Naučnici iz Kraljevske botaničke baste Kju u Londonu su sastavili listu malo poznatih biljaka koje bi se mogle naći na meniju do 2050. godine, a koje bi mogle da pomognu da se smanji glad na svetskom nivou.
U budućnosti biste mogli da doručkujete ,,lažnu bananu’’ ili grickate voće drveta pandanusa. Rat u Ukrajini je istakao koliko je opasno oslanjanje na nekoliko useva kojima se trguje širom sveta.

Stručnjaci iz Kraljevske botaničke bašte Kju u Londonu traže sastojke koji bi nam omogućili ishranu u budućnosti.

Klimatske promene povećavaju rizik od ozbiljnih „prehrambenih šokova“ usled kojih usevi propadaju i cene osnovnih namirnica rastu brzo širom sveta.

Diverzifikacija hrane koju jedemo predstavlja jedab vid rešenja za ublažavanje gladi. Divezifikacijom bi se takođe rešio gubitak biodiverziteta i olakšalo prilagođavanje klimatskim promenama, ističe istraživač dr. Sem Pirinon.

„Znamo da širom sveta postoje hiljade jestivih biljnih vrsta, koje konzumiraju različite populacije. Tu možemo da pronađemo neka rešenja za ove globalne izazove budućnosti“, kaže on.

Među više od 7.000 jestivih biljaka širom sveta, samo 417 se široko uzgaja i koristi za ishranu.

Pandanus

Pandanus (Pandanus tectorius) je malo drvo koje raste u priobalnim područjima od Pacifičkih ostrva do Filipina. Listovi se koriste za aromatiziranje slatkih i slanih jela širom jugoistočne Azije, dok se voće nalik ananasu može jesti sirovo ili kuvano.

Drvo može da toleriše izazovne uslove, kao što su suše, jaki vetrovi i slane kapi, kaže naučna saradnica u Kjuu, dr Meribel Soto Gomez.

„To je hrana otporna na klimu, a koja je i ukusna. Bilo bi sjajno da diverzifikujemo naš portfolio hrane kako bismo uključili hranu koja je kulturološki prikladna, hranljiva i koja se može uzgajati u izazovnim uslovima širom sveta“, kaže ona.

Ako se pandanus može uzgajati i konzumirati na održiv način, bez iscrpljivanja resursa za lokalno stanovništvo, trebalo bi da ga više uzgajamo, kaže ona.

Pasulj

Pasulj, ili mahunarke, je još jedna „hrana budućnosti“. Mahunarke su jeftine, bogate proteinima i vitaminima B. One su prilagođene na širok spektar okruženja, od obala okeana do planinskih padina.

U svetu postoji 20.000 vrsta mahunarki, ali mi koristimo samo šaku. Smatra se da ih u divljini ima na stotine, a naučnicima još nisu poznate.

Morama pasulj (Tilosema esculentum) je osnovna namirnica u delovima Bocvane, Namibije i Južne Afrike, gde se pasulj kuva sa kukuruzom ili melje u prah da bi se napravila kaša ili piće nalik kakau.

Nisu sve mahunarke jestive, ali stručnjaci istražuju svojstva različitih vrsta kako bi otkrili koje bi mogle da obezbede hranu i hranljive materije.

Divlje žitarice

Žitarice su takođe raznolike, sa više od 10.000 vrsta, što nudi mnogo mogućnosti za novu hranu.

Fonio (Digitaria ekilis) je hranljiva afrička žitarica koja se koristi za pravljenje kus-kusa, kaša i pića. Kad se uzgaja lokalno kao kultura, biljka može tolerisati sušne uslove.

Lažna banana

Enset ili „lažna banana“ je bliski rođak banane, ali se konzumira samo u jednom delu Etiopije.

Plod biljke nalik banani je nejestiv, ali skrobne stabljike i korenje se mogu fermentisati i koristiti za pravljenje kaše i hleba.

Studije sugerišu da usev nalik banani ima potencijal da nahrani više od 100 miliona ljudi u svetu .