Tehnologija hrane

Šljiva, Prof. dr Petar D. Mišić, Partenon, Beograd, 2006.

Šljiva je koštičava voćka kojoj je posvećena bogata literatura. Pa ipak, malo je publikacija koje tu voćku prikazuju integralno.

Za poslednje četiri decenije proizvodnja šljiva u svetu je udvostručena, a kod nas je porasla samo za 35%. SFR Jugoslavija je bila najveći proizvođač šljiva u svetu.

Šljiva je bila i ostala naše nacionalno voće. Nažalost, šljiva više nema kod nas privredni značaj koji je nekad imala u Srbiji i Jugoslaviji. Cilj ove monografije je da šljivu prikaže što svestranije i da time pomogne obnovu šljivarstva u našoj zemlji.

U toku poslednjih petnaestak godina nastale su mnoge pozitivne promene u nauci i proizvodnji šljiva. Naučna dostignuća u oblasti genetike, oplemenjivanja, fiziologije, integralne proizvodnje šljiva i njene prerade otvorila su nove puteve za stvaranje boljih sorti i podloga, proširila su areal gajenja šljiva, povećala proizvodnju, poboljšala kvalitet svežih šljiva i prerađevina i time omogućila veću potrošnju u svetu.

Oko 98% primarne proizvodnje šljiva ostvaruje se na imanjima zemljo-radnika koji žive na brdsko-planinskom području Jugoslavije.

Osnovni problemi našeg šljivarstva su zapuštenost mnogih šljivika, niski prinosi, prisustvo virusa šarke šljive u pojedinim rejonima i nepovoljan način iskorišćavanja plodova šljiva.

Stvaranje i uvođenje u proizvodnju boljih sorti šljiva otpornih ili tolerantnih prema virusu šarke šljive veoma je važan zadatak.

Treba maksimalno iskoristiti naše povoljne prirodne uslove za proizvodnju biološki vrednije hrane, a posebno sveže, kvalitetne stone šljive.

Produženje sezone dozrevanja, upotrebe i izvoza stone šljive putem osveženja sortimenta, izbora odgovarajućih položaja za podizanje zasada i poboljšanja tehnologije gajenja može proizvođačima da obezbedi veću dobit, a potrošačima da stavi na raspolaganje dobro stono voće.

Kvalitetna suva šljiva je drugi proizvod po značaju koji može da podstakne unapređenje našeg šljivarstva. Proizvodnja naše rakije šljivovice nije standardizovana i zaštićena robnom markom niti se vrhunska tehnologija masovno koristi da bi kvalitetna rakija mogla da se izveze na svetsko tržište poput poznatih alkoholnih pića, kao što su viski, konjak i votka.

Dobit koja bi se ostvarivala realizacijom kvalitetne stone i suve šljive i standardizovane rakije šljivovice bila bi važan pokretač unapređenja našeg šljivarstva.

Nadam se da će monografija ŠLJIVA pomoći čitaocima da ova značajna voćka ponovo zauzme visoko mesto u voćarstvu Jugoslavije i da mnogi njeni proizvodi lakše nađu put do trpeze naših i stranih kupaca.

U pripremi monografije o šljivi naišao sam na razumevanje, pomoć i saradnju u zemlji i inostranstvu. To su uradili: mr R. Anđelić (Beograd), prof. dr. M. Babović (Beograd), dr E. Baldini (Firence, Italy), N. Bebić, dipl. inž. agr. (Beograd), dr Per-Olaf Bergendal (Balsgard, Sweden), prof. dr. M. Bojić (Čačak), dr S. Bould (Bristol, England), V. Bugarčić, dipl. inž. agr. (Čačak), prof. dr. S. Bulatović (Beograd), prof. dr N. F. Childers (New Brunswick, NJ, USA), dr R. Cerović (Čačak), dr V. Cociu (Pitesti, Romania), dr S. Couranjoux (Bordeaux, France), prof. dr V. Crnčevič (Beograd), dr M. Ćirjaković (Tuzla), dr V. Džuvinov (Plovdiv, Bugarska), prof. dr B. Đurđević (Beograd), dr G. V. Eremin (Krimsk, Rusija), dr M. Faust (Beltsville, Md., USA), dr H. Festić (Sarajevo), prof. dr C. Fideghelli (Roma, Italy), D. Filipović, inž. (Čačak), prof. dr M. Gavrilović (Čačak), V. Grgurević, dipl. inž. agr. (Boleč), prof. dr F. Gyuro (Budapest, Hungary), prof. dr H. Hadrović (Priština), prof. dr L. F. Hough (New Brunswick, NJ., USA), dr P. Husebo (Njos, Norway), B. Ilić, dipl inž. agr. (Leskovac), dr Lj. Janda (Čačak), mr D. D. Janković (Beograd), mr R. Janković (Čačak), T. D. Jocić, dipl. inž. agr. (Beograd), dr M. Jordović (Beograd), akademik M. Josifović, prof. dr (Beograd), dr R. Jovančević (Bijelo Polje), Lj. Jovanović (Beograd), prof. dr M. Jovanović (Beograd), prof. dr A. Kader (Davis, Calif., USA), prof. dr. N. Kapetanović (Sarajevo), mr V. Komnenić (Beograd), prof. dr F. Kobel (Wadenswil, Schweiz), M. T. Komarčić (Beograd), prof. dr M. Korać (Novi Sad), M. Ljujić, inž. (Čačak), G. Majstorović, dipl. inž. agr. (Čačak), dr M. Marković (Beograd), J. M. Medigović, dipl. inž. agr. (Beograd), dr. N. Mićić (Čačak), S. Milošević, dipl. inž. agr. (Beograd), S. Milovanović, dipl. inž. agr. (Beograd), prof. dr M. Milutinović (Beograd), M. A. Mirković, dipl. inž. agr. (Beograd), dr E. Nenadović-Mratinić (Beograd), prof. M. Niketić, dipl. inž. agr. (Beograd), prof. dr M. D. Nikolić (Čačak), dr M. Nikšić (Beograd), dr I. Ninkovski (Beograd), Ž. Obradović, dipl. inž. agr. (Beograd), dr D. Ogašanović (Čačak), dr V. Ognjanov (Novi Sad), dr E. J. Olden (Balsgard, Sweden), dr M. B. Pantelić (Beograd), prof. dr S. A. Paunović (Čačak), dr B. M. Pavićević (Beograd), Lj. M. Pavlović, dipl. inž. agr. (Beograd), V. Ž. Pavlović, dipl. inž. agr. (Beograd), dr K. Pavlović (Beograd), mr V. Polak (Beograd), prof. dr M. Ranković (Čačak), dr G. Salesses (Bordeaux, France), prof. dr S. Sansavini (Bologna, Italy), akademik M. Sarić, prof. dr (Beograd), dr R. Scorza (Kerneysville, WV, USA), dr G. Slate (Geneva, NY, USA), prof. dr V. Spasojević (Beograd), prof. dr S. Lj. Stamen¬ković (Čačak), prof. dr A. Stančević (Čačak), prof. dr D. Stanković (Beograd), dr A. Šoškić (Beograd), dr M. Šoškić (Beograd), Z. Šabić, dipl. inž. agr. (Beograd), prof. dr D. Šutić (Beograd), B. T. Tanić, dipl. inž. agr. (Beograd), dr M. Tešić (Čačak), R. R. Todorović, dipl. inž. agr. (Beograd), M. Tošič, dipl. inž. agr. (Beograd), dr Lj. Vasiljević (Beograd), prof. dr D. Veličković (Beograd), dr D. Vinterhalter (Beograd), dr M. Vitanov (Drjanovo, Bugarska), dr I. B. Vitošević (Beograd), G. N. Zec, dipl. inž. agr. (Beograd), dr M. Zwintzscher (Koln Vogelsang, Deutschland), dr V. Živanović (Čačak), prof. dr J. D. Watson (Cold Spring Harbor, NY, USA), Univerzitet u Beogradu, PKB “INI Agroekonomik” u Beogradu, Institut za voćarstvo u Čačku, Narodna biblioteka Srbije u Beogradu, Biblioteka grada Beograda, Savezni zavod za statistiku u Beogradu, Republički zavod za statistiku Srbije u Beogradu i voćarske organizacje Poljoprivrednog kombinata Beograd. Svima njima, kao i mnogim drugim pojedincima i organizacijama, koji se ovde ne pominju posebno, pisac želi toplo da zahvali.

Pisac najlepše zahvaljuje akademiku Miloju R. Sariću, prof. dr, što je pročitao poglavlje Fiziologija šljive i dao dragocene sugestije.

Pisac je duboko zahvalan recenzentima prof. dr Milojku Rankoviću i dr Dobrivoju Ogašanoviću, naučnim savetnicima Centra za voćarstvo i vinogradarstvo u Čačku – Instituta za poljoprivredna istraživanja “Srbija” u Beogradu, na svesrdnoj i veoma dragocenoj pomoći u pripremi rukopisa ŠLJIVA.

Pisac duguje posebnu zahvalnost Izdavačkom preduzeću PARTENON iz Beograda i Institutu za istraživanja u poljoprivredi “SRBIJA” iz Beograda na velikoj pomoći u pripremi rukopisa i obezbeđenju uslova za izdavanje monografije ŠLJIVA.

Savezno ministarstvo za razvoj, nauku i životnu sredinu Vlade Savezne Republike Jugoslavije i Ministarstvo za nauku i tehnologiju Vlade Republike Srbije značajno su finansijski pomogli izdavanje ove monografije. Pisac im na tome svesrdno zahvaljuje.

Pisac na kraju želi da istakne da će misija ove knjige biti ispunjena ako ona makar i malo pomogne unapređenju šljivarstva naše zemlje.

U Beogradu, septembra 1996. godine

Dr Petar D. Mišić

Predgovor drugom izdanju

U periodu od 1996. godine, kada je objavljeno prvo izdanje monografije ŠLJIVA, desile su se značajne promene u šljivarstvu sveta i Srbije i Crne Gore.
Stoga su u monografiji ŠLJIVA učinjene manje ili veće izmene i dopune. To se naročito odnosi na poglavlja:

Proizvodnja plodova šljive u svetu
Proizvodnja plodova šljive u Jugoslaviji i Srbiji i Crnoj Gori Sorte šljive
Podloge za šljive.

Pisac je zahvalan recenzentima dr Dobrivoju Ogašanoviću i prof. dr Miladinu Šoškiću na dragocenoj pomoći u pripremi drugog izdanja rukopisa ŠLJIVA.

U pripremi drugog izdanja monografije ŠLJIVA pomogli su mi prof. dr Walter Hartmann (Stuttgart), dr H. Kegler (Aschersleben), mr Dejan Marinković (Beograd), Jovan Medigović, dipl. inž. agr. (Beograd) prof. dr Mihailo D. Nikolić (Čačak – Beograd), dr Ivan Ninkovski (Beograd), dr Dobrivoje Ogašanović (Čačak), Miroslav Ružević, dipl. inž. agr. (Beograd), pa pisac želi toplo da im zahvali.

Pisac duguje posebnu zahvalnost Izdavačkom preduzeću PARTENON iz Beograda i Institutu za istraživanje u poljoprivredi SRBIJA iz Beograda na pomoći u pripremi rukopisa i obezbeđenju uslova za objavljivanje drugog izdanja monografije ŠLJIVA.

Prof. dr Petar d. Mišić

u Beogradu,
21. februara 2005. godine

Uvod

Šljiva se medu voćkama nalazi po proizvodnji na devetom mestu u svetu, a među listopadnim voćkama ona je na četvrtom mestu. Dolazi posle jabuke, kruške i breskve.

Šljiva je voćka severne Zemljine polulopte. Azija je kao kontinent najveći proizvođač šljive, a nju prate Evropa i Severna Amerika.

Stari Sloveni su u svojoj postojbini između sliva Odre na zapadu i Dnjepra na istoku, Karpata na jugu i Baltičkog mora na severu gajili šljivu.

Na Balkanskom poluostrvu šljiva se gaji vekovima. Nju su naši preci zatekli na tlu Srbije i Jugoslavije i nastavili da je gaje.

Niketić (1953) ističe da je šljiva bila glavni izvor prihoda poljoprivrednika i važan činilac u privredi Jugoslavije.

Gavrilović (1959) navodi da je šljiva glavna voćna vrsta u Jugoslaviji.
SFRJ Jugoslavija je bila najveći proizvodač šljiva u svetu. SSSR je u periodu 1986/90. postao vodeći proizvođač šljiva u svetu. Danas je Kina (2.621.021 t) najveći proizvođač šljiva u svetu.

Velika je, ali srazmerno ekstenzivna proizvodnja šljiva kod nas. Šljiva je i danas značajan izvor prihoda poljoprivrednog stanovništva. Ona je, medutim, jedan od osnovnih problema voćarstva Jugoslavije.

U nas je šljiva zadobila vodeće mesto blagodareći nizu pogodnosti. Ona odlično uspeva i dobro rađa na brdsko-planinskom prostoru Srbije i Crne Gore (200 do 700 m nad morem). Relativno se lako razmnožava (izdanci i kalemljenje) i dosta brzo prorodi. Po šljivi su mnoga naselja dobila ime (Šljivak, Šljivansko, Šljivar, Šljivica, Šljivnje, Šljivova, Šljivovac, Šljivovik i Šljivovo). Medutim, šljiva je u Srbiji i Crnoj Gori i mnogim drugim evropskim zemljama napadnuta virusom šarke šljive (Plum pox virus).

Sveži plodovi šljiva stoje stanovnicima severne Zemljine polulopte na raspolaganju od sredine juna do kraja septembra. Oni hrane i okrepljuju, a služe i kao lek. Vodom koju sadrže čovek može da ugasi žeđ, a šećeri služe kao odličan energetski izvor. Celuloza podstiče rad creva, a pektini doprinose zaštiti od arterioskleroze i infarkta. Mineralne supstance i organske kiseline regulišu pH krvi. Plod šljiva bogat je kalijumom, pa snižava krvni pritisak. Vitamini, enzimi i biljni hormoni imaju značajnu zaštitnu, dijetetsku i terapeutsku vrednost. Antocijanini mogu da pruže čovečjem organizmu odgovarajuću zaštitu od radioaktivnog zračenja i značajni su antioksidansi. Kvalitetni sveži plodovi, naročito ranih stonih sorti domaće šljive, postižu visoku cenu na tržištu.

Od plodova šljiva prave se mnogi proizvodi: suva šljiva, rakija šljivovica, pekmez, džem, marmelada, kompot, slatko, sok, koncentrat, solidpek, pasterizovane polutke, suve polutke šljive sa orasima, kandirana sveža šljiva, voćna salata i knedle od šljiva. Plodovi šljive se zamrzavaju celi ili u vidu polutki. I koštice šljiva se koriste. Drugim rečima, čitav plod šljive se upotrebljava bilo u svežem stanju ili u obliku različitih prerađevina.

Sveža i suva šljiva i rakija šljivovica su najpoznatiji proizvodi.

Sveža i suva šljiva požegača decenijama su se masovno izvozile na probirljiva tržista Evrope.

Rakija šljivovica je proizvod bez kojeg ne može da se zamisli nijedno seosko domaćinstvo. Sa njim se dočekuje gost, proslavlja, izražava radost i tuga.

Šljive kao voćke ublažavaju klimu područja u kojem se gaje i prečišćavaju vazduh oslobađanjem kiseonika u procesu fotosinteze.

Stablo šljive posle krčenja daje tehničko i ogrevno drvo.

Blagodareći svemu tome, voćari u Jugoslaviji, a naročito u Srbiji i Crnoj Gori prenose ljubav prema šljivi sa pokolenja na pokolenje.

Naredna izlaganja posvećena su boljem upoznavanju šljive, mogućnostima osavremenjivanja njenog sortimenta i gajenja šljiva uopšte. To je utoliko važnije što se postepeno ostvaruju perspektive gajenja otpornih i tolerantnih sorti šljiva prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, pri čemu upotreba pesticida i mineralnih đubriva može da se svede na neophodan minimum.

Moramo da imamo stalno na umu da je šljiva naša najrasprostranjenija i najznačajnija voćka. Ona nam je pomagala kroz vekove da se održimo i da bolje živimo na ovim prostorima. Naša je dužnost da joj savremenom agrotehnikom pružimo mogućnost da do maksimuma razvije svoje genetičke potencijale i ulepša prirodu koja nas okružuje.

Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Vlade Republike Srbije donelo je uredbe 18. januara 2002. (Službeni glasnik Republike Srbije, 2/2002), 27. decembra 2002. godine (Službeni glasnik Republike Srbije, 91/2002) i 28. maja 2004 (Službeni glasnik Republike Srbije, 58/2004) kojima se određuju podsticajna sredstva za podizanje zasada šljive. Pre podizanja zasada treba da se ispita zemljište, a posle podizanja zasada da se utvrdi da su sadnice zdrave i da se zasad neguje i održava do stupanja u period plodonošenja. Ministarstvo daje pomoć od 40.000 dinara ako se u zasadu posadi 400 do 1.000 sadnica po ha odnosno 70.000 dinara ako se posadi više od 1.000 sadnica po ha sledećih sorti domaće šljive: čačanska rana, čačanska lepotica, čačanska najbolja, čačanska rodna, valjevka, požegača i stenli (Stanley). Podsticajna sredstva mogu da se ostvare (dobiju) ako je zasad šljive na površini većoj od 0,5 ha.

POSVETA

PREDGOVOR

PREDGOVOR DRUGOM IZDANJU

UVOD

ISTORIJA GAJENJA ŠLJIVA

Istorija gajenja šljiva u svetu
Istorija gajenja šljiva na prostoru Jugoslavije
PROIZVODNJA PLODOVA ŠLJIVA U SVETU

Uvodne napomene

Zemlje najveći proizvođači plođova šljiva

Kina
SAD
Rumunija
Jugoslavija
Nemačka
Italija
Francuska
Turska
Spanija
Čile
Zaključna razmatranja

PROIZVODNJA PLODOVA ŠLJIVA U JUGOSLAVIJI
Proizvodnja šljiva u Jugoslaviji (1920-1990)
Uvodne napomene
Bosna i Hercegovina
Crna Gora
Hrvatska
Makedonija
Slovenija
Srbija
Proizvodnja šljiva u Jugoslaviji (1991-2002)
MESTO ŠLJIVA U SISTEMATICI BILJAKA

EVOLUCIJA I PRECIPLEMENITIH SORTI ŠLJIVA

Domaća šljiva (Prunus domestica L.) Trnošljiva (Prunus insititia L.)
Crni trn (Prunus spinosa L.)
Džanarika (Prunus cerasifera Ehrh.)
Kineska (japanska) šljiva (Prunus salicina Lindl. = P. triflora Roxburgh)
Šljiva-kajsija (Prunus simonii Carr.)
Usurijska šljiva (Prunus ussuriensis Kov. et Kost.)
Kanadska šljiva (Prunus nigra Ait.)
Američka šljiva (Prunus americana Marsh.)
Američka baštenska šljiva (Prunus hortulana Bailey)
Uskolisna (čikasa) šljiva (Prunus angustifolia Marsh. = P. chicasa Michx.)
Munsonijska šljiva (Prunus munsoniana Wight et Hedr.)
Severnoamerička primorska šljiva (Prunus maritima Marsh.)
Severnoamerička pacifička šljiva (Prunus subcordata Bentham)
Sitnoplodna višnja (Prunus microcarpa C. A Mey)

OPLEMENJIVANJE ŠIJIVA

Ciljevi oplemenjivanja šljiva
Ciljevi oplemenjivanja sorti šljiva
Ciljevi oplemenjivanja podloga za šljive
Početni (izvorni) materijal i kolekcije genotipova šljiva
Citologija i citogenetika šljiva
Naslednost kod šljiva
Osobine biljke
Otpornost
Osobina ploda
Metode oplemenjivanja šljiva
Hibridizacija
Inbriding
Kultura embriona
Klonska selekcija
Indukovanje mutacija
Samoklonalne varijacije
Fuzija protoplasta
Genetičke transformacije
Veštačko zaražavanje (inokulacija) i otpornost
Rezultati rada na oplemenjivanju šljiva

MORFOLOGIJA ŠLJIVA
Koren (Radix) šljiva
Stablo (Caulis) šljiva
List (Folium) šljiva
Cvet (Flos) šljiva
Seme (Semen) šljiva
Plod (Fructus) šljiva
FIZIOLOGIJA ŠLJIVA

Metabolizam šljiva
Vodni režim šljiva
Mineralna ishrana šljiva
Biogeni makroelementi
Biogeni mikroelementi
Fotosinteza šljiva
Biosinteza belančevina u šljiva
Disanje (aerobna disimilacija) šljiva
Biosinteza organskih kiselina u šljiva
Biokatalizatori
Vitamini
Enzimi (fermenti)
Biljni hormoni (fitohormoni)

Fiziologija rastenja, razvića i razmnožavanja (reprodukcije) šljiva

Rastenje šljiva
Individualno razviće (ontogeneza) šljiva
Stadijum mladosti
Stadijum zrelosti
Stadijum starosti
Periodi rastenja i rodnosti vegetativno razmnoženih šljiva
Periodi i faze u godišnjem ciklusu šljiva
Period vegetacije šljiva
Rastenje i listanje šljiva
Cvetanje šljiva
Oprašivanje (polinacija) šljiva
Dvojno oplođenje i zametanje plodova šljiva
Sterilnost i polna inkompatibilnost šljiva
Sterilnost šljiva
Polna inkompatibilnost šljiva
Odnosi oprašivanja i oplođenja šljiva
Obrazovanje plodova šljiva bez oplođenja
Razvitak i sazrevanje plodova i semena šljiva
Obrazovanje i porast cvetnih pupoljaka šljiva
Obrazovanje spora i gameta šljiva
Period zimskog odmora (mirovanja) šljiva
Tipovi razmnožavanja (reprodukcija) šljiva

EKOLOGIJA ŠLJIVA
Podneblje (klima)
Sunčeva svetlost (zračenje)
Toplota i temperatura
Voda i vlažnost
Vetar
Zemljište
Položaj
SORTE ŠLJIVA
Vodeće sorte šljive za proizvodne zasade
Čačanska lepotica
Stenli (Stanley)
Čačanska rodna
Valjevka
Požegača
Sorte šljive lokalnog značaja
Rut geršteter (Ruth Gerstetter)
Cačanska rana
Kalifornijska plava (California Blue)
Valerija
Čačanska najbolja
Altanova renkloda (Reine-Claude d’Althan)
Čačanski šećer
Ana špet (Anna Spath)
Perspektivne sorte šljive
Dijana (Diana)
Herman (Herman)
Opal (Opal)
Novije sorte šljiva stvorene u inostranstvu
Tardikot (Tardicotes=Enduke)
Katinka (Katinka)
Hanita (Hanita)
Elena (Elena)
Jojo (Jojo)
Top 2000 (Top 2000)
Topstarplus (Topstar Plus)
Nove sorte šljive stvorene u Jugoslaviji odnosno Srbiji i Crnoj Gori
Stare domaće sorte šljiva
Crvena ranka (darosavka)
Metlaš (dragačevka)
PODLOGE ZA ŠLJIVE

Generativne podloge za šljive
Džanarika
Crnošljiva (drenovka, arapska)
Petrovača
Crvena ranka (darosavka)
Trnošljiva
Crni trn (trnjina)
Usurijska šljiva
Kanadska šljiva
Breskva
Badem
Kajsija
Autohtone vrste šljive iz Severne Amerike

Vegetativne podloge za šljive

Slabo bujne vegetativne podloge za šljive
Požegača (izdanak)
Piksi (Pixy)
Peršor (Pershore)
Kroosjesprium
Ishtara (Ferciana)
Srednje bujne vegetativne podloge za šljive
Crvenaranka (izdanak)
Metlaš (izdanak)
Petrovača (izdanak)
Belošljiva, ilinjača, plavara i papračanka (izdanci)
Briselka (Brussels)
Komn misel (Common Mussel)
Komn plam (Common Plum)
Crna damascenka iz Tuluza (Damas noir de Toulouse)
INRA damascenka GF 1869 (INRA Damas GF 1869)
INRA domaća šljiva GF 43 (INRA Prunier GF 43)
INRA julijanka GF 655.2 (INRA Saint-Julien GF 655.2)
Marunka (Akermanova šljiva = Ackermann Marunke)
Hitner IV (Huttner IV)
Julijanka A, B, C, D, J, K (Saint-Julien A, B, C, D, J, K)
Bujne vegetativne podloge za šljive
Crnošljiva (izdanak)
Cerovački piskavac (izdanak)
Bromton (Brompton)
Marijana (Marianna)
INRA Marijana GF 8-1 (INRA Marianna GF 8-1 INFEL)
Marijana 2624 (Marianna 2624)
Crna damascenka C (Malling Damas C)
Klonovi džanarike (Myrobalan A, B, C, D, E, alba)
Krupna zelena renkloda (Grosse grline Reine-Claude)

Šljive na sopstvenom korenu
Novije podloge za šljive rumunskog porekla
Generativne podloge za šljive
Vegetativne podloge za šljive

PROIZVODNJA SADNICA ŠLJIVA

Proizvodnja podloga za šljive
Proizvodnja sejanaca šljiva
Izbor matičnih stabala šljiva
Matični zasadi za proizvodnju semena šljiva
Berba i sakupljanje plodova, vađenje i pranje semena šljiva
Prosušivanje, klasiranje i čuvanje semena šljiva
Klijavost semena šljiva
Jarovljenje semena šljiva
Setva semena šljiva
Nega, vađenje, klasiranje i čuvanje sejanaca šljiva
Proizvodnja podloga za šljivu vegetativnim putem
Proizvodnja kalem-grančica sorti šljiva
Tehnika proizvodnje sadnica šljiva
Polje gajenja (rastilo) šljiva
Kalemljenje šljiva
Nega sadnica šljiva u rastilu
Vađenje, klasiranje, trapljenje, čuvanje u hladnjači, pakovanje i prevoz sadnica šljiva
Proizvodnja bezvirusnih sadnica šljive
PODIZANJE ŠLJIVIKA

Projektovanje šljivika
Projektovanje plantaža šljive
Projektovanje šljivika na okućnici
Ispitivanje zemljista
Uređenje i priprema zemljišta za podizanje šljivika
Krčenje prethodne višegodišnje kulture
Uništavanje korova
Ravnanje terena
Agromelioracija zemljišta
Humifikacija zemljišta
Fosforizacija i kalifikacija zemljišta
Kalcifikacija zemljišta
Zakiseljavanje (acidifikacija) i rasoljavanje zemljišta
Mehanizovano unošenje mineralnih đubriva
Rigolovanje i podrivanje zemljišta
Kopanje jama
Fina priprema rigolovanog zemljišta za sadnju šljiva
Organizacija zemljišne površine

Izbor sorti, podloga i sistema gajenja šljiva
Raspored, pravac redova i rastojanja između šljiva u zasadu
Razmeravanje i obeležavanje mesta za sađenje šljiva
Izrada plana zasada šljiva
Izbor, nabavka i čuvanje sadnica za podizanje šljivika
Vreme sađenja šljiva
Načini (tehnika) sađenja šljiva
Kadrovi, oprema i građevinski objekti
REZIDBA ŠLJIVA

Rezidba mladih šljiva i obrazovanje oblika krune
Vretenasta piramidalna kruna
Kotlasta kruna (vaza)
Poboljšana piramidalna (kombinovna) kruna
Rezidba šljiva u rodu
Mehanizovana rezidba šljive sorte stenli
ODRŽAVANJE ZEMLJIŠTA U ŠLJIVICIMA
Osnovna obrada zemljišta
Jalovi ugar (čista obrada)
Gajenje pokrovnih kultura (biljaka za zelenišno đubrenje)
Gajenje uzrodica (potkultura)
Ledina
Zastiranje (malčiranje)
Pokrivanje zemljišta folijama
Primena herbicida radi suzbijanja korova u šljivicima
ĐUBRENJE ŠLJIVA

Uvodne napomene
Delotvornost đubrenja šljiva
Utvrđivanje ishranjenosti šljiva
Izbor đubriva
Osnovna načela đubrenja šljiva
Orijentacione norme za đubrenje šljiva
Vreme đubrenja šljiva
Tehnika đubrenja šljiva

ODVODNJAVANJE 1NAVODNJAVANJE ZEMLJIŠTA U ŠLJIVICIMA

Odvodnjavanje zemljišta u šljiviku
Navodnjavanje zemljišta u šljiviku
Uticaj navodnjavanja
Potreba šljiva za vodom
Vreme, rokovi i norme zalivanja šljiva
Kvalitet vode za navodnjavanje
Načini navodnjavanja
REGULISANJE RODNOSTIŠIJIVA

Otklanjanje nerodnosti i slabe rodnosti
Otklanjanje alternativne i periodične rodnosti
ZAŠTITA ŠLJIVA OD NEPOVOLJNIH ABIOTIČKIH ČINILACA

Mrazevi i zaštita šljiva od izmrzavanja
Zaštita šljiva od prejake insolacije
Zaštita šljiva od grada
Izbegavanje opasnosti od nepravilne upotrebe pesticida

ZAŠTITA ŠLJIVA OD PROUZROKOVAČA BOLESTI I ŠTETOČINA

Uvodne napomene
Bolesti šljiva
Virusne bolesti (viroze) šljiva
Virus šarke šljiva (Plum pox virus = PPV = Plum poxpotyvirus)
Virus kržljavosti šljiva (virus kržljavosti roda Prunus sp. = Prune
dwarfilar virus = PDV)
Virus nekrotične prstenaste pegavosti šljiva (Prunus necrotic
ringspot ilar virus = PNRSV)
Virus hlorotične lisnepegavosti (Chlorotic leafspotvirus = CLSV)
Virus linijskog mozaika šljive (Plum linepattern virus=PLPV)
Virus prstenaste pegavosti paradajza (Tomato ringspot nepo virus= TORST)
Gljivične bolesti (mikoze) šljiva
Plamenjača (narandžasta pegavost) šljiva
Rđa šljiva
Rogač ploda šljiva
Sušenje grančica i cvetova i mrka trulež plodova šljiva
Bakterijske bolesti (bakterioze) šljiva
Bakteriozni rak korena šljiva
Bakteriozna pegavost lišća i rak grana šljiva

Štetočine šljiva
Štetni insekti šljiva
Šljivina štitasta vaš (Eulecanium corni Bouche)
Šljivine ose (Hoplocampa flava L. i H. minuta Christ.)
Šljivin smotavac (Cydia /Laspeyresia/’funebrana Treitsch)
Lisne vaši (Brachycaudus helichrysi Kalt. i Hyalopterus pruni)
Običan (majski) gundelj (Melolontha melolontha L.)
Štetni preglji (grinje) šljiva
Program (kalendar) zaštite šljiva
Proizvodnja superelitnog i elitnog sadnog materijala šljiva nezaraženog virusima

PODMLAĐIVANJE IPREKALEMLJIVANJE ŠLJIVA

Podmlađivanje šljiva
Prekalemljivanje šljiva

BERBA PLODOVA ŠLJIVA

AMBALAŽA, KLASIRANJE, PAKOVANJE, PREVOZI ČUVANJE
PLODOVA ŠLJIVA

KRUPNOĆA, SASTAV, HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST
PLODOVA ŠLJIVA

PRINOSIIRENTABILNOST GAJENJA ŠLJIVA
Prinosi šljiva
Rentabilnost gajenja šljiva
ORIJENTACIONI NORMATIVI RADOVA I MATERIJALA U ŠLJIVIKU
KALENDAR RADOVA U ŠLJIVARSTVU

Period zimskog odmora (novembar-februar)
Novembar
Decembar
Januar
Februar
Period vegetacije (mart-oktobar)
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar

PLUMS (SUMMARY)
LITERATURA
REGISTAR
BELEŠKA O PISCU