U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Frontiers of Agricultural Science and Engineering“, napominje se da će ako se potrošnja fosfata nastavi ovim tempom svetske zalihe biti iscrpljene do 2040. godine
Svet se suočava sa sve očiglednijem smanjenjem zaliha fosfata u svetu, a naučnici upozoravaju da to već utiče na proizvodnju hrane u svetu. Uz azot i kalijum, fosfor je najznačajniji makroelement i globalno se u poljoprivredi koristi u ogromnim količinama.

Međutim, fosfat iz stena je ograničen resurs a najveće zalihe se nalaze na politički nestabilnim mestima, što predstavlja rizik za mnoge zemlje koje imaju male ili su bez rezervi.

Kako je globalna populacija rasla upotreba fosfata se udvostručila u poslednjih 50 godina, a naučnici procenjuju da bi nalazišta mogla biti iscrpljena za nekoliko decenija. Inače, najveća nalazišta fosfata u svetu su u Maroku i zapadnoj Sahari i nekoliko puta su veće nego zajedno nalazišta u Kini, Siriji, Alžiru i Brazilu. Oni zajedno u svojim nalazištima imaju zalihu veću od 80% rezervi fosfata u svetu.

Ovim problemom su se bavili i novinari prestižnog Gardijana. Evo kako su pristupili ovom problemu.

„Snabdevanje fosfatima potencijalno je veliki problem“, rekao je Martin Blackvel, iz poljoprivrednog istraživačkog centra u Velikoj Britaniji “Rothamsted Research”, i vodećeg autora nove studije „Populacija raste i trebaće nam više hrane.“

Prema sadašnjim stopama korišćenja, mnogim zemljama se predviđa da će ostati bez domaćeg snabdevanja u sledećoj generaciji, uključujući SAD, Kinu i Indiju, rekao je on.

“Za nekoliko godina, to bi moglo biti političko pitanje. Neke zemlje će možda biti u prilici da kontrolišu proizvodnju hrane tako što će kontrolisati snabdevanje fosfatima”, rekao je Blekvel. “Trebalo bi uložiti mnogo više napora da se prevaziđe ovaj problem. Vreme je za buđenje. Danas je to jedno od najvažnijih pitanja u svetu. “

Profesor Martin van Itersum, sa Univerziteta Vageningen u Holandiji, rekao je da će problemi početi pre nego što se mineral iscrpi: „Pre nego što ostanemo bez fosfata, resurs može postati puno skuplji.“

Alternativa

Potencijalna rešenja mogu biti recikliranje fosfata iz ljudskih ekskremenata, stajskog đubriva i različitih tipova otpadaka. Moguće je genetikom stvoriti nove sorte koje mogu efikasnije izvući mineral iz zemljišta kako bi se smanjila prekomerna upotreba đubriva.

Prekomerna upotreba fosfata ne samo da smanjuje zalihe, već dovodi do zagađenje širih razmera koje za posledicu imaju mrtve zone u rekama i morima. U istraživanju objavljenom u časopisu “Science” 2015., navodi se da je zagađenje fosforom jedan od najozbiljnijih problema sa kojim se suočava planeta, ispred klimatskih promena.

U novoj studiji, objavljenoj u časopisu „Frontiers of Agricultural Science and Engineering“, napominje se da će ako se potrošnja fosfata nastavi ovim tempom svetske zalihe biti iscrpljene do 2040. godine.

„Iako je ovaj scenario malo verovatan, on naglašava da će biti neophodne neposredne, temeljne promene u globalnoj trgovini, upotrebi i reciklaži fosfora“, navodi se u izveštaju. „Ovo je naročito neizbežno u Kini, Indiji i SAD-u, tri zemlje sa najvećom populacijom na planeti.

Evropska komisija proglasila je fosfat „kritičnom sirovinom“ u 2014. godini. Samo Finska ima rezerve u EU i većina fosfata se uvozi iz Maroka, Alžira, Rusije, Izraela i Jordana. „EU je visoko zavisna od regiona koji su trenutno u političkoj krizi“, navodi se u dokumentu EK.

Komercijalno fosfatno đubrivo je pronađeno u Rothamstedu 1842. rastvaranjem životinjskih kostiju u sumpornoj kiselini. Blackvel i njegove kolege vratili su se ovom postupku kako bi istražili alternativno snabdevanje fosfatima.

Oni su kosti, rogove, krv i drugi otpad iz klanica pretvorili u fosfatno đubrivo i u novim istraživanjima otkrili su da deluje jednako dobro ili bolje od klasičnog đubriva. Blekvel je rekao da bi on potencijalno mogao da obezbedi 15-25% potreba Velike Britanije. Drugi potencijalni izvor je obnavljanje fosfata iz ljudskih ekskremenata. Komunalno preduzeće “Thames Vater” otvorilo je pogon koji je to uradio 2013. godine.

Van Itersum je rekao da je recikliranje fosfata iz životinjskog i ljudskog otpada od vitalne važnosti, ali da će biti potrebno dosta vremena za novu tehnologiju kako bi se osiguralo da se ne dogodi kontaminacija useva.

Smanjenje upotrebe je takođe ključno, rekao je Blekvel. Rezultate analize zemljišta ne koriste mnogi poljoprivrednici tako da unose nepotrebne količine fosfora. To znači i višak fosfata u većini zemljišta namenjenih poljoprivredi.

Većina ovog fosfata u zemlji veže se u organskim molekulama i nepristupačna je biljkama. Neke biljke proizvode kiseline i enzime koji ih mogu razgraditi, a naučnici koriste genetsku modifikaciju da bi stvorili nove sorte biljaka koje mogu pristupiti ovom fosfatu. Van Itersum kaže da su takva istraživanja hitna jer će trebati puno vremena da se razviju efikasnije kulture.

Stručnjak za fosfate Marisa de Bor vodila je petogodišnji projekat Evropske komisije o tehnologijama recikliranja fosfata, a sada vodi SusPhos, kompaniju koja želi da komercijalizuje vađenja fosfata iz ljudskog otpada, prehrambenog i industrijskog otpada. Kaže da reciklirani fosfat može zadovoljiti potrebe Holandije ako se tehnologija pokaže uspešnom: „Sve dok ljudi moraju da idu u toalet, a prečišćavanje otpadnih voda je centralizovano, mi možemo da koristimo vlastiti fosfat.“

Đorđe Simović