Aflatoksini su otrovne materije, koje su produkt metabolizma gljivica Aspergillus flavus i A. parasiticus. Spadaju u najsnažnije poznate kancerogene materije prirodnog porekla. Osim toga, mogu da izazovu mutacije DNK i nakaznost ploda.

Ove gljivice se najčešće razvijaju na kikirikiju, orašastim plodovima, suvom voću i žitaricama, a od žitarica najviše napadaju kukuruz. Usevi su naročito podložni ako su tokom rasta i zrenja bili izloženi velikim oscilacijama temperature i vlage ili ako su uskladišteni uz visoku temperaturu i vlagu. Važno je napomenuti da veštačkog leka protiv aflatoksina i ostalih mikotoksina nema. Oni su čak otporni i na termičku obradu i ispiranje, pa tako prelaze u mleko i ostale prehrambene proizvode.

Oni se mogu ukloniti iz hrane samo prirodnim adsorbensima kao što su zeolit i zelena glina, koje treba preventivno pomešati sa hranom.

Prema najnovijim istraživanjima, neke bakterije mlečnog vrenja mogu ukloniti značajan procenat mikotoksina iz mleka. Najveći uspeh je postignut uz pomoć bakterije Bacillus subtilis soj UTB 1, koji je izolovan sa plodova iranskih pistaća. Svojim metabolitima može potpuno da zaustavi rast i razvoj gljivice, pa čak i da razgradi sam aflatoksin. Antifugalna supstanca, nazvana bacilomicin D, može potpuno da zaustavi rast micelije, sporulaciju i klijanje spora gljivice Aspergillus flavus u dozi od 200-400 mikrograma po jednom gramu težine parazita. Pod njegovim uticajem dolazi do razgradnje i perforacije ćelijskog zida i ćelijske membrane na hifama i sporama, a može da razgradi i citoplazmu i ćelijske organele. Zbog svega toga, možemo zaključiti da se metaboliti bakterije Bacillus subtilis soj UTB 1 mogu koristiti u biokontroli protiv aflatoksina i aflatoksigenih gljivica tokom skladištenja hrane.

Autor: Dragomir Radić, dipl. inž. polj.