dragana

Napravljene poruke na forumu

  • Autor
    Članci
  • Član 2.180

    Poštovani,

    Za početak je najbolje da registrujete radnju i možete da budete paušalac ili da vodite dvojno knjigovodstvo koje je po meni bolje.Za deklaraciju imate isto ovde na nadjete Pravilnik o deklarisanju i tu ništa nije komplikovano.Proizvod dajete na analizu ali morate da imate tehnologa u stalnom radnom odnosu. Bar kodove dobijate po upućenom zahtevu GS1 Bgd ( dobijate min.100 brojeva) i plaćate godišnju članarinu koja je bila oko 12,000din. Ne morate da imate sertifikovani HACCP sistem ali morate da radite po tim principima i da imate dobru higijensku i dobru proizvođačku praksu. Sve o tome imate na Ministarstvu poljoprivrede. Morate i to još da budete upisani u registar objekata koji se bave preradom hrane i taksa je 250din.Ako Vas još nešto interesuje , rećiću Vam.Pozdrav.

    Član 2.180

    Ako se bavite preradom voca i povrca, morate da imate tehnologa u stalnom radnom odnosu.Procitajte Zakon o bezbednosti hrane ima ga na ovom sajtu.
    Pozdrav.

    Član 2.180

    Bez tehnologa ne možete da radite ma koliko mislili da znate.

    Član 2.180

    Podjite od dijagrama toka za proizvodnju marmelade.Prijem sirovina Vam je odmah ccp i tako redom.

    Član 2.180

    Da li se razlikuje ukus džema spremljen u šerpi na šporetu na drva ( samo voće + šećer) od džema u duplikatoru?

    Član 2.180

    Trebalo bi da znate šta hoćete i koju količinu da proizvodite.Spremanje na tradicionalan način ne traži mnogo opreme.Zavisno od programa koji radite a tu je i tehnolog koji je u to upućen a postoje i propisi.Morate dobro da se organizujete, da ne letite.Kad počnete nema povratka.Zato prvo razmislite…

    Član 2.180

    Neku malu kolicinu sam i dala sindikatu ali svoje proizvode uglavnom prodajem preko prijatelja ili na preporuku onih koji su se vec uverili u kvalitet.Covek mora da bude mnogo strpljiv, da voli to sto radi i uporan, a zene to jesu.Svi koji kupe moraju da se uvere u kvalitet da bi se opet vratili.Tako steknete puno prijatelja a i poverenje jedni u druge, to Vam je najbolja reklama.
    Kupci su dolazili i da vide gde se to radi jer tu proizvodnju drugacije zamisljaju.To je mali pogon koji radi postujuci principe HACCP da bi proizvod bio zdravstveno bezbedan za ljubitelje tradicionalnih proizvoda.Proizvod se daje na analizu.Otvoreni smo za saradnju i svi su dobrodosli.Vozimo na kucnu adresu, ako ste u Nisu, a i saljemo-kupac mora da bude ispostovan a i zadovoljan.
    Javite se 0637447506.

    Član 2.180

    Najbolje je da svoje proizvode i date sindikatima i znate da vam je plaćanje ok.Morate da imate količinu a i kvalitet.
    Ja se bavim preradom voća i povrća na tradicionalan način bez konzervansa, imam Haccp ali moji proizvodi se ne mogu kupiti u prodajnim objektima.
    Svi vas ucenjuju a još kad ste novi i „mali“niko neće ni da sarađuje -moje iskustvo.Toliko se priča o malim i srednjim firmama a ja ne vidim da se tu nešto menja.

    Član 2.180

    Ipak se u nekim sredinama nešto i dešava.Tako se je u G.Hanu, u kafani „Zaplanjski merak“, održao skup od oko trideset zainteresovanih za predavanje profesora R.Blagojevića sa Poljoprivrednog fakulteta u organizaciji Fruits & Berries( Danska vlada). Praktični saveti,iskustvo drugih u sadnji jagodičastog voća,kako sve to primeniti u Zaplanju, pitanja i uz kaficu druženje je proteklo u lepoj atmosferi.Svi čekaju subvencije i Uredbu Ministarstva poljoprivrede, nadajući se kao i svih ovih godina, da će se nešto promeniti i da neće sve biti pusta priča.Ljudi su željni ovakvih susreta da čuju novine i da bi ih primenili na svojim parcelama.Sledeći dolazak profesora biće na njivi i vezan za sadnju, rezanje voćki i kako sve praktično primeniti da bi prinosi bili veći.I sa malom pažnjom ljudi su zahvalni, ali dajte da nešto promenimo i da budu sigurni da ono što poseju mogu dobro i da prodaju i prerade.
    Nešto se kreće ali još uvek je sve to nedovoljno.

    Član 2.180

    Ako zelite da se time bavite morate da ispostujete najosnovnije uslove za tu proizvodnju:da imate tehnologa 7 stepen i standard HACCP, bez toga po Zakonu necete moci da radite.Ja se bavim preradom ali na tradicionalan nacin:Kuvanje u serpama i pasterizacija u pasteru ( duplikator) i potrebni su Vam odgovarajuci instrumenti za pracenje procesa da bi ste ispostovali zakonske odredbe.Tu se sve radi vecinom rucno.Ako Vas jos nesto interesuje, javite se.Pozdrav.

    Član 2.180

    Ako hocete da se ozbiljno bavite preradom voca i povrca , morate da imate tehnologa kao i standard HACCP.To sad izricito stoji u Zakonu i to svi treba da ispostuju.Samo nije isto baviti se proizvodnjom na tradicionalan nacin i industrijski, e tu nasi treba da naprave razliku.Ne verujem da ce to biti uskoro.Neko mora da zadovolji sve uslove a za druge to ne vazi.
    Ako hocete time da se bavite, radite kako treba jer to je hrana.pozdrav.

    Član 2.180

    Nas Pravilnik to ne zahteva, ali na vecini takvih proizvoda u inostranstvu to stoji.Uvek ima vise vosa od secera ali ima i pektina, jer kako ce te postici suvu materiju.Najpametnije pitajte nase inspektore a i procitaj te na nekoj etiketi, ali pogledaj te njih vise.

    Član 2.180

    Da li se poklopci na teglama,jednom upotrebljeni, mogu opet upotrebiti posle pasterizacije, ako nisu osteceni? Postoje razlicita misljenja-sta je ispravno.

    Član 2.180

    Hvala Vam.

    Član 2.180

    Broj je pogresan.Nasla sam njihov flajer broj je 015 652250 Donja Ljubovija.Ipak, hvala. Pozvacu ih. Poz.

    Član 2.180

    Pozvacu.Hvala Vam.

    Član 2.180

    Mora da si mi dao pogresan broj.

    Član 2.180

    Bilo bi najbolje da kada odlucite sta hocete da radite da pogledate negde takav objekat i raspitate se sta vam je tacno od prostorija potrebno a ne da napravite pa posle da to ne odgovara.Pitajte i inspektore za savet a pogledajte i Pravilnike i Zakon sta kaze.Poz.

    Član 2.180

    Od 2005.godine bavim se proizvodnjom-preradom voca i povrca na tradicionalan nacin, bez konzervansa, aditiva i boja.Imam proizvodni pogon i sve svoje proizvode pasterizujem.Sve je u staklenoj ambalazi.Ovo je treca godina kako imam i HACCP standard.Da bi ste se ovim bavili morate da imate i tehnologa odredjene struke.
    Proizvodi:slatka,dzemovi,kompoti, krastavcici,cvekla, ajvar.
    Svi proizvodi se daju na analizu.
    Paprika za ajvar se pece na sporetima na drva, ljusti i cedi a przi se u velikom serpama.Sve je bez konzervansa i pasterizuje se.Imam vodenicu za mlevenje i pasterizator kao i refraktometar za kontrolu suve materije.Ajvar je dosta uprzen i super je.Pravi domaci proizvod!
    Radimo i usluzno za druge.Zelim saradnju sa drugima.
    Pozdrav svima.

    Član 2.180

    Hvala Vam.
    Na teglici od 40 gr. u kojoj je dzem od sargarepe sa bedemom a koji se proizvodi u Italiji, pise da ima u 100gr. gotovog proizvoda 85gr. voca i 49gr. secera, zato sam se i bunila.Ovo mi je sto ste vi napisali jasno i suvu materiju i kontrolisem pomocu refraktometra.

    Član 2.180

    Kako da izracunam koliko voca i koliko secera ima u 100 grama gotovog proizvoda -prerada voca i povrca- proizvodnja trenutno dzema ?Hvala unapred.

    Član 2.180

    Ja se bavim preradom voca i povrca na tradicionalan nacin, bez konzervansa i aditiva.Moji proizvodi su u staklenoj ambalazi i sve pasterizujem.Pravimo dzemove, slatka, kompote, ajvar a imamo i kiseo program.Pocela sam sa radom 2005.godine i vec dve godine imam i standard HACCP.Po godinama smo tu i isto sam ostala bez posla, mogli bi da saradjujemo.
    Pozdrav.