Stručnjaci procenjuju da će u ovoj godini cene ratarskih proizvoda biti povoljne za naše poljoporivrednike. Međutim, za solidnu zaradu neophodan je i dobar rod, ali agronomi za sada ne mogu da predvide koliko će priroda biti naklonjena ratarima.
„Cene primarnih ratarskih proizvoda obećavaju solidnu zaradu paorima. Na to upućuju tanki svetski bilansi pšenice, kukuruza, soje i ostalih strateških ratarskih kultura. Razlog za to je letošnja katastrofalna suša“, kaže direktor novosadske Produktne berze Žarko Galetin.
„Suša kao elementarna nepogoda dovela je do toga da da su bilansi i kod nas i na svetskom nivou ozbiljno ugroženi. Praktično, imamo velike podbačaje prinosa, kod kukuruza od 45 procenata, a kod soje u odnosu na 2011 godinu 42 odsto. Tako narušeni bilansi proizveli su veliki rast cena u drugoj polovini prošle godine. Uskoro se očekuje nastavak rasta cena žitarica“, predviđa Galetin.
„Svi relevantni pokazatelji na medjunarodnim tržištima, ali i kod nas pokazuju da će na prelazu izmedju prvog i drugog kvartala ove godine imati rast cena žitaruca. Razlog za to biće male zalihe pšenice kukuruza i soje u svetu“, zaključuje on.
„Nakon suše i slabih prinosa, naš kukuruz se lane suočio i sa aflatoksinom. Međutim, sumnja u kvalitet kukuruza otklonjena je i ratari ove godine treba da ga seju, jer će na njemu zaraditi“, tvrdi direktor Udruženja „Žita Srbije“ Vukosav Saković.
„Preporuka našim proizvodjačima je da seju kukuruz, a Udruženje žita Srbije će im obezbediti izvoz i najbolje cene na tržištu“, tvrdi Saković.
S druge strane, i agronomi veruju u to da će ratari smoći snage da poseju dovoljne količine žitarica i industrijskog bilja. Kada je reč o kukuruzu, njegova proizvodnja je kod nas već godinama na ustaljenim površinama, pa će, verovatno, tako biti i ubuduće, ocenjuje stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Đorđe Jocković.
„Kolike će te površine biti, zavisi od mnogo činilaca. Međutim, želim da istaknem da se površine pod kukuruzom već godinama kreću oko milion dvesta do milion trista hiljada hektara. Ove godine očekujemo da kukuruz zauzme milion i 250 hiljada hektara što će biti dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz“, ocenjuje Jocković.
Kada je reč o vremenskim prilikama, za razliku od ekonomskih, njih je znatno teže predvideti. Kod jarih useva, pogotovo kod kukuruza, prinos bitno zavisi od zimskih padavina, pa još ima vremena da se vidi koliko će vlage biti narednh meseci. Međutim, već od marta počinju savetovanja, koja organizuju mnoge semenske kuće, gde će biti utvrđena i preporučena optimalna agrotehnika za konkretne agroekološke uslove.
Izvor: RTV (Stevan Davidović)