Srbija ima kvalitetan med, a to su prepoznali i u Evropskoj uniji, gde je projekat “Lipov med za održivi razvoj Dunavskog mikroregiona”, osvojio nagradu na takmičenju Evropske komisije za najbolju ideju u oblasti promocije preduzetništva, u konkurenciji 343 projekta iz cele Evrope. Put za povećanje izvoza meda treba tražiti kroz projekte, kao što je ovaj koji je nagradila Evropska komisija, ali i kroz zaštitu geografskog porekla
Projekat je, međutim, kako objašnjava Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ostao usamljen, i bilo bi dobro da posluži kao podsticaj ostalim pčelarima.
– Priznanje EK najviše govori o tome da je Srbija tek na početku priče kojom treba da svoje prirodno blago pokaže celom svetu – navodi Živadinović. – To je skup i dugotrajan proces, koji najpre podrazumeva svest naših poljoprivrednika da se mora igrati tržišna igra. Što pre shvatimo da samo udruženi možemo stići do krajnjeg cilja, a to je efikasan, brz i produktivan plasman meda, biće bolje svima nama.
Savez pčelarskih organizacija Srbije, kako precizira Živadinović, okuplja 9.633 organizovana pčelara, uglavnom tržišno orijentisanih, koji gaje 520.587 pčelinjih zajednica. Sam broj košnica i pčelara u Srbiji je, kako navodi Živadinović, mnogo veći, jer je u našoj zemlji obeleženo više od 800.000 košnica, koje su u vlasništvu oko 15.000 pčelara.
– Proizvodnja se, kada imamo dobre klimatske prilike, normalno kreće od 6.000 do 9.000 tona, u zavisnosti od sezone. Bagremov med je najzastupljeniji u proizvodnji, sa čak 50 odsto količina, a mora se napomenuti i da je najtraženiji na tržištu – kaže Živadinović. – Med u maloprodaji se kod pčelara nudi po ceni od 800 dinara, a u nekim delovima Srbije košta i do 1.500 dinara. U trgovinama je do 1.200 dinara po kilogramu.
Pčelari, međutim, kako objašnjava Živadinović, mogu da zarade mnogo više, ukoliko med plasiraju na strana tržišta, jer je otkupna cena meda koji se izvozi mnogo viša.
Najveći izvoz meda, kako navodi Živadinović, Srbija je dostigla 2013. godine, kada je izvezeno 3.371 tona ovog slatkog proizvoda, u vrednosti od 15 miliona dolara. U 2014. godini izvezene su 1.804 tone, preklane smo imali izvoz od 2.045 tona, a u prvih osam meseci prošle godine izvezeno je 1.166 tona.
Put za povećanje izvoza, samim tim, treba tražiti kroz projekte, kao što je ovaj koji je nagradila Evropska komisija, ali i kroz zaštitu geografskog porekla.
Naše Društvo pčelara “Jovan Živanović” iz Novog Sada je jedino koje je za fruškogorski lipov med okončalo sve procedure – kaže Živadinović. – Postoje i druge zaštite koje još nisu kompletirane na ovom nivou. Oznaka će, svakako, pomoći lipovom medu vrhunskog kvaliteta da lakše nađe put do tržišta, jer je zaista jedinstven u Evropi.
Posebna teglica sa grbom SPOS-a
– Kako bismo se izborili sa nelojalnom konkurencijom i sve više falsifikovanog meda u prodavnicama, naš Savez je usvojio standard kvaliteta “Dobra pčelarska praksa”, odnosno, pravila koja se moraju poštovati da bi se dobio med vrhunskog kvaliteta – kaže Živadinović. – Samo med proizveden po tom standardu može da se sipa u teglu specijalnog oblika koju smo napravili kako bismo bili prepoznatljivi. Na tržištu se već nalazi više od 160.000 teglica sa ugraviranim imenom i grbom Saveza.