Sinisa

Napravljene poruke na forumu

  • Autor
    Članci
  • Član 30.401

    Postovanje svima, nadovezujem se na temu od pre par godina, koju je gospodin Milivoje Jovic uspesno aktivirao svojim predlogom od pre par dana, a koji podrzavam 100%.

    Da se predstavim – Moje ime je Sinisa Tatic, privatnik sam vise od 30 godina u raznim proizvodnim, trgovinskim i usluznim delatnostima, a vegan sam poslednjih 6 godina.

    Sam sam imao nameru da pokrenem biznis sa preradom biljne hrane jer:

    1) To je eticki i moralno ispravna hrana za ciju proizvodnju nije ekspoatisano, zlostavljano i na kraju ubijeno ni jedno svesno zivo bice. Takvom hranom covek ne hrani samo telo, nego i dusu, jer sustina svakog od nas je dobrota, milost, ljubav, pa se covekova dusa buni kad podlegnemo nasem egu i prezderavamo se mrtvim delovim tela ili izlucevinama drugih svesnih, osecajnih, inteligentnih Bozjih bica. Nazalost nase duse su suptilne, i ego ih skoro uvek nadjaca.

    2) To je eko friendly hrana buducnosti, jer:

          – danasnje stocarstvo doprinosi globalnom zagrevanju i unistenju planete vise nego sva prevozna sredsta           koja su danas u upotrebi na Zemlji (svi automobili, kamioni, brodovi, avioni, traktori, motorcikli zajedno) 

          – Hrana koja se danas proizvodi u svetu ide 80% za ishranu stoke, a samo 20% za ishranu ljudi. Kada bi                        se svi ljudi okrenuli biljnoj ishrani, ne bi vise bilo gladi u svetu i planeta bi mogla da nahrani mnogo vecu            popuaciju ljudi nego sto imamo danas (taj rast ce verovatno doneti buducnost, bez obzira sto jedna                    struja zagovara smanjenje sadasnje populacije)

          – Stocarstvo i usevi koji se koriste za njihovu ishranu danas zauzimaju najvece povrsine kopna na zemlji,              krce se sume, unistavaju stanista divljih zivotinja, koja vremenom izumiru, remeti biodiverzitet, itd

           -Stocarstvo I proizvodnja „hrane“ zivotinjskog porekla ima za efekat nadesetine puta vecu potrosnju vode u         odnosu na proizvodnju hrane biljnog porekla (za proizvodnju iste kolicine kalorija, proteina, masti…)

    3) Hrana biljnog porekla je apsolutno najzdravija i najprirodnija hrana, i covek je evolucijski stasavao uz nju te su njegovi sistemi za zvakanje, varenje itd prilagodjeni takvoj hrani a ne “hrani” zivotinjskog porekla. Biljna hrana je puna nutrijenata, za razliku od “hrane” zivotinjskog porekla, koja je puna hormona, antibiotika… Kao primer koliko je ova hrana dominantna, njome se hrane najveci I najbogatiji individualni spotisti na svetu, koji iza sebe imaju timove nutricionista (Novak Djokovic i njegova porodica, Serena Wiliams, Luis Hamilton, itd)

    4) Sve je veca populacija vegana, vegetarijanaca, vernika koji poste, kao i drugih ljudi koji jos nisu presli na stoprocentnu biljnu ishranu, ali  sve vise ukljucuju ovu hranu u svoju ishranu.

    5) Ponuda je bukvalno nikakva, postoji ogroman prostor na trzistu za plasma proizvoda, kako u zemlji tako I van nje.

    6) Zbog ovakvog odnosa ponude i traznje, marze su ogromne i cene biljne hrane koje bi trebalo da budu mnogo nize od ekvivalenata zivotinjskog porekla, su danas mnogo visoke, tako da tu postoji mogucnost koriscenja politike cene u trzisnoj utakmici u buducnosti. Kalkulacije govore sve.

    7) Ovo je hrana i industrija koja dozivljava najveci rast u poslednjih 10 godina u svetu, za razliku od “hrane” zivotinjskog porekla, stocarstva, mlekarstva, itd, koje su u konstantnom padu, sa smanjenim profitima, a indikativno je da najveci maloprodajni lanci u svetu kao i najveci proizvodjaci hrane zivotinjskog porekla kao i preradjivaci (mleko i meso ) sve vise ukljucuju u svoj asortiman biljne analoge mleku i mlecnim proizvodima, kao I mesu i mesnim preradjevinama). Veliki globalni lanci.brze hrane, kao iI konstantno rastuci broj restorana, sve vise obogacuju svoje asortimane biljnom hranom (MC Donalds, KFC, itd), sluzeci biljne burgere i biljna “krilca”, i ostalu ponudu biljnih analogaiI druge biljne hrane.
    8) Proizvodnja bi obuhvatala:
    – Plant based (biljnu) mlekaru (ovseno, kokosovo, pirincano, bademovo, lesnikovo, sojino, od indijskih oraha, suncekrotovo, itd mleko, jogurti, vocni jogurti, krem sirevi – namazi, beli sirevi, polutvrdi, tvrdi, zreli i budjavi sirevi, pavlaka, itd. Asortiman je isti kao u klasicnim mlekarama, samo se umesto kravljeg mleka kao ulazne sirovine, koriste biljna mleka. Od nusproizvoda (pulpe koja ostaje prave se razni proizvodi (proteini, brasna, kolaci, peciva, keks, burgeri, itd.
    – Proizvodnja humusa i drugih vrsta biljnih namaza od povrca, kao I namaza (krema) od orasastih plodova i urmi
    – Hladno cedjena ulja od orasastih plodova, golice, lana, konoplje, suncokreta, susama, itd
    – Biljno meso (sejtan, tempeh, burgeir, virsle, kobasice…)
    – Suseni program (paradajz i ostalo povrce, razno suseno voce, kao i proizvodnja cajeva od voca i ostataka od proizvodnje sokova)
    – hladno cedjeni pasterizovani sokovi od voca i povrca, komplementarna proizvodnja su namazi na bazi voca (bez dodatog secera) i povrca, vocno sirce, itd
    – Uljana sacma za ishranu zivotinja
    – Uljni talog od cedjenog ulja, kao super hrana za zivotinje
    – Pakovanje praskastih i zrnastih proizvoda
    9) dostupnost sirovina
    10) Uz postojeci rast cena goriva, otvara se mogucnost pravljenja jeftinog biodizela za svoje potrebe i zadovoljavanje potreba za distributivnu mrezu, a u cilju smanjenja troskova transporta
    11)  Dostupnost kvalitetnog digitalnog i analognog marketinga uz lako identifikovanje ciljnih grupa

    Zasto to nisam pokrenuo sam?
    1)      Zdravstveno stanje (9 godina sa metastatskim karcinomom) i godine zivota (59), koje mi ogranicavaju veliki operativni angazman, koji je neophodan dok se stvari ne razviju, prosire, standardizuju…
    2)      Ne posedovanje finansijskih sredstva za sveobuhvatni asortiman (oprema, masine, proctor, sirovine) tako da bih bio prinudjen da radim razvojni program, pocevsi sa manjim asortimanom i obimom proizvodnje, pa polako da sirim lepezu proizvoda, odnosno da nadjem partnera koji deli istu ideju
    3)      Nedostatak na trzistu (ili moje nepoznavanje istih) posvecenih, iskusnih tehnologa, voljnih da odstupe od standarnde proizvodnje “hrane” od zivotinjskih proizvoda i spremnih da istrazuju i ucestvuju u ovakvoj ideji sa biljnim proizvodima
    4)      Nedostatak proizvodnog prostora za ovakvu proizvodnju (proizvodna hala, magacini repromaterijala i gotovih proizvoda…). Mogucnost rentiranja ne daje najbolju osnovu za razvoj i dugorocnu sigurnost prostora.
    5)      Imam svoj razradjeni biznis u drugoj sferi, koji mi omogucava normalan zivot (sto bi nas narod rekao – ne zapinje mi J)
    6)      Nedostatak pouzdanog partnera za ovaj posao
     
    I za kraj:
    –          Ko prvi uskoci u ovaj voz, imace ogromne prednosti prilikom sirenja trzista i zauzimanja market share-a, kako u Srbiji i regionu, tako i sire na globalnom nivou.
    –          Legislativna politika i subvencije su suportativni za ovaj program (predlog Zelene stranke u EU prilikom donosenja poslednjeg Budzeta EU, da se u narednih 5 godina 50 % hrane zivotinjskog porekla zameni biljnim analogima i hranom biljnog porekla, uz subvencije planirane u Budzetu za ovakve transformacije proizvodnje, nije prosao “za dlaku” ovog puta, ali je sigurno da je to indikator svesti politickih i ekoloskih struktura, te osnova buduce odrzive politike na ovim poljima.

    Otvoren za dalju diskusiju I predloge,
    Srdacan pozdrav,
    Sinisa