Od 2012. površina na kojoj se uzgaja organska hrana u Srbiji je udvostručena, na 13.400 hektara, broj proizvodjača je povećan više od šest puta i to sa 1.061 na 6.153, a izvoz je porastao sa 3,77 miliona na 23,1 milion evra, saopšteno je danas iz NALEDA. Ipak, samo 0,4 odsto obradivih površina se koristi za organsku proizvodnju što je mnogostruko manje nego kod naših komšija iz EU (Austrija 21,3 odsto, Hrvatska 6,1 odsto, Bugarska 3,2 odsto), a razlog za to su, kako je saopšteno, prepreke u propisima i nedovoljna podrška. NALED i udruženje Agro klaster Srbije zato tokom decembra organizuju javnu kampanju „Mesec organske hrane“ kako bi pružili priliku proizvodjačima, potrošačima i njihovim asocijacijama, predstavnicima relevantnih institucija i stručnoj javnosti da ponude rešenja za unapredjenje uslova za proizvodnju organske hrane u Srbiji.

„Cilj nam je da kroz dijalog javnog i privatnog sektora zajedno dodjemo do najboljih rešenja za probleme sa kojima se susrećemo. U Srbiji dominiraju mali proizvodjači sa prosečnom veličinom poseda od pet hektara što je tri puta manje u odnosu na prosek EU. Kako su najčešće registrovani kao poljoprivredna gazdinstva, propisi ih bez opravdanog razloga ograničavaju na proizvodnju niskog stepena prerade, što naše poljoprivrednike čini nekonkurentnim“, rekao je predsednik Upravnog odbora Agro klastera Miloš Janjić. To udruženje su inače 2017. formirali Produktna berza Novi Sad, Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd i Univerzitet Educons Sremska Kamenica.

Organska hrana se uzgaja bez veštačkih djubriva, sintetičkih pesticida, GMO i hormona uz strogo ograničenu i kontrolisanu upotrebu antibiotika, sa ciljem očuvanja zdravlja i životne sredine. Zbog ovih preduslova, kako je ukazano, vreme potrebno za konverziju zemljišta pre početka organske proizvodnje traje dve do tri godine što stvara dodatni problem jer onemogućava proizvodjačima da zakupe državnu zemlju jer su rokovi zakupa kraći. „Ključ uspeha u jačanju konkurentnosti leži u sistemu podsticaja koji je potrebno prilagoditi potencijalu i potrebama organske proizvodnje. Takodje, imajući u vidu postojeće kapacitete inspekcije za kontrolu organske hrane, tržište Srbije je veoma ranjivo na pojavu nelojalne konkurencije i lažnih organskih proizvoda koji mogu da naruše poverenje potrošača“, rekao je konsultant za ekonomska i pitanja dobre uprave u NALED-u Dušan Vasiljević.

„Mesec organske hrane“ deo je četvorogodišnjeg Projekta javno-privatnog dijaloga za razvoj koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID), a sprovodi NALED u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike. Tokom javne kampanje, svi zainteresovani mogu da dostave predloge i uključe se u dijalog putem sajta www.jpd.rs i na okruglim stolovima u Selenči 5. decembra, Užicu 12. decembra i Valjevu 17.decembra.