Izvor: Tanjug

BEOGRAD – Privreda Srbije ostvarila je lane na ruskom tržištu ubedljivo najbolji izvozni rezultat u poslednjih 15 godina, odnosno od prelaska sa kliringa na dolarski način plaćanja, izjavio je Tanjugu direktor Predstavništva Privredne komore Srbije (PKS) u Ruskoj Federaciji Janko Đurić. Pokrivenost uvoza izvozom u robnoj razmeni sa Rusijom, koja se u poslednjoj deceniji kretala u rasponu od 12 do 14 odsto, u 2010. je dostigla „fantastičnih 25 procenata“, rekao je Đurić, naglasivši da je taj rezultat postignut u vreme popriličnog pada srpskog izvoza, odnosno u godini velike svetske ekonomske krize.

Izvoz povećan za 55 odsto

U 2010. godini ukupna robna razmena između Srbije i Rusije dostigla je 2.701,6 miliona dolara i veća je za oko 16 odsto nego 2009. Izvoz iz Srbije povećan je čak za oko 55 odsto u odnosu na prethodnu godinu i njegova nominalna vrednost je 541,1 milion dolara. Uvoz je povećan za oko devet odsto u odnosu na 2009. i dostigao je 2.160,5 miliona dolara. Negativni saldo u trgovini Srbije sa Rusijom zabeležen je u visini od 1.619,4 miliona dolara. Taj raskorak je zbog velikog uvoza nafte i gasa iz Rusije – skoro polovinu uvoza, tačnije 43,3 odsto čini nafta, a 30,7 odsto gas.

Rusija je šesti partner Srbije kod izvoza sa učešćem od 5,49 odsto, a prvi u uvozu – 12,85 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom dostigao četvrtinu, podsetio je Đurić. U našem izvozu u Rusku Federaciju dominiraju voće, lekovi, akumulatori, podne obloge, bakarne cevi raznih profila, gume za vozila …, a u uvozu iz Rusije nafta, neki derivati i gas, aluminijum, mineralna đubriva… Izvoz jabuka je gotovo učetvorostručen, a zahvaljujući PKS naše voće dospelo je i na rafove velikih trgovinskih lanaca. Najveći izvoznici iz Srbije u Rusiju su Hemofarm – Vršac, Tarket – Bačka Palanka, Farmakom MB – Šabac, Valjaonica bakra – Sevojno, Goša – Smederevska Palanka, Tigar – Pirot, SIMPO – Vranje, FBC Majdanpek, ENIA – Bačka Palanka, Moskomerc – Beograd. Međusobna bescarinska trgovina važi za oko 96 odsto robe iz Carinske nomenklature, prema Sporazumu o slobodnoj trgovini SCG i RF iz avgusta 2000. godine, podsetio je Đurić.

Ratifikacija slobodne trgovine u prvom kvartalu 2011

Na zasedanju Međuvladinog srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, ekonomsku i naučno-tehničku saradnju, koje je održano u novembru 2008. u Moskvi, usaglašen je novi spisak proizvoda koji treba da se nađu na režimu slobodne trgovine, među kojima se pominje i nameštaj. Kopredsednici srpske i ruske strane Međuvladinog komiteta potpisali su usaglašene liste 3. aprila 2009. godine, od kada su počele i da se primenjuju. Na zasedanju MK, održanom u oktobru 2010. u Moskvi, dogovorene su nove liste izuzetaka, prema kojima će biti povećan broj proizvoda na slobodnom režimu, a ratifikacija se očekuje u prvom kvartalu 2011, najavio je Đurić.

Poboljšanju međusobne razmene doprineće, bez sumnje, i učešće privrednika iz Srbije na najvećoj specijalizovanoj sajamskoj izložbi u Rusiji i istočnoj Evropi „Prodekspo“ koja je od 7. do 11. februara održana u kompleksu Ekspocentar u Moskvi, gde je više od 2.200 kompanija iz 60 zemalja iz celog sveta predstavilo najnovija dostignuća u prehrambenoj industriji. Ciljevi su ove sajamske priredbe, koja se održava već 16 godina, trgovina, poslovni kontakti, prestiž, promocija i istraživanje. Prošle godine je na sajmu bilo više od 60.000 posetilaca, među kojima su 85 odsto stručnjaci iz prehrambene industrije. PKS je organizator zajedničkog nastupa privrede Srbije na ovom sajmu, a na njenom štandu se predstavilo 13 firmi.

Naše firme su se na ovoj sajamskoj priredbi upoznale i sa budućim potrebama i zahtevima ruskog tržišta radi povećanja plasmana srpskih proizvoda i usluga. Istovremeno su i „testirane mogućnosti“ srpskih preduzeća u odnosu na svetsku ponudu, a cilj je bio i stvaranje boljeg imidža tih firmi i njihovih vodećih proizvoda, kako bi mogle da uspešnije posluju na ogromnom tržištu Rusije, Belorusije i Kazahstana od 170 miliona potrošača na kome imamo preferencijalni status. Dosadašnje aktivnosti i zalaganja privrednika, uz veliku pomoć i Predstavništva PKS, pokazali su da su značajni prodori mogući, ali se nikada ne sme smetnuti s uma da je i to tržište probirljivo i zahteva vrhunski kvalitet kao i zemlje EU.

Izvoz prerađevina od mesa i mleka

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede Srbije saopštila je danas da je pitanje dana kada će početi izvoz mesa i mleka i prerađevina od mesa i mleka na tržište Carinske unije Ruske Federacije, Belorusije i Kazahstana. Načelnik za međunarodnu saradnju Uprave za veterinu Siniša Kotur rekao je agenciji Beta da je Federalna služba za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu Rusije zvanično potvrdila da je 12 srpskih kompanija koje se bave proizvodnjom mesa i mesnih prerađevina i mlečnih proizvoda, uvršćeno na spisak kompanija koje zadovoljavaju propisane standarde i kojima je odobren izvoz.

Te firme sada čekaju potvrdu sertifikata da bi počele izvoz. Dozvole za izvoz dobili su Juhor iz Jagodine, Karneks iz Vrbasa, novosadska Neoplanta, Big bul iz Bačinaca, Zlatiborac iz Mačkata, mlekara Valeta iz Lučana, Kuč Kompani iz Kragujevca, Mlekara Šabac, Selekt milk iz Inđije, somborski Somboled, Ajskrim fektori iz Nove Pazove i Srpsko-ruska trgovinska kuća. „Pet kompanija nije dobilo dozvolu jer nisu zadovoljile kriterijume ruskih standarda“, kazao je Kotur, ali nije želeo da navede o kojom firmama se radi.

Prema njegovim rečima, „lista za izvoz na to tržište je otvorena, može i dalje da se proširuje, ali kompanije moraju da se podvrgnu najpre pregledu domaće veterinarske inspekcije, a potom i inspekciji Ruske federacije“. Kotur je naveo da Uprava za veterinu nema podatak o eventualnim ugovorima za izvoz i količinama prerađevina od mleka i mesa koje bi mogle već ovih dana da se pošalju na to tržište.

Tržište zahtevno, srpski kapaciteti skromni

Generalna direktorka Juhora Irena Marković rekla je agenciji Beta da ta kompanija već više od dve godine izvozi na rusko tržište i da će nova dozvola za izvoz u Carinsku uniju omogućiti nastavak tog posla. Prema njenim rečima, Juhor izvozi u Moskvu paštete i šunku u limenci – mesečno jedan kamion od oko 40 tona, a plan je da se od marta ili aprila izvoz poveća na dva do tri kamiona, ali i da se asortiman proširi fermentisanim proizvodima, poput čajne kobasice. Marković je navela da je tržište Rusije zahtevno i da proizvođači iz Srbije mogu da konkurišu kvalitetom, dodavši da je potrebno raditi na promociji proizvoda i biti dosledan u kontinuitetu isporuka.

Sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije Milan Prostran rekao je agenciji Beta da su kapaciteti srpskih proizvođača za izvoz u Rusiju skromni, ali da je bitno da se uđe na to tržište i uspostavi kontinuitet isporučivanja. Prema njegovom mišljenju, domaći proizvođači bi trebalo da se udruže u nastupu, a pomoglo bi i otvaranje distributivnog centra u Rusiji koji bi firmama iz Srbije olakšao plasman. Prostran je kazao da „ne treba imati iluzije o velikim količinama, proizvoda koje bi mogli da se izvezu u Rusiju“, ali je naveo da bi najbolju prođu mogli da imaju proizvodi poput konzervi, pašteta, suhomesnatih proizvoda, sireva i mlečnih prerađevina. Prema podacima PKS, Srbija je u Rusiju 2010. godine izvezla prerađevina od mesa i mleka u iznosu od 2,1 miliona dolara, dok je taj izvoz u 2009. bio 1,6 miliona dolara.