovaj oblik ne izaziva zatvor i lako ga podnose senzitivni sistemi.

Ferosulfat, neorgansko gvožđe, javlja se u mnogim vitaminskim i mineralnim dodacima i može da uništi vitamin E (treba ih uzimati barem osamsati jedno posle drugog). Proverite nalepnice mnoge formule apoteka sadrže ferosulfat.

Dodaci sa organskim gvožđem — feroglukonatom, ferofumaratom, ferocitratom ili feropeptonatom — ne neutralizuju vitamin E. Dostupni su u veoma raznolikim dozama, obično do 320 mg.

TOKSIČNOST:

Retka kod zdravih normalnih osoba. Preterane doze, međutim, mogu biti opasne za decu. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.) Ne treba da ih uzima osoba koja ima anemiju srpastih ćelija, hemohromotozu, ili talasemiju.

NEPRIJATELJI:

Fosfoproteini u jajima i fitati u beskvasnom pšeničnom brašnu smanjuju iskoristljivost gvožđa u organizmu.

Ženama preporučujem dodatak heliranog ili hemoglobinskog gvožđa. Proverite nalepnicu na vašem multivitaminskom ili multimineralnom preparatu i vidite šta već uzimate, te se upravljajte prema tome. (Upamtite, ako je gvožđe u vašim preparatima ferosulfat, gubite vitamin E.)

Držite preparate gvožđa izvan domašaja dece.

Oni koji piju mnogo kafe, kao i čaja, treba da bude svesni da ako uzmu velike količine nekog od ovih napitaka najverovatnije stvaraju smetnje apsorbovanju gvožđa.

Ako ste gravidni, proverite kod svog lekara pre nego što počnete da uzimate gvožđe ili gvožđem pojačane vitaminske dodatke. (Kod majki koje su tokom trudnoće uzimale previše pilula s gvožđem utvrđeno je trovanje dece gvožđem.)

58. Magnezijum

ČINJENICE:

Neophodan je za metabolizovanje kalcijuma i vitamina C, kao i fosfora, natrijuma i kalijuma.

Meri se u miligramima (mg).

Bitan je za delotvorno funkcionisanje nervnog i mišićnog sistema.

Važan je za pretvaranje šećera u krvi u energiju.

Poznat je kao antistresni mineral.

Alkoholičari obično oskudevaju u njemu.

Prema Nacionalnom savetu za istraživanja, odraslima je potrebno od 300 do 450 mg dnevno, a neznatno više trudnicama i ženama koje doje.

Ljudski organizam sadrži približno 21 g magnezijuma.

ŠTA MAGNEZIJUM MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Pomaže u savlađivanju depresije.

Doprinosi zdravlju kardiovaskularnog sistema i pomaže prevenciju srčanih napada.

Održava zube u zdravijem stanju.

Potpomaže sprečavanje taloženja kalcijuma, stvaranje kamena u bubrezima i žuči.

Olakšava probavne smetnje.

Združen sa kalcijumom, može da deluje kao prirodno sredstvo za smirenje.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA MAGNEZIJUMA: (O simptomima nedostatka magnezijuma, vidi odeljak 119.)

NAJBOLJI PRIRODNIIZVORI MAGNEZIJUMA:

Smokve, limun, grejpfrut, žuti kukuruz, badem i jezgrasti plodovi, semenke, tamnozeleno povrće, jabuke.

DODACI:

Odličan dodatak je helirani magnezijum i kalcijum koji su savršeno uravnoteženi (upola manje magnezijuma nego kalcijuma).

Ima ga u multivitaminskim i multimineralnim preparatima. Može se nabaviti kao magnezijum-oksid (jačine od 250 mg odgovara jačini od 150 mg po tableti).

Obično se može nabaviti u jačinama od 133.3-mg i uzima se četiri puta na dan.

Dodatke magnezijuma ne treba uzimati posle obeda, pošto ovaj mineral neutrališe stomačnu kiselinu.

TOKSIČNOST:

Velike količine, tokom dužeg vremenskog perioda, mogu biti toksične ako uzimate mnogo kalcijuma i fosfora. (Vidi odeljak 271, ,,Upozorenja”.)

NEPRIJATELJI:

Diuretici, alkohol. (Vidi odeljak 237.)

LIČNI SAVET:

Ako mnogo pijete, preporučujem vam da uzimate više magnezijuma.

Žene koje uzimaju kontraceptivne pilule ili estrogen u bilo kojem vidu dobro će učiniti ako uzimaju veće količine magnezijuma.

Ako jedete mnogo jezgrastih plodova, semenki i zelenog povrća, verovatno u izobilju dobijate magnezijum — kao i oni koji žive u oblastima sa tvrdom vodom.

Magnezijum najbolje deluje sa vitaminom A, kalcijumom i fosforom.

59. Mangan

ČINJENICE:

Potpomaže aktiviranje enzima potrebnih za pravilno korišćenje biotina, vitamina i vitamina C u organizmu.
Potreban je za normalnu građu kostiju.
Meri se u miligramima (mg).
Značajan je za stvaranje tiroksina, glavnog hormona tiroidne žlezde.
Potreban je za pravilno varenje i iskorišćavanje hrane.

Nije ustanovljena službena Preporučena dnevna potreba, ali od 2,5 do 5 mg je opšteprihvaćeno kao prosečna potrebna količina za odrasle.

Značajan je za reprodukciju i normalno funkcionisanje centralnog nervnog sistema.

ŠTA MANGAN MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Odstranjuje umor.
Pojačava mišićne reflekse.
Poboljšava pamćenje.
Smanjuje nervnu razdražljivost.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA MANGANA: Ataksija.

NAJBOLJI PRIRODNIIZVORI MANGANA:

Jezgrasti plodovi, zeleno lisnato povrće, grašak, repa, žumance, integralne cerealije.

DODACI:

Najčešće se nalazi u multivitaminskim i multimineralnim kombinacijama u dozama od 1 do 9 mg.

Retka, izuzev kod industrijskih izvora. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

NEPRIJ ATELJI:

Velike količine kalcijuma i fosfora sprečavaju apsorbovanje mangana.

LIČNI SAVET:

Ako patite od povratne vrtoglavice, mogli biste da dodate više mangana svojoj ishrani.

Preporučujem zaboravnima i svima koji imaju problema sa pamćenjem da provere da li uzimaju dovoljno ovog minerala.

Onima koji piju mnogo mleka i jedu mnogo mesa potrebno je više mangana.

60. Molibden

ČINJENICE:

Pomaže metabolizovanje ugljenih hidrata i masti.
Bitan je deo enzima koji reguliše iskorišćavanje gvožđa.

Nije uspostavljena Preporučena dnevna potreba, ali je približna dnevna doza od 150 do 500 mcg opšteprihvaćena kao odgovarajuća za ljudske potrebe.

ŠTA MOLIBDEN MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Pomaže sprečavanje anemije.
Poboljšava opšte dobro stanje.

BOLESTI KOJE NASTAJU USLED NEDOSTATKA MOLIBDENA:

Nisu poznate.

NAJBOLJI PRIRODNIIZVORI MOLIBDENA:

Povrće s tamnozelenim lišćem, integralne žitarice, mahunarke.
Obično nisu dostupni.

TOKSIČNOST:

Retka, ali se 5 do 10 delova na milion smatra toksičnim. (Vidi odeljak 271, ,,Upozorenja”.)

LIČNI SAVET:

Koliko god da je molibden značajan, izgleda da nema potrebe za mineralnim dodacima, osim ako sva hrana koju uzimate ne potiče sa tla koje oskudeva u hranljivim sastojcima.

61. Fosfor

ČINJENICE:

Prisutan je u svakoj ćeliji organizma.

Vitamin D i kalcijum bitni su za odgovarajuće delovanje fosfora.

Da bi pravilno delovali, kalcijum i fosfor treba da budu uravnoteženi u odnosu dva prema jedan (dvostruko više kalcijuma nego fosfora).

Praktično učestvuje u svim fiziološkim hemijskim reakcijama. Neophodan je za pravilnu građu kostiju i zuba.

Niacin se ne može asimilovati bez fosfora.

Značajan je za ujednačen rad srca.

Bitan je za normalno funkcionisanje bubrega.

Potreban je za prenošenje nervnih impulsa.

Preporučena dnevna potreba je 800 do 1.200 mg za odrasle, a veće količine za trudnice i žene koje doje.

ŠTA FOSFOR MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Potpomaže rastenje i oporavak organizma.

Obezbeđuje energjju i snagu pomažući metabolizam masti i skroba.

Smanjuje bol od artritisa.

Doprinosi zdravijim desnima i zubima.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA FOSFORA: Rahitis, pioreja.

NAJBOLJI PRIRODNIIZVORI FOSFORA:

Riba, živinsko meso, integralne žitarice, jaja, jezgrasti plodovi, semenke.

DODACI:

Koštano brašno je odličan prirodni izvor fosfora. (Proverite da li je dodat vitamin D radi potpomaganja asimilovanja.)

TOKSIČNOST:

Toksičnost nije poznata. (Vidi odeljak 271, ,,Upozorenja”.)

NEPRIJATELJI:

Previše unošenja gvožđa, aluminijuma i magnezijuma mogu učiniti fosfor nedelotvornim.

LIČNI SAVET:

Kada uzimate previše fosfora, lišavate se ravnoteže minerala i smanjujete količinu kalcijuma. U našoj ishrani obično ima mnogo fosfora — pošto se on javlja u skoro svoj prirodnoj hrani — i stoga je čest nedostatak kalcijuma. Imajte to u vidu i podesite tako svoj način ishrane.

Ako imate više od četrdeset godina, treba da smanjite sedmičnu količinu mesa i da jedete više lisnatog povrća i da pijete mleko. Ovo stoga što posle četrdesete godine naši bubrezi ne potpomažu izlučivanje viška fosfora, tako da opet dolazi do smanjenja kalcijuma. Obratite pažnju na hranu koja je konzervirana uz pomoć fosfata i smatrajte je kao deo fosfora koji uzimate.

62. Kalijum

ČINJENICE:

Deluje sa natrijumom u regulisanju vodenog balansa organizma i u normalizovanju ritma rada srca. (Kalijum deluje unutar ćelija, natrijum deluje upravo izvan njih.)

Kada se poremeti ravnoteža natrijum — kalijum, stradaju funkcije živaca i mišića.

Hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi) prouzrokuje gubitak kalijuma, kao i dugotrajan post ili jak proliv.

Nije uspostavljena Preporučena dnevna potreba ali se 1,875 do 5,625 mg smatra dnevnom količinom za odrasle; ona je dovoljna za održavanje dobrog zdravlja.

I mentalni i fizički stres mogu dovesti do nedostatka kalijuma.

ŠTA KALIJUM MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Doprinosi jasnom mišijenju, šaljući kiseonik u mozak. Potpomaže izbacivanje otpadnih materija iz organizma. Pomaže snižavanje krvnog pritiska.

Pomaže u lečenju alergija.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA KALIJUMA:

Otoci, hipoglikemija. (O simptomima nedostatka kalijuma, vidi odeljak 119.)

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI KALIJUMA:

Agrumi, dinja, paradajz, salata, potočarka, suvo zeleno lisnato povrće, listovi nane, seme suncokreta, banane, krompir.

DODACI:

Ima ga u svim jakim multivitaminskim i multimineralnim preparatima.

Neorganske „soli” kalijuma su sulfat (stipsa), hlorid, oksid i karbonat. Organski kalijum odnosi se na glukonat, citrat i fumarat.

Može se kupiti odvojeno kao kalijum-glukonat, citrat, ili hlorid, u dozama do blizu 600 mg (99 mg elementarnog kalijuma).

Doza od 25 mg kalijumovog hlorida može izazvati toksičnost. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

NEPRIJ ATELJI:

Alkohol, kafa, šećer, diuretici. (Vidi odeljak 237.)

LIČNI SAVET:

Ako pijete velike količine kafe, možda ćete otkriti da je umor protiv kojeg se borite posledica gubitka kalijuma.

Oni koji mnogo piju alkoholna pića i svi oni koji su slabi prema slatkišima treba da budu svesni da im je nivo kalijuma verovatno nizak.

Ako imate nizak nivo šećera u krvi, verovatno je da gubite kalijum dok zadržavate vodu. A ako uzimate neki diuretik, izgubićete čak i više kalijuma! Obratite pažnju na svoju ishranu, povećajte količinu zelenog povrća i uzimajte dovoljno magnezijuma da biste povratili ravnotežu minerala.

Gubljenje težine prilikom dijete sa malo ugljenih hidrata može da bude samo deo onoga što gubite. Postoje izgledi da vam je nivo kalijuma nizak. Pripazite na malaksalost i slabe reflekse.

63. Selen

ČINJENICE:

Vitamin E i selen su sinergični. To znači da združeni jače deluju nego zbir njihovih podjednakih delova.

I vitamin E i selen su antioksidansi i oni sprečavaju ili barem usporavaju starenje i očvršćivanje tkiva putem oksidacije.

Izgleda da muškarci imaju veće potrebe za selenom. Skoro polovina količine koja se dopremi u njihov organizam koncentriše se u testisima i delovima semenih kanala u blizini žlezde prostate. Selen se, takođe, gubi sa semenom.

Još nije uspostavljena zvanična Preporučena dnevna potreba ali uobičajena doza je između 50 i 200 mcg. Nije preporučljivo prekoračivati 200 mcg dnevno.

ŠTA SELEN MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Pomaže održavanje mladalačke elastičnosti u tkivima. Ublažava navale vrućine i tegobe u menopauzi.

Potpomaže u lečenju i sprečavanju peruti.

Moguće je da neutrališe izvesne kancerogene i pruža zaštitu od nekih vrsta raka.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA SELENA: Prerano gubljenje snage.

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI:

Pšenične klice, mekinje, tunjevina, crni luk, paradajz, prokelj.

DODACI:

Može se nabaviti u malim mikrogramskim dozama. (Najčešće se koriste doze od 25 do 100 mcg.)

Takođe se može nabaviti kombinovan sa vitaminom E i drugim antioksidansima.

Prirodna hrana pruža dovoljne količine selena kada se redovno uzima.

TOKSIČNOST:

Doze od preko 5 delova na milion mogu biti toksične. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

NEPRIJATELJI:

Metodi prerade hrane.

LIČNI SAVET:

Selen je otkriven pre jedva nešto više od dvadeset godina. Tek smo počeli da razaznajemo njegov značaj u ljudskoj ishrani. Dok se više ne sazna, preporučujem uzimanje samo umerenih dodataka.

64. Natrijum

ČINJENICE:

Natrijum i kalijum otkriveni su u isti mah i za oba se ispostavilo da su bitni za normalno rastenje.

Ako se uzima mnogo natrijuma (so), rezultat će biti smanjenost kalijuma.

Ishrana sa mnogo natrijuma obično je u mnogim slučajevima odgovorna za visok krvni pritisak.

Ne postoji zvanična dnevna potreba, ali se preporučuje samo jedan gram natrijum-hlorida na svaki kilogram popijene vode (ili 1.000 do 3.000 mg na dan). Natrijum potpomaže da se kalcijum i ostali minerali u krvi održe u rastvorljivom stanju.

ŠTA NATRIJUM MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Pomaže u sprečavanju toplotnog udara ili sunčanice. Potpomaže pravilno funkcionisanje vaših nerava i mišića.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA NATRIJUMA: Pogoršano varenje ugljenih hidrata, moguća neuralgija.

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI NATRIJUMA:

So, ljuskari, šargarepa, repa, artičoke, dimljena govedina, mozak, bubrezi, slanina.

DODACI:

Retko su potrebni, ali ako jesu, morske alge su bezbedan i hranljiv dodatak.

TOKSIČNOST:

Više od 14 g natrijum-hlorida dnevno može da izazove toksično delovanje. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

Ako smatrate da ne uzimate mnogo soli, pogledajte odeljke 253 i 254 i ponovo razmislite.

Ako imate visok krvni pritisak, smanjite količinu natrijuma pročitavši nalepnice na namirnicama koje kupujete. Potražite So, Natrijum hlorid, ili hemijski simbol NaCl.

Dodavanje natrijuma vašoj hrani je lako koliko je lako i posoliti je, ali njegovo uklanjanje može biti teško. Izbegavajte mesni doručak, frankfurteie, meso u salamuri kao što su šunka, slanina, govedina u konzervi, a takođe i začine — kečap, čili-sos, sos od soje, senf. Pri kuvanju ne koristite ni prašak za pecivo niti sodu bikarbonu.

65. Sumpor

ČINJENICE:

Bitan je za zdravlje kose, kože i noktiju.

Potpomaže održavanje ravnoteže kiseonika neophodne za pravilno funkcionisanje mozga.

Deluje sa B-kompleks vitaminima na bazični telesni metabolizam i deo je amino-kiselina za izgradnju tkiva.

Pomaže jetri u lučenju žuči.

Nije uspostavljena Preporučena dnevna potreba, ali hrana sa dovoljno proteina obično ima dovoljno sumpora.

ŠTA SUMPOR MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Pojačava boju kože i čini kosu sjajnijom.

Potpomaže borbu protiv bakterijskih infekcija.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA SUMPORA:

Nisu poznata.

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI SUMPORA:

Posna govedina, suvi pasulj, riba, jaja, kupus.

Ne mogu se nabaviti pripremljeni kao dodatak hrani.

Može se naći u vidu masti za lokalnu upotrebu i pomade za osetljivu kožu.

TOKSIČNOST:

Nije poznato toksično delovanje organskog sumpora, ali veće količine neorganskog sumpora mogu izazvati nepovoljno dejstvo. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

LIČNI SAVET:

Ako u svojim svakodnevnim obrocima uzimate dovoljno proteina, najverovatnije da uzimate dovoljno i sumpora.

Sumporni kremovi i masti veoma su delotvorni u lečenju različitih kožnih oboljenja. Proverite sastojke preparata koje koristite. Ima mnogo odličnih prirodnih preparata koji se mogu nabaviti u centrima za prodaju zdrave hrane.

66. Vanadijum

ČINJENICE:

Sprečava stvaranje holesterola u krvnim sudovima.

Nije uspostavljena dnevna potreba.

ŠTA ON MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Pomaže sprečavanje srčanih napada.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NJEGOVOG NEDOSTATKA: Nisu poznata.

NAJBOLJI PRIRODNIIZVORI:

Riba.

Nisu dostupni.

TOKSIČNOST:

Lako može biti toksičan ako se uzima u sintetičkom obliku. (Vidi odeljak 271, ,,Upozorenja”.)

LIČNI SAVET:

To nije onaj mineral koji treba dodatno uzimati. Dobar riblji obed snabdeće vas potrebnom količinom vanadijuma.

67. Cink

ČINJENICE:

Cink deluje poput saobraćajca, usmeravajući i nadgledajući delotvoran tok u organizmu, održavanje enzimskih sistema i ćeli-ja.

Bitan je za sintezu proteina.

Reguliše sposobnost kontraktibiliteta mišića.

Potpomaže stvaranje insulina.

Značajan je za stabilitet krvi i za održavanje telesne ravnoteže kiselina i baza.

Vrši uticaj na normalizujuće delovanje prostate i važan je za razvoj svih organa za reprodukciju.

Nova istraživanja ukazuju na njegov značaj za funkcionisanje mozga i lečenje šizofrenije.

Postoje jaki dokazi o njegovoj potrebi za sintezu DNK. Preporučena dnevna potreba (RDA), postavljena od strane Nacionalnog saveta za istraživanja, iznosi 15 mg za odrasle (neznatno više za trudnice i žene koje doje).

Preterano znojenje može prouzrokovati gubitak čak 3 mg cinka dnevno.

Najveći deo cinka iz hrane izgubi se prilikom prerade, ili ga i nema u osetljivim količinama ako je tlo oskudno hranljivim sastojcima.

ŠTA CINK MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Skraćuje vreme isceljenja za unutarnje 1 spoljašnje rane. Uklanja bele pege na noktima.

Potpomaže izlečenje gubitka ukusa.

Pomaže pri lečenju neplodnosti.

Potpomaže sprečavanje problema sa prostatom.

Potpomaže rastenje i bistrinu uma.

Pomaže pri smanjivanju naslaga holesterola.

Pomaže pri lečenju mentalnih poremećaja.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA CINKA:

Moguća hipertrofija prostate (nekancerozno uvećanje žlezde prostate), arterioskleroza.

NAJBOLJI PRIRODNI IZVORI CINKA:

Goveđi but, jagnjeći kotleti, svinjski kare, pšenične klice, pivski kvasac, semenke od bundeve, jaja, obrano mleko u prahu, sent u prahu.

DODACI:

Ima ga u svim dobrim multivitaminskim i multimineralmm preparatim.

Može se kupiti u vidu cink-sulfatnih ili cink-glukonatnih tableta u dozama od 15 pa sve do 300 mg. Izgleda da su 1 cin − -sulfat i cink-glukonat podjednako delotvorm, ah verovatno se cink-glukonat lakše podnosi.

Najbolje je uzimati helirani cink.

Cink je talkođe dostupan i u kombinaciji sa vitaminom C, magnezijumom, i B-kompleks vitaminom.

TOKSIČNOST:

Praktično je netoksičan, osim kada se uzima u preteramm koliflnama“ kada je hrana bila skladištena u galvamzovantm posudama Ne preporučuju se doze preko 15U mg. (Vidi odeljak 271, „Upozorenja”.)

Ako uzimate velike količine vitamina Bh, potrebno je da uzimate više cinka. Isti je slučaj i ako ste alkoholičar ili dijabetičar.

Ljudi koji imaju problema s prostatom — a i oni koji ih nemaju — dobro će učiniti ako održavaju visok nivo cinka u organizmu.

Imao sam prilike da se uverim o uspešnosti lečenja impotencije pomoću programa dodataka B„ i cinka.

Starije osobe, koje strepe od senilnosti, treba da znaju da su dodaci cinka i mangana od koristi.

Ako vas muče neredovne menstruacije, možete isprobati dodatak cinka pre no što se vratite lečenju hormonima radi uspostavljanja regularnosti.

Zapamtite: ako svojoj hrani dodajete cink, povećaćete svoje potrebe za vitaminom A. (Cink najbolje deluje sa vitaminom A, kalcijumom i fosforom.)

68. Voda

ČINJENICE:

Jednostavna je istina da je to naša najvažnija hranljiva materija. Jednu polovinu do tri četvrtine telesne težine čini voda.

Jedno ljudsko biće može nedeljama da preživi bez hrane, ali samo nekoliko dana bez vode.

Voda je osnovni rastvarač svih produkata varenja.

Bitna je za uklanjanje otpadnih materija.

Nema posebno određene dnevne potrebe, pošto gubitak vode varira zavisno od klime, situacija i pojedinaca, ali pod normalnim okolnostima smatra se da je zdravo popiti šest čaša dnevno. Reguliše temperaturu tela.

ŠTA VODA MOŽE DA UČINI ZA VAS:

Održava funkcionisanje svih telesnih funkcija.

Pomaže pri hrani, smanjujući apetit pre obeda.

Potpomaže sprečavanje zatvora.

OBOLJENJA KOJA NASTAJU USLED NEDOSTATKA VODE:

Dehidracija.

Najbolji prirodni izvori vode

Pijaća voda i sokovi, jestivo voće i povrće.

DODACI:

Sve pitke tečnosti mogu poslužiti kao zamena za naše dnevne potrebe za vodom.

TOKSIČNOST:

Toksičnost nije poznata, ali uzimanje oko sedam litara (što je oko dvadeset četiri čaše) za oko jedan sat može biti opasno za odraslu osobu. Ova količina može ubiti dete.

LIČNI SAVET:

Savetujem šest do osam čaša vode dnevno, koje treba popiti pola sata pre obeda, bilo kome ko drži dijetu.

Ako imate groznicu, vodite računa o tome da treba da pijete mnogo vode da biste sprečili dehidraciju i isprali sistem za odstranjivanje otpadnih materija.

Ako živite u oblasti gde je voda tvrda, verovatno dobijate više kalcijuma i magnezijuma nego što mislite.

69. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje IV?

Znam da mi voda prija, ali uza svu tu zagađenost reka i vodotoka u današnje vreme kako da znam da li se voda iz moje slavine može piti bez opasnosti?

Ako želite da saznate ima li zagađivača u vašoj vodi, najbolje je da stupite u vezu sa vašim lokalnim nadzornikom voda i da tražite od njega rezultate ispitivanja uzoraka i sanitarne provere.

Flaširana voda može vam izgledati kao logična alternativa, ali znamo da su neke flaširane vode samo prerađena voda iz slavine, kojoj su dodati minerali, sa gaziranjem ili bez njega. Većina glavnih vrsta vode verovatno su bez organskih kancerogena, a

Istraživanja su pokazala da je veoma malo postrojenja za flaširanje kod kojih postoje neki sanitarni nedostaci. Takođe je pametno proveriti, kod onog koji obavlja flaširanje, odakle potiče njegova voda i izabrati onog čija voda potiče iz prirodnog izvora iz neke neindustrijalizovane oblasti.

XVIII Vi. Dakle, smatrate da ne jedete mnogo šećera i soli

251. Vrste šećera

Više od stotinu supstanci koje se kvalifikuju kao slatke mogu se nazvati šećerima. One sa kojima najčešće dolazimo u dodir su fruktoze, prirodni šećer iz voća i meda; glukoza je šećer u krvi organizma i to je najprostiji oblik šećera u kojem se asimiluju ugljeni hidrati; dekstroza je sačinjena od kukuruznog skroba i hemijski je identična sa glukozom; laktoza, mlečni šećer; maltoza, šećer formiran od skroba delovanjem kvasca i sukroza, šećer koji se dobija iz šećerne trske ili šećerne repe i prečišćen do stanja u kojem stiže do nas u obliku granula.

Mrki šećer je naprosto šećer u kristalima obložen sirupom melase.

Med je smeša fruktoze i glukoze. A tu su i razni zaslađivači od kukuruza, dobijeni iz kukuruznog skroba i sačinjeni uglavnom od dekstroze, maltoze i kompleksnijih šećera.

252. Opasnosti od preteranih količina šećera

Kečap sadrži osam procenata šećera više nego sladoled.

Veliki problem sa šećerom jeste u tome što ga previše jedemo (više od pola kilograma po osobi 1984. godine) a da to često i ne znamo. Svi ugljeno-hidratni zaslađivači kvalifikuju se kao šećer, čak i kada se nazivaju drugim imenima; a kada je sukroza treći po redu sastojak na kutiji cerealija, kukuruzni sirup peti po redu, a med sedmi, vi ne shvatate da jedete nešto što je 50 procentni šećer!

Potrošač je u današnje vreme namamljen na šećer od samog rođenja. Formule za bebe začinjene su šećerom, kao i mnoga druga hrana za bebe. Pošto šećer takođe deluje i kao konzervans, zadržava i apsorbuje vlagu, često se nalazi u proizvodima za koje nikada ne biste pomislili da ga sadrže, kao što su buter od kikirikija, konzervirano povrće, kocke za supe i drugi.

Činjenica je da jedemo previše šećera u odnosu na potrebe za dobro zdravlje. Nema potrebe dokazivati da je šećer prvenstveni uzrok kvarenja zuba. Takođe, jedna trećina stanovništva je predebela, a gojaznost povećava mogućnost da dođe do oboljenja srca, dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, kamena u žuči, problema sa leđima i artritisa. Nije u pitanju to da sam šećer predstavlja uzrok tome, ali njegovo prisustvo u hrani navodi vas da više jedete, a ako smanjite broj uzetih kalorija bez smanjivanja količine šećera, izgubićete hranljive sastojke brže nego kilograme. Šećer je takođe krivac i kada je u pitanju hipoglikemija i, mada je bilo dokaza za i protiv, neposredno ili posredno predstavlja uticajni faktor kod dijabetesa i srčanih oboljenja.

253. Opasnosti od prevelike količine soli

Dobro je jesti nešto uz zrno soli, ali jesti nešto u čemu je ima može da bude sasvim druga priča. Prosečna količina uzetog natrijum-hlorida (stone soli) je 6 do 18 g dnevno, ali se količina od preko 14 g smatra preteranom. A mnogi od nas su preterivali.

Previše soli može da izazove hipertenziju (povišeni krvni pritisak), koja povećava izglede za oboljenja srca, a u poslednje vreme navodi se kao jedan od uzroka migrenskih glavobolja. So prouzrokuje nenormalno zadržavanje tečnosti, što može imati za posledicu vrtoglavicu i oticanje nogu. Ona takođe može da izazove gubljenje kalijuma putem mokraće. Osim toga, previše soli može da vam šteti i što se tiče hranljivih sastojaka, sukobljavajući se sa pravilnim korišćenjem proteinskih namirnica.

254. Zamke presoljavanja

Samo to što se klonite pereca i brzo pripremljenih jela i što ne presoljavate hranu stonom solju ne znači da ne uzimate više soli nego što bi trebalo. Zamke soli skrivene su od očiju kao i zamke šećera.

Ako želite da smanjite količinu soli koju uzimate:

  • Uzdržavajte se od piva.
  • Izbegavajte korišćenje sode bikarbone, monosodijum-glutamata (MSG), i praška za sredstvo prilikom spravljanja jela.
  • Izbegavajte laksative, od kojih većina sadrže natrijum.
  • Ne pijte vodu prerađenu u kućnom omekšivaču vode, niti kuvajte u njoj; omekšivač dodaje vodi natrijum.
  • Kada čitate nalepnice na prehrambenim proizvodima, obratite pažnju na reči SO, NATRIJUM ili hemijski simbol Na. ,
  • Ne jedite soljene mesne proizvode kao što su šunka, slanina, usoljena govedina, ili frankfurteri, kobasice, školjke, bilo koje konzervirano ili zamrznuto meso, živinsko meso ili ribe kojima je dodavan natrijum.
  • Kada obedujete van kuće, zatražite kotlet ili šniclu kojima nije dodavana so.

255. Ima li pitanja koja se odnose na Poglavlje XVIII?

Zar nije tačno da je po veoma toplom vremenu potrebno uzimati dodatak soli, naročito ako vežbate i jako se znojite?

Ne! To nije samo mit, to može imati opasne posledice. Istina je da tablete soli imaju dehidrirajuće dejstvo i nikada se ne prepisuju. Kada vežbate, vaš organizam koristi mehanizme za očuvanje soli — a kako prosečni Amerikanac pojede negde oko 60 ili više puta soli nego što je potrebno organizmu, oskudevanje u soli krajnje je neverovatno. U stvari, previše soli pod tim uslovima može da doprinese iscrpljenosti usled toplote i toplotnom udaru. (U veoma, veoma retkim slučajevima kada može da dođe do nedostatka soli, nadoknađivanje treba izvršiti 0,1-procentnim rastvorom soli u pijaćoj vodi — ali treba se prethodno posavetovati sa nekim lekarom.)

Napravi novu temu u “Literatura”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">