dragan

Napravljene poruke na forumu

  • Autor
    Članci
  • Član 3.806

    Поштовани Александре,

    читајући све што сте написали у својих пар коментара, не  могу да се отмем утиску да вам књига није била баш вјеран друг у жувоту.

    Ви сте, или би бар требали да будете, интелектуалац и неко ко би, по своме образовању, требао да буде стручњак, мајстор, како то неко добро примјети, своје струке.

    Да би били све то, прво морате бити писмени. То је предуслов који није теорема, већ аксиом. Као такав није уоште упитан, већ је обвезан. Дакле, БИТНО ЈЕ гдје зарез, гдје двотачка, а гдје је тачка. И тачка. 

    Тек послије тога можемо ићи даље. Јер, морате тога бити свјесни, школа никоме није дала памет, нити знање-само звање А од тога се живи управо онако како ви живите. Дакле, са 300 КМ по  пекари ( за коју, искрено, не видим потребе да има технолога, осим што је систем образовања, такав какав је, покушао тиме да ублажи своје промашаје у просвјетној политици производње непотребних струка и стручњака; без увреде, није ријеч само о технолозима већ о хиљадама младих људи који су завршили некакве школе послије којих посла-нема).

    Пекар је занатлија, баш као и месар (а у месници не траба ни ветеринар нити технолог), аутомеханичар (а у његовој радњи не треба машински инжињер), фризер-козметичар (па ни код њих не раде биохемичари или дерматолози).

    Он је ОБУЧЕН да справља хљеб, уложио је свој новац у обрт и ако га нешто додатно занима, а да би унаприједио своју производњу, питаће некога; старијег и искуснијег колегу, технолога, било кога ко му се наметне својим ЗНАЊЕМ.

    Е, ако ово задње имате, за вас у васељени цијелој нема проблема. Срдачан поздрав.

    Član 3.806

    …pa os, na sve to, slova, fonta 0,5…mislim da bi zakonom trebalo uvesti da na svakih npm. 50 m2 trgovačkog prostora stoji jedna lupa (20x) za čitanje teksta…ta „foluška“ sa deklaracijom koju ni jasna šekarić ne može pročitati meni je idiotska…ili da negdje stoje deklaracije po grupama proizvoda, koje su čitljive…

    Član 3.806

    Pozdrav i tebi TECHNOLOGIST.
    Teško je od defrostiranog mesa praviti ćevape. Obratno (svježe meso, pa zamrznuti proizvod) nekako i ide, to smo u LEVITI radili sa dosta uspjeha, a bilo je i ostalih fabrika bivše nam Juge koje su imale ćevape, pljeskavice, hamburgere i to prije dolaska Mc Donald’s-a.
    E, sada, ako od odmrznutog mesa (pogotovo zadnjeg čereka), čija je struktura miofobrila narušena kristalima leda, pokušate da pravite proizvod sa dobrom maržom, vezujući vodu na njega-i to se može. Normalno, polifosfatima, TSP-om ili izoloranim SP. Ali , to nije ćevap (ili leskovačka pljeskavica, to nije tradicionalni proizvod kojim se hvalimo i na kojem treba da gradimo dio svoje gastronomske ponude.I nemojte misliti da su pravi sladokusci (kako naš narod kaže „poguzije“) naivni i da ne prepoznaju pravi proizvod. Pa sada, kako ko hoće.. Prijatno, dobar tek, bujrum… Svejedno mi je, samo molim vas, da je ćevap pravi, bez hemije…

    Član 3.806

    ćevap je tradicionalni proizvod spravljen od oblikovanog usitnjenog mesa…u pravilu, upotrebljava se goveđe ( meso starije junadi, čija težina prelazi bar 500 kg tjelesne mase, a starost je 18 mjeseci i više i meso mladih krava) i meso brava, koje se dodaje u pojedinim krajevima, što je stvar tradicije, a ne obaveze…recept-koliko prefiksa (sarajevski,banjalučki,leskovački,visočki), toliko i recepata…uvijek tu ide meso prednje četvrti, iskošteno i oslobođeno od većih tetiva i krvnih sudova, normalno, bez žlijezda…tradicija moga kraja (mislim da je tako svugdje gdje se majstori ozbiljno bave ćevapom) je u tome da to meso mora biti „zrelo“, „odležalo“, ili, stručno rečeno, takvo da su u njemu završene sve postmortalne promjene i da ono nije više mišićje, nego meso u punom smislu te riječi…dakle, stručno omamljena životinja, dobro iskrvarena, na vrijeme eviscerirana (izvađeni unutrašnji organi)i propisno ohlađenog trupa, do +4 *C u dubini buta…majstori moje regije, po krupnom mljevenju mesa i loja (količina ovisi o tome koliko je meso prožeto masnoćom, dakle dobro oko) (rešetka 15-20 mm dodaju osnovne začine koji idu u ćevap,vodu-sitni led, čija količina ovisi o zrelosti mesa (tu pomaže iskustvo), dobro izmješaju sve to, pazeći da masa pri mješanju nikako ne pređe 10 *C i ostave na daljem zrenju još 24 sata na temperaturi do +4 *C…naredni dan se smjesa melje na „sitnu šajbu“ 4-5 mm, još jednom se stavi u mješalicu (najbolje protivstrujnu, a ne sa lopaticama, one muljaju masu i griju istu)… poslije toga se masa smiri i rashladi opet na +4 *C (kroz par sati), te se onda oblikuje, bilo u pločice (kao banjalučki) ili komadno, kao sarajevski ćevap… ovo je, otprilike, odgovor za TECHNOLOGIST-a, zašto mu se, možda, ćevap skupi pri termičkoj obradi… neka pokuša… a i samo pečenje ćevapa je umjetnost, priča za sebe…