Kako proizvodnju pšenice učiniti profitabilnom,a proizvođače konkurentnim? To je bila tema foruma održanog u Novom Sadu. Iako smo ove godine imali rekordnu proizvodnju hlebnog žita od gotovo tri miliona tona, zbog niske otkupne cene, koja je u julu bila 15 dinara za kilogram, većina ratara je na gubitku.
Državni sekretar u ministarstvu za poljoprivredu Nenad Katanić najavio je novu, vrlo selektivnu politiku podsticaja za proizvođače pšenice i zapitao se kako to da nam prosečni prinosi po hektaru umesto da rastu uglavnom stagniraju ili opadaju. On se zapitao i zašto smo jedina država koja još uvek ne razvrstava pšenicu po kvalitetu.

Zbog toga nastaju gubici u izvozu kaže direktor Žita Srbije Vukosav Saković, jer samo jedan odsto manje proteina znači i gubitak od deset evra po toni za proizvođača , državu i trgovce.

Pošto cenu pšenice određuje tržište, a država se meša tek minimalnim otkupom za robne rezerve, veliki i dobri proizvođači zaradi se mogu nadati jedino ako postignu vrhunske prinose, koji su u evropskoj uniji prosečni i reću se od šest do deset tona , dok je u Srbiji uspeh ako se dostigne pet tona.

Lepa vest za proizvođače koji su ostavili pšenicu u skladištu jeste da cena raste i dostigla je 19 dinara. Za neku dugoročnu politiku proizvodnje i plasmana pšenice ,ulaganja u setvu i ostvarivanja profita na ovom je forumu bilo mnogo predloga koji će kako je nagovešteno biti uvaženi u dugoročnoj strategiji razvoja poljoprivrede.

Javna rasprava o tom dokumentu očekuje se u narednom mesecu.

Izvor: RTV