S obzirom na to da su poplave zahvatile oko 10 odsto obradivih površina u Srbiji, procena je da direktna šteta iznosi oko pola milijarde evra.

Kako piše „Danas“, zavisna šteta, odnosno gubitak poljoprivredne mehanizacije, ekonomskih objekata, gubitak osnovnog stada u stočarstvu, bilo zbog poplave, bilo zbog klizišta, višestruko je veća, a zavisiće od procena opštinskih komisija.

I konačno, imaćemo i indirektne gubitke koji će nastati u sledećoj i narednim godinama, zbog za sada uništenih jagoda, malinjaka, ali i voćnjaka zbog erozije, ili onih na područjima koja su bila pod vodom dubine tri do četiri metra, kaže agroekonomista Miladin Ševarlić.

Prema njegovim rečima, najpre treba omogućiti da se poljoprivrednici vrate na svoja gazdinstva, sanirati objekte i ekonomska dvorišta, da bi uopšte otpočela revitalizacija na parcelama.

„Prva kultura koja može da se obnovi je povrće, jer ima kraći period vegetacije, leguminoze, poput deteline, a zatim i kukuruz sa kraćim fazama vegetacije. Međutim, dugoročnije štete nanete su voćnjacima i u stočarstvu, koje je teško obnoviti“, dodaje Ševarlić.

„Veliki broj grla je uginuo, i treba videti da li stoku koja je iseljena sa tih područja treba vraćati nazad, u ekološki problematično okruženje, ili treba organizovati zajedničku ispašu u brdsko planinskom području na više od 800.000 hektara praznih pašnjaka koje imamo“, navodi on.

On takođe naglašava da, kako bi se izbegle dugoročnije štete u narednim godinama, u obnavljanju onoga što je uništeno treba se upravljati po evropskim standardima.

„To znači da kada se radi o stočarskim objektima, ni u kom slučaju ih ne treba graditi na stari način, nezavisno imamo li takvo zakonodavstvo ili ne. Treba ispoštovati sve standarde, uključujući i one o dobrobiti životinja, kako ne bismo za par godina morali da prepravljamo i gradimo iznova“, zaključuje Ševarlić.

Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede, kazao je za „Danas“ da će se precizno znati kolika je štete u agraru tek kada komisije lokalnih samouprava realno procene svako gazdinstvo ponaosob.

„Komisije treba da naprave poimence spiskove ko je šta izgubio, kako bi se realno sagledalo ko je najviše ugrožen, i prvo se tim poljoprivrednicima pomoglo, a zatim i onima koji su imali manje štete. Vojvodina je sačuvana, i delovi Srbije, a ima krajeva, poput okoline Čačka gde su neki atari potpuno uništeni, dok su drugi dobro prošli“, podseća on.

„Ukoliko imamo preciznu sliku gubitaka, sačuvaćemo sva ta domaćinstva i gazdinstva, jer ima onih koji su živeli od poljoprivrede, a uništena im je i imovina, kuće“, ističe Cvijanović.

Novo zasejavanje iziskivaće, kaže on, nove troškove, ukoliko proizvođači ne dobiju od države besplatno seme. Takođe, neizvestan je i kraj godine, jer hibridi koji se budu sejali imaju mnogo manji prinos, a sazrevanje će zavisiti od toga da li je jesen sunčana ili kišovita.

„Oni kojima je ostalo stoke, a stočna hrana poplavljena, moći će da proizvedu samo toliko da prežive“, dodao je Cvijanović.

Slavoljub Maksimović, direktor Instituta za zemljište, naglašava da pre svega treba identifikovati parcele koje su poplavljene, a zatim što pre uraditi analize zemljišta na njima, ali i onima sa kojima se graniče, u neposrednom okruženju.

„Institut već radi proveru uzoraka zemljišta u saradnji sa Upravom za zemljište Ministarstva poljoprivrede. Poplavama je zahvaćeno oko 90.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, a uzorke uzimamo tamo gde se voda povukla, tamo gde nije, sačekaćemo nekoliko dana. Još ima terena gde se ne može prići, poput Obrenovca, Lazarevca, Smederevske Palanke“, kaže Maksimović.

On dodaje da se provere rade po ubrzanom postupku, bržim metodama, a da će Institut sa srodnim stručnim službama nastaviti naknadna istraživanja. Sama analiza uzorka traje do sedam dana.

„Kada je poplava u pitanju, analize zemljišta su nešto ozbiljnije, proverava se naneta količina teških metala, pesticida, organogenih razređivača. S obzirom na to da mi vršimo redovna istraživanja poslednjih nekoliko godina u okruženjima oko energetskih postrojenja, kao što su Obrenovac, Kolubara, Lazarevac, imamo sliku gde je moglo da dođe do izmena sastava zemljišta“, objašnjava Slavoljub Maksimović i dodaje da će rezultati pokazati koliko i kojih teških metala ima u zemljištu, i da li je za njihovo otklanjanje potreban poseban program mera.