Prostran: Uz obezbeđenje domaćih potreba Srbija će 2020. godine moći da izvozi milion tona pšenice tri miliona tona kukuruza, 100.000 tona ulja, voća i povrća za 400 miliona dolara, žive stoke i mesa za 250.000 miliona dolara, pića za 50 miliona dolara i duvana za 20 miliona dolara
Privredni razvoj Srbije danas se nalazi na prekretnici koja pruža šansu da se na osnovu dosadašnjih iskustava kreira budući razvoj sa manje propusta i grešaka koje su učinjene u prethodnom vremenu. U vremenu koje dolazi od agrara se očekije da nosi privredni razvoj zemlje i da bude okosnica ekonomske aktivnosti. On direktno učestvuje u stvaranju bruto društvenog proizvoda sa 20 odsto, a sa pratećim delatnostima sa 40 odsto. To omogućava i 5,1 miliona hektara poljoprivrednih površina, od čega je obradivo čak 4,22 miliona hektara. To znači da imamo 0,47 hektara obradivih površina po jednom stanovniku, što je iznad evropskog proseka. Ovo je konstatovano na Naučnom skupu ,,Mehanizacija poljoprivrede – stanje i potrebe’’ koji je održan na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, kome je prisustvovao i Danilo Golubović državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede.
Podnoseći uvodno obrazloženje savetnik predednika Privredne komore Srbije Milan Prostran je naglasio da Srbija ima ukupno 5,1 miliona hektara poljoprivredng zemljišta. Obradive površine su oko 4,2 miliona hektara, a od toga čak 95 odsto ili četiri miliona hektara nalazi u vlasništvu privatnika, a 225.000 hektara ili pet odsto poseda je u vlasništvu poljoprivrednih preduzeća. Navodnjavamo samo 40.000 hektara poseda i koristimo tek 600.000 tona mineralnih đubriva, rekao je on.
,,Kada bi to bogatstvo koristili uz izmenu setvene strukture mogli bi da proizvodimo dovoljno hrane za sosptvene potrebe i godišnji izvoz od najmanje pet do šest milijardi dolara. Dakle, realno bi bilo da Srbija već 2020. godine izvozi milion tona pšenice, tri miliona tona kukuruza, 250.000 tona šećera, 100.000 tona ulja, zatim voća i povrća u vrednosti od oko 400 miliona dolara, žive stoke i mesa u vrednosti od 250 miliona dolara, vina i žestokih pića za 50 miliona dolara i duvana u vrednosti od 20 miliona dolara’’, rekao je Prostran.
Da bi se to ostvarilo, potrebna je i kvalitetna poljoprivredna mehanizacija koju Srbija nema. Jer, prosek starosti traktora, kombajna i drugih mašina je oko 20 godina. Sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin, prezentujući rad čiji su autori još Ljubiša Obradović, Mirko Milovanović i Branislav Gulan iz Privredne komore Srbije i Danilo Tomić iz Društva agrarnih ekonomista Srbije, je naglasio da u zemlji imamo 408.000 traktora i oko 25.000 kombajna, koji su punoletni. Dakle, da bi se proizvodila hrana prema željenim projekcijama, potrebno je da se ova proizvodnja revitalizuje i prilagodi potrebama malih i srednjih gazdinstava veličine poseda do 50 hektara. Prema istraživanju autora rada, Srbija je od izvoznika poljoprivredne mehanizacije postala njen uvoznik. Jer, samo prošle godine spoljnotrgovinski deficit u ovoj oblasti bio je 123,38 miliona dolara. Ukupna spoljnotrgovinska razmena bila je 208,6 miliona dolara, od čega je izvoz iznosio 42,6, a uvoz 167 miliona dolara.
Da bi se povećala proizvodnja hrane u zemlji, a to znači da se obezbedi domaća sigurnost i izvoz, autori predlažu da se novac umesto u uvoz mašina usmeri, u domaću industriju koju je potrebno revitalizovati i ukrupniti. Za velike sisteme treba tražiti partnere u inostranstvu. Pošto više od polovine stanovništva Srbije živi u selu, i imaju mala gazdinstva, čiji je prosek tri hektara, proizvodnju poljoprivrednih mašina u zemlji treba prilagoditi prema njihovim potrebama.
Izvor: PKS