Španski poljoprivrednici izborili su se za svoja prava nakon nekoliko nedelja protestvovanja u brojnim gradovima te zemlje. Blokirali su ulice, rasipali povrće po ulicama, čak su se sukobili sa policijom. Nakon svega, njihova vlada odobrila je niz mera koje će im jamčiti da svoje proizvode neće morati da prodaju po niskim cenama
Tamošnji sindikat UPA (Unión de Pequeños Agricultores y Ganaderos), koji predstavlja male proizvođače, upozoravao je kako su im prosečni prihodi prošle godine pali za devet odsto, a zbog rasta troškova proizvodnje i pada otkupne cene proizvoda. Tvrde kako cenu ruše veliki trgovački lanci i tako ih dovode u neodrživo stanje.
Nakon svega, njihova vlada odobrila je niz mera koje će im jamčiti da svoje proizvode neće morati da prodaju po niskim cenama, piše Reuters.
Prema predloženom zakonu, kupoprodajni ugovori trebali bi da se indeksiraju do troškova proizvodnje, čime se osigurava da poljoprivrednik ne mora da proda svoje proizvode po niskoj ceni i time bude na gubitku, stoji u izjavi ministra poljoprivrede Luisa Planasa.
Mere imaju za cilj da pruže farmerima više moći i potencijala u pregovorima sa supermarketima i velikim distributerima.
Cilj zakona je ograničiti sniženje cena ispod troškova proizvodnje u trgovačkim centrima, a što će biti moguće samo u uslovima kada proizvodu istekne rok trajanja. “Postoji jasna neravnoteža u lancu proizvodnje hrane, vladin cilj je da vrati ravnotežu između svih veza i osigura transparentan sistem. Verujemo da je moguće da ne dođe do povećanja troškova za potrošače, ali da poljoprivrednici za svoje proizvode dobiju pravedniju cenu”, rekao je Planas.
Protesti u Španiji deo su šireg obrasca nezadovoljstva u čitavoj Evropskoj uniji. Poljoprivrednici iz Belgije, baltičkih zemalja, ali i drugih država, protestvovali su prošle nedelje u Briselu, gde su čelnici EU dogovarali sedmogodišnji proračun u kojem se predlaže smanjenje sredstava za subvencioniranje poljoprivrede.
U sadašnjem proračunskom okviru za razdoblje 2014. do 2020. za poljoprivredu je namenjeno 383 milijarde evra, dok je za novo proračunsko razdoblje od 2021. do 2027. Evropska komisija predložila 324 milijarde evra.
Predsednik Evropskog veća Charles Michel ”povećao” je iznos na 329 milijardi evra, što još uvek predstavlja značajan rez (za 54 milijarde evra). Odlazak Velike Britanije ostavlja veliku rupu u evropskom proračunu, a uz to su se pojavili novi prioriteti za finansiranja poput većeg ulaganja u istraživanje i razvoj, digitilazaciju, odbranu i migracije koji su poljoprivredu bacili u drugi plan.