Mraz proteklog vikenda oštetio je sve useve koji su u vegetaciji. Ratarske, povrće, voće i vinovu lozu. Portal Klima 101 bavio se razmarama šteta u vinogradima.
Hladni vazdušni front je, krećuči se od severa ka jugu zemlje, zahvatio najznačajnija vinogorja Srbije u noći 20. aprila. Iznenađujuće hladno aprilsko jutro i pojava radijacionog, niskog poznog prolećnog mraza u dobrom delu Srbije ugrozila je voćarsku, vinogradarsku, a delom i povrtarsku proizvodnju.
Od naleta hladne vazdušne mase-mraza velika oštećenja pretrpela je i vinova loza u delu Vojvodine i Centralne Srbije.
Karakteristika ovog prolećnog mraza bila je dugotrajnost (trajao je 4-6 sati u zavisnosti od lokaliteta) i intenzivnost (temperature su varirale od -2 °C do -4 °C). Mraz koji je zahvatio vinovu lozu ovog vikenda bio je neobično jakog inteziteta, sa temperaturama između -2 °C i -4 °C u zavisnosti od lokaliteta, što je pogubno za čokote koje su u tom trenutku, usled ranijeg otpočinjanja vegetacije, razvile sočne zelene lastare pune vode.
Takve slike nisu tipične u Srbiji, gde pojava poznog prolećnog mraza retko kada dovodi do ovako ozbiljnih oštećenja na vinovoj lozi, za razliku od pojedinih vrsta voća poput oraha, badema, kajsije… Razlog ovakvih oštećenja je veoma rano otpočinjanje vegetacije usred natprosečno visokih srednjih dnevnih temperatura tokom marta i aprila. Kako je biološka nula za vinovu lozu 10°C (suma efektivnih temperatura na kojoj vinova loza započinje svoj godišnji razvoj) ostvarena krajem marta i tokom prve dekade aprila, u momentu pojave mraza na većini sorti lastari su dostigli porast od 15-20 cm.
Iako su u pitanju neobične, pa i nesvakidašnje okolnosti, to ne znači da su one nepoznate od ranije struci – niti da su sasvim u potpunosti neočekivane za ovo doba godine.
Drugim rečima, ovakvi rizici postoje, i po aktuelnim modelima može se očekivati da oni budu sve veći, zato što klimatske promene uzrokuju veću promenljivost i nestabilnost vremenskih pojava. Ovaj rizik po srpske vinograde se, štaviše, već nalazi i u aktuelnim planovima Republike Srbije u borbi protiv posledica klimatskih promena. Kako se navodi u Programu, radi zaštite vinogradarske proizvodnje od posledica klimatskih promena, potrebno je zaštititi čokote od mraza tzv. aktivnim merama: orošavanjem, zagrevanjem i mešanjem vazduha kada je to neophodno, ali pre svega pasivnim merama, odnosno pravilnim odabirom lokaliteta za podizanje vinograda, izborom sortimenta, adekvatnom primenom svih ampelotehničkih mera.