Srbija će izvoziti ili Srbija može da izvozi meso u Rusiju i Kinu – parafraziramo izjavu skoro izrečenu u srpskom parlamentu. Stočari u Srbiji zapitali su se gde je to meso, a zapitali su se takođe koliko su nam političari daleko od životne zbilje, jer nam se stočni fond svake godine smanjuje za tri posto, a uvoz mesa konstantno i rapidno raste. …
I sam ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, stručnjak za stočarstvo, nedavno je objašnjavajući potrebu da se domaći Zakon o GMO organizmima uskladi sa propisima EU izjavio da naš izvoz ima drastičan pad, a uvoz mesa stalnu uzlaznu liniju i da se faktički svake godine udvostručuju i da naši farmeri nisu konkurentni.
Nismo konkurentni jer naša stoka jede sojinu sačmu, koja nije genetski modifikovana, ali je zbog monopola prerađivača, gotovo dvostruko skuplja od sojinog zrna, dok je zastupljenost jeftine GMO sačme u hranivima za životinje u Evropskoj uniji 96 posto.
Zato je uvoz mesa iz Unije u Srbiju u poslednjih šest godina uvećan pet puta. Vrednost uvoza mesa 2007. iznosila je 9,6 miliona dolara, a 2012. čak 56,5 i po miliona dolara. Srbija će ove godine izvesti nešto preko 100 tona junetine u EU, iako odobrena kvota više od deset godina iznosi 8.700 tona, a svinjetinu i tako ne možemo da izvozimo jer nismo ukinuli vakcinaciju protiv svinjske kuge.
Domaći proizvođači i ne sanjaju o izvozu, već traže adekvatnu zaštitu domaće proizvodnje.
Danilo Nikolin iz Čuruga zahteva u ime svojih kolega da se donesu propisi koji će zabraniti uvoz mesa ili živih svinja, koje nisu iz kontrolisane proizvodnje.
Stočari s pravom traže i da u trgovini njihovi proizvodi budu jasno označeni kao genetski nemodifikovani.
Tako Drago Zukić iz Vrbasa smatra da domaća svinjetina i prerađevine moraju jasno biti označene i pravi poređenje sa cenom slovenačke pančete koja u Merkatoru košta 1800 dinara za kilogram, a ne zna se poreklo mesa od koga je napravljena.
Istini za volju, država je ubrzano do kraja ove godine uspela bar da isplati subvencije stočarima za prošlu godinu. Verovatno će biti i potpuno legalizovan uvoz jeftine gentski modifikovane sojine sačme „kao važnog hraniva“. U novom agrarnom budžetu predviđena su i značajna sredstva za ulaganja u stočarstvo.
Koliko je to zaista dovoljno da se govori o izvozu našeg masa na tako ogromna tržišta kao što su rusko i kinesko?
Izvor: RTV