Srbija se odrekla dogovorne ekonomije pre 20-30 godina, a sada se ponovo meša i dogovara sa primarnim proizvođačima o subvencijama i cenama.
U poljoprivredi Srbije nema sistemskih zakona koji dugoročno uređuju tu granu privrede, već se sve rešava uredbama, dogovorima, pa bi i sada država trebalo da se umeša i sa mlekarama dogovori otkup viška mleka od domaćih proizvođača i isuši ga za robne rezerve, umesto što subvencioniše konditore da oni odustanu od uvoza i preuzmu to mleko, napominje agroekonomista Milan Prostran.
On je za Betu rekao da se Srbija odrekla dogovorne ekonomije pre 20-30 godina, a sada se ponovo meša i dogovara sa primarnim proizvođačima o subvencijama i cenama. “Kada se već meša u poljoprivredu, država bi trebalo da otkupi viškove mleka na tržištu, isuši ga u mleko u prahu i odloži u robne rezerve, umesto što nudi konditorima subvencije da oni ugovore sa tri mlekare, koje se u Srbiji bave sušenjem mleka, otkup potrebnih količina i da odustanu od uvoza”, rekao je Prostran.
Vlada Srbije donela je pre nekoliko dana uredbu kojom je utvrđena interventna mera podrške proizvođačima konditorskih proizvoda za otkup mleka u prahu domaćeg porekla, od 710 dinara po kilogramu, pri čemu ukupna vrednost državne podrške iznosi 500 miliona dinara. Prostran je rekao da ne razume kako će se iz raznih krajeva Srbije višak mleka razvoziti u tri mlekare, a da je još nejasnije kako motivisati konditore, kao samostalne privredene subjekte da odustanu od već uhodanog uvoza, verovatno jeftinijeg mleka u prahu nego na domaćem tržištu.
Podsetio je da je predsednik države prošle godine zbog straha od nestašice osnovnih namirnica dao nalog da se uveze mleko u prahu. Tada je Imleku data dozvola da za robne rezerve uveze 3.000 tona mleka iz Poljske, a Laktalis oko 6.000 litara iz Češke, tokom tri meseca.
Tokom 2021. godine u Srbiju je uvezeno 3.249 tona mleka u prahu, a za osam meseci prošle godine količina uvezenog mleka u prahu se više nego udvostručila – na 7.077 tona. Za to je plaćen trostruko veći iznos, ukupno 27,9 miliona evra.
Prostran je rekao da država sada sa proizvođačima o mnogim pitanjima dogovara, pregovara, ubeđuje, donosi uredbe i da to ne može, a da ne stvara probleme i da kada poveća subvencije jednima ne motiviše da traže i drugi. Zbog toga su, kako je rekao, potrebni sistemski zakoni da bi se unapred znalo sa čime proizvođači mogu da računaju.
Beta