Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP, vol. 12.
Adresa: Bulevar oslobođenja 81, 21000 Novi Sad
Kontakt: Ivan Pavkov
Urednik: Mirko Babić
E-mail: mbab@polj.uns.ac.rs
Tel.: 021/459-958
Izdavač: Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi
www.ptep.org.rs
Savremeni pristupi upotrebe kukuruza
Bekrić Vitomir, Radosavljević Milica
Posmatrano u svetskim razmerama kukuruz je je jedna od najznačajnijih gajenih biljaka i kao takav ujedno i jedna od najznačajnijih prirodno obnovljivih ugljenohidratnih sirovina energije i jako velikog broja veoma različitih proizvoda. Dominacija i superiorni položaj kukuruza uslovljeni su prevashodno izuzetno širokim, veoma raznovrsnim i ogromnim mogućnostima njegove upotrebe. U ovom radu su prikazana dosadašnja dostignuća i diskutovane perspektive budućeg razvoja upotrebe kukuruza. Posebno su istaknute i opisane najnovije upotrebe kukuruza u proizvodnji bioetanola, biorazgradive plastike i tekstilnih vlakana. Pored toga, dat je i kratak osvrt na promene u svetskoj proizvodnji kukuruza.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Funkcionalna hrana – trendovi, izgledi i izazovi za industriju hrane
Biliaderis Costas G.
Potrošači stalno zahtevaju od hrane da pruži ne samo organoleptički kvalitet (na primer ukus), nego da je korisna za zdravlje. Napori koji se ulažu u razvoj novog proizvoda su usmereni na pojavljivanje nove oblasti označene kao ‘funkcionalna hrana’; to su proizvodi sa povećanim osobinama koje pozitivno utiču na zdravlje, a pri tome imaju i dalje esencijalna nutritivna svojstva. Funkcionalna hrana ima više oblika; to može biti konvencionalna hrana sa bioaktivnim komponentama ili može biti ‘ojačana’ tako da smanjuje rizik pojave neke bolesti za određene grupe ljudi. Istraživanja koja se trenutno izvode na akademskom i industrijskom nivou,ili na nivou državnih organa obelodanjuju kako brojni konstituenti mogu da služe kao funkcionalni sastojci u matrici hrane ili kao dodaci u hrani i to u čistom formi. Sastojci iz konvencionalnih i netradicionalnih biljnih i životinjskih izvora, zaista nude neograničene mogućnosti za kreiranje prihvatljive i marketinški opravdane funkcionalne proizvode. Budućnost funkcionalne hrane će strogo zavisiti od daljeg unapređenja našeg saznanja. o strukturi i funkcionalnim odnosima hrane i bioaktiva, od inovativnih tehnologija za efektivnim formulacijama i mogućnostima bioaktivnih materija da se ‘dostave’ do određenih delova digestivnog sistema, od povećanja senzorskih osobina i dužine vremena skladištenja ‘shelf-life’, od ustanovljavanja zakonske regulative koja treba da obezbedi odgovarajuće označavanje takve hrane i od povišenog nivoa obaveštavanja potrošača o njihovom zdravlju i korisnosti primene funkcionalne hrane. Ovaj pregledni rad ima za cilj da diskutuje o ključnim tačkama u vezu funkcionalne hrane, da uzme u obzir definiciju ovog pojma, bioaktivne komponente, razvoj i tržište funkcionalnih proizvoda, kao i trendove mogućnosti i izazove sa kojima se susreće industrija hrane na svom putu prenošenja fundamentalnih i primenjenih rezultata istraživanja u inovacione tehnologije (na primer mikroenkapsulacija, tehnologija nano čestica, aktivno pakovanje i dr) koje će obezbediti zdravstveno bezbedne proizvode za potrošače.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Promene fizičkih osobina dunje (Cydonia oblonga mill.) tokom osmotskog sušenja
Babić Mirko, Babić Ljiljana, Pavkov Ivan, Radojčin Milivoj
Dunja (Cydonia oblonga mill.) je voće, koje je cenjeno zbog prijatne arome Nedostatci ovoga voća su povišene vrednosti tvrdoće i čvrstoće. Konvektivno sušenje intenzivira ove nedostatke, tako da u praksi nije uobičajeno sušenje dunje, osim u veoma malim količinama za voćne čajeve. Osmotsko sušenje, u okviru kombinovane tehnologije sušenja voća, povoljno utiče na eliminisanje navedenih nedostataka. Domaća sorta leskovačka dunja je sušena u formi četvrtina. Ova mirisna sorta ima nešto manje plodove. U eksperimentu su korišćene četvrtine plodova koje su imale srednju masu 39,25 g. Ispitivane su promene dimenzija uzorka koji se suši, zapremine i modula elastičnosti. Na bazi statističke analize rezultata ocenjeno je da su modeli polinoma drugog reda adekvatni za opisivanje promena dimenzija i zapremine dunje tokom osmotskog sušenja. Koeficijent determinacije, kod modela zapreminskog skupljanja tokom sušenja, je preko R2 = 0,95. Što se tiče promene vrednosti modula elastičnosti ona nije izrazita. U slučaju povišene koncentracije rastvora, 63,4˚ Bx, ova vrednost je blago rasla, dok je u slučaju blažeg rastvora, 59,4˚ Bx, ona blago opadala. Blagi rast, stagnacija ili blago opadanje modula elastičnosti je pokazatelj dobre osobine osmotski sušene dunje. Ona je mehanički prijatnija za konzumiranje. Osmotsko sušenje, zbog povećanja sadržaja saharoze u površinskom sloju voća, omogućava da finalni proizvod može biti vlažniji u odnosu na konvektivno sušeno voće. Ova prednost čini sušeno voće dodatno mekšim. Sinergija povišene vlažnosti sušenog voća i osmotskog postupka doprinosi povećanju šansi za tržišni uspeh sušene dunje. PR Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije, br. 06889: Razvoj osmotske sušare za voće i povrće u okviru Projekata tehnološkog razvoja u oblasti biotehnologija, za period 2005-2007 i sufinansiranju od strane Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj APV, ugovor br: 114-451 00565/2007.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Toplotne karakteristike mlečnih proizvoda
Božiková Monika
Poznavanje fizičkih osobina bioloških materijala je od presudne važnosti za realizaciju mnogih tehnoloških procesa, naročito za kontrolu tokom proizvodnje i skladištenja. Ocena kvaliteta i garancija sigurnosti prehrambenih proizvoda predstavlja glavni prioritet u industriji hrane. HACCP sistem je međunarodno prihvaćen sistem koji garantuje sigurnost prehrambenih proizvoda, a namenjen je identifikaciji, ocenjivanju i kontroli rizika u čitavom tehnološkom procesu proizvodnje hrane. Da bi se sačuvao kvalitet hrane potrebno je da se poznaju njene fizičke osobine. Termofizičke karakteristike hrane, koje se često menjaju tokom prerade, skladištenja i obrade pripadaju grupi najvažnijih osobina. U radu su izmereni koeficijent provođenja toplote i temperaturna provodnost za mleko i mlečne proizvode. Koeficijent provođenja toplote i temperaturna provodnost predstavljaju najbitnije termofizičke osobine. Postoji mnogo metoda i tehnika za merenje termofizičkih osobina. Metodi se razlikuju u osnovnim principima merenja broju termofizičkih osobina koje se njima određuju; mogućnošću za ispitivanjem različitih materijala pod različitim eksperimentalnim uslovima. ‘The dynamic plane source’ (DPS) metod i modifikovani prošireni ‘extended dynamic plane source’ (EDPS) metod kao i ‘hot wire’ metod, metod usijane žice, korišćeni su za merenje termofizičkih osobina hrane. U prvoj seriji merenja ocenjena je zavisnost između koeficijenta provođenja toplote i temperature mleka u rangu od 5 – 25º C, kao i zavisnost temperaturne provodnosti i temperature mleka u istom temperaturnom rangu. U drugoj seriji merenja određena je zavisnost između koeficijenta provođenja toplote mleka i relativnog sadržaja mlečne masti. Dobijeni rezultati merenja za uzorke mleka pokazali su da, proces stabilizacije temperature mleka i relativni sadržaj masti u mleku, utiču na promenu termofizičkih osobina. Vrednosti koeficijenta provođenja toplote i temperaturne provodnosti, koje su dobijene u prvoj seriji merenja tokom procesa stabilizacije temperature mleka, prikazane su na slikama 1 i 2, i u tabelama 1 i 2. Eksperiment je obavljen na uzorcima mleka sa različitim sadržajem mlečne masti. Korišćeni su uzorci sa sadržajem masti od 0,5%, 1,5% i 3,5%. Na osnovu rezultata prikazanih na slikama 1 i 2, vidi se da tokom procesa stabilizacije temperature mleka između termofizičkih osobina i temperature mleka, sa različitim sadržajem masti, postoji rastuća linearna zavisnost. Na slici 3 je prikazana zavisnost između koeficijenta provođenja toplote mleka i relativnog sadržaja mlečne masti, što je izmereno u drugoj seriji. Sa slike se vidi da povećan relativni sadržaj mlečne masti utiče na smanjenje koeficijenta provođenja toplote mleka. Vrednosti koeficijenta provođenja toplote i temperaturne provodnosti za ostale mlečne proizvode, sir, proizvode od sira i kiselo mleko prikazani su u tabeli 3.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Mogućnosti korišćenja ostataka iz prerade voća kao gorivnog materijala
Đević Milan, Dimitrijević Aleksandra, Blažin D., Blažin S.
Potrebe u energiji i iscrpljivanje rezervi fosilnih goriva nameću potrebu korišćenja obnovljivih izvora energije gde, u uslovima poljoprivredne proizvodnje biomasa zauzima najznačajnije mesto. Velike količine biomase iz poljoprivrede predstavljaju potencijal koji se može uspešno koristiti kao energetski izvor. U poslednje vreme se, pored primarne poljoprivredne proizvodnje kao glavnog izvora biomase, sve više razmišlja i o ostatcima iz prerađivačke industrije voća kao potencijalnom kvalitetnom izvoru. Ovaj problem do sada nije posebno razmatran te je cilj ovog rada da ukaže na potencijale prerađivačke industrije kao proizvođača biomase, zatim analiza energetskog potencijala ostataka iz prerade kao gorivog materijala. U radu su analizirane koštičave i jezgraste voćne vrste kao značajan izvor biomase koja se može iskoristiti kao gorivi materijal. Rezultati ukazuju da se prosečna godišnja količina ostataka iz prerađivačke industrije voća ne može zanemariti kao potencijalni gorivi materijal. Ipak, rezultati ukazuju da se ovaj materijal ne treba koristiti samostalno ali se njegovom kombinacijom sa ugljem, dnevne količine visokokvalitetnog uglja mogu smanjiti i za 30%. Ovo je veoma važan podatak uzimajući u obzir koliko se energije u Srbiji koristi samo za zagrevanje stambenog prostora i objekata različitih namena.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Uticaj temperature i vremena skladištenja na reološke osobine tamnog piva
Hlaváč Peter
U radu su prezentovani rezultati merenja reoloških osobina i to dinamičke i kinematske viskoznosti, tangencijalnog napona i fluidnost tamnog piva. Uzorci piva za analizu su dopremljeni od strane Departmana za stočarstvo i proizvodnju stočne hrane, Slovačkog poljoprivrednog univerziteta u Nitri. Skladišteni su pre početka rada na temperaturi vazduha od 3°C, a merenja su obavljena na temperaturama od 5°C do 25°C Sva merenja su rađena sa digitalnim viskozimetrom Aton Paar, tip DV-3P, a princip merenja se zasnivao na različitim brzinama rotiranja uzorka. Izborom odgovarajuće frekvencije električne struje ostvareni su obrtaji od 0,3 do 100 o/min. Trajanje merenja je bilo tri minute. Vreme skladištenja piva je bilo dve nedelje i u tom periodu su obavljena tri merenja. Zavisnost dimaničke viskoznosti od temperature skladištenja piva data je na slici 2, i to rezultati merenja na početku, nakon nedelje dana i nakon dve nedelje skladištenja. Dobijena je linearna zavisnost ove fizičke veličine sa opadajućim trendom tako se povišava temperatura skladištenja. Na slici 3 je prezentovana zavisnost kinematske viskoznosti od temperature skladištenja, koju prezentuje eksponencijalna opadajuća kriva. Rezultati merenja promene fluidnosti (1/Pa s) od temperature skladištenja su na slici 4, a ova zavisnost je prezentovana linearno sa rastućim trendom.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Uspon i pad nacionalnog programa biogoriva – studija slučaja za Mađarsku
Lakner Zoltan, Kajari Karolina, Somogyi Sandor
U Mađarskoj između 1924 i 1942 godine su upotrebljavali smešu goriva mineralnog porekla i etanola pod nazivom ‘motalko’. Prestalo se sa proizvodnjom alkohola za te namene. Na početku tranzicije ponovo je posvećena pažnja korišćenju poljoprivrednih proizvoda za neprehrambene svrhe. To se nametnulo zbog kolapsa tržišta poljoprivrednih proizvoda. Sam problem obnovljivih izvora energije je značajno aktualiziran nakon pristupa EU, s obzirom na postavljeni cilj da se do 2010 zameni 12% potrošnje energije sa energijom iz obnovljivih izvora. Već se zna da takav cilj neće biti postignut. Mađarska je jedna od zemalja Evrope sa visokim potencijalom obradivih površina. Bilo bi najjednostavnije usvojiti strategiju povećanja proizvodnje hrane, ali to nije u skladu sa sadašnjim tržišnim uslovima. Naime, nominalne cene proizvoda rastu, ali realne cene u stvari opadaju. Umesto povećanja proizvodnje interesantnije je pitanje efikasnijeg iskorišćavanja proizvoda u ishrani i u stočarstvu. Na taj način može da se stvori prostor za proizvodnju energije. Postoji više mogućih načina dobijanja energije iz poljoprivrednih proizvoda. Mi smo istraživali samo konverziju kukuruza u etilalkohol. Analiza u prvom pristupu je pokazala da korišćenje milion tona kukuruza za proizvodnju bioetanola ne bi menjala konkurentnost mađarske poljoprivrede. U daljim analizama dat je osvrt na efikasnost bioetanol programa na osnovu podataka iz međunarodne literature. Postoje određene teškoće u upoređivanju podataka iz raznih izvora i dobijeni rezultati su kontradiktorni u pogledu odnosa energetskog autputa i inputa. Problem se postavlja i onda ako se uzimaju u obzir i sporedni proizvodi proizvodnje bioenergije, naime iskorišćavanje istih postavlja veoma ozbiljne logističke probleme. Analizirajući podatke iz raznih izvora o emisiji štetnih gasova iz proizvodnje bioetanola zaključeno je da to ne mora da poboljšava bilans istih. Na bazi linearne regresije između energetskog bilansa i štetnih gasova čak postaje jasno, da je pod sadašnjim uslovima ograničena mogućnost istovremenog postizanja boljeg energetskog bilansa i smanjenja emisije štetnih gasova. S obzirom na visoku kompleksnost proizvodnje bioetanola smatrali smo značajnim determinirati krug zainteresovanih za ovakve programe i njihov odnos prema različitim ciljevima vezanim za proizvodnju i potrošnju ovih goriva. Za ove svrhe koristili smo Mactor analizu kao metodu. Utvrdili smo sedam zainteresovanih u prvom koraku. Koristeći metod intervjuisanja izrađena je matrica njihovog direktnog međusobnog uticaja vezano za ove programe. Pri tome imali smo u vidu i takve činjenice na primer, da je Evropska javnost mnogo osetljivija na probleme okoline, nego na primer javnost Brazila. Takođe je utvrđen i sistem ciljeva raznih učesnika i tabela značaja tih ciljeva za pojedine učesnike. Došli smo do zaključka da su interesi u pogledu proizvodnje biogoriva kontraverzni i da su spoljni faktori od odlučujućeg uticaja na mađarski program biogoriva. Prema ovim analizama mađarska poljoprivreda ima slab uticaj na sistem biogoriva i ako taj program može biti od značajnog uticaja na samu poljoprivredu. Istovremeno potrošači goriva imaju snažan uticaj na donosioce odluka.Analizirajući odnos ciljeva utvrdili smo da: smanjenje energetske zavisnosti od inostranstva, povećanje poljoprivredne proizvodnje, stabilizacija prihoda poljoprivrede i organizacija klastera su blizu jedan drugom i to može biti argument za program biogoriva. Istovremeno razdeljenost između razvijanja biogorivo programa, smanjenje budžetskog deficita i smanjenje poreskih opterećenja je značajna, što govori o visokoj osetljivosti biogorivo projekata u Centralnoj Evropi. Situacija je manje povoljna nego u zemljama članicama EU od ranije gde su stvorene brojnije povoljnosti, smernice i promocija za razvoj biogorivo programa. Ekonomska osetljivost programa proizvodnje etanola se posebno jasno manifestovalo u praksi tokom 2007 godine. Upravo zbog toga je razrađena koncepcija modeliranja ekonomskih mogućnosti proizvodnje biogoriva i uprošćeni dugoročni scenario mađarske poljoprivrede.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Promena antioksidativnog potencijala finih kvasnih peciva pri dodavanju voća i povrća osmotski dehidriranom u melasi šećerne repe
Lević Ljubinko, Pribiš Vjera, Filipčev Bojana, Kuljanin Tatjana
U radu je praćena promena antioksidativnog potencijala finih kvasnih peciva pri dodatku šljive i crvenog kupusa osmotski dehidriranom u melasi šećerne repe. Korišćeno je 10 i 30% svežih osmotski dehidriranih sirovina, računato na količinu upotrebljenog brašna. Utvrđeno je značajno poboljšanje nutritivne vrednosti peciva kao i antioksidativnog potencijala finalnog proizvoda. Pri korišćenju crvenog kupusa registrovano je povećanje antioksidativnosi za više od 60% u odnosu na pecivo bez ikakvih dodataka. PR Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije, br. BTN-371003B: ‘Specijalne vrste hleba obogaćene melasom šećerne repe’ u okviru Nacionalnog programa ‘Biotehnologija i agroindustrija’.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Promene fizičkih osobina jabuke (Malus domestica) tokom kombinovane tehnologije sušenja
Pavkov Ivan, Babić Ljiljana, Babić Mirko, Radojčin Milivoj
Jabuka (Malus domestica), značajna je u ljudskoj ishrani zbog svoje dijetetske i vitaminske vrednosti. Cilj ovog rada je bio istraživanje promena fizičkih osobina jabuke sorte ‘grenny smith’ u zavisnosti od parametara procesa primenjene kombinovane tehnologije sušenja. Obavljen je eksperiment osmotskog i konvektivnog sušenja pripremljenih komada jabuke. Tokom eksperimenta osmotskog sušenja ispitane su promene sledećih fizičkih osobina gubitak vode (WL), priraštaj mase suve materije (SG), dimenzija (a -dužina, b – širina, c – debljina) i zapremine komada voća. Eksperiment osmotskog sušenja obavljen je kao jednofaktorni. Faktor eksperimenta bila je koncentracija saharoze varirana na dva nivoa. Eksperiment konvektivnog sušenja obavljen je konstantnim parametrima procesa (temperatura i brzina vazduha). PR Projekat Ministarstva nauke Republike Srbije, br. BTN-341002B: ‘Proizvodi od sušenog voća’ u okviru Nacionalnog programa ‘Biotehnologija i agroindustrija’, od 1.04.2005.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Promena zapremine prehrambenih materijala tokom sušenja
Mitrevski Vangelče, Kanevče Ljubica, Kanevče Gligor, Voronjec Dimitrije
U ovom radu tretira se problem zapreminskog skupljanja prehrambenih materijala tokom sušenja. Analiziran je uticaj temperature i brzine vazduha sušenja na smanjenje zapremine konvektivno sušenih uzoraka krompira i jabuka. Na konvektivnoj eksperimentalnoj sušari izvedeni su brojni eksperimenti. Sušeni su uzorci krompira i jabuke na različitim temperaturama (40, 50, 60 i 70°C) i različitim brzinama vazduha sušenja (1, 2 i 3 m/s). Eksperimentalni rezultati pokazuju da je zapreminsko skupljanje materijala veće pri višim temperaturama i manjim brzinama vazduha sušenja. Predloženi su novi matematički modeli za aproksimaciju zavisnosti relativnog zapreminskog skupljanja materijala od bezdimenzionog sadržaja vlage, temperature i brzine vazduha sušenja. Visoke vrednosti koeficijenta korelacije pokazuju da su razlike između proračunatih i izmerenih vrednosti veoma male.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Osmotski tretmani – alat za poboljšanje kvalitetnih osobina i promovisanje uštede energije
Mitrakas Georgios E., Lazarides Harris N.
Osmotski tretman se dešava pri blagom (misli se na temperaturu rastvora) režimu, što ima za posledicu poboljšanje organoleptičkih svojstava proizvoda. U isto vreme obezbeđuje značajno smanjenje potrošnje energije. Ove pogodnosti su rezultat činjenice da temperature rastvora ne prelaze vrednosti 40-50°C te mena promene faze vode. Pored toga, niske vrednosti temperatura vode ka drastičnom smanjenju nutritivnih i kvalitativnih svojstava finalnog proizvoda, u poređenju sa konvencionalnim tretmanima (sušenje vazduhom ili vakuum dehidracija). Obično se osmotsko sušenje koristi kao prva etapa pre konvektivnog sušenja, vakuum ili mikrotalasnog sušenja, pasterizacije ili zamrzavanja. Zahvaljujući snižavanju početne vrednosti vlažnosti za oko 50% i to za razumnih 2 do 3 sata, neuporedivo manje količine energije su potrebne za neke od nabrojanih procesa dosušivanja. Osmotsko sušenje i zamrzavanje je primer procesa u kome je kombinacija osmoze i kasnijeg zamrzavanja obećavajuća, a dovodi do finalnog proizvoda (voća ili povrća) visokog kvaliteta, koje je konzervisano procesima sa drastičnim smanjenjem energije (manja potrošnja čak i do 50% u poređenju sa konvencionalnim). Osmotsko sušenje se može primeniti za snižavanje vlažnosti kako čvrstih tako i tečnih materijala. U čvrste materijale spadaju voće, povrće, meso i riba.U svim slučajevima, osmotsko sušenje se može tretirati i kao proces pri kome se mogu dodavati razni ingradijenti koji poboljšavaju kvalitet i stabilnost materijala. U slučaju mesa i ribe, odstranjivanje vode se kombinuje sa blagim zasoljavanjem i dodavanjem arome dima, što vrlo efektivno zamenjuje dva procesa i to odležavanje u salamuri i kasnije dimljenje. Postoji dosta studija koje se bave nanošenjem omotača oko materijala koji poboljšava migraciju vlage, minimizira nakupljanje suve materije u materijalu i poboljšava stabilnost pri kasnije m skladištenju (na primer, dodavanje odgovarajućih anti bakterijskih agenasa). Zahvaljujući povećanom interesovanju industrije,. veliki broj istraživačkih grupa radi na različitim aspektima osmotskog tretiranja čvrste hrane, uključujući analizu transporta masa, analizu ponovne upotrebe rastvora, to jest menadžment rastvora i mogućnostima za promenama nekih karakteristika proizvoda. Različiti modelski pristupi su prezentovani koji treba da opišu fenomene transporta masa pri osmozi. U oblasti koncentracije tečne hrane, direktna osmoza zajedno sa korišćenjem (reverzebilna osmoza – RO) membrana, nudi atraktivne alternative za koncentraciju termo osetljivih tečnosti. Ovo je potpuno nova oblast istraživanja za koju se već pokazuje veliko interesovanje.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Mogućnosti upravljanja elektro-hidrauličkim sistemom primenom koncepta fazi kontrolera
Karadžić Branislav
U radu se prikazuju mogućnosti upravljanja elektrohidrauličkim sistemom primenom koncepta fazi kontrolera. Prikazani su glavni načini primene fazi logike u sistemima upravljanja. Primenjen je postupak koji koristi klasični PID kontroler kao osnovu za projektovanje ekvivalentnog linearnog fazi kontrolera. Karakteristični parametri kontrolera optimalizovani su metodom pretraživanja uzoraka i genetskog algoritma. Efikasnost tih upravljačkih šema proverena je poređenjem sa klasičnim upravljanjem postupkom simulacije. Predhodni postupak projektovanja fazi kontrolera, zamenjen je postupkom samorganizovanja, tj. samoučenja na osnovi primene referentnog modela drugog reda i modela osetljivosti. U tu svrhu korišćen je funkcijski blok samoučećeg fazi kontrolera, prikazan u literaturi.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Ekonomska isplativost izgradnje rečne luke i skladišta za žito
Novković Nebojša, Mutavdžić Beba
Poznato je da je najjeftiniji vid transporta rečni, naročito velikih količina rasutog materijala. Cilj je bio da se ispita ekonomska opravdanost izgradnje luke za utovar, istovar i skladištenje zrnastih poljoprivrednih proizvoda na reci Tisi. Ekonomski parametri u oceni investicije uzeti su na bazi postojećih luka na Dunavu. U radu je simulirana izgradnja betonskog i čeličnog silosa, podnog skladišta za žitarice i lučke opreme za pretovar u utovar zrna. Prihodi od investicije ostvaruju se na osnovu: uskladištenja žitarica, kvantitativnog i kvalitativnog prijema, skladištenja, poslova isporuke i utovara u plovilo. Ekonomski pokazatelji pokazuju isplativost projekta u 6. godini, neto sadašnja vrednost projekta je oko 2,8 miliona evra, a interna stopa rentabilnosti oko 17%.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Mešalice u proizvodnji hrane za životinje
Đuragić Olivera, Lević Jovanka, Sredanović Slavica, Lević Ljubinko
Mešanje praškastih materijala je proces u kome se dve ili više čvrstih supstanci, različitih osobina, nasumice raspoređuju unutar sistema. Kvalitet smeše zavisi od osobina sastojaka, osobina uređaja za mešanje i uslova mešanja. U proizvodnji hrane za životinje, uglavnom se radi o mešanju praškastih materijala, pa su i uređaji koji se koriste (mešalice) prilagođeni takvom tipu mešanja. Mehanizme po kojima se odvija proces mešanja čvrstih supstanci dao je Lacey i po njemu se mešanje odvija putem konvekcije smicanja i difuzije. Pojava segregacije je direktno vezana za difuzioni mehanizam mešanja, a ova pojava predstavlja osnovu za klasifikaciju mešalica. U radu su predstavljeni tipovi mešalica koje se koriste za hranu za životinje, njihove osnovne karakteristike i kvalitet mešanja koji se sa njima postiže.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Nutritivne i senzorske osobine finog kvasnog peciva sa melasom šećerne repe
Pribiš Vjera, Lević Ljubinko, Filipčev Bojana, Šimurina Olivera
U radu je ispitan senzorski i fizičko-hemijski kvalitet finih kvasnih peciva koji su pripremljeni uz dodatak melase šećerne repe. Korišćeno je 0, 5 i 10% melase, računato na količinu brašna. Testa sa melasom šećerne repe bila su tamnija sa bojom koja je bila proporcionalna dodatoj količini melase i koja se menjala od žute ka smeđoj. Bila su meka i elastična. Hlebovi su bili sa dobrom elastičnošću sredine, finom strukturom pora i sa tamno zlatnom bojom kore. Ukus hleba je bio prijatan, na karamel. Nutritivna vrednost hleba je znatno povećana.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Uticaj primesa i vlažnosti semena na pšeničnu klijavost
Štatkić Slaviša, Hristov Nikola, Jovićević Zoran, Đilvesi Karlo, Lončarević Velimir
Cilj istraživanja bio je da se utvrdi kakvi su međusobni odnosi između ukupnih primesa i njihovih komponenti, kao i uticaj vlažnosti semena pšenice na njenu ukupnu klijavost odnosno upotrebnu vrednost. U radu su ispitivane tri sorte semenske pšenice stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu: Pobeda, Renesansa i Evropa 90 i to u tri semenske kategorije ishodno semenarstvo (IS), selekcionersko seme (SE) i predosnovno seme (POS) koje se nalazilo u džambo vrećama skladišteno do oktobra meseca, odnosno do početka dorade. Uzorci su uzimani u fazi žetve prilikom prijema i neposredno pre dorade, zbog ispitivanja informativne klijavosti. Kod svake sorte su ispitana sledeća svojstva: ukupne primese i njihova struktura, vlažnost semena, hektolitarska masa, energija klijanja i klijavost. Vlažnost analiziranih uzoraka bila je od 13 %-17 %. Ispitivanja su obavljena u laboratoriji doradnog centra Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, u Odeljenju za strna žita na Rimskim Šančevima.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Uticaj različitih konstrukcija mašina za formiranje gredica na strukturu zemljišta kod proizvodnje mrkve
Ponjičan Ondrej, Bajkin Anđelko, Nešić Ljiljana
U radu su prikazani rezultati ispitivanja dve različite konstrukcije mašina za formiranje gredica. Mašina A-tipa bila je sa suprotnosmernim obrtanjem rotora i noževima u obliku slova ‘L’, a mašina B-tipa sa istosmernim obrtanjem rotora i noževima u obliku slova ‘I’. U toku ispitivanja praćeni su eksploatacioni pokazatelji i usitnjavanje zemljišta. Kvalitet usitnjavanja zemljišta ocenjen je na osnovu analize strukturnog sastava zemljišta i koeficijenta strukturnosti zemljišta ‘k’. Pri radu mašine A-tipa sa povećanjem radne dubine došlo je do smanjenja koeficijenta strukturnosti sa 2,05 na dubini 0-7 cm do 1,42 na dubini 14-21 cm, čime je dobijena slojevita obrada zemljišta. Pri radu mašine B-tipa izmerene su ujednačene vrednosti koeficijenta strukturnosti zemljišta (3,28-3,63) i registrovana je visoka zastupljenost mikro agregata (3,90-5,88%) pre i nakon formiranja gredica. Veća dužina korena mrkve, prosečne mase 80 g izmerena je na gredicama koje su formirane mašinom A-tipa.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Realizacija distribuiranog sistema za nadzor i upravljanje hladnjačom
Bugarski Vladimir, Kulić Filip, Francuski Ljubomir, Vasić Veran
U ovom radu je prikazano rešenje nadzorno-upravljačkog sistema pogona za prijem i hladno skladištenje voća u prehrambenoj industriji. Sistem je realizovan i pušten u rad u hladnjači ‘Elixir Food’ u Šapcu. Ukupan broj signala u pogonu prelazi 850. Namena softvera je daljinsko upravljanje i nadzor kompletne fabrike iz kontrolne sobe. Pored ovoga, omogućen je i nadzor, odnosno grafički prikaz podataka od interesa na posebnoj radnoj stanici u laboratoriji (‘Tehnološka stanica’). Akviziciju signala i upravljanje procesom vrši programabilni logički kontroler iz klase Siemens S7-400. Vizualizacija procesa i nadzorno-upravljački deo sistema su realizovani upotrebom programskog paketa Siemens WinCC. Rešenje nadzorno-upravljačkog sistema je izvedeno najsavremenijim tehnologijama iz oblasti upravljanja u industriji.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Primena Web i GSM tehnologija u okviru nadzorno upravljačkih sistema u procesnoj industriji
Selakov Aleksandar, Kulić Filip, Nikolić Perica, Oros Đura
U radu je prikazana realizacija naprednog dela nadzorno upravljačkog sistema baziranog na upotrebi WEB i GSM tehnologija u procesnoj industriji. Na taj način je omogućeno praćenje rada fabrike i ključnih parametara proizvodnje preko Web-a sa fizički udaljenih lokacija. Drugi deo ovog naprednog sistema čini modul za komunikaciju primenom GSM tehnologije čime se skraćuje vreme obaveštavanja i intervencije u određenim situacijama, kao i vreme podnošenja različitih tipova izveštaja ovlašćenim licima. Ceo sistem je realizovan i pušten u rad u fabrici veštačkog đubriva Fertil u Bačkoj Palanci. U okviru rada je, takođe, izvršena analiza brzine prenosa podataka preko Web-a, te je dat kritički osvrt na mogućnosti upravljanja u procesnoj industriji u realnom vremenu primenom interneta.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Održiva proizvodnja hrane za životinje
Sredanović Slavica, Lević Jovanka, Đuragić Olivera, Petkova Mariana
Vizija Evropske tehnološke platforme – Hrana za život – je da stvori veću sinergiju između ekonomskog rasta, zaštite okoline i socijalnih uslova sa namerom da unapredi dobrobit i blagostanje evropskih građana. Održivost je ozbiljan izazov za ceo lanac od hrane za životinje do hrane za ljude uključujući i različite oblasti istraživanja u okviru tog lanca. Postoji direktan uticaj proizvodnje hrane za životinje na zaposlene, emisiju u okolinu (prašina, buka, otpaci, gasovi), korišćenje energije, upotrebu ograničenih resursa itd., indirektni uticaj na održivost komponenata u lancu isporuke (iskorišćenje sporednih proizvoda prehrambene industrije, sisteme proizvodnje soje, proizvodnju ribljeg brašna..) kao i na održivost u uzgoju životinja u smislu bezbednosti hrane (salmonela, kontaminanti itd..) izlučenja životinja (svarljivost P i N, upotreba aditiva itd..), konverzije hrane, balansiranja obroka i drugo. U radu su prikazani osnovni principi održive proizvodnje hrane za životinje i perspektive budućih istraživanja i razvoja u oblasti proizvodnje hrane za životinje.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Kako smo sa ‘feed-to-food’ projektom stigli u Evropu
Lević Jovanka, Sredanović Slavica, Đuragić Olivera
U aprilu 2007. godine, baš u vreme održavanja XIX PTEP-a, Evropskoj komisiji za istraživanja i razvoj (EC) u Briselu je podnet predlog projekta po pozivu FP7 REGPOT 3 2008-1, pod nazivom ‘Reinforcement of Feed to Food Research Center at Institute for Food Technology of the University of Novi Sad’ (Razvoj FEED-TO-FOOD istraživačkog centra u Institutu za prehrambene tehnologije Univerziteta u Novom Sadu). Projekat je pozitivno ocenjen i prihvaćen za finansiranje i 01.02.2008. godine počeo je da teče trogodišnji period predviđen za njegovu realizaciju. Koordinator projekta je dr Jovanka Lević. U radu su prikazani osnovni ciljevi i karakteristike projekta i izneta su neka saznanja i iskustva vezana za međunarodne konkurse ovog tipa koje finansira Evropska Unija (EU).
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.
Poljoprivreda i energija biomase
Jovanovska Vangelica, Jovanovski Nikola
Većina farmera već koristi energiju iz biomase uzgojem kukuruza i preradom u etanol. Međutim biomasa je dostupna u različitim oblicima. Praktično sve biljke i organski otpad može se iskoristiti za proizvodnju toplote, snage i goriva. Energija iz biomase ima potencijal za značajnim učešćem u Američkim potrebama za energijom, s obzirom na revitalizaciju seoske ekonomije, rast energetske nezavisnosti i smanjenje zagađenja. Farmeri bi imali novi izvor prihoda od svojih proizvoda. Seoska udruženja mogu postati potpuno nezavisni, koristeći lokalne useve i organske ostatke za proizvodnju goriva za automobile i traktore i za zagrevanje domova i objekata.
Časopis za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi / PTEP: veza prema tekstu
.