Da li se isplati proizvodnja lešnika u Srbiji? Kako se to radi, kolika su ulaganja, a kolika zarada, i ko se sve upušta u taj posao?

„Lako je napraviti, treba to prodati“, bolna je činjenica savremenog biznisa koje su svesni svi oni koji razmišlјaju o pokretanju neke zanatske, polјoprivredne ili industrijske proizvodnje. Ali, s jednim proizvodom nije tako – lako ga je i napraviti i prodati.

Za lešnik je potrebno samo nešto para (i znanja) i naravno-strplјenje. A opet, u Srbiji je proizvođača toliko malo da se 90 odsto lešnika uvozi.

Zašto je leski (lešnik je ime ploda, bilјka je leska) tako malo, nije valјda da smo toliko lenji? Pa, najverovatniji razlog je što lešnik ipak ima jednu manu – spor povrat kapitala. Da leska počne da vraća uloženo s početka, potrebno je šest do osam godina godina, a za pun rod, koji konačno donosi profit, potrebno je čekati čak do desete ili jedanaeste godine. Onda dolazi period „slasti“, jer leska rađa i više od pedeset godina.

Dobra stvar u svem ovom čekanju je što je lešnik stabilna roba, i cena i potražnja ne osciliraju previše tokom dužeg perioda. Zato se s njime može računati da dug rok.

Stanje kod nas-prednjači Vojvodina

Prema procenama Ministarstva polјoprivrede, trenutno se u Srbiji pod zasadom leske nalazi 1.000 – 1.200 hektara. Stari su u proseku 4 do 5 godina, sa prosečnom gustinom sadnje od 600 sadnica po hektaru (400-1.200 sad/ha) i prinosom od 7 do 10 kilograma po stablu. Na osnovu ovakvih podataka godišnja proizvodnja lešnika u lјusci je oko 4.000 do 5.000 tona, a najveći zasadi se nalaze u: Šidu (137 ha), Pećincima (111 ha), Kuli (107 ha), Šapcu (71 ha), Deču/Crvenki (58 ha) i u Vršcu (51 ha). Polovina podignutih zasada je pod kvalitetnim italijanskim sortama koje se koriste u industrijskoj proizvodnji, dok je druga polovina pod krupnorodim turskim sortama koje se koriste za jelo i domaće kolače, podaci su Ministarstva polјoprivrede.

Naravno, nije sve idealno. Računica je sledeća: oko 12.000 evra košta zemlјa, pa do 1.000 do 2.000 evra godišnjeg ulaganja u održavanje zasada (korov, prskanje, rezidba…).

Tu se ne računaju mašine, koje se u početku iznajmlјuju po potrebi ili koje će vremenom zatrebati: usisivač 4.000-5.000 evra, sušač je 7.000 evra, polovni vinogradarski traktor 2.500 evra, frezer 500 evra…

Matematiku „sadnica puta rod, puta evra po kilogramu i eto love“, kvari i poseban, a obavezan, trošak navodnjavanja. A tu je cena prilično elastična. Ako za vodu morate da bušite „bunar“ od 50 metara, koštaće vas 2.500 evra, ako idete na 100 metara, cena se duplira, a onda da bi razvukli creva i postavili sistem „kap po kap“, to je još 1.200 evra.

Trošak koji nam odmah ne padne na pamet je i ograda, da vam zečevi i srndaći ne bi oglodali leske, narednih 700 do čak 3.000 evra minusa na listi ulaganja. I tako dalјe, i tako dalјe…

Matematika proizvodnje-koliko šta košta?

Cena sadnica leske se kreće od 2 do 5 evra (za kalemlјenje sorte), ali je u najvećem broju slučajeva oko 2-2,5 evra. Ako ste ozbilјni u proizvodnji, kupićete kvalitetne sertifikovane sadnice jer onda znate tačno šta ćete dobiti (za 10 godina). One su naravno skuplјe.

Rekli smo, po hektaru ih dođe 450 do 650, ali više sadnice ne znači garantovano i veći prinos, jer leska traži prozračnost i sunce.

U punom rodu, prinos po jednom stablu iznosi oko 8 do 12 kilograma, od čega 50 do 60 odsto otpada na lјusku. Prinos lešnika po hektaru iznosi od 2,2 do 3,6 tona po hektaru, zavisno od brojnih faktora. Na svetskoj berzi cena lešnika u lјusci trenutno je, u maju ove godine, 2,65 evra po kilogramu. Na domaćem tržištu se na veliko lešnik u lјusci trenutno otkuplјuje po 1,4 evra po kilogramu a jezgro na malo kreće se od 4,8 do 8,1 evra po kilogramu.

Množenjem ovih brojki završava se „matematika“ kod većine onih koji razmatraju ulazak u biznis s lešnikom. Ali, daleko je to od pravog troška i profita.

A prava ukupna investiciona ulaganja mogu ići od 4.000 pa sve do 12.000 evra po hektaru, upozoravaju iskusni uzgajivači, a u godini punog roda prihod može dostići i 15.000 evra po hektaru, ali biti i manje od polovine te sume.

Isplativost leske, naglašava prof. dr Čedo Oparnica sa Katedre za voćarstvo Polјoprivrednog fakulteta u Zemunu, je i u činjenici da pet hektara pod njom zadovolјava sve finansijske potrebe četvoročlanog domaćinstva, ali za pravu proizvodnju za industriju je potrebno minimum deset hektara.

Kome sve to prodati?

Ima li tržišta za vaše lešnike? To pitanje se u Srbiji, ali i u Evropi, još dugo neće postavlјati. Najveći evropski proizvođač je Italija, a izvoznik u Evropu svetska lešnik-velesila Turska (75 odsto proizvodnje). Čak i italijanski konditori uvoze lešnik za svoje potrebe. Što se nas tiče, tek je tu rupa u potrebama. Srbija uvozi 90 odsto lešnika, što je vrednost od gotovo 7 miliona evra.

Situacija sa brojem proizvođača se uvećala prethodnih desetak godina, poslednjih nekoliko pogotovo, čemu je doprinelo angažovanje stranih kompanija u potrazi za kooperantima, ali i pomoć države u vidu državnih dotacija za nove zasade. Tako je kompanija Ferero, proizvođač popularne „nutele“, najavila da će do 2020. godine proširiti u Srbiji zasade lešnika čak 10 puta. Krenulo se kupovinom polјoprivrednog dobra „Aleksa Šantić“ u istoimenom vojvođanskom selu. A samo ta kompanija kupi četvrtinu svetske proizvodnje lešnika.

Problematična konkurencija iz Turske

U Udruženju proizvođača lešnika se žale da domaći kvalitetniji lešnik guši slobodan uvoz lošijeg, pre svega turskog, lešnika. Problem je što razni uvoznici donose lešnik lošeg kvaliteta, koji je mnogo jeftiniji, pa obaraju cenu domaćeg lešnika. Ali tu se više ništa ne može, jer Srbija je potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom i omogućila joj „nelojalnu konkurenciju“.

Drugi „teškaš“ je domaći Svislajon Takovo, kome je samo da bi zadovolјio svoje preradne kapacitete potreban rod sa najmanje 7.000 hektara pod lešnikom. A konditora imamo još.

Dobru perspektivu je prepoznala i država, pa su subvencije za podizanje novih zasada povećane u 2017. godini na povraćaj sredstava po investiciji 50-65% .

Prodati lešnik nikada nije bio problem, bilo da ga prodajete na veliko otkuplјivaču, ili na malo za prodavnice zdrave hrane ili za tezge na pijaci.

Prilikom izbora kome prodati lešnik, uzmite u obzir i iskustva drugih, da se ne bi desilo da vaš lešnik samo prodate, ali i ne naplatite.

Ovako se za kilogram očišćenog lešnika dobije 800-900 dinara (najviše je ovih godina bilo 1.000 dinara), i može da se uloži u novi ciklus proizvodnje.

Kada su u pitanju subvencije za ovu vrstu proizvodnje, možete računati na sledeće podsticaje: