Strah od rasta cene hleba trenutno je svetski fenomen i nije srpski stručnjaci za poljoprivredu jedini koji pozivaju da se u tom sektoru napusti liberalni koncept.
Austrijski mlinari očekuju da problem bude rešen „nekim oblikom regulacije“, a Belgijance je opravdanost paničnih izjava o toj temi opet podelila na frankofonske proizvođače i flamansku administraciju.
Ma od kuda da se javljaju, mlinari i pekari skreću pažnju javnosti na svetsko tržište žitarica, na kome će se odlučiti brzina i visina podizanja cene hleba.
Oštra zima i suša u Evropi, odavno nezapamćena suša u SAD, poplave i suša u Rusiji odgovorni su što pad cena hrane, koje su od 2008. godine konstantno na visokom nivou, ove godine neće biti nastavljen.
Organizacija UN za hranu i poljoprivredu FAO koncem prošle nedelje je saopštila da su, posle tri meseca pada, cene hrane na svetskom tržištu u julu porasle šest odsto i da se taj rast posebno ima zahvaliti ceni žitarica i šećera.
Da ipak umiri svetsku javnost, i inače pogođenu već predugo trajućom svetskom ekonomskom krizom, FAO je podsetio da su cene hrane još ispod rekordnog nivoa iz februara 2011. godine, dok je FAO indeks za žitarice doduše takođe u julu porastao 38 odsto, ali je još 14 poena ispod rekordnog nivoa iz aprila 2008. godine.
Mesta za paniku nema, ali bi pogrešni odgovori na postojeću situaciju mogli da prouzrokuju još jednu krizu, poručuje FAO. Za rast cena žitarica neposredno je odgovorna desetkovana proizvodnja kukuruza u SAD i pšenice u Rusiji.
Prognoze za te dve kulture u te dve velike države neprekidno se smanjuju. Zato je cena kukuruza u julu porasla 23 odsto, a cena pšenice za 19 odsto.
Svi su ključni svetski mediji ovih dana preneli poziv Ujedinjenih nacija Vladi Sjedinjenih Američkih Država da privremeno ukine podsticaje za proizvodnju biogoriva etanola na koji se troši oko 40 odsto američke proizvodnje kukuruza kako bi se svetskom tržištu žitarica, piše u komentaru za Fajnenšel Tajms direktor FAO Žoze Grazijano da Silva, obezbedio predah.
Jer, situacija sa cenom pšenice ne bi bila tako upozoravajuća da tu cenu za sobom ne vuče rastuća cena kukuruza. Iako je sličnim zahtevima pritisnuta i sa domaćeg terena, pa i od predstavnika najviših američkih zakonodavnih tela, Vlada SAD uverava da mere koje se od nje traže ne bi dale velike rezultate nego bi još izazvale ekološke troškove i podigle cenu nafte na svetskom tržištu.
SAD obezbeđuju oko 40 odsto svetskih potreba za kukuruzom i petinu potreba za pšenicom. Ta je država ove godine žrtva najveće suše zabeležene u poslednjih pola veka, dok tako sušan juli kakav je bio ovogodišnji nije imala za poslednjih 117 godina. Od 50 američkih saveznih država, 20 su proglašene oblastima pogođenim katastrofom.
Prema poslednjim prognozama, rod žitarica će biti smanjen i u Evropi u kojoj je naročito sušom pogođena Španija, pa će taj rod iznositi oko 276 miliona tona ili bar sedam miliona manje nego prošle godine. Zato je strah da bi uobičajeni ruski izvoz pšenice ove godine mogao da izostane opravdano veliki.
Rusija je prošle godine proizvela 94,2 miliona tona žitarica i izvezla 27,15 miliona tona. Pošto je 12 odsto žitaricama zasejanih površina ove godine propalo, prema poslednjim prognozama, Rusija će ove godine imati oko 72-75 miliona tona žitarica (od toga oko 40-42 miliona tona pšenice), a za izvoz samo 12 miliona tona.
Ruski stručnjaci za tržište žitarica, koje citira Berzanski lider na ruskom jeziku, veruju da je embargo na njihov izvoz, kakav je Rusija zavela takođe katastrofalne 2010. godine, verovatan, ali da se neće dogoditi pre nego što obim tog izvoza ne dostigne 10 miliona tona. Dosad je izvezeno 2,5 miliona tona. Dakle, embargo se ne može očekivati u mesecima koji neposredno dolaze.
izvor: Danas