Na nivo joda u mleku utiču brojni faktori, od kojih je glavni pokretač nivo joda u hrani koja se daje životinjama u laktaciji, za koji je dokazano da je linearno povezan sa konačnom koncentracijom joda u mleku.
Jod igra osnovnu ulogu u ishrani životinja; u mlečnim proizvodima je esencijalni mikronutrijent za razvoj fetusa i rast teladi tokom laktacije. Njegova ispravna upotreba u suplementaciji stočnoj hrani je ključna za izbegavanje prekomernog unosa i dugotrajne toksičnosti. U novoobjavljenoj studiji, istraživači su izneli faktore koji utiču na nivo joda u mlečnim proizvodima.
Bogatstvo literature podseća da su, pored jodirane soli i morskih plodova, mleko i mlečni proizvodi glavni izvori joda u ljudskoj ishrani. Na nivo joda u mleku utiču brojni faktori, od kojih je glavni pokretač nivo joda u hrani koja se daje životinjama u laktaciji, za koji je pokazano da je linearno povezan sa konačnom koncentracijom joda u mleku.
Kod ljudi, jod održava funkcionalnost štitne žlezde kroz regulaciju tiroidnih hormona; stoga su njegov unos i dostupnost važni za zdravlje ljudi. Odgovarajuće strategije suplementacije mlečnim vrstama mogu garantovati zdravstvene beneficije životinja i potrošača. Pošto postoji bliska veza između znanja o ulozi joda i njegovog pravilnog unosa ishranom, treba uložiti napore da se promoviše veća svest u populaciji. Studije kao što je sadašnja imaju za cilj podizanje svesti.
Koncentracija joda u stočnoj hrani
Vrsta i količina dodatka joda u dnevnom obroku glavni je izvor varijacije joda u mleku. Nekoliko studija takođe je pokazalo da je koncentracija joda u mleku usko povezana sa koncentracijom joda u hrani; korelacija je linearna i karakterišu je različiti efekti doza-odgovor prema hrani i prisustvu suplemenata. S druge strane, sastojci hrane pokazuju varijacije u nivoima joda. Među nekim analiziranim sastojcima stočne hrane u ovoj studiji, kukuruzna silaža i travnata silaža su pokazale najnižu koncentraciju joda po kilogramu suve materije.
Istraživači su naglasili da čak i ako je ishrana naizgled uravnotežena u smislu minerala i unos joda izgleda adekvatan, stvarna količina apsorbovanog joda možda nije. „U stvari, količina apsorbovanog joda je ‘precenjena’ u prisustvu goitrogena“, rekli su oni. Supstance goitrogena i njihovi metaboliti su organska jedinjenja koja ometaju sintezu i sekreciju tiroidnih hormona bilo ometanjem transporta joda kroz ćelijsku membranu štitne žlezde ili inhibicijom tireoperoksidaze mogu inhibirati simporter natrijum jodida, smanjujući uzimanje joda u štitnoj i mlečnoj žlezdi.
Goitrogene supstance kao što su glukozinolati (GLS), tiocijanati i nitrati, identifikovane su i okarakterisane u različitim biljnim vrstama, uključujući i one iz porodice krstaša (repica i kelj), soja, pulpa cvekle, proso, laneno seme, bela detelina i slatki krompir. Istraživanja pokazuju da u okviru iste biljne vrste koncentracija goitrogena varira u zavisnosti od specifične sorte, a tehnološki procesi kojima je usev podvrgnut, na primer, ekstrudiranje, mogu izmeniti antagonistički efekat goitrogena. Istraživači su predložili da se karakteriše sadržaj goitrogena i goitrogeni potencijal useva i sojeva koji su uključeni kao sastojci hrane i da se proceni odnos između ovih dijetetskih antagonista i konačne koncentracije joda u mleku.
Uticaj muže
Jasno je navedeno da je upotreba proizvoda na bazi joda za čišćenje sisa odgovorna za značajno veštačko povećanje koncentracije joda kod mlečnih krava. Primena jodizovanih sredstava za dezinfekciju, bilo tokom faze pre muže ili posle potapanja, ima efekte prenošenja koji rezultiraju povećanjem joda u mleku kroz apsorpciju kože. Vredi ponovo razmotriti kako sastav sredstava za dezinfekciju (npr. jodizovani naspram nejodizovanih, koncentracija joda) i njihova primena (npr. pre-potapanja naspram naknadnog potapanja, potapanja nasuprot prskanju) utiču na koncentraciju joda u mleku.
Genetska varijacija mlečnog joda
Budući da uglavnom zavisi od menadžmenta, koncentracija joda u mleku je slabo nasledna. U nedavnoj studiji objavljenoj u Journal of Dairy Science, istraživači sa Univerziteta u Padovi pokušali su da procene genetske parametre predviđene koncentracije joda koristeći podatke o mleku krava holštajn; njihovi rezultati pokazali su da je koncentracija joda nisko nasledna (0,025 ± 0,005) i da je karakteriše izuzetno nizak koeficijent genetske varijacije (1,72%). Procene su pokazale da je direktno poboljšanje koncentracije joda u mleku kroz selektivni uzgoj daleko od toga da je izvodljivo i pogodno. U trenutnoj studiji, istraživači su savetovali: „Preporučuju se dalja genetska istraživanja o mlečnom jodu i trebalo bi da se oslanjaju na tačnije fenotipove.
Koncentracija joda u mlečnim proizvodima
Generalno, na osnovu pregleda literature, istraživači su zaključili da praksa muže i industrijska prerada mogu uticati na koncentraciju joda u goveđem mleku. Međutim, u ovoj studiji, efekat tehnoloških tretmana mleka je imao manji uticaj na koncentraciju joda u mleku.
Napomenuto je: „Jednostavno poređenje različito tretiranih komercijalnih uzoraka nije optimalno za proučavanje uticaja obrade, jer je verovatno da će nekoliko drugih faktora uticati na nivo joda. Zbog toga je preporučljivo proceniti uticaj obrade na koncentraciju joda duž linije za obradu. Ovo bi omogućilo istraživačima da prate istu seriju mleka u različitim fazama prerade.
Njihovi rezultati su pokazali varijacije u koncentraciji joda u mlečnim proizvodima, uključujući maloprodajno mleko, različite vrste sireva, jogurt, koncentrate proteina i surutku. „Iako je do danas sadržaj joda dobro profilisan u maloprodajnim uzorcima mleka, baveći se efektom termičke obrade (tj. pasterizacija i UHT), sadržajem masti (tj. punomasno, poluobrano i obrano mleko), mesecom i sezoni sistem uzorkovanja i uzgoja (tj. konvencionalni, organski); Koncentracija joda u maloprodajnom mleku nije podvrgnuta standardizaciji i stoga je izuzetno varijabilna.”
Svest potrošača
U zaključku, istraživači su naglasili da potrošači moraju biti informisani o važnosti joda u ishrani i implikacijama deficita, jer se preporučena dnevna količina može postići unosom mleka i mlečnih proizvoda ishranom. Oni su istakli da njihova studija pruža važan pregled faktora koji doprinose koncentraciji joda u mleku i mlečnim proizvodima i prvenstveno ima za cilj da naučnu zajednicu upozna sa značajem ovog minerala u ishrani životinja i ljudi.
Pored toga, oni su izjavili: „Odgovarajuće oglašavanje, atraktivno i informativno označavanje i kampanje podizanja svesti najbolji su alati za širenje znanja o poremećajima povezanim sa nedostatkom. Ovo su takođe korisni načini za stimulisanje – ili održavanje konstantne – učestalosti kupovine mlečnih proizvoda.