Kupci više neće morati da odlučuju da li da kad krenu u nabavku ponesu lupu kako bi mogli da pročitaju sastav proizvoda ili da kupuju „na slepo“, niti će morati sa posebnom pažnjom da čitaju etiketu, a da pritom i dalje nisu sigurni da li je sve baš tako kako na pakovanju piše.
Novi Pravilnik o označavanju i reklamiranju hrane Ministarstva poljoprivrede stupio je na snagu još krajem prošle godine, a pojedine odredbe koje se odnose na podatke o nutritivnoj vrednosti i sastojcima koji mogu da izazovu alergije, primenjuju se od 1. januara. Prvi proizvodi sa novim deklaracijama se već nalaze na rafovima trgovina, a proizvođačima je dat prelazni period od 18 meseci da se prilagode promenama ambalaže, dok će roba sa starim deklaracijama moći da se prodaje do isteka roka.
U Merkatoru kažu da su deklaracije već izmenjene na nekim njihovim robnim markama koje se u prodaji nalaze od početka ove godine, ali da će se promene postepeno uvoditi, jer dosta robe u starim pakovanjima stoji na lageru.
Direktorka kvaliteta i održivog razvoja kompaniji Delez Srbija, Katarina Boškovi, ističe da je ostavljeno dovoljno vremena da se potroši stara ambalaža kako se ne bi stvarali dodatni troškovi.
– Za nove proizvode koji se razvijaju i ulaze u asortiman, deklarisanje se vrši prema zahtevima novog pravilnika, dok se za postojeće proizvode stara ambalaža postepeno menja – objašnjava Boškovićeva i napominje da su najvidljivije izmene koje se tiču veličine slova, oznaka roka trajanja i mogućih alergena.
Pravilnik predstavlja jasan i koncizan dokumenat čiji su osnovni principi preuzeti iz Evropskog zakonodavstva, gde su konkretizovane obaveze proizvođača, ali i onih koji hranu kontrolišu, objasnila je za Danas Saška Biorčević, savetnica u Privrednoj komori Srbije.
– Osnovni cilj je da se omogući slobodan protok hrane bez trgovinskih barijera, a istovremeno obezbedi viši nivo zaštite potrošača – istakla je Biorčevićeva i dodala da se u ovoj godine očekuje usaglašavanje i dela o nutritivnim i zdravstvenim izjavama, za šta je zaduženo Ministarstvo zdravlja.
Udruženja potrošača slažu se da će po novom pravilniku deklaracije potrošačima biti jasnije i čitljivije, te će na osnovu istinitih informacija moći da izaberu najkvalitetniji proizvod za novac kojim raspolažu. Takođe, jasnim pravilima dobija se instrument kojim će moći da se kazne nesavesni proizvođači. Međutim, Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, iako novodoneti pravilnik pozitivno ocenjuje, ipak sumnja u efikasnu kontrolu njegovog sprovođenja.
– Usaglašenost sa evropskim standardima i regulativom povoljno će uticati na izvoz domaćih proizvoda, ali se uvek postavlja pitanje koliko ćemo mi poštovati pravila. Inspekcije i sve službe zadužene za nadzor moraće da rade svoj deo posla – kazao je za Danas Papović i dodao da „ako se pravila budu kršila, mi ćemo opet dokazati ko vara a ko ne, i pozvaćemo potrošače na bojkot nesavesnih proizvođača“.
Podsećajući na prošlogodišnju aferu sa „sokovima bez voća“, on je naglasio da takva obmanjivanja kupaca ubuduće neće biti moguća.
– Neko je davno izlobirao da slika voća stoji na sokovima, i potrošači su ubeđeni da je samo onaj koji ima sliku voća na ambalaži pravi voćni sok. Proizvođači su godinama to zloupotrebljavali i naša istraživanja su pokazala da 50 odsto proizvoda nije imalo deklarisanu količinu voćnog sadržaja u sokovima ili nektarima. Novi pravilnik omogućava da potrošač jasno bude obavešten o karakteristikama proizvoda koji kupuje – istakao je Papović i dodao da imamo uslove da sa „Evropom budemo na „ti“, ali to moramo da uradimo bez balkanskih prevara.“
Slično mišljenje deli i Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača, mada upozorava da se zaštiti prava potrošača mora prići sveobuhvatnije.
– Ukoliko hoćemo da pratimo savremenu svetsku regulativu, treba preispitati da li su se stekli uslovi da se donese jedan potpun zakon koji bi regulisao sva prava i pitanja koja se tiču potrošača, naročito posebnih grupa – kazao je Bogosavljević i nastavio da o mnogim spornim pitanjima nije još ni otvoren dijalog o pravom stanju i potrebnim merama. On je kao primer oblasti koja tek treba ozbiljno da se zakonski uredi naveo genetski modifikovane proizvode koji se, po sadašnjem zakonu, mogu naći u namirnicama.
Šta je propisano Pravilnikom
Pravilnik vrlo precizno definiše obavezu i način deklarisanja. Potrošači će moći lakše da vide i čitaju deklaraciju jer je utvrđena veličina slova na njoj, ali je i precizirano i šta je vidno polje i šta se podrazumeva pod čitljivošću. Obavezno je navođenje hemijskog izvora vitamina i minerala u spisku sastojaka, i jasno su formulisane alergenske izjave i njihova čitljivost, uz dodatno naglašavanje drugačijim fontom, stilom ili bojom pozadine, tako da se vidno razlikuju od ostalih sastojaka sa spiska. Propisano je i jasnije definisanje roka trajanja hrane, a i veliki broj upozorenja koja moraju stajati na ambalaži proizvoda koji sadrže kofein ili slične sastojke.
Napitak od ekstrata nije „voćni sok“
– Novi pravilnik o deklarisanju veoma detaljno propisuje način korišćenja reči, podataka, slovnih oznaka, naziva robe ili trgovačke marke, slikovnih prikaza ili simbola. Tako korišćenje slike voća na boci povlači obavezu označavanja količine tog voća u sadržaju napitka, kao i odgovarujući naziv proizvoda koji zavisi od sadržaja i količine određenih sastojaka. U slučaju da se koristi slika voća, a da ono nije zastupljeno ili da nije označeno u kom se procentu nalazi u tom piću, može se smatrati da se radi o neistinitom ili nepotpunom oglašavanju, odnosno o povredi pravila o deklarisanju – objasnila je za Danas Vera Despotović, viša savetnica u oblasti tržišnog nadzora Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine.
Autor: I. Nikoletić
Izvor: Danas.rs