Enciklopedija | Standardi


Higijena je disciplina čiji je predmet rada promocija i očuvanje ljudskog zdravlja i sprečavanje bolesti. Reč higijena potiče od grčke reči Hygieinos što znači „zdravlje“. Hygieia je bila kći grčkog boga lekarstva Asklepija. Asklepijeva zmija je i danas znak medicinske struke.

Lična higijena predstavlja održаvаnje čistoće telа. Lična higijena je osnovа zdrаvstvene zаštite i kulture svаkog čovekа. Staranje o ličnom zdravlјu i sprovođenju određenih higijenskih pravila na radnom mestu i u kući, dužnost je svakog pojedinca jer to zahtevaju individualni i kolektivni interesi. Sprovođenje lične higijene ne iziskuje posebne napore ako se njena pravila potpuno usvoje i pređu u naviku. Zbog nepoštovanja pravila lične higijene zdravstvene prilike na nizu mesta i objekata često su gore nego što bi smele biti s obzirom na naše objektivne mogućnosti. Još mnogi nisu shvatili koliko pojedinci i kolektivi higijenskim režimom života mogu olakšati rad zdravstvene službe i pobolјšati nacionalni, ekonomski i kulturni progres.

Lična higijena uglavnom obuhvata održavanje telesne čistoće, jačanje organizma vežbom, odmorom i pravilnom ishranom, odevanje, obuvanje i druge postupke u svakodnevnom životu.

Higijena tela

Koža se stalno prlјa jer se na površini skuplјaju produkti njenih funkcija (masnoća, znoj, izumrle ćelije sa gornjeg rožastog dela pokožice), prašina, nečistoća i raznovrsni mikroorganizmi iz spolјne sredine.

Nečistoća na koži izaziva neprijatan miris, svrab i otežava regulisanje telesne toplote, što može imati za posledicu upalu kože, prehlade, čireve, ekceme i druga gnojna obolјenja. Nečista koža pogodan je teren i za razvijanje parazita. Osim toga, nečista koža prlјa i oštećuje rublјe i odeću.

Povrede kože mogu izazvati vreli predmeti, kiseline, baze, razne traume, prekomerno izlaganje dejstva suncu, odnosno hladnoći i sl.

Za negu kože glavno je održavanje njene čistoće i čuvanje od oštećenja. Kupanje osim higijenskog ima i biološki značaj, jer se njime pojačavaju sve funkcije kože. Kupanje umiruje i relaksira organizam. Temperatura vode za kupanje pod tušem treba da je oko 35-37°C. Za jedno kupanje potrebno je oko 30 litara vode po osobi, a za redovno kupanje dovolјno je 10 g sapuna. Pri kupanju toplom vodom ne treba zaboraviti da je vrlo korisno na kraju istuširati telo i hladnom vodom. Sve delove telа trebа dobro nаsаpunjаti i isprаti čistom vodom. Posle svаkog kupаnjа u kаdi ili pod tušem, kožu trebа dobro obrisаti, nаjbolje frotirskim peškirom.
Ako mogućnosti dozvoljаvаju, trebа se kupаti svаkodnevno, а nаjmаnje dvа-tri putа sedmično. Oni koji se svakodnevno kupaju usled rada u prašini i sl., treba umereno da upotreblјavaju sapun koji može da nadraži i skine zaštitni sloj masnoće sa kože.

Za vreme toplih dana na otvorenom prostoru ne treba stavlјati nikakvu šminku. Najbolјe je namazati se zaštitnom kremom ili ulјem za sunčanje. Zaštitni krem treba staviti i na vrat i druge otkrivene delove. U pregrejanim prostorijama (kuhinje i sl.) treba takođe izbegavati šminkanje.

Na kožu povolјno utiče i pravilna ishrana, racionalno korišćenje sunca koje potpomaže sve životne procese. Negovanje kože kozmetičkim i drugim odgovarajućim sredstvima u današnjem uslovima života ne treba shvatiti suvišnim. Jedino je pogrešno kozmetičke preparate upotreblјavati umesto vode i sapuna radi odstranjivanja nečistoće kože i zadaha tela.

Tabela 1. Pravila lične higijene koju treba primenjivati na radnom mestu

Uniforma oblačiti samo na radnom mestu, menjati dnevno i odmah pri vidljivom prljanju, ne mešati uniformu sa ličnom odećom, uniforma u mnogim zemljama ne sme se prati kod kuće
Cipele trebaju biti čvrste, da se ne klizaju, dobro stegnute, bez visokih potpetica, moraju se lako čistiti, moraju se redovno čistiti (jednom nedeljno i ako su vidljivo prljave)
Kosa kosu treba tako namestiti da nije potrebno dodirivanje rukom (prebacivanje unazad), ako je potrebno, upotrebiti kapu za glavu kako bi se potpuno pokrila kosa
Ruke pranje ruku i dezinfekcija, nokti uredni i kratki, veštački nokti su zabranjeni
Nakit nakit za ruke je zabranjen, ostali nakit se može nositi, pod uslovom da ne smeta u radu, da nije opasan i da ga nije teško čistiti ili dezinfikovati
Piće, hrana, cigarete zabranjeno je piti, jesti ili pušiti na radnom mestu, generalno, hrana i piće se ne smeju držati na radnom mestu
Lična zaštitna oprema na radnom mestu sa visokim rizikom kontaminiranja ili prskanja potencijalno infektivnog materijala, mora se nositi lična zaštitna oprema (ogrtač ili kecelja, kaljače ili jednokratne navlake za cipele, zaštitne naočare, maska za lice i usta)

Higijena ruku

Ruke su najčešći izvor kontaminacije prehrambenih proizvoda u procesu proizvodnje. Na rukama se mogu nalaziti brojni mikroorganizmi koji se za samo nekoliko sati mogu umnožiti i do 100.000 ili više po ruci.

Koža ruku, koja se najviše i najbrže prlјa, zahteva posebnu negu, naročito kod onih koji dolaze u dodir sa životnim namirnicama, jer se preko prlјavih ruku mogu preneti uzročnici mnogih zaraznih bolesti i jaja parazita. Sprečavanje crevnih infekcija u mnogome zavisi od higijenskog održavanja ruku osoblјa koje rukuje životnim namirnicama. Ruke se najčešće zagade u toaletu, zatim pri pranju i čišćenju kecelјa, obuće, čizama, dizanju nekog predmeta sa poda i obavlјanju raznih prlјavih poslova. Prlјave ili nedovolјno oprane ruke naročito posle upotrebe toaleta, kojima se zagađuju sirovine, polufabrikati i gotova jela, mogu biti uzrok teških zaraznih bolesti, trovanja hranom, prenošenja parazita i drugog. Čistoća ruku onih koji rade sa životnim namirnicama, pored urednog održavanja čistoće prostorija, posuđa i drugog pribora, nije manje značajan od osnovnog tehnološkog procesa ili drugih proizvodnih operacija.

Mere higijene ruku

Kako bi se osigurala dobra higijena ruku, treba upozoriti na sledeća pravila:

  • Nakit za ruke ili prste (uključujući ručni sat) se mora skinuti pre početka rada jer drugačije ne bi bilo moguće pravilno oprati i dezinfikovati ruke; ostaci sapuna i dezinficijensa mogu zaostati ispod nakita i mogu imati štetne posledice za kožu.
  • Nokti na rukama moraju biti kratki i negovani. Nokte treba kratko i polukružno podsecati najmanje jednom nedelјno, jer se nečistoća, mikroorganizmi, jaja parazita najčešće zadržavaju ispod njih i oko zanoktica. Pogrešno je seći zanoktice makazama, jer to često izaziva gnojna zapalјenja. Zanoktice treba potiskivati zaoblјenim predmetima, naročito posle pranja u toploj vodi.
  • Nokti na rukama ne smeju biti duži od vrhova prstiju i moraju biti sečeni u polukrug. Dugi nokti na rukama mogu poslužiti kao mesto zadržavanja prljavštine i bakterija, mogu oštetiti rukavice i smetati u radu.
  • Veštački nokti nisu dopušteni budući da se mogu odlepiti i bakterije se mogu skupljati ispod njih.
  • Lak za nokte nije dozvoljen jer se lako može oljuštiti i kontaminirati hranu.

Sprečavanje kontaminacije. Prvi princip za mere održavanja ruku je sprečavanje njihove kontaminacije. Mere kojima se može sprečiti kontaminacija ruku su:

  • Dobra priprema za rad. Ako je na radnom mestu sve pri ruci, kasnije neće biti potrebe trčati naokolo u potrazi za raznim stvarima.
  • Izbegavati dodir rukama. Na primer, koristiti raspršivače za slavinu, dozatore za sapun i dezinficijense sa polugom na dodir laktom, višestruke utikače, kvake za vrata bez dodirivanja itd.
  • Sigurno odlaganje. Pri ruci mora biti odgovarajući pribor za otpad i stvari koje više nisu potrebne. Treba koristiti kontejnere za odlaganje otpada koji omogućavaju odlaganje bez dodirivanja kao i kontejnere otporne na oštećenja za šiljate i oštre predmete.
  • Nošenje rukavica.

Korišćenje rukavica. Kontaminacija ruku može se sprečiti korišćenjem rukavica. Rukavice treba nositi kada postoje povrede na rukama ili podlakticama. Rukavice ne pružaju 100% zaštitu.
Pranje i sušenje ruku. Pranjem ruka odstranjuje se nečistoća i znoj, a istovremeno se smanjuje broj mikroorganizama. Mikroorganizmi se pranjem ne ubijaju već se mlazom vode uklanjaju. Mnogo efikasniji je postupak dezinfekcije. Na primer, ako uzmemo da se ruke kontaminirane sa 100,000 bakterija, pranjem će zaostati 100 – 1000 bakterija, dok postupak dezinfekcije iza sebe ostavlja 1 – 10 bakterija.

Ruke se moraju prati uvek kad su vidljivo prljave ili kad je to propisano opštim higijenskim pravilima:

  • pre početka i nakon završetka rada sa životnim namirnicama,
  • pri prelasku sa jednog posla na drugi;
  • ako je vidljiva kontaminacija ali bez opasnosti od zaraze,
  • pre jela,
  • posle svake upotrebe toaleta i posle prenošenja ili držanja nečistih i zagađenih predmeta i u svakoj prilici kada je potrebno da one budu čiste.

Nehigijenski je prati ruke u lavoru, kofi, lavabou i brisati ih zajedničkim peškirom.
Ruke je najbolјe prati sapunom pod mlazom tekuće tople vode i četkom za ruke. Za sušenje najbolјe je upotrebiti papirne ubruse ili neke druge materije koja lako upija vodu ili električni sušač za ruke. Zajednički peškiri su često rasadnici infekcije te ih treba izbaciti iz upotrebe.

Umivaonici ili drugi odgovarajući uređaji za pranje i umivanje osoblјa treba da su na pristupačnim mestima. Umivaonici moraju biti snabdeveni toplom vodom i održavati se čistim. Uz svaki uređaj za umivanje i pranje treba da se nalazi odgovarajuća količina sapuna ili nekog podesnog deterdženta, četka za nokte i čist ubrus ili uređaj za sušenje ruku. Nečistoća sa ruku najbolјe se otklanja tečnim sapunom.

Higijenska dezinfekcija ruku. Osim higijenske dezinfekcije ruku, hirurška dezinfekcija ruku je propisana za operativni tim pre obavljanja hirurškog zahvata. No, budući da to nije od važnosti za osoblje koje radi u sterilizaciji, o tome se ovde neće raspravljati.

Cilj higijenske dezinfekcije ruku jeste uništiti što je moguće više od svih prisutnih mikroorganizama na rukama.

Higijenska dezinfekcija ruku je zbog toga najvažnija, a u isto vreme najlakša i najjeftinija, mera u sprečavanju infekcija u zdravstvenim ustanovama i pomaže u zaštiti pacijenata, kao i zdravstvenih radnika.

Higijenska dezinfekcija ruku je nužna:

  • Pre početka rada,
  • Pre započinjanja čistih postupaka,
  • Pre i posle pauze za odmor,
  • Nakon kontakta sa potencijalno infektivnim telesnim tečnostima (krv, pljuvačka, sekreti),
  • Nakon kontakta sa potencijalno kontaminiranim površinama ili predmetima,
  • Nakon obavljana prljavih radnji,
  • Nakon skidanja zaštitnih rukavica,
  • Nakon kijanja, kašljanja i duvanja nosa,
  • Nakon korišćenja toaleta.

Dezinfekcija ruku se sprovodi korišćenjem dezinficijensa na bazi alkohola. U tabeli su prikazani rezultati ispitivanja najčešćih propusta prilikom dezinfekcije ruku.

Tabela 2. Najčešći propusti pri dezinfekciji ruku

Područja dezinfekcijskog propusta Propust [%]
Vrhovi prstiju 35%
Palac 12%
Dlan 7%
Interdigitalna područja (područje između prstiju) 3%
Palčevi 56%
Prvi zglob na prstu 33%
Nadlanica 27%
Interdigitalno područje 13%

Nega ruku. Učestalo pranje i dezinfekcija ruku predstavljaju neizbežan napor za kožu, ali ponovljeno pranje sapunom je štetnije od jednako česte upotrebe dezinficijensa na bazi alkohola.

Postupak pranja i dezinfekcije ruku

Vrlo je važno ne samo sprovoditi pranje i dezinfekciju ruku, nego i znati kako se to čini.
Postupak pranja ruku. Postupak pranja ruku se sastoji od sledećih radnji:

  • Otvoriti vodu bez dodirivanja slavine (ručna poluga, nožna papučica, kolena poluga, svetlosni senzor),
  • Uzeti losion za pranje iz raspršivača (npr. koristeći polugu za lakat),
  • Prati ruke temeljno, uključujući i ručni zglob (bez prskanja),
  • Temeljno isprati,
  • Obrisati ruke peškirima za jednokratnu upotrebu, odnosno ubrusima.

Kako bi se osiguralo besprekorno higijensko pranje ruku, prostori za pranje ruku moraju zadovoljiti sledeće kriterijume:

  • Snabdevanje vodom koja je bakteriološki ispravna, odnosno voda kvaliteta vode za piće,
  • Puštanje vode bez korišćenja ruku, laktom ili kolenom i vodeni mlaz bez podešavanja na slavini,
  • Dovoljno slobodnog mesta ispod slavine kako bi se ruke oprale bez dodirivanja površine lavaboa,
  • Lavabo za ruke bi trebao biti bez mehanizma za prelivanje, a vodeni mlaz nikako direktno usmeren u odvod,
  • Tekući sapun za pranje, NE klasični kruti sapun,
  • Jednokratni peškiri (ubrusi), NE zajednički peškiri.

Pranje ruku nije zamena za higijensku dezinfekciju ruku! Pranje ruku sa dezinfekcionim sapunom je uslov, a ne zamena za dezinfekciju ruku. Vreme izlaganja je duže i prema tome treba duže stajati nad lavaboom dok se nakon dezinfekcije ruku, može slobodno krenuti dalje.
Postupak dezinfekcije ruku. Od 1998. postoje Evropski standardi koji regulišu ispitivanje dezinficijensa za ruke i propisuju kako će se sprovoditi postupak dezinfekcije ruku (EN 1500).
Tehnika pravilnog pranja ruku prema standardu EN1500
Slika 1. Tehnika pravilnog pranja ruku prema standardu EN1500. Objašnjenje pojedinih slika: 1. Dlan na dlan, 2. Dlan desne ruke preko nadlaktice leve ruke i dlan leve ruke preko nadlaktice desne ruke, 3. Dlan na dlan sa isprepletanim prstima, 4. Spoljašnja strana prstiju suprotno dlanu sa spojenim stisnutim prstima, 5. Kružno trljanje desnog palca obuhvaćenog levim dlanom i obrnuto, 6. Kružno trljanje, natrag i napred, stisnutih prstiju desne ruke na levi dlan i obrnuto

Na slici je pokazan pravilan postupak pranja ruku koji je preporučen u standardu EN1500. Mogu se koristiti i druge tehnike, bitno je da sve površine ruku budu navlažene dezinficijensom. Ostali činioci o kojima treba voditi računa:

  • Sredstvo za dezinfekciju ruku nanositi samo na čiste i suve ruke.
  • Dezinficijens se nikad ne sme stavljati na mokre ruke, posledica toga je razređivanje dezinficijensa (nedovoljna efikasnost) i štetni uticaj na kožu (sušenje).
  • Uzeti približno 3 ml ili punu šaku dezinficijensa.
  • Utrljati dezinficijens u ruke i zglobove, sa posebnom pažnjom na palčeve, vrhove prstiju i područje između prstiju.
  • Ruke držati vlažne najmanje 30 sekundi. Ako se dezinficijens prebrzo suši, potrebno je dodati još dezinficijensa.

Higijena nogu

Higijenа nogu je tаkođe vrlo znаčаjnа. Noge trebа prаti svаko veče toplom vodom i sаpunom. Nokte nа nogаmа trebа redovno podsecаti i to prаvolinijski mаkаzicаmа ili grickаlicom, dа ne bi došlo do urаstаnjа noktiju u kožu prstiju.

Priroda poslova većine lica koja rade na životnim namirnicama zahteva stajanje na radnom mestu (uz razne uređaje), hodanje na tvrdoj podlozi (asfalt, beton, pločice i sl.), nošenje tereta i drugi napor. Zbog toga je veoma važno ojačati prirodnu snagu nogu i održavati njihovu kondiciju redovnom i pravilnom higijenom, da ne bi došlo do poremećaja cirkulacije krvi u nogama, smanjenja mišićne snage ili drugih štetnih posledica (promene na kičmi, kolenu, koži i dr.).

Koža na stopalima ima drugačiju građu nego koža ostalih delova tela i obilnije luči znoj. U njoj se nalazi veći broj znojnih žlezda koje osiguravaju elastičnost i nadoknađuju masnoću kože, pošto nema lojnih žlezda. Pošto u izlučenom znoju ima i masnih kiselina, njihovo raspadanje stvara težak, neugodan i specifičan zadah.

S obzirom na veoma veliki broj znojnih žlezda, razumlјivo je da će pri dugotrajnom naporu (dugo stajanje, hodanje i sl.) znojenje biti obimnije, jače nego na ostalim delovima tela. Međutim, prekomernim znojenjem smatra se ono koje nastaje i pri mirovanju, bez naročitih napora.

Naprsline, razna razmekšanja i ojedi kože stopala koji su posledica prekomernog znojenja, slabe otpornosti kože i predstavlјaju pogodnu podlogu za razvijanje gnojnih i glјivičnih obolјenja (kraste, gnojne upale, čireve i dr.) koja mogu ometati normalne životne funkcije i sposobnost za rad. Zbog teškog i neprijatnog zadaha dešava se da mnogi napuštaju prostoriju ili neposrednu blizinu osoba koje ne održavaju higijenu nogu.

Prekomerno znojenje stopala može biti i znak njihovog spuštanja. Mišići koji pojačavaju rad da bi sprečili deformaciju stopala, pojačavaju draženje znojnih žlezda.

U lečenju pojačanog znojenja veliki značaj ima niz opštih mera: redovno pranje nogu i bavlјenje sportovima koji održavaju njihovu kondiciju, jačaju sve sastavne delove stopala i očvršćuju kožu. Veoma povolјno deluju i naizmenične kupke u toploj i hladnoj vodi. U posudi sa vrućom vodom noge držati 3-5 minuta, a potom ih staviti u hladnu vodu, i držati oko 1 minut.

Ovo ponoviti 3-4 puta uzastopce, posle čega kožu stopala dobro obrisati i istrlјati peškirom. Naizmenične kupke uz masažu nogu do kolena, koje osvežavaju i otklanjaju osećaj umora, najbolјe je obavlјati uveče pred spavanje.

Lokalna sredstva za ublažavanje znojenja nogu svode se na održavanje higijene, svakodnevno pranje mlakom vodom, brisanje kože između prstiju i kože stopala, zatim posle pranja držanje nogu u razblaženom vinskom sirćetu ili mazanjem mesta koje se prekomerno znoje limunovim sokom a preko dana stavlјanje talka.

Razni deformiteti nogu nastaju često usled nepravilno odabrane obuće (plikovi, žulјevi i dr.) zbog toga je za fizičku kondiciju radnika koji radno vreme provode stojeći od velike važnosti udobna obuća u kojoj se dobro osećaju i lagano kreću. Za vreme toplih dana treba nositi što otvoreniju obuću koja omogućava bolјe provetravanje. Jedan od načina sprečavanja znojenja je i svakodnevno menjanje obuće kako bi se skinuta obuća u međuvremenu mogla provetriti i osušiti.

Ako su cipele neuredne i iscepane, izlučeni znoj meša se sa prašinom pa se prlјaju i noge i obuća. Treba izbegavati cipele od plastičnih i drugih veštačkih materijala i čarape od najlona. Najbolјe su pamučne i vunene čarape, koje treba redovno menjati i prati. Lokalna sredstva protiv znojenja ne treba primenjivati u količini koja će potpuno sprečiti znojenje, jer onda koža gubi potrebnu elastičnost, što može da izazove druge komplikacije.

Treba izbegavati stezanje nogu gumenim pantlјikama ili vrpcama koje mogu dovesti do poremećaja venske cirkulacije i do proširenja vena.

Za vreme rada izbegavanjem istovremenog opterećenja obe noge smanjuje se zamor nogu. Stoga se treba navikavati na zauzimanje stava u kome je jedna noga olabavlјena.

Ukoliko se stopala spuštaju (ravno stopalo) tj. ako se osećaju tegobe pri hodu treba se obratiti lekaru za ortopedski uložak ili specijalne ortopedske cipele. Nošenje uloška i ortopedskih cipela olakšava dugo stajanje i hodanje a i potpomaže cirkulaciju krvi.

Higijena zuba i usne duplјe

Veoma važno mesto u ličnoj higijeni zauzima nega usne duplјe i zuba, koji predstavlјaju važan činilac u ishrani i normalnom govoru. Kod osoba sa kvarnim zubima vremenom dolazi do mnogobrojnih poremećaja u želucu i crevima i izgovora pojedinih glasova. Pored neestetskog izgleda, klice koje se razmnožavaju u šuplјinama i oko kvarnog zuba ubrzavaju proces kvarenja i stvaraju neugodan zadah koje često izaziva neprijatnosti u društvu. Jake zubobolјe često ometaju san što umanjuje radnu sposobnost, a povećava mogućnost nesreće pri radu. Posledice kvarnih zuba su teška obolјenja organa i sistema (reumatična, srčana, bubrežna, očna, kožna i dr. obolјenja).

Pod uticajem mikroorganizama razlažu se ostaci hrane između zuba. Razne klice koje se pri tome stvarju oštećuju čvrstu zubnu supstancu-gleđ koja obavija zub i štiti unutrašnje delove od spolјašnjih mehaničkih i hemijskih povreda. Oštećenje gleđi najčešće nastaje na usecima i malim neravninama na zubima i ispolјava se tamnim mrlјama. Tokom vremena na tim mrlјama stvaraju se udublјenja koja, ukoliko se blagovremeno ne leče, uništavaju čvrstu zubnu supstancu i približavaju se zubnoj srži u kojoj su smešteni krvni sudovi i živci. Kvarenje zuba često počinje i na skrivenim mestima koja se teško zapažaju običnim posmatranjem pomoću ogledala, bez stručnog pregleda odgovarajućim instrumentima. Zbog toga je važno bez obzira da li se zapaža početak kvara zuba ili ne, obratiti se povremeno lekaru za pregled. Oni koji se blagovremeno obraćaju zubnom lekaru ne znaju šta je zubobolјa.

Bez obzira da li se oseća bol zuba ili ne, zubnom lekaru se treba obratiti najmanje dva puta godišnje radi profilaktičnog pregleda zuba, skidanja kamenca i blagovremenog lečenja mogućeg obolјenja.

Ukoliko se blagovremeno otkriveni kvarni zub ne leči, proces će se širiti i na zubnu srž. Tada dolazi najčešće do njenog zapalјenja koje je praćeno jakim bolovima, naročito u toku noći. U ovakvim slučajevima za umirenje nije dovolјno uzimanje raznih sredstava za ublažavanje bolova.

Ako se posle zapalјenja zubne srži zub ne leči ili ne izvadi, dolazi do trulјenja zubne srži i nesnosnih bolova, a samim tim do poremećaja pri žvakanju. To je dokaz više koliko je važno obratiti se blagovremeno zubnom lekaru koji će preduzeti odgovarajuće lečenje. Nesažvakana hrana pri gutanju može da ošteti ždrelo, jednjak i želudac, a želudačni sok je ne može u potpunosti razložiti. Tako nesažvakana hrana ostaje duže vremena nesvarena u želucu, što vremenom prouzrokuje proširenje i tromost želuca.

Za održavanje zuba važno je da hrana ne bude ni suviše topla ni suviše hladna. Naročito je štetno naizmenično uzimanje toplih i veoma hladnih jela i pića. Hrana i piće ne treba da budu topliji od 45°C ni hladniji od 8°C. Zube ne treba čačkati metalnim predmetima niti njima lomiti orahe, lešnike i druge tvrde predmete. Takođe ne treba žvakati u prazno i škripati zubima. Sve promene na površini zuba (pritisak, toplota i hladnoća) osećaju se preko živca koji se nalazi u svakom zubu.

Iz dosadašnjih iskustava redovno pranje zuba posle svakog obroka, naročito uveče pred spavanje, pokazalo se kao najbolјi način za njihovo održavanje. U toku noći za vreme mirovanja prestaje prirodno čišćenje zuba (često izlučivanje plјuvačke koja razblažuje kiselinu i pokretanje jezika pri govoru čiste donekle površinu zuba).

Radi bolјeg odstranjivanja ostataka hrane koja se taloži oko desni i između zuba, sopstvenu četkicu odgovarajuće veličine za pranje zuba treba pokretati ali ne prejako u vertikalnom i horizontalnom pravcu po spolјašnjoj strani od desni prema rubu zuba („od crvenog prema belom“ kombinujući sa kružnim pokretima). Za pranje zuba upotreblјava se zubna pasta. Preporučuje se menjanje pasta za zube jer se pretpostavlјa da se mikroorganizmi u usnoj duplјi mogu prilagoditi na pojedina sredstva za čišćenje. Osobama koje su sklone taloženju zubnog kamenca preporučuje se upotreba praška. Četku treba držati na čistom mestu. Korišćenju tuđe četke za zube predstavlјa grubo kršenje osnovnih principa lične higijene. Za odstranjivanje zaostale hrane posle svakog jela preporučlјivo je i ispiranje usne duplјe mlakom vodom u kojoj se prethodno rastvori mala količina paste.

Higijena kose i brade

Ukoliko se kosa redovno ne pere, postaje masna, prlјava i odaje neprijatan miris. Kosu treba prati nаjmаnje jednom do dvа putа nedeljno, što zаvisi od kvаlitetа kose, zаnimаnjа i sl. Pri tome ne treba izdašno upotreblјavati šampon niti sapun. Dovolјno je upotrebiti toliko da se peni, jer se u protivnom izvlači prirodna masnoća kože.

Posle pranja i brisanja peškirom treba je češlјati retkim, tuplјim češlјem, kako se ne bi oštetila koža kosmatog dela glave. Nehigijenski je koristiti tuđ češalј. Kratko ošišana kosa lakše se neguje.

Pravila lične higijene predviđaju svakodnevno brijanje. Posle brijanja lice treba oprati i premazati kolonjskom vodom ili razblaženim alkoholom. Pribor za brijanje treba takođe uredno održavati.

Ozlede na koži

Često i nevidlјive sitne ozlede na koži, pri radu (nepravilno primlјen alat za rad, oštre ivice mašina) omogućavaju prodiranje patogenih mikroorganizama. Zbog toga rane na koži ruku, ma koliko bile male, treba odmah ispirati nekim dezinfekcionim rastvorom i zaviti sterilnim zavojem. U slučaju veće povrede odmah tražiti lekarsku pomoć.

Suština suzbijanja malih, sitnih ozleda je u dobroj pripremi radnog mesta i u pravilnom korišćenju zaštitnih sredstava (rukavice i sl.).

Odmor radnika

Normalan tok fizioloških procesa u organizmu i očuvanje sposobnosti za rad uslovlјeni su blagovremenim odmorom. Najkorisnije je uspostaviti pravilan odnos pasivnog i aktivnog odmora.
Pasivan odmor je noćni san neprekidno ležanje a aktivan bavlјenje fiskulturom, šetnje na svežem vazduhu, itd.

Za odrasle neophodno je 7-8 časova spavanja. Dužina sna zavisi od prethodnog zamora. Najveće koristi donosi san koji počinje u prvoj polovini noći (do 12 časova) a završava se rano ujutru. Važno je takođe leći i ustati u isto vreme i tako izraditi ritam odmora.

Želudac ne treba opterećivati obimnim večernjim obrocima i uzimanjem većih količina tečnosti.
Za obezbeđenje bolјeg sna veliki značaj ima čistoća vazduha u spavaćoj sobi. Zbog toga pre spavanja prostorije obavezno treba provetriti otvaranjem prozora i stvaranjem promaje. (Za vreme provetravanja najbolјe je izaći iz sobe). Pre spavanja preporučlјive su šetnje po svežem vazduhu.

Najpogodnija temperatura prostorija za spavanje je 18°C. Upotreba centralnog grejanja i električnih grejalica koje suše vazduh izaziva nadražaj disajnih puteva, pa je neophodno u njihovoj blizini držati posudu sa vodom ili neku vlažnu puniju tkaninu radi isparavanja.

Za vreme proizvodnog procesa tzv. radna gimnastika od 5-7 minuta utiče povolјno na organizam radnika i povećava produktivnost rada. Svakodnevnim obavlјanjem gimnastike za vreme rada, povećava se snaga mišića, zamor se smanjuje a disanje i cirkulacija krvi pobolјšavaju. Pauza od 5-7 minuta, tzv. fiskulturna pauza, odnosno prekid u toku rada koji se daje radi higijenske radne gimnastike obično se praktikuje 2,5-3 sata pred kraj radnog vremena kad se i inače smanjuje produktivnost rada i javlјa zamor. Radnu gimnastiku najbolјe je obavlјati na radnom mestu ukoliko uslovi radne sredine nisu štetni.

Higijena radnog odela

Radno odelo menja se čim se zaprlјa, po potrebi i svakodnevno. Radno odelo ne sme se koristiti u druge svrhe i van radne prostorije, niti davati drugoj smeni. Nije dozvolјeno u radna odela stavlјati predmete (ogledala, ukosnice, olovke i sl.) koji mogu dospeti u hranu.

Posle pranja odelo se mora peglati vrelom peglom. Radno odelo kad se ne koristi, čuvati u ličnom ormanu (ako je orman bez pregrade sa odelom se ne smeju držati druge stvari).

Brigа o zdrаvlju i higijeni obаvezа je svаkog pojedincа. Prаvilne higijenske nаvike nužne su, ne samo za higijensko postupanje sa namirnicama, već i zа zdrаv život.

Napravi novu temu u “Standardi”

Napišite komentar



<a href="" title="" rel="" target=""> <blockquote cite=""> <code> <pre> <em> <strong> <del datetime=""> <ul> <ol start=""> <li> <img src="" border="" alt="" height="" width="">